Biblioteka sirius b startuje sa tri naslova od Tima Pauersa:
GOZBA KOD DEVIJANTA
KAPIJE ANUBISA
NA ČUDNIJIM PLIMAMA
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Flh4.ggpht.com%2F_dPeotyuHVO0%2FTTdPyCPkLlI%2FAAAAAAAAAYU%2FIXQy3pqFGMo%2Fs640%2FGozba%2520kod%2520Devijanta%2520jpg.jpg&hash=0b68f9bc6f7d3dba3f7f453a92b7522a0b1a22e7)
Prevod - Sebastian Adanko
Ilustracija - Željko Pahek
Doček prve knjige u ovogodišnjoj produkciji je u knjižari Tardis u petak od 18h.
Ko ne dođe, taj je pogrešio.
Sincerely yours
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Flh5.ggpht.com%2F_dPeotyuHVO0%2FS1ONLigjDWI%2FAAAAAAAAAQs%2FJQm2sMUfmKQ%2FJason%252011.jpg&hash=8231bfb8c08a1a760cad92852d7e7e4424069134)
''Anubisova vrata'' već imam u tvrdom povezu, a za druge dve ću sačekati da prvo čujem kakav je prevod.
@JBA: Care to help...? :)
Jasone, sve čestitke! Kad će distribucija u BiH? :D
Imao sam šansu da malo prošvrljam po Anubisu u ovom prevodu, me like it. Nadam se sledećoj promocija u temperaturnom delu godine kad će moja služba uz bubnjare biti besmislena :-)
Quote from: Gudeja on 20-01-2011, 00:00:14
''Anubisova vrata'' već imam u tvrdom povezu, a za druge dve ću sačekati da prvo čujem kakav je prevod.
Od preostale dve, čitala Gozbu u ovom prevodu. Dobar je.
Moje mišljenje je da je prevod Devijanta mnoooogo dobar. Nisam daleko stigla sa čitanjem, ali to što sam prešla je vrlo primamljivo.
Kao jedan od nastranih čitalaca, sinoć sam pročitao belešku o piscu Ota Oltvanjija. Riba bez mesa mi neće pobeći sa Pahekovog tanjira. Oto je majstor za prikaze i preporučujum svakom da pre nego što počne da čita Pauersove knjige obavezno pročita Otov tekst. Dobiće savršenu sliku pisca koji se dosledno bavi pripremom knjige koju će da napiše.
Deo beleške o piscu
Tajni životi slavnih i običnih:
Četvrta decenija stvaralaštva
Tima Pauersa
Ako pitate verne obožavaoce, Tim Pauers (1952) pravi preduge pauze između romana.
Česti saradnik, prijatelj i brat po peru, Džejms Blejlok, u šali tvrdi da je, ,,dok je pisao na pisaćoj mašini, Pauers izbacivao knjigu godišnje. Otkad je dobio kompjuter, potrebne su mu tri godine." U poslednje vreme i više.
Razlog za to je jednostavan. Njegova radna soba je zatrpana skicama, mapama i kalendarima zbivanja prelomljenim po danima, jer Pauers do te mere istražuje i osmišljava grandiozne zaplete da za sebe kaže kako se često oseća kao arheolog. Budući da popunjava rupe u obrađenoj istorijskoj građi i pronalazi vezu između do tada nepovezanih tačaka, za njega se može reći i da je detektiv-amater.
Ljubav prema istoriji Pauers je prvi put pokazao u romanu Istakanje tamnog (The Drawing of the Dark, 1979), o odbrani ,,čudotvornog
piva" tokom turske opsade Beča 1529. godine, ali je do toga došlo gotovo slučajno, pošto se po narudžbi upustio u pisanje serijala o kralju Arturu u različitim istorijskim periodima za ediciju koja se ugasila pre nego što je i rođena. Ništa zato. Novootkriveni recept razradio je romanom Na čudnijim plimama (On Stranger Tides, 1987), pikantnom vudu-mućkalicom o Karibima iz osamnaestog veka, gusaru Crnobradom, izvoru mladosti i brodskim posadama sastavljenim od zombija. Roman Snaga njenog pogleda (The Stress of Her Regard, 1989) – poput filma Gotik (1987) Kena Rasela i romana Oslobođeni Frankenštajn (1973) Brajana Oldisa, po kojem je snimljen i istoimeni film iz 1990. godine – odlazi još jedan veliki korak dalje, baveći se jednom od najslavnijih ,,žurki" svih vremena, na Ženevskom jezeru 1816. godine, kada su romantičarski pesnici lord Bajron i Šeli, doktor Džon Polidori i Šelijeva buduća supruga Meri, nadahnuti nemačkim pričama o duhovima, iz dokolice smišljali sopstvene storije strave i užasa.
Nastali su Polidorijev Vampir, inače inspiracija za Stokerovog Drakulu, i Frankenštajn Meri Šeli, a Pauers nudi svoju fascinantnu verziju legendarne večeri i njenih posledica, uključujući vampirolika stvorenja iz Grčke mitologije. Ovo je Pauersova verovatno najizrazitija ,,horor" knjiga, ali samo zato što su u ostalima podjednako zastupljeni svi žanrovi.
Posle umešnog igranja s istorijom, Pauersovo drugo najveće dostignuće su majstorski smućkani žanrovski kokteli. Svoje verovatno
najpoznatije delo, Kapije Anubisa (The Anubis Gates, 1983), pisao je osam godina, ali bi pisanje potrajalo i da legendarni SF urednik Lester Del Rej nije poslovično zakerao i neprestano vraćao rukopis na doradu, jer ovo je istovremeno priča o putovanju kroz vreme u London iz 1810. godine (na predavanje pesnika Semjuela Tejlora Kolridža), okultni horor, kriminalistička priča o lovu na nesvakidašenjeg serijskog ubicu i epska avantura u duhu Čarlsa Dikensa; visokooktanska pustolovina podrazumeva još i egipatske bogove, zle putujuće cirkusante, podzemnu koloniju mutanata i priču o tome kako je zaista skončao bestseler-pesnik Bajron. Jedan od istaknutih predstavnika tzv. ,,stimpanka" (steampunk), roman Kapije Anubisa može da se posmatra kao moderna priča maskirana u klasični avanturistički roman, što važi i za većinu ostalih Pauersovih dela.
Inače, termin ,,stimpank" (steampunk) skovao je pisac K. V. Džeter početkom osamdesetih, kao šaljivu parafrazu naziva tada popularnog pravca u naučnoj fantastici, ,,kiberpanka" (cyberpunk), u pokušaju da negde svrsta Kapije Anubisa, Homunkulus (1986) Džejmsa Blejloka i sopstveni roman Noći morloka (1979); Pauers, Blejlok i Džeter, inače stari drugari, bili su poznati i kao članovi kalifornijskog kružoka fantastičara u koji je za života svraćao njihov mnogo slavniji mentor i prijatelj, Filip, K. Dik. Dotični podžanr, dakle, obuhvata alternativnu istoriju, obično u osamnaestom ili devetnaestom veku, gde se nauka razvila u naglijim skokovima od onih koje poznajemo, uz modne detalje kao što su starovremene avijatičarske naočari, laptop na parni pogon ili razgranata saobraćajna mreža starih dobrih cepelina.
Poslednjih godina stimpank doživljava neočekivanu renesansu, u rasponu između južnjačkih gotskih romana Čeri Prist i serijala ,,Levijatan" o alternativnom prvom svetskom ratu popularnog omladinskog pisca Skota Vesterfilda, ali su Pauers i društvo bili prvi i, mnogi će reći, još uvek najbolji.
Pauers, međutim, insistira na tome da, za razliku od većine predstavnika stimpanka, ne piše ,,alternativnu" već ,,tajnu" istoriju.
,,Kada ljudi kažu: 'Pauersov roman je smešten je alternativni Bliski Istok', želim da im odgovorim: 'To nije vražiji alternativni svet – to je ovaj Bliski Istok!' Stvar je upravo u tome da se ne demantuje stvarna istorija. Da se dopiše, da; da se ponudi neočekivana pozadina ili da se ispriča tajna prava priča, može. Ali da se čitaocu ne dozvoli da kaže: 'Taj i taj nije bio tamo ili to se tada nije dogodilo, ili ne na tom mestu.'"
Sa Blejlokom Pauers deli još i očinstvo nad izmišljenim, ludim pesnikom iz devetnaestog veka Vilijemom Ešblesom, koji se pojavljuje u glavnoj ili sporednoj ulozi u nekoliko ranih radova obojice. Ešblesova poezija toliko je uverljiva da nije jednom izazvala zabunu kod ozbiljnih istoričara književnosti: njegova prva pesma, međutim, nastala je tako što su Pauers i Blejlok, iznerviranitokom studija slabim kvalitetom poezije u školskom časopisu, naizmenično ispisali stihove kao pokaznu vežbu. Pauers od tada ubacuje Ešblesa kao amajliju u svaku knjigu u manje ili više skrivenom obliku, a poslednjih godina svetlost dana ugledalo je više naslova čiji je ,,autor" sam pesnik – među njima i Memorijalni kuvar Vilijema Ešblesa, zbirka pisama, biografskih crtica i recepata ,,otpornih na malariju". Ešbles je ozloglašen po tome što i dan-danas zna da napiše krajnje kritički nastrojen predgovor za romane Pauersa i Blejloka.
Pauersove žanrovske mešavine vremenom su postale besprekorne i neočekivane. U romanu Objava (Declare, 2001) teško je zapaziti šavove između ,,stvarnog" i piščevog ,,imaginarnog", gde prestaje špijunac u maniru Džona Le Karea a počinje mračna fantastika koja priziva H. P. Lavkrafta (,,spajpank", našalio se jedan recenzent). Nije lako zadovoljiti ljubitelje dva tako raznorodna žanra, ali Pauersu to briljantno polazi za rukom. U hladnoratovskom akcijašu protkanom blatijevskim misticizmom, on se u potpunosti oslonja na rimokatoličku teologiju kao svoj udžbenik mehanike u kojem, između ostalog, nemiroljubivo koegzistiraju Nojeva barka, stvorenja iz Priča iz hiljadu i jedne noći, britanski dvostruki agent Kim Filbi (,,Pisac može samo da se nada likovima koji su naizgled tako iracionalni kao on da bi mogao da kaže: 'U redu, hajde da pretpostavimo da sva njegova dela nisu bila iracionalna.'"), Lorens od Arabije (još jedna istorijska ličnost), podizanje Berlinskog zida i istinski razlog raspada Sovjetskog Saveza. Radnja se proteže u periodu od dvadesetak godina, seljakajući se između Londona, Pariza, Kuvajta, planine Ararat i Moskve, a, da sve bude lepše, Pauers nam u maniru stripovskog genija Alana Mura u pogovoru nabraja šta sve tu nije izmislio i ironično dodaje da je njegovo tumačenje događaja jednako validno kao i bilo koje drugo.
Supruga Selena, sa kojom je u braku od 1980. godine, pomaže mu i kao urednica, asistent, lektor, zaštitnik i nadzornik. Oni žive u Kaliforniji, u koju se Pauers doselio kao sedmogodišnjak, a u nizu romana koje je smestio u savremeno okruženje oneobičio je ,,Zlatnu državu" i načinio je svojom otprilike kao Rejmond Čendler posleratni Los Anđeles.
Najznačajnijim romanom iz te faze, Poslednji poziv (Last Call, 1992), osvaja svoju prvu Svetsku nagradu za fantastiku. To je obrada legende o Kralju ribara u noir-ključu, čije se veliko finale iz kalifornijske seli u pustinju Nevade i Las Vegas. Pauersove obavezne mačeve zamenjuju pištolji, koji se potežu češće nego u krimićima, ali Poziv zato sadrži sve druge značajne elemente Pauersovih istorijskih knjiga: stvarne ličnosti u novom kontekstu (Bagzi Sigel), opasni magijski rituali (poker sa tarot kartama koja vas čini moćnim ili ranjivim u magijskom etru) i uskakanja u tuđa tela (Pauersova specijalnost). Pojedini likovi, teme i pojave (nagla promena atmosferskih prilika kao najava natprirodnih dešavanja) pojavljuju se i u naredne dve knjige, čineći uslovnu, labavu trilogiju koja može da se čita zasebno. Rok trajanja (Expiration Date, 1996), do sada najmračniji Pauersov roman, govori o epruveti sa poslednjim Edisonovim dahom i duhovima koji pohode Los Anđeles, a Zemljotresno vreme (Earthquake Weather, 1997) je potraga za novim Kraljem ribara, tajna istorija vinarstva i hronika talasa apokaliptičnih nepogoda koji pogađa Pauersovu Kaliforniju.
Pauers je jedan od onih pisaca koji se bolje snalaze u epskoj formi i to ne kriju. Tokom gotovo četrdesetogodišnje karijere, objavio je svega desetak pripovetki, od kojih čak tri u saradnji sa Džejmsom Blejlokom. Sâm kaže da je za kratku priču potrebno isto toliko planiranja koliko i za roman. ,,Jednostavno ne razmišljam u tim okvirima", kaže on. Ipak, svaka od tih priča bila je toliko zapažena da opravda Pauersov status redovnog nastavnika pri slavnoj Klarionovoj radionici za kratku priču. Većina njegove kratke proze sakupljena je u zbirci Čudni bedekeri (Strange Itineraries, 2005).
Novi milenijum donosi nešto prijemčivijeg Pauersa, što i ne čudi: u međuvremenu je stasala nova generacija il' dve koju valja upoznati sa njegovom zaostavštinom. U romanu Tri dana do nikada (Three Days to Never, 2006) imamo sve uobičajene peripetije, pa i više od njih; čini se da pisac uvodi novu zgodnu naučnofantastičnu ideju na svakoj drugoj strani: putovanje kroz vreme (koje, za razliku od onog u Anubisovim vratima, može da promeni istoriju), paralelni svetovi, telekineza, pirokineza, telepatija, astralna projekcija, komunikacije sa dusima i zlodusima, Kabala, Albert Ajnštajn, Čarli Čaplin i Mosad, dok su, biće zanimljivo domaćim čitaocima, glavni junaci srpskog porekla, posredstvom Mileve Marić. Uprkos gotovo neprepričljivo složenoj fabuli, ovo je svedeni, destilovani, retrospektivni Pauers, koji se čita donekle lakše nego onaj od pre.
Što se njegovog stila uopšte tiče, Pauers izbegava da tekstom skreće pažnju na sebe kao pisca, smatrajući da su mu zapleti dovoljno
složeni, a premise isuviše fantastične da bi čitaoca bombardovaojoš i spisateljskim bravurama na nivou rečenice. Izraziti je protivnik svih tehnika koje izbacuju čitaoca iz teksta. ,,Bilo šta što skreće pažnju na činjenicu da je ovo puka fikcija je fatalna greška", kaže Pauers. ,,Prestajem da učestvujem u knjizi dok sam odsutan diveći se autoru. Sve svoje metafore koje smatram strašno pametnim ostavljam po strani da odstoje nekoliko dana da bih uživao u njima, a onda ih bacam pre nego što pošaljem rukopis uredniku. Nisam tu da bih bio sladak – u stvari, ne treba uopšte da sam prisutan!"
Kod Pauersa su listom u centru zbivanja, rame uz rame s ,,javnim ličnostima" prošlosti, tzv. ,,Pere ložači", od električara do univerzitetskih profesora, mali i obični ljudi koji hičkokovski moraju da se dokažu u neobičnim okolnostima, da u sebi pronađu hrabrost, plemenitost, mentalnu i fizičku snagu kojima će nadvladati nevolje gotovo kosmičkih razmera.
U romanu Gozba kod Devijanta (Dinner at Deviant's Palace, 1985), napisanom i objavljenom odmah posle Kapije Anubisa, imamo Gregorija Rivasa, ,,običnog i ispravnog tipa" na velikim iskušenjima u postapokaliptičnoj budućnosti kojoj se Pauers više nije vraćao; istorijski detalji zamenjeni su upečatljivim slikama tehnoloških ruina u Kaliforniji XXII veka, a hipi sledbenici novog mesije koji žive halucinogeni san pokazuju da bivši učenik Filipa Dika nije džabe Gozbom osvojio upravo memorijalnu nagradu koja nosi ime njegovog učitelja. Istovremeno s prvim pojavljivanjem Tima Pauersa na srpskom jeziku, i to romanom čija je radnja smeštena u ne tako daleku i nemoguću budućnost, stiže vest o njegovom nestrpljivo očekivanom povratku u prošlost. Naime, Pauers vredno radi na romanu o Prerafaelitima i viktorijanskom Londonu, a kada će se pojaviti ostaje nam, anonimnima i običnima, da saznamo peške, prirodnim tokom, bez pomoći vremeplova.
Oto Oltvanji
Otov pogovor je jedan od boljih koje sam pročitala. Mislim da je "pun pogodak" uz knjigu.
Hvala Jasone na ovom postu. :)
Anubisova vrata (u izdanju zagrebačke mladosti sa sjajnim Raosovim prevodom) po prvi put sam pročitala još u srednjoj školi. Vilijem Ešbles je na mene ostavio tako snažan utisak, da sam nakon pročitane knjige otišla u biblioteku da tražim njegova sabrana dela, zbirku poezije, ma bilo šta... :lol:
Šta mislite, koji sam odgovor dobila? ''Ne, nemamo tog Ešblesa.''
Ja bila uporna:''Ali kako nemate, napisao je sjajnu pesmu-Dvanaest sati noći...a Koleridža imate?''
''Eto, nemamo..''
Kasnije sam nastavila da smaram prodavce po knjižarama istim pitanjem, dok mi jedan prijatelj nije rekao da je Vilijem Ešbles izmišljen. Trebalo mi je neko vreme da mu poverujem...bilo me baš blam... :oops:
He he...a sad vidim da su se čak i neki kritičari saplitali o njega... :lol:
Još jednom hvala Jasone, ulepšao si mi dan. :D
@Gudeja ... verujem da će ti se i GOZBA KOD DEVIJANTA dopasti. Knjiga je neobična, kad "uhvati" vozi do kraja. Prevod je odličan.
