SIRIUS B

JasonBezArgonauta · 19-01-2011, 23:09:20

Biblioteka sirius b startuje sa tri naslova od Tima Pauersa:

GOZBA KOD DEVIJANTA
KAPIJE ANUBISA
NA ČUDNIJIM PLIMAMA

Prevod - Sebastian Adanko
Ilustracija - Željko Pahek

Doček prve knjige u ovogodišnjoj produkciji je u knjižari Tardis u petak od 18h.
Ko ne dođe, taj je pogrešio.
Sincerely yours

Gudeja · 20-01-2011, 00:00:14

''Anubisova vrata'' već imam u tvrdom povezu, a za druge dve ću sačekati da prvo čujem kakav je prevod.

@JBA: Care to help...?

Perin · 20-01-2011, 00:01:39

Jasone, sve čestitke! Kad će distribucija u BiH?

pokojni Steva · 20-01-2011, 10:58:13

Imao sam šansu da malo prošvrljam po Anubisu u ovom prevodu, me like it. Nadam se sledećoj promocija u temperaturnom delu godine kad će moja služba uz bubnjare biti besmislena

angel011 · 20-01-2011, 11:14:15

Quote from: Gudeja on 20-01-2011, 00:00:14
''Anubisova vrata'' već imam u tvrdom povezu, a za druge dve ću sačekati da prvo čujem kakav je prevod.

Od preostale dve, čitala Gozbu u ovom prevodu. Dobar je.

Plut · 20-01-2011, 11:21:41

Moje mišljenje je da je prevod Devijanta mnoooogo dobar. Nisam daleko stigla sa čitanjem, ali to što sam prešla je vrlo primamljivo.

scallop · 20-01-2011, 11:40:54

Kao jedan od nastranih čitalaca, sinoć sam pročitao belešku o piscu Ota Oltvanjija. Riba bez mesa mi neće pobeći sa Pahekovog tanjira. Oto je majstor za prikaze i preporučujum svakom da pre nego što počne da čita Pauersove knjige obavezno pročita Otov tekst. Dobiće savršenu sliku pisca koji se dosledno bavi pripremom knjige koju će da napiše.

JasonBezArgonauta · 20-01-2011, 13:45:24

Deo beleške o piscu

Tajni životi slavnih i običnih:
Četvrta decenija stvaralaštva
Tima Pauersa

Ako pitate verne obožavaoce, Tim Pauers (1952) pravi preduge pauze između romana.
Česti saradnik, prijatelj i brat po peru, Džejms Blejlok, u šali tvrdi da je, ,,dok je pisao na pisaćoj mašini, Pauers izbacivao knjigu godišnje. Otkad je dobio kompjuter, potrebne su mu tri godine." U poslednje vreme i više.
Razlog za to je jednostavan. Njegova radna soba je zatrpana skicama, mapama i kalendarima zbivanja prelomljenim po danima, jer Pauers do te mere istražuje i osmišljava grandiozne zaplete da za sebe kaže kako se često oseća kao arheolog. Budući da popunjava rupe u obrađenoj istorijskoj građi i pronalazi vezu između do tada nepovezanih tačaka, za njega se može reći i da je detektiv-amater.
Ljubav prema istoriji Pauers je prvi put pokazao u romanu Istakanje tamnog (The Drawing of the Dark, 1979), o odbrani ,,čudotvornog
piva" tokom turske opsade Beča 1529. godine, ali je do toga došlo gotovo slučajno, pošto se po narudžbi upustio u pisanje serijala o kralju Arturu u različitim istorijskim periodima za ediciju koja se ugasila pre nego što je i rođena. Ništa zato. Novootkriveni recept razradio je romanom Na čudnijim plimama (On Stranger Tides, 1987), pikantnom vudu-mućkalicom o Karibima iz osamnaestog veka, gusaru Crnobradom, izvoru mladosti i brodskim posadama sastavljenim od zombija. Roman Snaga njenog pogleda (The Stress of Her Regard, 1989) – poput filma Gotik (1987) Kena Rasela i romana Oslobođeni Frankenštajn (1973) Brajana Oldisa, po kojem je snimljen i istoimeni film iz 1990. godine – odlazi još jedan veliki korak dalje, baveći se jednom od najslavnijih ,,žurki" svih vremena, na Ženevskom jezeru 1816. godine, kada su romantičarski pesnici lord Bajron i Šeli, doktor Džon Polidori i Šelijeva buduća supruga Meri, nadahnuti nemačkim pričama o duhovima, iz dokolice smišljali sopstvene storije strave i užasa.
Nastali su Polidorijev Vampir, inače inspiracija za Stokerovog Drakulu, i Frankenštajn Meri Šeli, a Pauers nudi svoju fascinantnu verziju legendarne večeri i njenih posledica, uključujući vampirolika stvorenja iz Grčke mitologije. Ovo je Pauersova verovatno najizrazitija ,,horor" knjiga, ali samo zato što su u ostalima podjednako zastupljeni svi žanrovi.
Posle umešnog igranja s istorijom, Pauersovo drugo najveće dostignuće su majstorski smućkani žanrovski kokteli. Svoje verovatno
najpoznatije delo, Kapije Anubisa (The Anubis Gates, 1983), pisao je osam godina, ali bi pisanje potrajalo i da legendarni SF urednik Lester Del Rej nije poslovično zakerao i neprestano vraćao rukopis na doradu, jer ovo je istovremeno priča o putovanju kroz vreme u London iz 1810. godine (na predavanje pesnika Semjuela Tejlora Kolridža), okultni horor, kriminalistička priča o lovu na nesvakidašenjeg serijskog ubicu i epska avantura u duhu Čarlsa Dikensa; visokooktanska pustolovina podrazumeva još i egipatske bogove, zle putujuće cirkusante, podzemnu koloniju mutanata i priču o tome kako je zaista skončao bestseler-pesnik Bajron. Jedan od istaknutih predstavnika tzv. ,,stimpanka" (steampunk), roman Kapije Anubisa može da se posmatra kao moderna priča maskirana u klasični avanturistički roman, što važi i za većinu ostalih Pauersovih dela.
Inače, termin ,,stimpank" (steampunk) skovao je pisac K. V. Džeter početkom osamdesetih, kao šaljivu parafrazu naziva tada popularnog pravca u naučnoj fantastici, ,,kiberpanka" (cyberpunk), u pokušaju da negde svrsta Kapije Anubisa, Homunkulus (1986) Džejmsa Blejloka i sopstveni roman Noći morloka (1979); Pauers, Blejlok i Džeter, inače stari drugari, bili su poznati i kao članovi kalifornijskog kružoka fantastičara u koji je za života svraćao njihov mnogo slavniji mentor i prijatelj, Filip, K. Dik. Dotični podžanr, dakle, obuhvata alternativnu istoriju, obično u osamnaestom ili devetnaestom veku, gde se nauka razvila u naglijim skokovima od onih koje poznajemo, uz modne detalje kao što su starovremene avijatičarske naočari, laptop na parni pogon ili razgranata saobraćajna mreža starih dobrih cepelina.