Čestitam!
Nisam video Raosov prevod "Kapije Anubisa". Voleo bih da mogu da uporedim sa srpskim prevodom.
Ja nisam oduševljena Raosovim prevodom. Ako dolaziš na promociju Gozbe kod Devijanta, mogu da ti ponesem da pogledaš. Mislim da je Siriusov bolji. I da su stihovi bolje prevedeni.
Budući da je izdavač bio fini i doneo mi lično "Gozbu..." sigurno dolazim.
Quote from: Gudeja on 21-01-2011, 03:07:54
Hvala Jasone na ovom postu. :)
Anubisova vrata (u izdanju zagrebačke mladosti sa sjajnim Raosovim prevodom) po prvi put sam pročitala još u srednjoj školi. Vilijem Ešbles je na mene ostavio tako snažan utisak, da sam nakon pročitane knjige otišla u biblioteku da tražim njegova sabrana dela, zbirku poezije, ma bilo šta... :lol:
Šta mislite, koji sam odgovor dobila? ''Ne, nemamo tog Ešblesa.''
Ja bila uporna:''Ali kako nemate, napisao je sjajnu pesmu-Dvanaest sati noći...a Koleridža imate?''
''Eto, nemamo..''
Kasnije sam nastavila da smaram prodavce po knjižarama istim pitanjem, dok mi jedan prijatelj nije rekao da je Vilijem Ešbles izmišljen. Trebalo mi je neko vreme da mu poverujem...bilo me baš blam... :oops:
He he...a sad vidim da su se čak i neki kritičari saplitali o njega... :lol:
Još jednom hvala Jasone, ulepšao si mi dan. :D
A ne, ne, hvala tebi na ulepšavanju dana. Dolaziš li na gozbu?
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Flh3.ggpht.com%2F_dPeotyuHVO0%2FTTl60jdTwdI%2FAAAAAAAAAY4%2FtROjPeeoqHM%2Fs640%2FGoizbica.jpg&hash=ff0a3566f34aa4f2aa8ac4c4f95488d2a9e24023)
Uh, ne odgovorih Perinu na pitanjce
Quote from: Perin on 20-01-2011, 00:01:39
Kad će distribucija u BiH?
xrofl xrofl xrofl xrofl xrofl
... ali knjiga će do tebe doći nekako.
Mora ;) Videćemo, imam neke poslovne obaveze BG, pa se javim da preuzmem merčendajs. xcheers
Jasone, ko ti pravio klopu? Lakobrija?
Sivka, izgleda je rešila da izbaci Lakobriju iz biznisa. :)
Last call: :lol: Danas od 18h pa sve dok nas ne najure. Naiđite
Naišli.
U vreme kad sam odlazila, malo pre 21h, bilo još ljudi, neki od njih se ranije spustili malo niže, do "Šumadije", i tamo nastavili druženje.
Knjiga mnogo dobro izgleda, sadržaj, naravno, još i bolji. :)
Lepo...
Bilo je posećeno...
Quote from: angel011 on 21-01-2011, 23:41:47
Naišli.
U vreme kad sam odlazila, malo pre 21h, bilo još ljudi, neki od njih se ranije spustili malo niže, do "Šumadije", i tamo nastavili druženje.
Knjiga mnogo dobro izgleda, sadržaj, naravno, još i bolji. :)
Da, prva padobranska ZS izvršila desant na kafanu. Šumadinac se pokazao pravim domaćinom, sem u segmentu izbora piva. Sreća, padobranci ne birkaju mnogo.
Lep doček, mnogo naroda. Jason ponosan s pravom, ponovo čestitke od zanatlije.
Sivka se, kao i uvek, potrudila da sve prođe u sjajnoj atmosferi.
Šumadinac ponudio Lava?! Sram ga bilo...
Taj smešan pokušaj piva nije bio u igri.
Sivka, moraš širiti prostor. Il' otvaraj kafanu za promocije.
Ja bih mogao da radim u toj kafani. :lol:
Danas sam, ponovo, počela da čitam knjigu. Sada, sa distance koja se otvori, ili zatvori onog momenta kada se knjiga objavi, ograniči koricama, cipom... postaje stvarna. Kao da je ono sve što je bilo pre toga... nestvarno.
Dobro je i kvalitetno štamparski zaokružena. Izvanredna ilustracija Željka Paheka spakovana standardno odličnim dizajnom Sai.dkg. Dobar prelom. Izuzetan prevod. Sve na svom mestu.
A... priča... da se pamti. Posle Oto(o)vog pogovora jednostavno mi je teško da kažem nešto a da se ne ponavljam.
Odličan roman, odličan prevod i odlično pakovanje. Eto, ponovila sam se, tri puta, u jednoj rečenici.
Nadam se da ćete uživati vi koji niste do sada pročitali GOZBU KOD DEVIJANTA.
http://www.tanjug.rs/vest.asp?id=6063 (http://www.tanjug.rs/vest.asp?id=6063)
http://www.yellowcab.rs/sr/magazine/vesti/ostalo/story/2976/%22Sirius%22-+nova+izdava%C4%8Dka+ku%C4%87a+za+fantastiku.html (http://www.yellowcab.rs/sr/magazine/vesti/ostalo/story/2976/%22Sirius%22-+nova+izdava%C4%8Dka+ku%C4%87a+za+fantastiku.html)
http://www.nightlife-belgrade.com/sr/vest?vest=%2Fknjige-vesti%2Fgozba-kod-devijanta-toma-pauersa (http://www.nightlife-belgrade.com/sr/vest?vest=%2Fknjige-vesti%2Fgozba-kod-devijanta-toma-pauersa)
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272%3Fyyyy%3D2011&mm=01&dd=25&nav_id=488199 (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272%3Fyyyy%3D2011&mm=01&dd=25&nav_id=488199)
Hvala sivka, hvala angel za pomoć u vezi prevoda... kupiću Gozbu.... :)
Quote from: Gudeja on 26-01-2011, 22:37:02
Hvala sivka, hvala angel za pomoć u vezi prevoda... kupiću Gozbu.... :)
Ako se ne varam ti si iz Novog Sada?
Ukoliko se odlučiš da kupiš knjigu u knjižari Tardis, knjiga će i da doputuje do NS, bez dodatnih troškova.
Hvala tebi i drago bi mi bilo da kad pročitaš knjigu daš i neko svoje mišljenje.
Ja sam "odskorašnji" izdavač i znam koliko je važna podrška u početku poslovanja... :)
Hvala sivka, ali već je dogovoreno: u ponedeljak mi iz TARDISA stižu knjige...Gozba, Grotlo, Nepromočivi...Ali imaću tvoju ljubaznu ponudu u vidu sledeći put. :)
Ne znam kako se stekao utisak da sam iz NS-a? Nisam. :)
Ma pusti Sivku, ona misli da je sve poteklo iz Novog Sada. A nije da nije :!:
Quote from: zakk on 25-01-2011, 18:26:00
http://www.yellowcab.rs/sr/magazine/vesti/ostalo/story/2976/%22Sirius%22-+nova+izdava%C4%8Dka+ku%C4%87a+za+fantastiku.html (http://www.yellowcab.rs/sr/magazine/vesti/ostalo/story/2976/%22Sirius%22-+nova+izdava%C4%8Dka+ku%C4%87a+za+fantastiku.html)
http://www.nightlife-belgrade.com/sr/vest?vest=%2Fknjige-vesti%2Fgozba-kod-devijanta-toma-pauersa (http://www.nightlife-belgrade.com/sr/vest?vest=%2Fknjige-vesti%2Fgozba-kod-devijanta-toma-pauersa)
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272%3Fyyyy%3D2011&mm=01&dd=25&nav_id=488199 (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272%3Fyyyy%3D2011&mm=01&dd=25&nav_id=488199)
+ mali tekst u Podgoričkom "Danu", dobar glas daleko se čuje...
Koliko para?
Na promociji bilo 900 dinara, sad bi trebalo, ako nešto nije promenjeno, da bude 1200.
Quote from: vope on 28-01-2011, 22:41:02
Quote from: zakk on 25-01-2011, 18:26:00
http://www.yellowcab.rs/sr/magazine/vesti/ostalo/story/2976/%22Sirius%22-+nova+izdava%C4%8Dka+ku%C4%87a+za+fantastiku.html (http://www.yellowcab.rs/sr/magazine/vesti/ostalo/story/2976/%22Sirius%22-+nova+izdava%C4%8Dka+ku%C4%87a+za+fantastiku.html)
http://www.nightlife-belgrade.com/sr/vest?vest=%2Fknjige-vesti%2Fgozba-kod-devijanta-toma-pauersa (http://www.nightlife-belgrade.com/sr/vest?vest=%2Fknjige-vesti%2Fgozba-kod-devijanta-toma-pauersa)
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272%3Fyyyy%3D2011&mm=01&dd=25&nav_id=488199 (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272%3Fyyyy%3D2011&mm=01&dd=25&nav_id=488199)
+ mali tekst u Podgoričkom "Danu", dobar glas daleko se čuje...
Koliko para?
+ ovde kao vest http://www.theworksoftimpowers.com/ (http://www.theworksoftimpowers.com/)
1200 - 1400 din ( samo u Tardisu je 1200 din)
mnogo para, al' mnogo i muzike. Rivas i svi najbolji pelikanisti su tu :)
U četvrtak sam u Novom Sadu, pa ako nekog zanima Gozba ili bilo šta iz Tardisove knjižare... javnite se na pp
Sada postoji i sajt (još uvek je u izradi): http://www.ipsirius.com/ (http://www.ipsirius.com/)
Danas su dodate nove strane na sajtu. Lepo izgleda. Ima više informacija.
Pravi izgled će dobiti kad stignu i ostale knjige, mada, lepo izgleda već sada.
Odlicno. Taman za nas picajzle :) Sledeca stvar bi bila, recimo, prodaja cover arta kao potpisanih postera, na primer :) Hmm, ko zna, mozda bi i to neko hteo da kupi.
Quote from: Melkor on 09-02-2011, 19:01:01
Odlicno. Taman za nas picajzle :) Sledeca stvar bi bila, recimo, prodaja cover arta kao potpisanih postera, na primer :) Hmm, ko zna, mozda bi i to neko hteo da kupi.
Pa sad... nije da nismo razmišljali, ali... to bi trebalo neko i da uradi.
Neki ljudi koji su pročitali Gozbu, ne dolaze na ZS, što je šteta, jer su do sada stigle samo pohvale za knjigu.
Hoćeš da kažeš da niko na ZS nije pročitao knjigu?
Postajemo elitno okupljalište lelemuda...
Quote from: Boban on 12-02-2011, 22:27:49
Hoćeš da kažeš da niko na ZS nije pročitao knjigu?
Postajemo elitno okupljalište lelemuda...
Da, hoću da kažem da sa ZS sam izgleda jedino ja pročitala knjigu, osim prevodioca i izdavača.
Ima nas valjda još koji smo pročitali knjigu, doduše nismo elita...
Knjiga je odlična. Neobična, posle određenog vremena uhvati te i ne pušta, voziš se do kraja iznenađujućom brzinom. Dinamična je, ali nam pruža uvid i u unutrašnji svet Rivasa, junaka koga će mlatiti i koji će se prilično zlopatiti dok ne ostvari cilj. Postapokaliptični svet, psihička kontrola, hemogoblini, sve je zaista odlično urađeno. Autor jednostavno ne dopušta čitaocu da predahne, a poseduje i specifičan humor koji pleni. Oprema knjige je odlična. Hvala još jednom Jasonu što mi je doneo knjigu u
NS. Zaista sam uživao u ovoj knjizi.
Lepo što si se setio da se prijaviš...
Meni je žao što se o ovakvom štivu nešto ne piše.
Valjda zato što nije epska fantastika itd.
A da vozi... vozi. U početku opipava puls, uvlači u priču, a kad poveze, samo dodaje gas...
Mislim da malo mašiš suštinu. Trudimo se da se o domaćim izdanjima više piše, a za prevode su "nadležni" Nightflier i Melkor. Ja, naprimer, nosim "Devijanta..." na put u Italiju i za pet dana ćemo ga pročitati.
Ja nikad ne omašim suštinu.
Ako su ovaj forum i razgovori o fantastici podeljeni na "radne zadatke" onda dobro. Ne vidim ni da se mnogo odraše oko pisanja o domaćoj fantastici.
Itd...
A da završiš taj godišnji bilans i povratiš dobro raspoloženje?
Quote from: sivka on 13-02-2011, 03:33:40
Quote from: Boban on 12-02-2011, 22:27:49
Hoćeš da kažeš da niko na ZS nije pročitao knjigu?
Postajemo elitno okupljalište lelemuda...
Da, hoću da kažem da sa ZS sam izgleda jedino ja pročitala knjigu, osim prevodioca i izdavača.
Na mene si zaboravila. :lol:
Quote from: angel011 on 13-02-2011, 10:45:24
Quote from: sivka on 13-02-2011, 03:33:40
Quote from: Boban on 12-02-2011, 22:27:49
Hoćeš da kažeš da niko na ZS nije pročitao knjigu?
Postajemo elitno okupljalište lelemuda...
Da, hoću da kažem da sa ZS sam izgleda jedino ja pročitala knjigu, osim prevodioca i izdavača.
Na mene si zaboravila. :lol:
Apsolutno jesam.
Koliko si se potrudila da napišeš nešto o tome, nije ni čudo.
'Oćeš više o knjizi? Ok. :lol:
Mnogo je ljudi koji, kad pišu fantastiku, smatraju da tu nikakvo istraživanje nije neophodno, ni motivisanost likova, ni mozak, glavno je da bude šareno (svemirski šareno, futuristički šareno, fantazijska bića šareno, whatever). Tim Pauers nije jedan od njih, istraživanje koje on obavi moglo bi da se upotrebi za doktorsku disertaciju, i to se u njegovim delima oseća, o čemu god da piše, bilo da su tu putovanje kroz vreme, egipatska mitologija i izmišljeni pesnik, ili poigravanje arturijanskom legendom, ili postapokaliptična budućnost. Ništa kod Pauersa nije slučajno; recimo, to što se religijski vođa zove Džejbuš nije nasumično odabrano.
Sa druge strane, postoje pisci koji obave zamašno istraživanje, a onda osećaju neodoljivu potrebu da to što su pronašli strpaju u knjigu. Sve. Nema veze koliko to guši radnju i koliko gomilu čitalaca zaista ne zanima što je pisac pročitao toliko-i-toliko (da, i ja sam to pročitala, šta s tim? eventualno služi za zasenjivanje prostote, i smaranje ostalih). Pauers ne spada ni među takve. Informaciju servira onoliko koliko je potrebno, nema "vidite šta sam ja sve pročitao a vi niste, utata!" ponašanja. Uz to, on se poigrava, i to umešno, pa ono što je napisao bude veoma zabavno.
"Gozba kod Devijanta" je ludilo od priče; počinje prilično obično, malim likom muzičara-najamnika kome se svašta izdešavalo u prošlosti pa pokušava da se kloni nevolje (poznato?), dobije "samo još jedan zadatak" izvlačenja cure koja je zapala u kandže nekakvoj verskoj sekti kojoj je i sam nekada pripadao i od njih pobegao (i opet poznato?), da bi se vremenom razvila u nešto sve luđe i luđe - a uz sve to ludilo ni u jednom trenutku ne nastaje gubljenje u priči, pisac ne ispušta konce, odlično zna šta radi, samodisciplina (koja ni u jednom trenutku ne prerasta u gušenje niti u sabijanje kreativnosti) je sve vreme tu.
Između ostalog, "Gozba kod Devijanta" je odličan primer toga kako se piše, i, kad obratite pažnju na to koliko je tu istraživanja bilo, to je i odličan primer koliko truda mora da uđe u nešto što bi neki nazvali "samo fantastika" pa da to valja.
Moj duboki naklon :)
"Kapije Anubisa", odnosno "Anubisova vrata" kako je nekad davno knjiga bila prevedena na ovim prostorima, jedna je od onih knjiga koje formiraju književni ukus kad se čitaju u tinejdžerskim danima (a verujem da slično dejstvo ima i kasnije) :)
A ujedno je i jedna od onih knjiga koje čovek mora da poseduje nakon čitanja.
Eto radosti, sad će moći da se kupi.
'Kudoz' za izdavača :)
Lep prikaz Ivane Milaković na sajtu:
http://www.ipsirius.com/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=38&Itemid=80 (http://www.ipsirius.com/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=38&Itemid=80)
Da, lep prikaz. Ne znam ko vam je ta Ivana, al' stalno prepisuje od Angel. Svejedno, lep prikaz.
Hahaha, Jasone, dobra ti je ova. :D
Pa dobro, boga mu poljubim... evo još jednog lelemuda koji je 'raskrilio' (što bi rekao gosn Powers, kroz rečnik umešnog prevodioca) korice i onda ih zakrilio, a između iščitao sva slova. Lepo, lepo i uzbudljivo. Lelujavo uvođenje, štektavi nastavak i jurcanje do kraja. Svega ima, ravnolinijske lepe priče, vrckavog humora, neobičnog ludila i finih maštarija.
Štivo za pročitati i gurnuti u ruke do sebe.
Ih, baš si to lepo i poJetski sročila :)
U gostima mi je Wim Stolk (W.J. Maryson), holandski pisac. Naravno da sam mu odmah uvalila knjigu da pogleda kako je zanatski lepo urađena i Sirius je dobio sve pohvale :)
I, da se vratim na Plutonkinu primedbu: "Štivo za pročitati i gurnuti u ruke do sebe."
Moj primerak nedam nikom :) :lol:
Elem, kada budeš štampao sledeću knjigu u istoj štampariji, angažuj mene da ih pozovem i izgovorim magične reči. Suština uspešne štampe kod velikih sistema nije ni u tome koliko para imaš, ni kako se dogovraš sa direktorima, već u kakvim si odnosima sa najnižim slojevima, onima koji tu knjigu realno proizvode. "Devijant" ima problem prestegnutog poveza, ali knjige se neće raspadati, no, vremenom će se uvijati, uvrtati i izgledati čitano s nepažnjom. Pravilo kod dobrog tvrdog poveza je da kada knjigu staviš na sto i gde god da je otvoriš, da ona ostane na stolu, otvorena na tom mestu da se može čitati.
Hvala, imam te u vidu.
Mreža kreativnih ljudi - lep osvrt na Sirius/ Gozba kod Devijanta
http://www.creemaginet.com/sajt/tim-pauers-roman-gozba-kod-devijanta-izdavacka-kuca-sirius (http://www.creemaginet.com/sajt/tim-pauers-roman-gozba-kod-devijanta-izdavacka-kuca-sirius)
Nisam ni znala kako ovaj čovek piše. Baš prijatno iznenađenje. Kad se ocekuju ostala dela?
Imaš na sajtu: http://www.ipsirius.com/ (http://www.ipsirius.com/) :)
Kapije Anubisa u nekom trenutku u martu, a Na čudnijim plimama u maju.
Quote from: angel011 on 02-03-2011, 23:01:11
Imaš na sajtu: http://www.ipsirius.com/ (http://www.ipsirius.com/) :)
Kapije Anubisa u nekom trenutku u martu, a Na čudnijim plimama u maju.
u pa vec je mart, dakle pocetkom aprila kad stigne do ns bice sjajno, tx :)
Na čudnijim plimama bi trebalo da se pojavi u aprilu :)
Da, ne slušajte te na sajtu, mnogo lažu. Plime će se pojaviti u aprilu, druga polovina aprila, tačnije :)
A kapije... heh... kapije malo škripe, nestandardne su skroz, pa moramo da majstorišemo :(
Ako to ne pomogne, naručujem nove - Made in Sebastian :)
Šta je problem sa Anubisom?
Podmaži malo te kapije. :)
Šta znači to "nestandardne su skroz"? U kom smislu?
Eh, kad postoje rezličiti standardi, pa ne znaš za koji, s' oproštenjem, što bi rekao deda Vira, da se uhvatiš :)
Ok, to može biti i plus, ali sam shvatila da, u ovom slučaju, to nije prednost. Samo mi nije jasno kakvo škripanje je u pitanju.
Jasone, ima li te da odgovaraš na pitanja? :lol:
Možda podmazuje kapiju. :!:
Quote from: Plut on 04-03-2011, 11:34:13
Možda podmazuje kapiju. :!:
... a to je posao koji traje :)
Jason je rešio da svaka knjiga bude baš onakva kako je zamislio, tako da i "podmazivanje" može da potraje, čak i uz pomoć prijatelja :)
Najvažnije je, ipak, da ona ne škripi, tako da nije važno koliko će je dugo uljiti, ako posle toga više nikad neće zaškripati. Pošto je prva vrata dobro namestio, bez problema ćemo čekati da to uradi i sa kapijom.
Kapije su odložene u podrum, gde im je i mesto u ovom trenutku, rade se plime. Naslovnica je gotova, prevod je odmako, biće to u štampariji za mesec dana.
Quote from: angel011 on 03-03-2011, 18:04:38
Šta je problem sa Anubisom?
Sličan problem ko i sa Gozbom, svojevremeno. Videću koje je rešenjce kad izađu plime.
Quote from: angel011 on 04-03-2011, 11:33:28
Jasone, ima li te da odgovaraš na pitanja? :lol:
Eh... malo me ima... malo me nema :lol:
Quote from: JasonBezArgonauta on 04-03-2011, 13:20:13
Quote from: angel011 on 03-03-2011, 18:04:38
Šta je problem sa Anubisom?
Sličan problem ko i sa Gozbom, svojevremeno. Videću koje je rešenjce kad izađu plime.
Sebastian rulz! :mrgreen:
Quote from: angel011 on 04-03-2011, 15:20:09
Quote from: JasonBezArgonauta on 04-03-2011, 13:20:13
Quote from: angel011 on 03-03-2011, 18:04:38
Šta je problem sa Anubisom?
Ne vezano za prijateljske odnose sa Sebastianom... zaista je eXtra dobar prevod.
Kaže da uživa u prevođenju "Na čudnijim plimama" a, koliko znam, vrlo profi je prišao "problemu" i prvo istraživao i pronašao specifične termine, sastavio rečnik, pa krenuo u "ofanzivu".
Sličan problem ko i sa Gozbom, svojevremeno. Videću koje je rešenjce kad izađu plime.
Sebastian rulz! :mrgreen:
Nešto više o knjizi u okviru sutrašnje tribine u Domu omladine, u 19h.
Ima nas koji ćemo i iz publike da komentarišemo :)
Mogu samo da se pridružim hvalospevima. Delo je izvanredno, knjiga klizi kao jegulja kroz ruke, ponekad žestoko, povremeo lagano, ali uvek dinamično. Sjajno delo, šta jes', jes'. Naročito za ljubitelje post-apokalipse.
Gozba u gostima na tribini u DOBu
Vidljivi i Nevidljivi
A gde je tu izdavač? Ako se obrije, pusti bradu i metne očale, 'oćete ga onda pustiti za stol?
viš da ga ni ovde nema, napao ga neki virus :(
Quote from: zakk on 08-03-2011, 14:54:27
viš da ga ni ovde nema, napao ga neki virus :(
... apokaliptični :) :)
... a pregovori su lepo tekli sve dok nisu pomenuli očale... na neke stvari ipak ne pristajem 8-)
A da su ti dali punu kesu Barouzove valute???
Jasone, ima li šanse da bude majica sa radioaktivnom ribom? :mrgreen:
Šanse su izvesne. Samo, taj projekat, će se razvijati podpužnom brzinom. Neću da srljam, ko neki ovde, nadpužnim brzinama :mrgreen:
Quote from: Plut on 08-03-2011, 21:13:20
A da su ti dali punu kesu Barouzove valute???
Eh da jesu, ali postojala je očigledna nespremnost funkcionera LK da izađu sa tom ponudom sve dok ne dobiju dokumentovana uverenja da ću se zaista i pojaviti. :cry:
Quote from: angel011 on 08-03-2011, 22:11:45
Jasone, ima li šanse da bude majica sa radioaktivnom ribom? :mrgreen:
To bi zaista bilo lepo. Ako bude pritiska javnosti, i prignječimo Jasona, možda i bude majica :)
Prvo o samom izdanju: toliko je lepo da bi ga vredelo kupiti i da je puno praznih stranica.
A onda o samom Powers-u. Jedan sam od (verovatno) malobrojnih koji posle čitanja njegovih knjiga zaista poželi da su strane bile prazne. Ja jednostavno ne uspevam da otkrijem vrline njegovog spisateljskog umeća – iako zaista pokušavam. Pokušavam, između ostalog, i zato što ga veoma poštuju neki kritičari čiji je literarni ukus veoma sličan mom (Neven Anticević) - ali očito ne i u slucaju T.P.
Sve što Powers navodi kao svoje ciljeve i/ili dostignuća ja vidim kao mane: zapleti jesu složeni (često toliko složeni da nalikuju takozvanoj 'kokainskoj produkciji' u kojoj se svi problemi rešavaju daljim usložnjavanjem), ali je njihov potencijal obično loše iskorišćen i često vode ka predvidljivom kraju.
To je još i najbezazlenija mana. Loša karakterizacija, neuverljivi dijalozi – ponekad na granici karikaturalnosti (Na čudnim plimama) - deluju mi kao daleko veći problem. Takve mane čine da akcioni pristup više i ne nudi zabavu već jednostavno zamara, a - u najgorim Powersovim trenucima - čak i vređa čitaoca svojom banalnošću.
I najgore od svega: autor ima plemenitu (i pametnu) ideju da ne bude previše prisutan u delu – ali on jeste prisutan. Svaka neuverljivost, nedorađenost i nategnutost u tekstu čini da zastanemo i postanemo svesni autora koji pokušava da učini priču istinitom, ali, nekako, ne uspeva u tome.
Slučaj Tim Pauersa i mojih muka sa njim me učvršćuje u ubeđenju da se pravi pripovedači rađaju – nema tog udara (od koga će se, nadam se, oporaviti) koji će od, recimo, Carda napraviti lošeg pripovedača – pa makar pisao kako podgreva ručak u svojoj mormonskoj zajednici. Kada se pominju pisci koji sve što su pronašli prilikom pripremnog istraživanja strpaju u knjigu verovatno se misli i na Simonsa (ili baš na Simonsa); ni on nije savršen pisac, možda je malo lenj a pragmatičan još i malo više ali... njemu se muze u spomenar upisuju kao D(obar). D(drug). A takvih prijatnih primera dobrih pripovedača i dobrih zanatlija (ne nužno i velikih pisaca) ima mnogo.
Finalno: Powers se muči (zbog toga ga malo više poštujem), ja se mučim (zbog toga sebe malo manje poštujem), ali od toga niš koristi...
Sa Petronijusem se debelo neću složiti, što bi me svrstalo uz Nevena. Teško je kroz postove elaborirati zašto, ali nisam protiv razlika u afinitetima. Kad bismo govorili o kvalitetima, onda bi to bila pomalo druga priča. I ja bih dosta toga drugačije napisao, ali ja pišem svoje knjige, a Pauers svoje. Nekako mi je važnije da su me veoma dojmile obe Pauersove knjige koje sam u poslednje vreme pročitao, a ja nisam brzak u čitanju, nego to deljem sporo i sigurno propuštam manje nego mnogi drugi.
Svako ima pravo na svoje mišljenje... ukusi su različiti. Ako su ukusi u pitanju.
Ja sam se "primila" na Pauersa. Za sada ne bih o ostalim romanima (o tome kad budu prevedeni i objavljeni) ali što se tiče Gozbe kod Devijanta - mislim da ne stoji ništa od onoga što je petronius naveo. Dobri su dijalozi, priča vozi do kraja (mada bih volela da je T.P. napisao još pedesetak strana), dobra karakterizacija i potpuno uverljivo.
Daa...
Pa i rekao sam da mislim da sam u manjini, kao i da znam da su među ljubiteljima Pauersa ljudi čije mišljenje ne odbacujem olako.
Napomena:
Iako je naziv teme SIRIUS B, ja sam pisao o samom Pauersu ne pričajući striktno o izdatom naslovu (osim u početnoj rečenici). To je možda širenje teme, ali nadam se da nije spam.
Rekao sam da mi se čini da sam se par puta sapleo o manjkavosti u njegovom pisanju i da me je to odbilo od njega.
Čuo sam drugačija mišljenja i saslušao ih sa uvažavanjem.
Jedino:
Quote from: sivka on 14-03-2011, 02:04:24
Svako ima pravo na svoje mišljenje... ukusi su različiti. Ako su ukusi u pitanju.
Ne Sivka, naravno da nisu. U pitanju je neznanje, zloba i želja da se upropaste, ponize i na svaki način unište svi oni kojima se Pauers dopada.
Uhvatila si me.
Ček, Petronije, da ne vadimo odmah kubure. Ja nisam Pauersov fan. Do pre pet meseci sam znao da postoji samo ime i tek tada sam se susreo sa dva njegova romana. Prilično izbegavam anglo-saksonske fantastičare jer se spotičem o nadmeni odnos prema svim drugim fantastičarima, o neki nazirući šablon u konstrukcijama, o prevode gde ne znam ko mi je kriv, autor ili prevodilac, na kraju, i o ličnu sujetu jer me stalno pitaju jesi li pročitao ovo ili ono, kao da ti isti pisci ne bi mogli da pročitaju ponešto što ne potiče iz njihovog miljea. Pauers me je iznenadio baroknim rukopisom, možda i time što njegova literatura pripada vremenu kad se manje vodilo računa o "pumpanju" saspensa, a nešto više o lepoti rečenice, sočnoj naraciji, iznalaženju stilskih figura koje mogu da oslade dušu. Vidiš, i to je lično i nikome ne mora da znači ništa. Mene tu oduševljava priprema, sjajna kontrola radnje, rast naboja kao plima u kojoj, tek kad se preostali broj stranica istanji, počinjemo da naziremo oseku. Naravno da postoje segmenti o kojima bi se moglo sporiti, nobody's perfect, ali to su finese gde se kao običan čitalac ne petljam, a kao ortak bih raspravljao na nekom drugom mestu. Možda u toj krigli piva ima viška pene, ali je pivo jako dobro.
Quote from: petronius on 14-03-2011, 05:01:47
Ne Sivka, naravno da nisu. U pitanju je neznanje, zloba i želja da se upropaste, ponize i na svaki način unište svi oni kojima se Pauers dopada.
Uhvatila si me.
Joooj, kuku :roll:
Nisam mislila na ovo što si naveo, ali ajde da pojasnim (ali, lepo mi je Ghoul jednom davno prebacio da sam često nedorečena i neodređena :( )
Naravno da nisam mislila na zlobu. Ono što određuje književno delo (i ne samo književno već bilo koje umetničko delo) jeste racionalan sud koji nema veze sa ukusom. Dakle, pitala sam se da li je u pitanju "ukus" ili "sklonost" (u tom slučaju mišljenje nije posebno od važnosti) ili analitično i studiozno razmatranje i sagledavanje dela. S obzirom da ja tebe ne znam, što znači da ja ne znam koje su tvoje kompetencije za ocenjivanje i sud o književnom delu, postavila sam "zamku" u nadi da ću čuti nešto više.
Naravno, ako je u pitanju samo sklonost ka nečijem pisanju, lakše mi je. (Ja nemam sklonosti da čitam zombi romane niti gledam zombi filmove).
Ako si u onoj "težoj" kategoriji, bogami ima da se zamislim.
Inače, Pauersa sam čitala i u originalu, ali i u prevodu. I imala bih dosta o tome da kažem :)
I, nisam imala nameru da te "uhvatim" za reč :lol: :lol: :lol: (da li je dovoljno smajlija?)
A... da. Hvala ti što si se javio. Svako mišljenje je važno i svaka reakcija je od značaja, posebno zato što se Pauers pojavljuje prvi put u srpskom prevodu, a u pripremi su još dve knjige.
:)
Nicht kubure. Non kubure. Pas kubure.
Ni ja vas ne poznajem, ali mi još uvek nije potrebna kristalna kugla da bih vas pozicionirao unutar male skupine elokventnih i uljudnih – dakle nema kubure na zidu, pa ni potrebe da brojimo činove...
U drugom delu posta nisam bio previše ozbiljan – zapravo nisam bio ozbiljan nimalo; reagovao sam zato što je stavka 'književnog ukusa' najširi skup u koji staje sve što sa književnošću ima imalo veze. Unutar tog ogromnog prostora stoje i smisleni podskupovi (egzaktne analize književnih dela po striktnim i nimalo proizvoljnim vrednosnim kriterijumima) kao i puno manje smislenih podskupova koji se tiču ličnih afiniteta, stravičnih trauma iz prošlosti koji oblikuju ukus nejakog literarnog konzumenta bez njegove sposobnosti da taj mehanizam uoči.
I još mnogo toga drugog.
Dakle, pod vazdušasti pojam 'književnog ukusa' spada gotovo sve.
Posumnjati da se nešto nalazi izvan te kategorije znači posumnjati da postoje van-literarni razlozi koji su me podstakli da napišem nekoliko redova o Pauersu. Recimo: duguje mi neki novac i nema ni najmanju nameru da mi vrati.
Uveravam vas da to nije slučaj.
Ako sam se sa vama pomirio (mada se nadam da za mirenjem nije ni bilo potrebe), hajde da pokušam da se pomirim i sa Pauersom. Da mislim da je minoran i neuk pisac ne bih mu posvetio ni red. A ako pišem taj red, biće i da imam pokoju njegovu knjigu na polici, a to opet znači da sam izgleda smatrao da ih vredi kupiti, pročitati i potom odložiti na tu policu. Pa šta ako sam i bio pomalo razočaran. Pauers nije domaći pisac sa svojim književnim prvencem koga par redova na srpskom forumu može baciti u očaj – u pitanju je dokazan autor sa ogromnim brojem poštovalaca. Kard, koga sam već naveo kao primer rođenog pripovedača, već decenijama piše hvalospeve Pauersu. Druga je stvar što pravi pravoslavac neće dozvoliti da ga tamo neki mormon tek tako ubedi.
Kod jedne stvari sam ipak pogrešio i to sada uviđam: ne šutira se čovek koji leži – i ne, ne mislim na Pauersa, on itekako dobro stoji - mislim na knjigu u Srbiji. Hajde da se sve te knjige izdaju, kupe i pročitaju - a je se tome radujem isto koliko i vi (dobro, ajde, možda malo manje) - pa da onda pričamo o njima.
I da malo uplašim sivku: o da, o da, tada ću nastupiti sa jačim i opakijim argumentima nego što su: "ali meni se to ne sviđa previše".
Ovde ide smajli.
Pozdrav i hvala na dobrodošlici.
I sada, na izmaku dana, kao pobednik u porazu, dok padam, upucana bez kubure, hvatam se za reč kao davljenik za slamku: "tada ću nastupiti sa jačim i opakijim argumentima nego što su: "ali meni se to ne sviđa previše".
Volela bih da ispuniš obećanje. Svaki komentar, dopao se on autoru/izdavaču ili ne, jeste važan. Zato postoji forum i zato se pokreću teme. Priznajem, bez protesta, da sam namerno i bezobrazno isprovocirala dijalog/komentar. Ili, kako to Plut reče: "Znamo mi tebe sivka kakva si."
(Eh, da imam tu slobodu i na topicima o domaćoj književnosti koje sam ja pokrenula! Ali ne ide da se tamo mnogo džilitam.)
Hvala petroniuse. Nemoj da odustaneš od ovog topika. Nije obavezno da ti se dopada Pauersovo pisanje da bi učestvovao. Bitno je da se razgovara o književnosti.
A ja imam široka leđa, za neverovati. Mogu da podnesem i teže argumente.
3 t smajlija.
Offtopic: dođi i na deo o domaćoj književnosti.
Da ne bismo prošli bez pucanja imam par pitanja za one koji imaju i original roman:
Šta je trofrtaljka? (zbog konverzije mojih deviznih zaliha)
Šta je mućak? (zbog mojih kulinarskih afiniteta)
Trofrtaljka - valuta za određenu količinu alkohola. Mislim da je petina galona.
mućak # sport - izmetnuti se (biol.)
mućak # sport - izroditi se (biol.)
Određene genetske promene, manifestuju se na različite načine. (Post nuklearna apokalipsa :)
Uh. Pitaću Sebastiana. :)
Trofrtaljka je valjda flaša od 0.75L, a mućkovi su ljudi sa mutacijama. Za konzumaciju preporučujem sadržinu trofrtaljke a ne mućkove :)
Ma, pitao sam kako to piše na engleskom! I ja znam da nagađam.
Quote from: scallop on 15-03-2011, 09:07:53
Ma, pitao sam kako to piše na engleskom! I ja znam da nagađam.
sport
a fifth-one
Onda može trofrtaljka mada je fifth one dobra aluzija na 51. (Trofrtaljka mi vuče na Micu trofrtaljku :()Čokanj je valjda shot. A, šta je sad, pa, sport?
Quote from: sivka on 15-03-2011, 01:41:55
mućak # sport - izmetnuti se (biol.)
mućak # sport - izroditi se (biol.)
Određene genetske promene, manifestuju se na različite načine. (Post nuklearna apokalipsa :)
Sve sam ti napisala :)
Prevod je zahtevao i znanje i nadahnuće. Kako ti to kažeš: da bude i tačno i tečno :)
Jel' to znači da piše sport prawns?
Ne, piše se samo "sport".
U svakom slučaju potrebno je da se ne bukvalizuje prevod već da je u skladu sa ostalim izlaganjem. Mislim da je mućak čučnuo baš kako valja. :)
Nema frke. Ja samo volim da sagledam čitavu sliku. Kad smo kod frke, oduševilo me je ime Frka Meken.
Meni je zanimljiv "pelikan" i "gajtanisanje". Mada su i "sojke" zanimljive.
Dosta neobičnih pojmova.
Sebastian:
Trofrtaljka je "tri frtalja" - 3/4, u ovom slučaju litra, kao prevod za "fifth". Naoko je logično da to bude nešto tipa "petina", i u prvom prolazu sam tako i stavio, pre nego što sam odradio puno istraživanje za sve diskutabilne izraze, gde sam našao da Vikipedija kaže, "A fifth, a common term in the U.S. for 750 mL (26 imp fl oz; 25 US fl oz) of distilled beverage, approximately one fifth of a U.S. gallon". To izađe tačno tri "ha'pints", odnosno "half pints" (cca. 250ml) koje se takođe spominju u istom delu, tako da se sve uklopilo. Frtalj je, inače, naš pomalo arhaični izraz za četvrt - moj deda je tako izražavao sate - "frtalj deset" mu je bilo 9:15, "tri frtalja podne" je 11:45, itd. :-)
"Mućak" je prevod za "sport", izraz koji Pauers koristi za bilo koji mutantski oblik života (ili pak odgovarajući prehrambeni proizvod). U engleskom "sport" nosi kolokvijalno značenje slično našem "batice" (isprva sam u razgovoru sa Montekruzom na početku upotrebio "batice" kada ga Rivas otkači - međutim to nije bilo primenjivo na ostatak priče). Pošto "sport" takođe označava i mutantski ogranak biljke (http://en.wikipedia.org/wiki/Bud_sport (http://en.wikipedia.org/wiki/Bud_sport)), razbijao sam glavu kako da to pretočim u srpski, pa sam se igrao sa rečju "mutant", sve dok nisam naleteo na "mućak" - to mi je delovalo kao moguća, zabavna, a primenjiva izvedenica.
Jes'. :-)
I ne sklanjajte te kubure, trebaće vam za "Plime", u kojima svak' nosi bar po jednu, a neki i po tuce-dva...
... a biće i pomenutih džilita. ;-)
Mene su oborili trofrtaljka i Frka Meken, a hemoglobinovo upinjanje da postane Rivas je neprej..ivo :!:
Psograd. he he, Psograd i Beograd, dva bratska grada. :lol:
Quote from: sivka on 16-03-2011, 11:56:04
Sebastian:
"Mućak" je prevod za "sport", izraz koji Pauers koristi za bilo koji mutantski oblik života (ili pak odgovarajući prehrambeni proizvod). U engleskom "sport" nosi kolokvijalno značenje slično našem "batice" (isprva sam u razgovoru sa Montekruzom na početku upotrebio "batice" kada ga Rivas otkači - međutim to nije bilo primenjivo na ostatak priče). Pošto "sport" takođe označava i mutantski ogranak biljke (http://en.wikipedia.org/wiki/Bud_sport (http://en.wikipedia.org/wiki/Bud_sport)), razbijao sam glavu kako da to pretočim u srpski, pa sam se igrao sa rečju "mutant", sve dok nisam naleteo na "mućak" - to mi je delovalo kao moguća, zabavna, a primenjiva izvedenica.
I mućak mi je jedan od favorita :!: uostalom, kaže stara narodna - Nek je i mućak, samo da nije sportaš :(
Quote from: phuzzy on 16-03-2011, 13:15:28
Jes'. :-)
I ne sklanjajte te kubure, trebaće vam za "Plime", u kojima svak' nosi bar po jednu, a neki i po tuce-dva...
... a biće i pomenutih džilita. ;-)
Uh, vreme je da obezbedim kvalitetan grog xdrinka
Quote from: Plut on 16-03-2011, 23:22:00
Mene su oborili trofrtaljka i Frka Meken, a hemoglobinovo upinjanje da postane Rivas je neprej..ivo :!:
Hemo...globin? :shock:
Ma... goblin-globin... mani me, danas sam u krvavom fazonu... xchain
Tako je i nastao hemogoblin, Pauersova žena, koja je u tom trenutku bila u svom najantikrvavijem fazonu ikad, je to ispalila umesto hemoglobin.
Čika Tim Tom je to pažljivo utefterio i sačekao povoljnu priliku da negde udene i... ostalo je legenda. Eto znaika
Sad da javiš Stevi da utefteri negde taj tvoj hemoglobin, možda ispadne dobra horor priča jednog dana. :lol:
Završni radovi "Na čudnijim plimama" !!! Prevodilac privodi kraju... i uskoro će u štampu.
:|
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.art-anima.com%2Fd%2Fgrf%2Fvesti%2Fna-cudnijim-plimama.jpg&hash=1ffe5ef5d98aee016ea92fbdfbf9bc51e47415e1)
Izadavačka kuća Sirius B je objavila roman "Na čudnijim plimama" Tima Pauersa. Za prevod je bio zadužen Sebastian Adanko, ilustraciju je uradio Željko Pahek, a pogovor, koji imate priliku ovde da pročitate, napisao je Zoran Jakšić.
Dobro došli među vudu pirate
Kada je Tim Pauers, otišao u bioskop 2003. godine da pogleda film ,,Pirati sa Kariba: Prokletstvo Crnog bisera", shvatio je da maltene gleda scene iz svoje knjige ,,Na čudnijim plimama" objavljene 1987. godine. I jedno i drugo možete prepričati kao avanturističku priču o karipskim piratima sa jakim natprirodnim i okultnim elementima, obe se dešavaju u istom istorijskom periodu, možete prepoznati slične prizore i slična rešenja, a atmosfera i duh dela su gotovo identični. Srešćete se sa posadama mrtvih koje opslužuju brod duhova, pohodićete bukvalno ista mesta i gledaćete slične šarolike družine u vizuelno spektakularnim scenama.
Kao da to nije dovoljno, i u knjizi i u filmu se glavni junaci zovu Džek i Elizabet.
U intervjuu za ,,Bukotron" Rika Klefela Tim Pauers navodi da je tada rekao sebi: ,,Pa ne mogu za ovo baš da ih tužim, ali... da nisu ovi ljudi čitali moju knjigu?" Odgovor je stigao prilično brzo: još pre nego što će biti prikazan drugi deo filmskog serijala, prišli su mu agenti kompanije ,,Volt Dizni" i ponudili da otkupe opciju za njegov roman ,,Na čudnijim plimama". Nekoliko godina kasnije, u autorskim podacima za četvrti deo serijala koji je upravo naslovljen ,,Na čudnijim plimama" navedeno je da je film snimljen prema ideji Tima Pauersa.
Verovatno opisana epizoda bolje od svega prikazuje šta može da očekuje onaj ko počne da čita ovaj roman. U listu Vašington Post objavljena je kritika u kojoj je pisalo: ,,Pauers piše akciju i avanturu o kakvima Indijana Džons može samo da sanja..." Međutim, razlike u odnosu na serijal ,,Pirati sa Kariba" uglavnom idu u korist knjige. Dobrim delom to je posledica slobode koju autor književnog dela ima u poređenju s filmom i koju Tim Pauers kao i u svojim drugim delima neobično spretno koristi. Kroz pisanu reč moguće je preneti pojedinosti koje drugi mediji ne dozvoljavaju. Možemo imati mnogo bolji uvid u likove, saznati pojedinosti koje se teško mogu preneti drugačije nego kroz tekst. Razume se da je Pauers iskoristio sve to na izuzetno vešt način. Razlika je svakako i u tome što je Pauersova knjiga često mračnija i sablasnija od Diznijevih filmova. Jedan od kritičara rekao je da ,,Na čudnijim plimama" možda nije najbolja knjiga Tima Pauersa, ali da svakako sa lakoćom prevazilazi dela mnogih drugih pisaca.
Knjigu ,,Na čudnijim plimama" neki su upoređivali s legendarnim ,,Ostrvom s blagom" Roberta Luisa Stivensona, a slavni pisac Orson Skot Kard je na svome sajtu napisao:
,,Jedna od mojih najdražih knjiga iz mladih dana bio je Kapetan Blad Rafaela Sabatinija. Kasnije sam zavoleo i druge priče o moreplovcima (...) ali avanturistička priča o nevinom irskom doktoru koji je završio kao pirat na Karibima za mene je i dalje čarobna. Nijedan drugi roman nije u moju maštu prizvao istu romantičnu vatru koja potiče iz mešavine slobode mora, drugarstva izgubljenih i lovljenih ljudi i hitre, brutalne opasnosti ispaljivanja topova sa boka, hvatanja kukama i zaposedanja broda na otvorenom moru. Do ovog trenutka, Tim Pauers se ustoličio kao apostol gonzo istorije, a ,,Na čudnijim plimama" je pisana najbolje što se uopšte može pisati (...) Pauers piše čistim, elegantnim stilom koji prosvetljava, a da ne usporava pripovedanje. Priča obećava čudesa i užase i sve vam ih i pruža (...) Jedva čekam da mi deca dovoljno odrastu da im dam ovu knjigu – značiće im ono što je Kapetan Blad značio za mene."
Godina je 1718. i mi upoznajemo glavnog junaka Džona Šandanjaka. Na početku on ne deluje previše upečatljivo – bio je lutkar i živeo od prikazivanja Šekspirovih drama sa marionetama kao likovima, potom je radio kao knjigovođa; svakako čovek na mestu, ali nipošto heroj bez mane. On na brodu za Jamajku upoznaje svoju ljubav, riđokosu Elizabet Hervud. Onda stvari počinju brzo da se odigravaju. Njihov brod napašće pirati i on će biti vrbovan među njih, da bi mu ime bilo promenjeno u Džek Šendi i da bi uleteo u nebrojene avanture.
Punom brzinom uplovljavamo u svet čuda. Kako je sam Tim Pauers to jednom izjavio, natprirodno i pirati se baš dobro uklapaju. Nailazimo na crnu magiju, vudu čarobnjake, zombije i duhove, na spektakularne pomorske bitke u kojima učestvuju kako engleska Kraljevska mornarica i pirati, tako i živi mrtvaci i čarobnjaci. Na Floridi stići ćemo, preko močvare duhova i kroz vilinske predele u kojima nestaje razlika između stvarnosti i priviđenja, pravo do izvora mladosti Huan Pons de Leona. Uz put ćemo naići na brojne stvarne, istorijske ličnosti koje su živele u to vreme, između ostalog na Edvarda Teča, odnosno legendarnog pirata Crnobradog, koji je ovde vudu čarobnjak zaposednut duhovima, srešćemo pukovnika Vilijema Reta, pirata-džentlmena Stida Boneta, Kaliko Džeka i piraticu En Boni, ali ćemo, sasvim neočekivano i do krajnjosti anahronično, naići i na Huan Pons de Leona lično koji je očigledno najzad pronašao svoj izvor. Svi oni će interagovati sa likovima izmišljenim za roman, a čak ćemo se sresti i sa jednim likom koji se pojavljuje u knjizi ,,Ostrvo s blagom". Tim Pauers se doslovce maestralno snalazi u uklapanju fantastičnog i faktografskog. U romanu ,,Na čudnijim plimama" maksimalno koristi ovaj pristup koji je njemu i inače omiljen. On upotrebljava dokumentovane podatke i činjenice iz literature, a onda ih vrlo vešto prepliće sa fantastičnim i natprirodnim tako da je teško naći preciznu granicu između njih, a ono mistično i magijsko koristi se kao zapravo vrlo logično i dosledno objašnjenje motivacija i realnih događaja. Oko same faktografije Pauers se izuzetno mnogo trudi, provodi veoma mnogo vremena oko istraživanja literature i stara se da svaka pojedinost koju navede bude višestruko proverena.
U knjizi ,,Na čudnijim plimama" Pauers je izabrao period oko 1718. godine, vreme kada je legendarni pirat Crnobradi plovio morima i sukobljavao se sa mornaricom kralja Džordža.
Mnogi likovi na koje nailazimo postojali su u stvarnosti, kao i mnogi opisani događaji. Pauers je rekao da je najpre izabrao osnovnu tematiku, koja se kratko može prepričati kao ,,pirati i vudu magija", a onda je krenuo u istraživanja. Osnovna literatura bila mu je jedna pod pseudonimom pisana knjiga Danijela Defoa o Crnobradom i Stidu Bonetu, ali je onda krenuo na istorijske knjige koje su pružile nebrojeno detalja o likovima i događajima i dale autentičnost.
Sledeći su bili izvori o moreplovstvu i, kako je to Pauers rekao: ,,Znao sam više o jedrenju od ikoga na kugli zemaljskoj ko nije stvarno plovio". Među izvorima su bile i brojne knjige o vudu magiji, ali takođe i časopis National Geographic iz koga je izvukao mnogo podataka, od čega se između ostalog veoma korisnim pokazao tekst o zemljotresu u Kingstonu.
Posle detaljnog izučavanja istorije pojedinačnih likova i njihovih postupaka u stvarnosti koji su ponekad delovali nekonzistentno i čak na granici sumanutog, krenulo je preplitanje sa fantazijskim i ono natprirodno poslužilo je kao toliko dobro objašnjenje čak i najsitnijih detalja da je i sam autor bio zapanjen. Ništa nije koincidencija, rekao je on. Sve se uklopilo. Njegov cilj bio je da ide do najsitnijih pojedinosti i da pruži osećaj opipljivosti i realnosti, tako da čitaocu stvar počne da deluje poznato i da kaže sebi: ,,Ma jeste, čuo sam ja za ovo negde."
U knjizi ,,Na čudnijim plimama" naići ćemo na detaljno naučno, ili bar pseudonaučno, objašnjenje fizike i mehanizama iza vudu magije. Prikazana na takav način, magija postaje sasvim logično i zapravo vrlo domišljato objašnjenje motivacije brojnih likova, naročito Crnobradog. Ovaj legendarni pirat bio je poznat po nekim postupcima koji su delovali u najmanju ruku sumanuto, a ipak se jednovremeno pokazivao kao vrlo proračunat čovek. Bio je zastrašujuća figura i dobrano se trudio da to iskoristi da bi prestravio protivnike i pobeđivao uglavnom bez borbe. Poznato je na primer da je kačio sporogoruće fitilje u bradu i palio ih, pa su mu vatra i dim oko glave davali pakleni izgled, ili da je recimo upucao najboljeg prijatelja, Izraela Henda, u nogu.
Iako krajnje promišljen i sabran, poginuo je na krajnje nespretan način i dozvolio da mu bude odsečena glava. U knjizi ćemo naravno saznati zbog čega je bio prinuđen sve to da radi i dobićemo kontekst u kome to ne samo da nije ludo, već je zapravo lukavo i promućurno. Slično važi i za Stida Boneta, pirata-džentlmena koji je bio bogati zemljoposednik, ali je i pored toga odlučio da postane pirat i da plovi sa Crnobradim; knjiga će nam potpuno pojasniti njegovu motivaciju čak i za naizgled najbesmislenije poteze i sve će se na kraju savršeno uklopiti. Bezbroj podataka za razne likove i događaje složiće se u celinu bez greške. Otkrićemo mističnu silu koja je motivisala živote svih istorijskih likova u knjizi, ali istovremeno ćemo saznati kako je ista ta sila bila stvarni uzrok zemljotresa koji je uništio Port Rojal i otkriti zbog čega se takve magijske stvari u današnje vreme više ne događaju. Pri tom će detalji biti toliko precizni da će u knjizi biti recimo upotrebljena realna imena brodova, članova posade, istorijski datumi, sva faktografija do najsitnijih pojedinosti dokumentovanih po raznolikoj literaturi.
Osnovna snaga ovog romana je, razume se, u avanturi i romansi. Osvedočićemo se u istinsku ljubav između dvoje glavnih junaka, toliko jaku da je ni crna magija ne može osujetiti. Upoznaćemo oksfordskog profesora koji je pomerio pameću zbog smrti svoje žene i koji je smislio demonski plan kako da je vrati među žive. Upoznaćemo mahnitog čarobnjaka koji je napravio plan da postane bog. Družićemo se sa Džekom Šendijem, čovekom koji je najpre intelektualac koji drži šekspirovsko pozorište marioneta, da bi jedno za drugim postao piratski kuvar, mačevalac, naučio da koristi crnu magiju, postao piratski kapetan i sve vreme prolazio kroz spektakularne avanture i bizarne akcije u kojima se prepliću realno i natprirodno. Saznaćete da vas mogu istovremeno posednuti brojni duhovi poput nekakvih astralnih parazita i da ih u tom slučaju možete privremeno potisnuti tako što ćete piti tečnu vatru, otkrićete kakva je veza između vudu magije, krvi i hladnog železa i zašto zbog te veze u Evropi nema vudua, saznati kako možete doći do besmrtnosti pod uslovom da prethodno poginete na moru, kako vam magnetna igla kompasa može pomoći u dvoboju protiv svemoćnog čarobnjaka, zašto nikada ne smete baciti mrtvog vudu čarobnjaka bokora u more, vodićete najstrašnije bitke po predelima i kroz događaje koji postoje samo u mislima.
Pauersov stil kroz čitavu knjigu je prepoznatljiv. Istovremeno pitak i vrlo vešt, prepun je složenih detalja koji priči daju miris, boju i ukus, ali takođe i pokazuju veliku načitanost i obaveštenost autora. Ponegde ovi detalji postaju maltene previše precizni, a opisi gotovo specijalistički, kao na primer u prikazivanju finesa plovidbe na jedrenjaku kroz oluju ili prilikom predstavljanja postupaka i motiva vudu (odnosno vodunske) magije. Međutim, upravo takvo opisivanje doprinosi tome da natprirodni i mračni prizori deluju stvarnije i da magijsko postane gotovo opipljivo, bez obzira na to koliko zapravo sve bilo bizarno i pomereno. Istovremeno slike ostaju blistave i prepune jarkih detalja većih od života, a atmosfera zadržava romantični sjaj priča iz detinjstva.
I čitaoci i kritičari umeli su da prepoznaju kvalitete ove knjige. Godine 1988. ona je nominovana za nagradu Lokusa za fantastički roman i za World Fantasy nagradu za roman, a dobila je australijsku Ditmarovu nagradu.
Tim Pauers kaže da je prve ideje da napiše ovakvu knjigu dobio zato što je, živeći u Orandž Kauntiju, imao prilike da često ide u Diznilend u Orlandu, pa tamo bio opčinjen delom posvećenom upravo Piratima sa Kariba. Ideja se krčkala godinama, dok se na kraju nije pretočila u tekst. Na taj način čitava priča napravila je veliki krug, jer je roman najpre nadahnut Diznijevom avanturom iz zabavnog parka, da bi zatim serijal Diznijevih filmova sa svoje strane bio nadahnut tim istim romanom.
http://www.art-anima.com/forumi/index.php?topic=1405.msg13751#msg13751 (http://www.art-anima.com/forumi/index.php?topic=1405.msg13751#msg13751)
Ja imam knjigu već... drugi dan. Valjda će da dobije i svoj topik.
u sjajno znaci uskoro stize i u ns :)
Quote from: scallop on 22-04-2011, 14:12:20
Ja imam knjigu već... drugi dan.
Isto.
Buckasta knjiga, potrajaće dok pročitam.
Ne bi trebalo. Toliko je "neostavljiva" da se bas brzo cita.
Quote from: angel011 on 23-04-2011, 15:44:26
Quote from: scallop on 22-04-2011, 14:12:20
Ja imam knjigu već... drugi dan.
Isto.
Buckasta knjiga, potrajaće dok pročitam.
koliko ima stranica?
Otprilike koliko i dana u godini.
s obzirom na andjelijin komentar, pomislio sam da ima mnogo vise.
Ja sam ti laik, ali izgleda da je bolje ušivena, deluje drusno, sve u svemu, kao da ima 600 strana. :lol:
Knjiga je stigla i u Knjižaru Tardis. Cena je, u Tardisu, 1200,00 dinara. Zvanična cena za sve maloprodaje je 1400,00 dinara.
U Knjižari je cena sa popustom do 30.04.2011. Posle tog datuma moći ćete da je, ili poručite od izdavača, ili se raspitate gde je "otišla" u prodaju, zbog toga što se naša knjižara zatvara.
Knjižara se zatvara ? :(
Nažalost. :(
@Alexdelarge: scallop ti je rekao za broj strana, meni izgleda mnogo jer pre toga treba da pročitam dve debele knjige iz biblioteke, pošto reba da ih vratim u roku.
Quote from: angel011 on 25-04-2011, 13:06:55
Nažalost. :(
@Alexdelarge: scallop ti je rekao za broj strana, meni izgleda mnogo jer pre toga treba da pročitam dve debele knjige iz biblioteke, pošto reba da ih vratim u roku.
Štivo je pitko, nije predebela knjiga. Sa uživanjem se čita...
Hrvati ovaj roman najavljuju ovako (http://zg-naklada.hr/index.php?page=shop.product_details&flypage=flypage.tpl&product_id=296&category_id=15&option=com_virtuemart&Itemid=1&vmcchk=1&Itemid=1).
Rekao bih da je, tržišno gledano, njihov pristup mnogo bolji.
I ladno može da se desi da oni u Srbiji prodaju ove knjige daleko više nego domaći izdavač, upravo zbog agresivnog vezivanja za filmski megahit.
Na kraju krajeva, Pahekove ilustracije su uvek mnogo više za poster i zid nego za naslovne strane knjiga.
Stavite ova dva naslova jedan pored drugog u knjižari i videćete za šta će ljudi da se vataju; to je naprosto prirodni zakon masovne ponude.
Fančović kuka da je hrvatska naslovnica užasna, i moli ljude da se ne obaziru na nju, već da zamisle knjigu sa Pahekovom naslovnicom.
Moli nekoliko posvećenih fanova da se ne obaziru.
Ali u izlozima tržnih centara koji generišu 65% prodaje knjiga?
Quote from: Boban on 25-04-2011, 16:00:49
Moli nekoliko posvećenih fanova da se ne obaziru.
Ali u izlozima tržnih centara koji generišu 65% prodaje knjiga?
Da li to znači da imamo 65% čitalačke publike koja voli šareniš i ne obazire se na kvalitet, već samo da bude "innn" (sa naglaskom na n". Valjda. Ali, svako od nas prati svoje snove, tako da i ova knjiga izgleda onako kako je to Bane zamislio.
Ma naravno, svako mora da prati svoje snove; samo ne treba sutra da plače kada vidi u autobusu da neko čita hrvatsko izdanje a ne njegovo.
Quote from: Boban on 25-04-2011, 16:33:00
Ma naravno, svako mora da prati svoje snove; samo ne treba sutra da plače kada vidi u autobusu da neko čita hrvatsko izdanje a ne njegovo.
I bre Bobane!
Čak ni ja više ne plačem :)
A da Pahekove ilustracije nisu za naslovnice, ne bi ga ni hrvati angažovali.
Mnogo bolje funkcionišu kao posteri; zamisli ovo na veličini B0 na zidu umesto tapeta...
Quote from: Boban on 25-04-2011, 17:25:04
Mnogo bolje funkcionišu kao posteri; zamisli ovo na veličini B0 na zidu umesto tapeta...
Ne želim.
Znaš da ne ljubim zombije.
Na zidu bi bolje izgledalo onaj brod-duh u pozadini...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.flickr.com%2Fphotos%2F29826391%40N00%2F5653954608%2Fin%2Fphotostream%2Flightbox%2F&hash=14d6a8de4da00d72d5bc6828730164c4287e15a0)
gundj
gundj
ni sliku n'umem da vozdignem
gundj
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffarm6.static.flickr.com%2F5181%2F5653954608_027ce61a97_b.jpg&hash=f3344cdac48f9f08dace699d47d44efbb4f87a47)
Pošto uskoro stiže četvrti film Pirati s Kariba ne bi bilo loše napraviti ovojni papir sa reklamom, čak da se vidi ko je distributer kod nas pa da se napravi nekakva zajednička promocija.
Pahekova naslovnica je mnogo, mnogo bolja, ali nisam siguran koliko se uklapa u ciljnu grupu ovih filmova.
Quote from: Boban on 25-04-2011, 17:49:59
Pošto uskoro stiže četvrti film Pirati s Kariba ne bi bilo loše napraviti ovojni papir sa reklamom, čak da se vidi ko je distributer kod nas pa da se napravi nekakva zajednička promocija.
Ovo bi bilo konstruktivno.
Quote from: Boban on 25-04-2011, 17:49:59
Pošto uskoro stiže četvrti film Pirati s Kariba ne bi bilo loše napraviti ovojni papir sa reklamom, čak da se vidi ko je distributer kod nas pa da se napravi nekakva zajednička promocija.
Volim takve akcije, a i u duhu su modernih vremena. Npr, uz knjigu Water for Elephants išao je i kupon za dve bioskopske karte. U Domu sindikata, doduše, ali Taramount ionako najavljuje Pirate za DS. Premijera je 18. maja, tako da bi Džejson mogao da uradi nešto u tom fazonu ako je zainteresovan i ako ima računicu.
@ Džejson
Imam kontakte di treba, a ionako bi trebalo da se čujemo pošto ni Devijanta još nisam uzeo. :)
Treba saznati ko je distributer filma i ići direktno na njihovog marketing menadžera ili PR-a kako se to lepše zove.
Ta osoba, ko god da je, biće presrećna da dobije dodatnu informaciju o proizvodu koji treba da reklamira, a uzajamno pominjanje u svakoj prilici ne može da škodi.
http://www.taramountfilm.com/movieDetails.php?movie=1078 (http://www.taramountfilm.com/movieDetails.php?movie=1078)
Quote from: sivka on 25-04-2011, 10:41:03
zbog toga što se naša knjižara zatvara.
je l' se knjižara definitivno zatvara, ili se seli u drugi prostor?
Bilo bi lepo da je samo seoba u pitanju.
angel reče da se zatvara, a na ghoulovom blogu pročitah da se sele, pa reko' da proverim šta je od ta dva.
Selimo se al još uvek ne znamo gde. Nadam se da neće biti duge pauze.
Pazi, Laguna je prvih 6-7 godina imala knjižaru u okviru svojih prostorija u Dobračinoj ulici, u zgradi, visoko prizemlje, bez ikakve reklame na ulici ili izloga. Alnari je prvih deset godina svog rada imao samo prodavnicu u Ustaničkoj 125, ulaz sa kontra strane sa pogledom u šumu u Šumicama bez izloga i uopšte ljudi koji tuda prolaze slučajno.
Tardis treba da postane specifična knjižara, što ona i jeste bila u neku ruku, ali da to sada bude definitivno, da drži 2-3 segmenta i da insistira na njima, da postane mesto gde će ljudi dolaziti da vide šta sve postoji od fantastike i da pod najpovoljnijim uslovima nabave izdanja. Ne samo Tardisova. Tardis mora da primeni princip knjižare Alan Ford. To je najpametnije rešenje i jedino koje daje nadu u opstanak.
Na čudnijim plimama
9. maj, 19h, tribinska sala
Bogatiji smo za jednu dobru knjigu, a to je roman ,,Na čudnijim plimama" američkog autora Tima Powersa u izdanju beogradskog SIRIUSa. Roman je poslužio kao inspiracija za stvaranje legendarne kompjuterske igre "The Secret of Monkey Island", a mnogi njegovi elementi korišćeni su u filmskom serijalu "Pirati sa Kariba", čiji četvrti deo nosi upravo naziv "Na čudnijim plimama"... Dakle: Karibi, gusari, zombiji, izvor mladosti, vudu magija, ljubav, avantura – sve je tu, u vrhunskom Powersovom stilu.
Govori: Sebastian Adanko
Knjiga će moći da se kupi direktno od izdavača po nekoj minimalnoj cijeni. U maloprodaji je 1450 ako se ne varam, na NBGD sajmu je bila za 1200, ovde će biti toliko ili manje (nemam sve podatke ;))
Quote from: zakk on 09-05-2011, 17:36:22
Na čudnijim plimama
9. maj, 19h, tribinska sala
Bogatiji smo za jednu dobru knjigu, a to je roman ,,Na čudnijim plimama" američkog autora Tima Powersa u izdanju beogradskog SIRIUSa. Roman je poslužio kao inspiracija za stvaranje legendarne kompjuterske igre "The Secret of Monkey Island", a mnogi njegovi elementi korišćeni su u filmskom serijalu "Pirati sa Kariba", čiji četvrti deo nosi upravo naziv "Na čudnijim plimama"... Dakle: Karibi, gusari, zombiji, izvor mladosti, vudu magija, ljubav, avantura – sve je tu, u vrhunskom Powersovom stilu.
Govori: Sebastian Adanko
Knjiga će moći da se kupi direktno od izdavača po nekoj minimalnoj cijeni. U maloprodaji je 1450 ako se ne varam, na NBGD sajmu je bila za 1200, ovde će biti toliko ili manje (nemam sve podatke ;))
U maloprodaji je 1400, na NBGD sajmu je bila za 1200, ovde će biti 1000 din.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.flickr.com%2Fphotos%2F29826391%40N00%2F5721757898%2F&hash=096e17764658d673d51d645fd73b2ded85ba7ac0)
http://www.flickr.com/photos/29826391@N00/5721757898/# (http://www.flickr.com/photos/29826391@N00/5721757898/#)
n'umem, pa to ti je :(
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffarm4.static.flickr.com%2F3558%2F5721757898_45ca6ae3c9_b.jpg&hash=121111ba276b72c29ef01a229780ad2c16abfc38)
NA ČUDNIJIM PLIMAMA
27. maj, 19h, Beopolis (TC Eurocentar, ulazi: Dečanska 5/Makedonska 30)
Roman "Na čudnijim plimama" donosi avanturističku priču sa jakim natprirodnim i okultnim elementima smeštenu na početak 18. veka - vreme kada je legendarni gusar Crnobradi širio užas Karipskim morem. Priča prati dvadesetosmogodišnjeg lutkara Džona Šandanjaka u pokušaju da se trgovačkim brodom domogne obala Jamajke, ali iznenadni napad gusara i bitka u kojoj on ranjava gusarskog kapetana, u potpunosti menja njegov život i odvodi ga u pustolovinu prepunu vudu magije, duhova i spektakularnih pomorskih bitaka u kojima pored živih, učestvuju i mrtvi pomorci.
Ovaj roman je poslužio kao inspiracija za stvaranje legendarne kompjuterske igre "The Secret of Monkey Island", a mnogi njegovi elementi korišćeni su u filmskom serijalu "Pirati sa Kariba", čiji četvrti deo nosi upravo naziv "Na čudnijim plimama".
Govore SEBASTIAN ADANKO, EMIR SALIHOVIĆ, SPOMENKA PULULU
xcheers
xcheers
Nadam se da će biti neka promocija i kad budem u BG...
I nadam se da će biti fotki sa ove promocije. :!: xcheers
Hvala Beopolisu na gostoprimstvu, a biće još promocija :)
Što se tiče fotki, biće...
Beopolis
Beopolis
Obavezno se najavite opet za sledeću promociju, ovaj put sam bio sprečen da navratim : )
...
...
Gledano iz svemirskog broda :)
Vudu promocija "Na čudnijim plimama"
Promocija romana Tima Pauersa "Na čudnijim plimama", u izdanju Siriusa B - najmlađe domaće izdavačke kuće koja se odlučila za fantazijsku prozu, bila je prilično različita od sličnih dešavanja.
Posle pozdravne reči urednika Branislava Kuzmića, reč je preuzeo Sebastian Adanko, prevodilac knjige, koji je okupljenu publiku (tridesetak prisutnih) proveo kroz Karibe, fontanu mladosti i pirate - trudeći se da ne otkrije sadržaj knjige, a potom je Emir Salihović pričao o vuduu, i - na "primeru" - pokazao kako bi mogla da izgleda postavka namenjena boginji ljubavi Erzuli, svojevrsne "vudu-Venere".
Podršku ovom romanu daje i bioskopska verzija "Na čudnijim plimama" koja je uspešno debitovala u Srbiji sa preko 20.000 posetilaca u prvoj nedelji prikazivanja.
Od danas, Na čudnijim plimama u Beopolisu sa 15% popusta. xcheers
Quote from: JasonBezArgonauta on 31-05-2011, 20:08:45
Od danas, Na čudnijim plimama u Beopolisu sa 15% popusta. xcheers
Beopolis u akciji :)
A Gozba?
Quote from: JasonBezArgonauta on 31-05-2011, 20:08:45
Od danas, Na čudnijim plimama u Beopolisu sa 15% popusta. xcheers
Ne znam kolika je cena pre popusta, pa pitam kolika je sada sa popustom? I koliko će trajati akcija : ) tek sutra bih mogao da svratim.
Cena sa popustom je 1190 din. i dogovor sa Beopolisom je da ta ponuda traje do kraja juna.
Isto važi i za Gozbu.
http://zeljko-obrenovic.blogspot.com/2011/06/gozba-kod-devijanta-na-cudnijim-plimama.html (http://zeljko-obrenovic.blogspot.com/2011/06/gozba-kod-devijanta-na-cudnijim-plimama.html)
QuoteGOZBA KOD DEVIJANTA NA ČUDNIJIM PLIMAMA
Kad sam se prvi put sreo sam Timom Pauersom, poklonio mi je sjajan roman Declare. Već na prvih nekoliko stranica romana bio sam svestan da čitam nešto sa čime se ne srećem baš svakodnevno – ako uopšte! – i da je u pitanju sjajan pisac.
Već sam čitao njegove eseje, tako da mi je bio poznat pojam ,,tajne istorije", ali tek kad sve to vidite na delu, shvatite o čemu se zapravo radi. No, sa druge strane, Pauersove knjige će vas tako ščepati i uzeti pod svoje da ćete često zaboraviti da su to romani sa pravim ličnostima, na pravim lokacijama i u situacijama koje su se možda stvarno desile.
Svakom ko se lati Pauersa, predložio bih da pročita i njegove intervjue ili tekstove u kojima govori o prikupljanju građe za roman.
Ipak, nekad se čini da sva ta silna povezanost među istorijskim ličnostima – do u najsitnije detalje – uzme nekog šizofrenog maha kod ovog autora i on kao da i sam postane neka magična ruka koja samo beleži tajnu istoriju. Što može da bude i problem. Zato su neki delovi Pauersovih romana manje dobri, ili barem manje zanimljivi, pošto su pretrpani podacima ili nekim psihodeličnim nejasnim opisima/naracijom.
Zato mogu da kažem da Tim Pauers nije pisac celine. On je pisac nekoliko genijalnih frangmenata, sjajnih ekspozicija i još boljih razrešenja. I zato možda njegove knjige deluju još zanimljivije kad ih nekome prepričavate nego tokom samog čitanja.
Zbog tih genijalnih ideja koje ćete retko kod koga sresti, Pauers je pisac čiji se romani ne zaboravljaju i kojima ćete se svaki čas vratiti, barem da na kratko zavirite i osvežite neke scene.
Dobro se sećam kad sam po okončanom Declare uhvatio sebe kako zaplet prepričavam ćaletu. I što je još gore, uhvatio njega kako sa zanimanjem klima glavom na priču o stvarnom razlogu raspada SSSR i postavlja potpitanja.
Gozba kod Devijanta je možda najatipičniji Pauersov roman. Iz prostog razloga što se ne bavi dalekom ili bliskom prošlošću, nego postapokaliptičnom budućnošću. Samim tim, za početak, ništa od istorijskih ličnosti, jelte.
Roman se u nekom osnovnom obliku može svrstati u neku vrstu, uh, detektivskog romana, pošto se bavi potragom za, recimo, nestalom osobom. Kao što znamo, postapokaliptični svet je jedno nimalo lepo mesto, svako je svakom vuk itd. I Pauers se pridržava svih onih naši strahova – a i autora pre i posle njega – kako će taj svet izgledati, ali mu pridodaje još malo svojih egzotičnih začina.
Tim i takvim svetom – kao da mu ne treba dodatno zlo – hara sekta koja inicirane podvrgava pričešćima koja im opasno sjebavaju mozak i pretvaraju ih u zombije koji gube sve lično, a gube i sebe. A tek onda im rade sve i svašta.
Njihov šef je gotovo pa polubog, do kog će potraga odvesti Gregorija Rivasa koji se, uprkos obećanju koje je sebi dao, upušta u potragu za ljubljenom iz davnih dana.
Nemojte da mislite da će nam Pauers isporučiti tek još jednu prežvakanu viziju postapokaliptičnog sveta. Iako koristi trope i motive koji su nam poznati, svaki čas će se pojaviti egzotični detalji za koje na mahove nećemo biti sigurni da li smo dobro pročitali šta su ili nas slova i oči varaju: od novih instrumenata, do postapokaliptičnih ,,vampira".
Iako sam napomenuo da se roman uslovno može svrstati u postapokaliptični detektivski roman (auh), zanimljivo je kako se Pauers ovde bavi psihodeličnim momentima, pa se tako čitav roman više odvija u glavi Gregorija Rivasa, halucinacijama, tripovima, prisećenjima, posrtanjima... nego baš konkretnom uobičajenom potragom.
Postapokaliptično je vreme, ni detektivi više nisu što su bili.
S druge strane Na čudnijim plimama nam donosi nešto bližeg Pauersa, a i poznatu priču. Ako niste gledali Pirate sa Kariba, verujem da ne čitate ni ovaj tekst, tako da se vama ni ne obraćam. Za ostale: Ovo je priča o vudu piratima, pljačkama i otmicama brodova, vudu ritualima, borbama u, kako da to nazovem, polusvesnim psihodeličnim astralnim projekcijama?
Koliko je Gozba kod Devijanta detektivski roman, toliko je Na čudnijim plimama roman osvete. To im je barem okidač. A nesrećni junaci i u jednom i u drugom nekoliko puta i u raznim smerovima prošetaju bosi po trnju dok ne dođu do početnog cilja. Ako on uošte više ima smisla. I ako im uopšte više donosi prvobitno zadovoljenje.
Neću ni da ulazim u to da li je to dramaturški uverljivo, ali dok likovi Pauersovih romana stignu do kraja svog puta oni su bitno različiti od onih sa početka. To je posebno vidljivo kod Džona Šandajka jer je njegov preobražaj veći. Ali, čak i stara kuka kakav je Gregori Rivas – za kog se čini da više ništa ne može da ga iznenadi – roman napušta još malo pametniji. Ili gluplji.
U romanu Na čudnijim plimama saznaćete zašto je Crnobradi palio sporogoreće fitilje u bradi i zašto je pio zapaljeni rum sa barutom. Saznaćete zašto je magija nestala i kako je to u vezi sa početkom masovne upotrebe gvozdenih predmeta. Saznaćete gde je izvor mladosti. A bogami saznaćete i zašto je Dizni novom filmu iz franšize Pirata sa Kariba dao ime Pauersove knjige.
I šta onda čekate?
Da vas još malo isprimam. Romani su sjajno prevedeni i upakovani onako kako u domaćem izdavaštvu nismo navikli: tvrdi povez sa sjajnim Pahekovim naslovnicama, odličnim pogovorima... pa čak i sa – od kad ga nisam video ne knjizi, zaboravio sam i kako se zove – markerom za obeležavanje stranica?
Quote from: JasonBezArgonauta on 11-06-2011, 18:47:06
http://zeljko-obrenovic.blogspot.com/2011/06/gozba-kod-devijanta-na-cudnijim-plimama.html (http://zeljko-obrenovic.blogspot.com/2011/06/gozba-kod-devijanta-na-cudnijim-plimama.html)
QuoteGOZBA KOD DEVIJANTA NA ČUDNIJIM PLIMAMA
Da vas još malo isprimam. Romani su sjajno prevedeni i upakovani onako kako u domaćem izdavaštvu nismo navikli: tvrdi povez sa sjajnim Pahekovim naslovnicama, odličnim pogovorima... pa čak i sa – od kad ga nisam video ne knjizi, zaboravio sam i kako se zove – markerom za obeležavanje stranica?
Ovo mu je mnogo :D :lol: 8-) dobro :)
Na čudnijim klimama-dobra stvar.
Zamešao je svega i svačega- istorijskih ličnosti, fikcije, vudua, pirata, romanse, ali sve sa merom i tako da knjizi da potreban šmek. Uživao sam čitajući, tečno je i dinamično, ali zahteva punu koncentraciju , inače se priča izmigolji :).
Jedva čekam Kapije Anubisa. S obzirom na moje afinitete i ukus u fantastici, mislim da će mi to najbolje leći od Powersa.
Quote from: Anomander Rejk on 01-07-2011, 00:11:40
Na čudnijim klimama-dobra stvar.
Zamešao je svega i svačega- istorijskih ličnosti, fikcije, vudua, pirata, romanse, ali sve sa merom i tako da knjizi da potreban šmek. Uživao sam čitajući, tečno je i dinamično, ali zahteva punu koncentraciju , inače se priča izmigolji :).
Jedva čekam Kapije Anubisa. S obzirom na moje afinitete i ukus u fantastici, mislim da će mi to najbolje leći od Powersa.
Meni Plime nisu baš legle, ali Devijant i Anubis jesu.
Plimama-moja greška u kucanju.
I meni je Gozba bila bolja, ali i Plime su dobre.
Moram da se složim da mi je Gozba bolja od Plima, mada je i taj drugi roman odličan, ali Gozba je zaista nešto posebno. 8-)
Novo na sajtu
http://www.ipsirius.com/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=39&Itemid=81 (http://www.ipsirius.com/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=39&Itemid=81)
Iz današnjeg Blica
(https://lh6.googleusercontent.com/-8KYcms8N1ks/ThB-TFb93VI/AAAAAAAAAaM/vr9cTQoXaFc/s720/Copy%252520of%252520ise%2525C4%25258Dak%2525201.JPG)
Sutra sam u Nišu skoro ceo dan, pa ako nekog zanima Gozba, Plime ili bilo šta od Tardisa, javnite mi na pp
Quote from: JasonBezArgonauta on 15-07-2011, 20:08:06
Sutra sam u Nišu skoro ceo dan, pa ako nekog zanima Gozba, Plime ili bilo šta od Tardisa, javnite mi na pp
Da ne zaboravimo i Omaje :) koje će Jason poneti...
Quote from: sivka on 16-07-2011, 00:26:39
Quote from: JasonBezArgonauta on 15-07-2011, 20:08:06
Sutra sam u Nišu skoro ceo dan, pa ako nekog zanima Gozba, Plime ili bilo šta od Tardisa, javnite mi na pp
Da ne zaboravimo i Omaje :) koje će Jason poneti...
I, naravno, Bobanove knjige uz Sirius B i Tardis izdanja :)
Quote from: JasonBezArgonauta on 15-07-2011, 20:08:06
Sutra sam u Nišu skoro ceo dan, pa ako nekog zanima Gozba, Plime ili bilo šta od Tardisa, javnite mi na pp
E tako li se javlja za gostovanje, dan unapred :(
Sledeci put kad navracas kod nas javi bar tri dana ranije, za nas koji gledamo net nesto redje.
Trebalo bi otvoriti novi topik u kome će putujući prodavci najavljivati svoje ekskurzije van Beograda. Svi koji žive van Beograda bi onda mogli da prijave praćenje na tu temu. Prijavljivanje na praćenje se radi pomoću dugmeta "notify". Ovo dugme je obojeno kao isključeno (stoji odmah do "reply"), ali mislim da fercera uprkos pogrešnoj boji. Efekat je da onima koji su prijavljeni stiže e-mail kad se desi nova poruka u toj temi, a očekivanje je da ljudi češće čitaju e-mail nego što posećuju forum. Čak i ako čitanje e-maila nije učestanije od forumašenja ovo je dobar način da se ne propusti tako važna informacija. Bitno je samo da nema oftopičarenja na toj temi, jer to kvari celu koncepciju.
Quote from: Berserker on 18-07-2011, 17:20:48
Quote from: JasonBezArgonauta on 15-07-2011, 20:08:06
Sutra sam u Nišu skoro ceo dan, pa ako nekog zanima Gozba, Plime ili bilo šta od Tardisa, javnite mi na pp
E tako li se javlja za gostovanje, dan unapred :(
Sledeci put kad navracas kod nas javi bar tri dana ranije, za nas koji gledamo net nesto redje.
Eh, a ja samom sebi čestito što sam se uopšte i setio da javim :(
Tja, možda uskoro padne i neka repriza gostovanja... videćemo.
Quote from: mac on 18-07-2011, 17:39:00
Bitno je samo da nema oftopičarenja na toj temi, jer to kvari celu koncepciju.
Koliko li je to izvodljivo :lol:
Jasone kad će Anubis?
(https://lh3.googleusercontent.com/-jgiT8DLoNEA/TwC8n8NPGzI/AAAAAAAAAdE/A0sOyNXdhbA/s640/Copy%252520of%252520IMAG0281.jpg)
lepo. :!:
Hoće li biti promocija?
Aaaaa tuj li je! Videh u Čudnoj Knjižari pre neki dan (doduše samo naslovnicu bez cene ali dovoljno da pobudi sumnju) pa se zapitah što ovo niko ne pominje na zvaničnoj temi.
Čestitke xcheers
Ja sam sinoć dokusurio GOZBU KOD DEVIJANTA. Lepo štivo, prevod još bolji; Pauers je sjajan pisac svaka čast na izdavanju.
Quote from: scallop on 20-01-2011, 11:40:54
Kao jedan od nastranih čitalaca, sinoć sam pročitao belešku o piscu Ota Oltvanjija. Riba bez mesa mi neće pobeći sa Pahekovog tanjira. Oto je majstor za prikaze i preporučujum svakom da pre nego što počne da čita Pauersove knjige obavezno pročita Otov tekst. Dobiće savršenu sliku pisca koji se dosledno bavi pripremom knjige koju će da napiše.
sa malim zakašnjenjem od nekih 10 godina od objavljivanja, nabavio sam ZS br.10 i visokoobdareno sam prelistavao OO tekst
pisci koje ne možete čitati na srpskom posvećen powersu, u kome ,između ostalog kaže da je GOZBA...
neka vrsta debakla. :?
Procitao Gozbu, a tek sad vidim da su i Anubisova vrata izasla, nego se navikao da pratim na limundu jasonove oglase a tih vrata nigde u ponudi. Zasto?
OO je kasnije promenio mišljenje, a od ZS 10 do danas je prslo mnogo galaksija. Ono što nisam siguran je da li je roman objavljen u Sirius B. Mislim da bih da, inače, već imao.
Pročitao sam "Gozbu kod Devijanta" pa bih da se pridružim hvalospevima.
Dinamično, veoma zabavno i maštovito delo. Pauers je odličan pisac, ima neke vrlo zanimljive i originalne ideje i vešto vodi priču. Karakterizacija je dobra i doprinosi uverljivim likovima. Kvalitet same knjige je neosporan; tvrd povez, odličan prevod, izuzetna naslovnica. Sve pohvale izdavaču.
Koliko sam shvatio, ovo nije tipičan Pauersov roman, budući da je smešten u postapokaliptičnu budućnost za razliku od većine njegovih romana koji se bave bliskom ili dalekom prošlošću, ali sam veoma zaintrigiran tim konceptom tajne istorije da planiram da potražim neka od tih dela.
Zanima me da li su izašle "Kapije Anubisa" i gde se mogu nabaviti? Sajt izdavača je odavno nedostupan, a njihova fejsbuk stranica nije imala novih postova već nekoliko meseci. Kakav je status Siriusa B? Hoće li nastaviti sa radom?
Mislim da ima prolaznih problema jer Sirius B nije dobio nikakvu podršku svojim izdanjima. Šteta je ako sad odustanu. Dobre su te knjige Pauersa.
Velika šteta bi bila ako odustanu. Retko se kod nas viđaju ovako kvalitetno odrađene knjige iz domena fantastike. A i cena je sasvim korektna, plus, uvek su aktuelni neki popusti.
Mislio sam da je ovaj problem rešen još pre godinu dana ali... juče u domu sindikata naletim (i zaplenim ih, jelte) na nekoliko primeraka piratske Gozbe kod Devijanta. Znam zasigurno da je to u 2000 primeraka uradio izvesni štampar Zlatko a. k. a. Šupljoglavi i da se prodaju za 100 – 300 din. Radi se o bednom pokušaju imitacije legalnog izdanja, čak je naveden i CIP. Šupljoglavi nije znao u kojoj se štampariji radilo legalno izdanje pa je umesto Rotografike naveo svoju štampariju – AŠ delo. Dakle ako u CIP-u ne stoji da je knjigu štampala Rotografika iz Subotice, reč je o piratskom kršu i postoje najmanje dva bitna razloga da ga izbegnete:
- Legalno izdanje ima 262 strane sa pogovorom, Šupljoglavi edišn ima 223 strane sa pogovorom (fali mu po par strana u svakom poglavlju).
- Čak i da taj piratski krš ima sve strane, period poluraspada mu je veoma kratak i kreće od plastifikacije.
Ako vam ovo nije dovoljno, dalje neću ni da pričam, iznenadite se.Beograd je manje više bio pošteđen tog krša ali sam danas čuo da je dosta toga poslato po unutrašnjosti, verovatno preko onih putujućih mini vašara knjiga. Pretpostavljam da su stigle i do CG i RS. Daklem, oprez i setite se one stare narodne – 262 noge strane dobre, 223 strane loše.Eto. xyxy
Trebao si mu uz zaplenu, i koju vaspitnu...u Srbiji ništa ne može na fino da se uradi.
Verovatno mnogo kasnim sa ovim pitanjem - može li u još nekoj knjižari u gradu da se nađe Gozba kod devijanta?
Donedavno je bio jedan primerak u Delfima kod SKC-a, ja konačno juče skupio neku kintu da kupim, otišao i saznao da nemaju više. Prodato ili vraćeno izdavaču, kažu.
Vidi ovde kod Bobana:
http://www.znaksagite.com/knjizara/index.php?id_product=160&controller=product (http://www.znaksagite.com/knjizara/index.php?id_product=160&controller=product)
Ima na Limundu, za sada neverovatno niska cena:
http://www.limundo.com/kupovina/Knjige/Fantastika/GOZBA-KOD-DEVIJANTA-Tim-Powers/21673261 (http://www.limundo.com/kupovina/Knjige/Fantastika/GOZBA-KOD-DEVIJANTA-Tim-Powers/21673261)
Ako ti tu ne uspe, ima u Beopolisu.
Hvala oboma. Sad već imam više varijanti nego što sam se nadao.
I ovde po, verovatno, niskoj ceni
http://www.kupujemprodajem.com/Gozba-kod-Devijanta-Tim-Powers-10844397-oglas.htm?filter_id=2144 (http://www.kupujemprodajem.com/Gozba-kod-Devijanta-Tim-Powers-10844397-oglas.htm?filter_id=2144)
I u Alan Fordu.
A ako sve to ne uspe možete me kontaktirati ovde na pp ili nazvati na 060/ 56 000 40 i reći - Dobar dan, želim kupiti knjigu ali zaista želim, ne šalim se... i ja ću je prodati. Po neverovatno niskoj ceni od 800 din. Isto važi i za Na čudnijim plimama.
Evo, u slučaju nezadovoljstva, novac vraćam.
Mada, sve mi se nešto javlja da ću ipak biti zadovoljan vašim novcem te ga neću vraćati.
Tja, vi ćete dobiti nekoliko obojenih komada hartije, a ja 700-800 strana, nadam se, vrhunske fantastike.
Sve mi se čini da neću tražiti povraćaj u pređašnje stanje. :)
a Anubisova vrata? otislo niz vodu?
I ja bih voleo da ih jednog dana vidim. :)
Dotad, da zahvalim Jasonu od koga sam upravo kupio Gozbu i Plime. U jednom danu smo se dogovorili i izvršili razmenu.
Hvala i ostalima na sugestijama, još jednom.
Quote from: Berserker on 28-02-2014, 17:29:54
a Anubisova vrata? otislo niz vodu?
Quote from: neomedjeni on 28-02-2014, 18:24:02
I ja bih voleo da ih jednog dana vidim. :)
I tata bi sinovi, ali osim vas 2, ima njih još 32 zainteresovanih za to, i to bi bilo to. Nema svrhe zavaravati se, uz obavezne autorske primerke (pripadaju svima koji su ovako ili onako učestvovali/pomagali u nastajanju knjige) i vas 34 zainteresovanih dolazimo do realnog tiraža od 89 primeraka i sve preko toga je čisto arčenje artije, ako pričamo o makar poluodgovornom bavljenju izdavaštvom, sve ostalo su svinjarije. To mi je bilo jasno nekih dva do tri meseca po izlasku Plima i tu negde je i pala odluka da ne radim pun tiraž, tad ili bilo kad. Sad, ja itekako osećam obavezu da odradim ovaj realni tiraž i stavim tačku na tu priču, ionako to duže od dve godine stoji 90% urađeno i potrebno je samo malo da se privede kraju. Kad će to malo? Kad mi tekuća sranja, kojima sam prinuđen da se bavim 110%, to dozvole. Ni dan ranije.
Neki dan, prilikom primopredaje knjiga, Vlada i ja smo malo blablatrućali o knjigama i pomenu se tu neki pisci koje sam imao u planu. Zvirnem juče u spisak kolko da se dosetim šta sam ja ono teo da oćem i plan & program je... pa, blago rečeno, smehotresan. Dovoljno smehotresan da ga vredi podeliti.
E pa evo šta je bilo izvesno:
Harry Harrison:
50 in 50
Make Room! Make Room!
West of Eden
A Rebel in Time
Bilo je ili ovo, ili Pauers. Metodom pismo/glava odlučio sam se da kupim prava za Pauersa, a Harisona ostavio za kasnije.
Robert SheckleyNe mogu se setim kako je došlo do ovoga ali, negde u isto vreme, mi je ponuđeno da proberem od Šeklija šta mi se oće, i to za pristojne novce. Planirao sam da to ide posle Pauersa. Sadržaj je, uglavnom, bio rešen. Bila obezbeđena i ilustracija by Pahek.
(https://lh4.googleusercontent.com/-mIQwMbEK6CY/UxNazbWr6uI/AAAAAAAABE0/34xg7fqp56g/s800/gvozdene-ptice-manja-.jpg)
Da, tu bi se našla i priča
Watchbird Harlan Ellison - The Essential Ellison
Dok smo se dogovarali oko pogovora za Devijanta, istreso sam i ovo kao predlog i Oto beše zainteresovan za prevod vako nečeg. Ja to planiro za kraj 2011.
Frederik Pohl: - Kapija je trebala da sadrži: Gateway, Beyond the Blue Event Horizon, Heechee Rendezvous i Annals of the Heechee.
- Kapije bi se sastojale od kraće forme: The Gateway Trip, The Boy Who Would Live Forever i Gateways: Original New Stories Inspired by Frederik Pohl.
Ovo bi bile dve cepanice formata Monolita, imale bi iste, samo drugačije kadrirane ilustracije. Fala q... da u ovo nisam zagrizao, iz te bule se nikada ne bi izvadio.
Charles Stross – Hladnije od pakla
Jedini uslov koji mi je postavljen je da zadržim naslov i ilustraciju od Hrvatskog izdanja, što mi nije smetalo. Ni danas mi nije jasno zašto, npr. mogao sam da izmenim sadržaj tj. da dodam još koju priču po svom izboru. Postojala je mogućnost i da se kupe prava za bilo koji Strossov naslov pride. I prava i prevod (Fančović i Benini) su bili po simboličnoj ceni a za početak je bio dovoljan samo potpis. Na kraju sam ipak morao da im se zahvalim i odustanem jer, čak i sa ovako slatkom ponudom, to je propast u najavi. Ako se setimo koji je realan tiraž za ovo. Enivej, fala im još jednom na ponudi, prave su lafčine.
A posle toga, zacrtano beše i ovo:
Peter Watts:
Blindsight
Ten Monkeys, Ten Minutes
Frederik Pohl:
The Cool War
The Coming of the Quantum Cats
Frederik Pohl & Cyril M. Kornbluth - Wolfbane
T. E. D. Klein:
Reassuring Tales
Dark Gods
Whitley Strieber - Wolfen
John Brunner - Stand on Zanzibar
Richard Bachman - The Bachman Books
Philip K. Dick:
A Maze of Death
Eye in the Sky
Now Wait for Last Year
Brian Aldiss:
Hothouse
Non-Stop
The Saliva Tree and other strange growths
Super-Toys Last All Summer Long and Other Stories of Future Time
Frankenstein Unbound
Sheri S. Tepper - Grass
Kim Stanley Robinson:
The Years of Rice and Salt
Escape from Kathmandu
Richard Matheson - Shock! 1-4
Gene Wolfe:
The Island of Doctor Death and Other Stories and Other Stories
Starwater Strains
Innocents Aboard
Ursula K. Le Guin:
Changing Planes
The Birthday of the World
Always Coming Home
The Wind's Twelve Quarters
Alfred Bester:
Virtual Unrealities
The Demolished Man
The Stars My Destination
Alfred Bester & Roger Zelazny - Psychoshop
Walter Tevis:
Mockingbird
Far from Home
Norman Spinrad:
No Direction Home
Child of Fortune
The Iron Dream
Bug Jack Barron
M. John Harrison:
Things That Never Happen
The Centauri Device
Tim Powers – sve, nekim redom
Foundation's Friends (Harison, Kard, Pol, Šekli, Bredberi, Silverberg... ovde okupljeni na temu Zadužbine)
Dangerous Visions (valjda svi znaju o čemu je ovde reč)
Again, Dangerous Visions (jopet, valjda svi znaju o čemu je ovde reč)
Heh, možda bi se tu našlo mesta i za dva nesf naslova od dva sf autora: Besterov Tender Loving Rage i Dikov Humpty Dumpty in Oakland.
Verovatno je vidno iz samog spiska, ideja je bila da se svaki pisac predstavi sa minimum jednom zbirkom priča. U ediciju Sirius B bi išle knjige obima do 450 strana, u Sirius A, one kabastije.
Rekoh da je smehotresno.
Evo i ovo je privedeno kraju
(https://lh3.googleusercontent.com/-WbaxUPBP-WE/U8_0a2lUbQI/AAAAAAAABf0/SkvjxMfcpqM/s800/1%2520Kapije%2520Anubisa.JPG)
Obavezni primerci su dostavljeni ili na putu da budu, a ostao je i neki kusur, kako sam najavio.
Ukoliko nekog ova knjiga zanima, promotivni period/noći velikog popusta/dan knjige... traje do kraja avgusta.
Cena u tom periodu je 1000 din. posle toga 1200 din. ili više, razmisliću.
Kontaktirati me na 060/ 56 000 40 ili na bksiriusbg@gmail.com
Kome se ne žuri može i ovde na pp (ne proveravam to baš redovno a čini mi se da obaveštenje o pristigloj poruci ne stiže na mejl).
Daklem, ovo u knjižare neće ići (možda Beopolis bude izuzetak), pa se javite ili nemojte.
Eto xyxy
PP stiže na My Messages obavezno i vidljivo. Inače, knjiga izgleda perfektno. Moraću da postvim prirodniju fotografiju. Da se vidi kako izgleda 400 strana hardkavera. xcheers
Fala xcheers
Ja se malo plašio da ih ne uplašim sa 400 strana :lol: Al sad kad znaju... deder tu prirodniju
Dok scallop ne postavi bolju, evo fotke i od mene. Knjiga stvarno fenomenalno izgleda. xcheers
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Foi60.tinypic.com%2Fw2nlz7.jpg&hash=13705cc49e9f58d0ac187ace9d4e4f6f0d2edab7)
Okrećem telefon koliko danas.
Još mi dođe da se onesvestim kad bacim pogled na izdavački plan i vidim šta sve ipak nećemo čitati. Naročito zbog Volfa i Pola. Jebiga.
Evo, mislim da se ovako bolje vidi.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi59.tinypic.com%2F316n58y.jpg&hash=73897d9a77e05de7052ab84985bd7585f065ab58)
Ne samo da se vidi treća dimenzija nego i značajan deo tiraža.
Zaboravih da ih uslikam sve na gomili kad su pristigle :cry:
To znači da kome je frka, može da naruči i kod mene. :lol:
Odlična naslovnica!
Quote from: JasonBezArgonauta on 24-07-2014, 13:52:15
Ne samo da se vidi treća dimenzija nego i značajan deo tiraža.
Zaboravih da ih uslikam sve na gomili kad su pristigle :cry:
Koliki je tiraž? Nadam se da će ostati neki primerak i za mene, upravo poslah mail.
Radost!
eh, par godina se raspitujem i kod jasona i kod bobana hoce li ikad biti ove knjige i uvek dobijam odrican odgovor, i na kraju mi pukne film i prosle godine kupim na sajmu hrvatsko izdanje. jebi ga.
Ne veruj onima koji lažu!
Nego, vidim da ima zainteresovanih i za komplete, pa evo cena dok traju zalihe:
Sve tri knjige su 2500 din.
Anubis + bilo koja druga bi bile 1800 din.
Plime i Devijant su 1500 din.
I ajd još jednom pojedinačno:
KAPIJE ANUBISA su do kraja avgusta 1000 din.
NA ČUDNIJIM PLIMAMA - 800 din.
GOZBA KOD DEVIJANTA - 800 din.
A evo ih na sliki
(https://lh3.googleusercontent.com/-clk25NEz78s/U9J8LqdyUhI/AAAAAAAABgE/XN0Qd7YaveQ/s1152/Copy%2520-%2520DSCF3925%2520-.JPG)
Aaaaaaaaaa svaka čast, drago mi je da je ovo izašlo konačno! :!:
Rezerviši meni jedan primerak, a čućemo se za nedelju-dve oko slanja.
Notirano, čujemo se.
Kad sam već tu, red je i da prijavim jednu, naknadno otkrivenu, brljotinu - greškom u prelomu, knjiga je odštampana sa dve verzije prvog pasusa u prologu. Ignorišite prvi pasus. Fala.
Ilija o Anubisu:
Večita avantura
Sveukupna se literatura može sagledavati i sameravati na
mnogo (bezbroj?) načina – prema različitim i raznorodnim kriterijumima
– što, u krajnjem rezultatu, donosi i mnoštvo zaključaka.
Tako je o istom delu moguće izreći nekolike zaključke već
prema tome koja i kakva je polazna tačka analize. Mada se, u
,,serioznim" analizama, objektivnost (naravno) pretpostavlja, ni
u njima nije moguće (ili, preciznije, gotovo da nije moguće) izbeći
šablone i predrasude koji ,,kroje" stavove i vrednosne kategorije;
na primer – hermetičnost se (o)lako vezuje za valjanost/kvalitet
dok, prema principima suprotnosti, to ne važi za ,,akcione" sadržaje,
humor se redovno podređuje ,,samrtnoj" ozbiljnosti itd. Vreme,
kao večiti sudija, može da ispravi neke od predrasuda – ali
ne mora jer su i putevi njegovog delovanja–rešeta krajnje nepredvidivi
(setimo se bilo kog zaboravljenog autora koji je tek posle
decenija ili vekova prepoznat kao klasik). Nepregledni lavirinti
savremene literature, one koja se ispisuje upravo ovog dana/godine,
raj su za upražnjavanja svakojakih/svakovrsnih vrednosnih
sistema, uvek uz rizik da koliko sutra stavovi i zaključci budu
stavljeni pod znak pitanja te obezvređeni i obesmišljeni.
Sav prethodni uvod (sic! – uvod pa još prethodni) čini se dobrodošlim
za razmatranje romana ,,Kapije Anubisa" pristiglog
iz pera Tima Pauersa (1952). Knjiga je na svetlo dana izašla 1983.
godine i zaslužila nagradu ,,Filip K. Dik". Od tada do danas ona
traje i jednako je zavodljiva i uzbudljiva kao i u danima kada se
štamparska boja i lepak na prvom izdanju još nisu u potpunosti
osušili. Ako se, pak, uzme u obzir da je reč o – barem na prvi
pogled i u jednom nivou – čistokrvnom primeru avanturističko–
akcionog zapleta, onda njegova višedecenijska ubedljivost znači
da je reč o valjanom delu (jer ,,obične" avanture brzo padaju u
zaborav). No, ,,Kapije Anubisa" nisu obična avantura i nisu samo
avantura.
,,Kapije Anubisa" jesu i priča o putovanju kroz vreme – ali su
i više od toga.
,,Kapije Anubisa" jesu i ,,čarobnjačka" priča o magiji i magijskom
doživljaju i funkcionisanju sveta – ali su i više od toga.
,,Kapije Anubisa" jesu i ,,hororistička" priča o natprirodnim
pojavama i bićima koje je stvorila mračna sila kao i onima koje je
kreirao ambiciozni čovek – ali su i više od toga.
Rečju, u ,,Kapije Anubisa" upletene su mnoge priče, na radost
znatiželjnih čitalaca, a konačni je rezultat (paradosalno ali istinito)
veći od pukog zbira sastavnih delova jer svi sastojci, u međusobnoj
reakciji i saradnji, tvore jedinstveni amalgam kakvog
do tada nije bilo (a malo ih je nastalo i u potonjim decenijama).
Otuda su ,,Kapije Anubisa" multižanrovsko delo: u njemu ima
elemenata naučne fantastike, epske fantastike, ezoterijskog romana
te, napokon, i ,,stim–panka" kao novog podžanra čije obrise
je ovaj roman skicirao. U malo dužoj vizuri ,,Kapije..." su i delo
koje spada u tzv ,,slipstrim", spisateljski pravac (ili je bolje reći
način na koji se literatura stvara i doživljava), koji, na kraju XX
veka, ravnopravno koristi i kombinuje iskustva žanrova i glavnog
književnog toka, i koji je, krajem 1980-tih, ,,prepoznao" pisac
i teoretičar Brus Sterling.
Bez želje (i potrebe) da iole prepričavamo sadržaj romana,
ukazujemo (neminovno tek ovlaš) na poneke od elemenata koji
ovo delo čine izuzetnim.
Pauers uspeva da inteligentnom postavkom zapleta išeta iz
prepoznatljive teme naučne fantastike (putovanje kroz vreme) u
nešto što jeste i horor i epska fantastika ali i višestruka kvaziistorijska
priča. London s početka 19. veka u kome je otet putnik kroz
vreme jeste London kakvim ga pamti zvanična istorija ali je i
više od toga. Pisac uverljivo rekonstruiše ,,pejzaž" drugog vremena
(kako to i treba u istorijskim pričama) ali ga nadograđuje
iskustvima koja su do današnjeg čitaoca stigla kroz umetnička
dela – konkretno mislimo na paralelni svet prosjaka koji je kreirao
Čarls Dikens, prvenstveno u romanu ,,Oliver Tvist" a potom
nadogradio Kerol Rid u filmu ,,Oliver!" i koji su, posle Pauersa,
nasledili i razvili potonji autori (kakvi su Kim Njumen u prvoj
knjizi serijala ,,Anno Drakula" ili K. V. Jeter u ,,Noći Morloka").
Taj i takav, mračni (na momente potpuno dijabolični) London,
nastanjen velikim i malim čudovištima i jednako monstruoznim
ljudima, pozornica je kroz koju se probija nevoljni izgnanik iz
20. veka kome svo znanje i civilizovanost ne pomažu da opstane
ili pokori divljake (kako su to nadmoćni belci ćinili u tzv ,,kolonijalnim"
romanima koji su slavili nadmoć Evrope nad primitivnim
ostatkom sveta). Pauersov treći (is)korak u umetničkom
formiranju jednog hipotetičko–pogodbenog Londona ali i ostatka
sveta, u centru koga je Egipat, dakle, uranja u metafikcijske
veze, direktne i posredne tvoreći pozornicu za neka nova buduća
dela. Autor je samog sebe nadogradio u liku romantičarskog
pesnika Vilijema Ašblesa, jednog od junaka ovog romana ali i
nekih kasnijih; tajanstveni poeta koga poznaju samo literarni
eksperti za tu epohu, dobiće ne samo svoju biografiju već i ,,autentične"
izvode iz poezije koju je stvarao (kasnije će Pauers i njegov
prijatelj pisac Blejkok – koji je Ašblesa učinio i junakom svog
romana ,,Diggin Leviathan" iz 1984. godine – zajedno napisati
i objaviti nekolike ,,originalne" Ashbleesove knjige). Paradoks
Ašblesovog (ne)postojanja višestruko je ,,pogodan" za poigravanjem
idejama o javnom i tajnom životu umetnika (i ostalih
javnih ličnosti), o ,,trošnosti" faktografije i mutiranju pojedinih
činjenica u priče koje u svesti onih koji ih pripovedaju i onih koji
ih slušaju ,,nadrastaju" fizički život i saobražavaju se prema predrasudama
koje, čini se, suvereno vladaju mentalnim obzorjima
civilizacija.
Silazak Ašblesa u dublju prošlost, u još jedan okršaj sa mračnim
silama koje bi da ovladaju svetom, jeste prilika da se ,,na licu
mesta" otkrije (ne)podudaranje i (ne)moć zapisa sa stvarnim
dešavanjima. Škrtost reči i fraza s jedne i bogatstvo prizora koji
će biti povod opisa, iznova su na probi i iskušenju (i to, nemojmo
smetnuti s uma, u romanu koji je svojim rečima i frazama nameran
da stvori samosvojan svet).
Na sličan način, uvažavanjem ,,stvarnih činjenica" i njihovim
sudarom sa romanesknom ,,stvarnošću" Pauers gradi, razvija
i dograđuje mit o Psoglavom Džou, večitom, ukletom putniku
kroz tuđa tela i svesti (čijeg taloga ne može da se oslobodi), i drugim
čudnim bićima iz narodnih priča i verovanja koja su mutirala
u urbane legende Londona ili jarkog Egipta (koji je mesto
odigravanja fantazmagorijskih epizoda natopljenih vrelinom,
znojem, krvlju i pobesnelom magijom).
Pauers je u svojoj verziji (post)dikensovskog Londona, koja
je težište romana, insistirao na kontrapunktu sjaja i bede, senke
i noći, ulice i podzemnih hodnika, na živopisnosti likova (za šta
su prosjačke kreature bile zahvalan materijal), na detaljima (od
potpetica sa oprugama, štula–hodalica do majmuna amajlije), na
mistici i magiji (od svakodnevice do praznoverja). Sveukupni utisak
je mešavina stvarnosti i karikaturalnosti, vrlo bliska strip
ugođaju (ali i atmosferama kompjuterskih igara, koje su u vreme
stvaranja romana bile potpuno rudimentarne). Kroz vrcavu i neodoljivo
vrtoglavu igrariju pisac nas vodi poletno i brzo, sigurno i
precizno, nadmoćno vladajući vizurama (sa efektnim menjanjem
lica kroz koje se radnja razvija i prati), tenzijama i njihovim doziranjem;
zato se knjiga čita brzo, sa grozničavim iščekivanjem,
u potpunoj uronjenosti u začudno, u neodoljivu magiju večite
avanture. A njen konačni efekat nije instant konzumentski (čitaj
– zabavi se – zaboravi) jer se i posle sklapanja korica u svesti odmotavaju
slike i otkrivaju detalji koji, u naletu eruptivne čitalačke
strasti, nisu zapaženi ili im je poklonjena nedovoljna pažnja. Otuda
je najnormalnija želja da se roman iščita ponovo, da se lagano
,,gustira" i u njemu uživa – što je svakako pohvala njegovom
autoru jer retke su knjige kojima želimo i moramo da se vratimo.
Ilija Bakić
Quote from: JasonBezArgonauta on 25-07-2014, 19:19:39
Ne veruj onima koji lažu!
Nego, vidim da ima zainteresovanih i za komplete, pa evo cena dok traju zalihe:
Sve tri knjige su 2500 din.
Anubis + bilo koja druga bi bile 1800 din.
Plime i Devijant su 1500 din.
I ajd još jednom pojedinačno:
KAPIJE ANUBISA su do kraja avgusta 1000 din.
NA ČUDNIJIM PLIMAMA - 800 din.
GOZBA KOD DEVIJANTA - 800 din.
A evo ih na sliki
(https://lh3.googleusercontent.com/-clk25NEz78s/U9J8LqdyUhI/AAAAAAAABgE/XN0Qd7YaveQ/s1152/Copy%2520-%2520DSCF3925%2520-.JPG)
Od 01. 09. važe ove cene:
KAPIJE ANUBISA - 1400 din.
NA ČUDNIJIM PLIMAMA - 1000 din.
GOZBA KOD DEVIJANTA - 1000 din.
GOZBA KOD DEVIJANTA + NA ČUDNIJIM PLIMAMA + KAPIJE ANUBISA - 2500 din.
GOZBA KOD DEVIJANTA + NA ČUDNIJIM PLIMAMA - 1500 din.
KAPIJE ANUBISA + NA ČUDNIJIM PLIMAMA - 2000 din.
KAPIJE ANUBISA + GOZBA KOD DEVIJANTA - 2000 din.
Bacio
Današnji Dnevnik:
(https://lh5.googleusercontent.com/-Utj_1zyQcFE/VFivxpICl0I/AAAAAAAABrY/a2aPN-F8Kio/s1536/DNEVNIK%252C%25204.11.2014.g%2520-%2520Copy.jpg)
A od danas, i na ilijadi:
Quote
NEODOLJIVA, VRTOGLAVA AVANTURA - ,,Kapije Anubisa" Tima Pauersa; izdavač ,,Sirius B"
U FOKUSU
Tim Pauers (1952) spada u retke pisce koji uspevaju da pomire krajnosti kakve su tragalaštvo u žanrovskoj književnosti i popularnost kod čitalaca i kritike. Mnogo je češća situacija u kojoj su žanrovski inovatori u nemilosti ili publike koja ne voli knjige koje iskaču iz njoj poznatih žanrovskih granica ili kritike koja takođe ne voli autore voljne da traže nove puteve jer je stavlja na muke procene i ocene rezultata. Pauers, ipak, ne odustaje od svojih namera a publika i kritika i dalje su mu skloni.
Osnovni ,,problem" Pauersovog reda je da, mada je ispisao i ,,čiste" naučnofantastične knjige, u većini ostalih odbija da poštuje žanrovske granice odnosno meša različite teme, od istorije i mistike do horora. Tako je u romanu ,,Istakanje tamnog" (1979) u odbranu Beča od opsade Turaka, 1529. godine, upleo i odbranu misterioznog ,,čudotvornog piva"; u romanu ,,Na čudnijim plimama" (1987) zapleteni su vudu magija, gusari, na čelu sa Crnobradim, izvor mladosti, ukleti brodovi sa zombijima i zli guverneri Kariba (motivi ovog romana iskorišćeni su za film ,,Gusari Kariba 4"); ,,Snaga njenog pogleda" (1987) horor je verzija priče o odmoru tokom koga je Meri Šeli stvorila Frankenštajna i njegovo čudovište – ova priča je nastavljena 2012. romanom ,,Sakri me među grobovima". Roman ,,Objava" (2001) ,,dopunjuje" špijunski milje mračnom fantastikom a ,,Poslednji poziv" (1992) i ,,Zemljotresno vreme" (1997) revitalizuju priču o Kralju ribara. ,,Tri dana do nikad" (2006) dograđuju naučnofantastički žanr a ,,Čudni bedekeri" (2005) sabiraju Pauersove kratke proze. Za svoje knjige Pauers je dobio nekoliko prestižnih žanrovskih nagrada; ,,Kapije Anubisa" (1983), svakako najpoznatiji Pauersov roman, okrunjene su nagradom ,,Filip K. Dik".
REČ KRITIKE
,,Kapije Anubisa" su multižanrovsko delo: u njemu ima elemenata naučne i epske fantastike, ezoterijskog romana te ,,stim–panka" kao podžanra čije obrise je ovaj roman skicirao. Inteligentnom postavkom zapleta Pauers izlazi iz prepoznatljive teme putovanje kroz vreme u nešto što jeste i horor i epska fantastika ali i višestruka kvaziistorijska priča. London s početka 19. veka u kome je otet putnik kroz vreme jeste London kakvim ga pamti istorija nadograđen iskustvima koja su stigla kroz umetnička dela – paralelni svet prosjaka koji je kreirao Čarls Dikens, u romanu ,,Oliver Tvist" a vizuelizovao Kerol Rid u filmu ,,Oliver!" i dopunili autori Kim Njumen ili K. V. Džeter. Dijabolični London, nastanjen velikim i malim čudovištima i monstruoznim ljudima, pozornica je kroz koju se probija nevoljni izgnanik iz 20. veka kome svo znanje i civilizovanost ne pomažu da opstane. Iz hipotetičkog Londona i ostatka sveta, u centru koga je Egipat, priča uranja u metafikcijske veze sa istorijom i umetnošću. Autor gradio i lik fiktivnog romantičarskog pesnika Vilijema Ešblesa; kasnije će Pauers i pisac Blejkok napisati i objaviti par ,,originalnih" Ešblesovih knjige. Uvažavanjem ,,stvarnih činjenica" i njihovim sudarom sa romanesknom ,,stvarnošću" Pauers gradi, razvija i dograđuje mit o Psoglavom Džou, večitom, ukletom putniku kroz tuđa tela i svesti (čijeg taloga ne može da se oslobodi), i drugim čudnim bićima iz narodnih priča i verovanja koja su mutirala u urbane legende Londona ili jarkog Egipta, koji je mesto odigravanja fantazmagorijskih epizoda natopljenih vrelinom, znojem, krvlju i pobesnelom magijom.
Kroz vrcavu, neodoljivo vrtoglavu igrariju Pauers čitaoce vodi poletno i brzo, sigurno i precizno, nadmoćno vladajući doziranjem tenzija i vizurama (sa efektnim menjanjem lica kroz koje se radnja razvija i prati). Knjiga se čita sa grozničavim nestrpljenjem, u potpunoj uronjenosti u začudnu, neodoljivu magiju avanture. A njen konačni efekat nije instant konzumentski (čitaj – zabavi se – zaboravi) jer se i posle sklapanja korica u svesti otkrivaju slike i detalji koji, u naletu eruptivne čitalačke strasti, nisu zapaženi ili im je poklonjena nedovoljna pažnja. Rečju - nezaobilazna knjiga.
http://ilijada.blogspot.com/2014/11/neodoljiva-vrtoglava-avantura-kapije.html (http://ilijada.blogspot.com/2014/11/neodoljiva-vrtoglava-avantura-kapije.html)
Quote from: JasonBezArgonauta on 21-12-2013, 23:12:59
Mislio sam da je ovaj problem rešen još pre godinu dana ali... juče u domu sindikata naletim (i zaplenim ih, jelte) na nekoliko primeraka piratske Gozbe kod Devijanta. Znam zasigurno da je to u 2000 primeraka uradio izvesni štampar Zlatko a. k. a. Šupljoglavi i da se prodaju za 100 – 300 din. Radi se o bednom pokušaju imitacije legalnog izdanja, čak je naveden i CIP. Šupljoglavi nije znao u kojoj se štampariji radilo legalno izdanje pa je umesto Rotografike naveo svoju štampariju – AŠ delo. Dakle ako u CIP-u ne stoji da je knjigu štampala Rotografika iz Subotice, reč je o piratskom kršu i postoje najmanje dva bitna razloga da ga izbegnete:
- Legalno izdanje ima 262 strane sa pogovorom, Šupljoglavi edišn ima 223 strane sa pogovorom (fali mu po par strana u svakom poglavlju).
- Čak i da taj piratski krš ima sve strane, period poluraspada mu je veoma kratak i kreće od plastifikacije.
Ako vam ovo nije dovoljno, dalje neću ni da pričam, iznenadite se.
Beograd je manje više bio pošteđen tog krša ali sam danas čuo da je dosta toga poslato po unutrašnjosti, verovatno preko onih putujućih mini vašara knjiga. Pretpostavljam da su stigle i do CG i RS. Daklem, oprez i setite se one stare narodne – 262 noge strane dobre, 223 strane loše.
Eto. xyxy
Samo da upozorim na ovo:
http://www.limundo.com/kupovina/Knjige/Fantastika/GOZBA-KOD-DEVIJANTA-TIM-POWERS-NOVO-/30174823 (http://www.limundo.com/kupovina/Knjige/Fantastika/GOZBA-KOD-DEVIJANTA-TIM-POWERS-NOVO-/30174823)
Ovaj tip je već jedared navatan da prodaje piratsko izdanje, pa ovaj put nastupa "lukavije", nije naveo broj strana i druga fotka mu je "slučajno" razlivena. Ne nasedajte na ovo, ne vredi ni 100 din.
Di god se okrenem, neke su manifestacije, akcije, popusti na ovo, novogodišnje ovo ono... pa, ko rekoh, ajd da zapljunem ja žićbo dok se Vlasi ne dosete. Tim povodom, tradicionalno, i po prvi put, organizujem manifestaciju pod nazivom - Kupite, da ne završim s gubitkom!
A u okviru manifestacije pripremljena je specijalna ponuda, koja traje do 15. januara, za kupovinu knjiga po posebnoj ceni.
Posebne cene za posebne knjige:
KAPIJE ANUBISA - 1200 din.
NA ČUDNIJIM PLIMAMA - 800 din.
GOZBA KOD DEVIJANTA - 800 din.
GOZBA KOD DEVIJANTA + NA ČUDNIJIM PLIMAMA + KAPIJE ANUBISA - 2200 din.
GOZBA KOD DEVIJANTA + NA ČUDNIJIM PLIMAMA - 1500 din.
KAPIJE ANUBISA + NA ČUDNIJIM PLIMAMA - 1800 din.
KAPIJE ANUBISA + GOZBA KOD DEVIJANTA - 1800 din.
(https://lh3.googleusercontent.com/-clk25NEz78s/U9J8LqdyUhI/AAAAAAAABgE/XN0Qd7YaveQ/s1152/Copy%2520-%2520DSCF3925%2520-.JPG)
Quote from: JasonBezArgonauta on 21-12-2013, 23:12:59
Mislio sam da je ovaj problem rešen još pre godinu dana ali... juče u domu sindikata naletim (i zaplenim ih, jelte) na nekoliko primeraka piratske Gozbe kod Devijanta. Znam zasigurno da je to u 2000 primeraka uradio izvesni štampar Zlatko a. k. a. Šupljoglavi i da se prodaju za 100 – 300 din. Radi se o bednom pokušaju imitacije legalnog izdanja, čak je naveden i CIP. Šupljoglavi nije znao u kojoj se štampariji radilo legalno izdanje pa je umesto Rotografike naveo svoju štampariju – AŠ delo. Dakle ako u CIP-u ne stoji da je knjigu štampala Rotografika iz Subotice, reč je o piratskom kršu i postoje najmanje dva bitna razloga da ga izbegnete:
- Legalno izdanje ima 262 strane sa pogovorom, Šupljoglavi edišn ima 223 strane sa pogovorom (fali mu po par strana u svakom poglavlju).
- Čak i da taj piratski krš ima sve strane, period poluraspada mu je veoma kratak i kreće od plastifikacije.
Ako vam ovo nije dovoljno, dalje neću ni da pričam, iznenadite se.
Beograd je manje više bio pošteđen tog krša ali sam danas čuo da je dosta toga poslato po unutrašnjosti, verovatno preko onih putujućih mini vašara knjiga. Pretpostavljam da su stigle i do CG i RS. Daklem, oprez i setite se one stare narodne – 262 noge strane dobre, 223 strane loše.
Eto. xyxy
I ovaj se degenerik ponovo aktivirao na istom mestu. Izgleda da se neke stvari nisu naučile, ponovo ću morati ovim da se pozabavim :(
Evo našta liči ovaj piratski krš nakon godinu dana:
(https://lh6.googleusercontent.com/-a0ysrl4vkvg/VJ_dHszsf2I/AAAAAAAABzg/7rd1kzlQXpA/s800/DSCF4404%2520-%2520Copy.JPG)
(https://lh5.googleusercontent.com/-DRq7aVnJwjE/VJ_c6rvvL7I/AAAAAAAABzQ/z4NmDHBJDmo/s1600/DSCF4403%2520-%2520Copy.JPG)
Ovih dana Devijant puni 4 godine, tačnije 20. 01. U to ime se produžava manifestacija.
Daklem, ova ponuda važi do kraja januara:
Quote from: JasonBezArgonauta on 17-12-2014, 23:51:49
Posebne cene za posebne knjige:
KAPIJE ANUBISA - 1200 din.
NA ČUDNIJIM PLIMAMA - 800 din.
GOZBA KOD DEVIJANTA - 800 din.
GOZBA KOD DEVIJANTA + NA ČUDNIJIM PLIMAMA + KAPIJE ANUBISA - 2200 din.
GOZBA KOD DEVIJANTA + NA ČUDNIJIM PLIMAMA - 1500 din.
KAPIJE ANUBISA + NA ČUDNIJIM PLIMAMA - 1800 din.
KAPIJE ANUBISA + GOZBA KOD DEVIJANTA - 1800 din.
(https://lh3.googleusercontent.com/-clk25NEz78s/U9J8LqdyUhI/AAAAAAAABgE/XN0Qd7YaveQ/s1152/Copy%2520-%2520DSCF3925%2520-.JPG)
Još danas važi ova ponuda:
Quote from: JasonBezArgonauta on 17-12-2014, 23:51:49
KAPIJE ANUBISA - 1200 din.
NA ČUDNIJIM PLIMAMA - 800 din.
GOZBA KOD DEVIJANTA - 800 din.
GOZBA KOD DEVIJANTA + NA ČUDNIJIM PLIMAMA + KAPIJE ANUBISA - 2200 din.
GOZBA KOD DEVIJANTA + NA ČUDNIJIM PLIMAMA - 1500 din.
KAPIJE ANUBISA + NA ČUDNIJIM PLIMAMA - 1800 din.
KAPIJE ANUBISA + GOZBA KOD DEVIJANTA - 1800 din.
Od nedelje važe ove cene:
Quote
KAPIJE ANUBISA - 1400 din.
NA ČUDNIJIM PLIMAMA - 1000 din.
GOZBA KOD DEVIJANTA - 1000 din.
GOZBA KOD DEVIJANTA + NA ČUDNIJIM PLIMAMA + KAPIJE ANUBISA - 2500 din.
GOZBA KOD DEVIJANTA + NA ČUDNIJIM PLIMAMA - 1500 din.
KAPIJE ANUBISA + NA ČUDNIJIM PLIMAMA - 2000 din.
KAPIJE ANUBISA + GOZBA KOD DEVIJANTA - 2000 din.