JasonBezArgonauta · 21-01-2011, 01:08:50

Poslednjih godina stimpank doživljava neočekivanu renesansu, u rasponu između južnjačkih gotskih romana Čeri Prist i serijala ,,Levijatan" o alternativnom prvom svetskom ratu popularnog omladinskog pisca Skota Vesterfilda, ali su Pauers i društvo bili prvi i, mnogi će reći, još uvek najbolji.
Pauers, međutim, insistira na tome da, za razliku od većine predstavnika stimpanka, ne piše ,,alternativnu" već ,,tajnu" istoriju.
,,Kada ljudi kažu: 'Pauersov roman je smešten je alternativni Bliski Istok', želim da im odgovorim: 'To nije vražiji alternativni svet – to je ovaj Bliski Istok!' Stvar je upravo u tome da se ne demantuje stvarna istorija. Da se dopiše, da; da se ponudi neočekivana pozadina ili da se ispriča tajna prava priča, može. Ali da se čitaocu ne dozvoli da kaže: 'Taj i taj nije bio tamo ili to se tada nije dogodilo, ili ne na tom mestu.'"
Sa Blejlokom Pauers deli još i očinstvo nad izmišljenim, ludim pesnikom iz devetnaestog veka Vilijemom Ešblesom, koji se pojavljuje u glavnoj ili sporednoj ulozi u nekoliko ranih radova obojice. Ešblesova poezija toliko je uverljiva da nije jednom izazvala zabunu kod ozbiljnih istoričara književnosti: njegova prva pesma, međutim, nastala je tako što su Pauers i Blejlok, iznerviranitokom studija slabim kvalitetom poezije u školskom časopisu, naizmenično ispisali stihove kao pokaznu vežbu. Pauers od tada ubacuje Ešblesa kao amajliju u svaku knjigu u manje ili više skrivenom obliku, a poslednjih godina svetlost dana ugledalo je više naslova čiji je ,,autor" sam pesnik – među njima i Memorijalni kuvar Vilijema Ešblesa, zbirka pisama, biografskih crtica i recepata ,,otpornih na malariju". Ešbles je ozloglašen po tome što i dan-danas zna da napiše krajnje kritički nastrojen predgovor za romane Pauersa i Blejloka.
Pauersove žanrovske mešavine vremenom su postale besprekorne i neočekivane. U romanu Objava (Declare, 2001) teško je zapaziti šavove između ,,stvarnog" i piščevog ,,imaginarnog", gde prestaje špijunac u maniru Džona Le Karea a počinje mračna fantastika koja priziva H. P. Lavkrafta (,,spajpank", našalio se jedan recenzent). Nije lako zadovoljiti ljubitelje dva tako raznorodna žanra, ali Pauersu to briljantno polazi za rukom. U hladnoratovskom akcijašu protkanom blatijevskim misticizmom, on se u potpunosti oslonja na rimokatoličku teologiju kao svoj udžbenik mehanike u kojem, između ostalog, nemiroljubivo koegzistiraju Nojeva barka, stvorenja iz Priča iz hiljadu i jedne noći, britanski dvostruki agent Kim Filbi (,,Pisac može samo da se nada likovima koji su naizgled tako iracionalni kao on da bi mogao da kaže: 'U redu, hajde da pretpostavimo da sva njegova dela nisu bila iracionalna.'"), Lorens od Arabije (još jedna istorijska ličnost), podizanje Berlinskog zida i istinski razlog raspada Sovjetskog Saveza. Radnja se proteže u periodu od dvadesetak godina, seljakajući se između Londona, Pariza, Kuvajta, planine Ararat i Moskve, a, da sve bude lepše, Pauers nam u maniru stripovskog genija Alana Mura u pogovoru nabraja šta sve tu nije izmislio i ironično dodaje da je njegovo tumačenje događaja jednako validno kao i bilo koje drugo.
Supruga Selena, sa kojom je u braku od 1980. godine, pomaže mu i kao urednica, asistent, lektor, zaštitnik i nadzornik. Oni žive u Kaliforniji, u koju se Pauers doselio kao sedmogodišnjak, a u nizu romana koje je smestio u savremeno okruženje oneobičio je ,,Zlatnu državu" i načinio je svojom otprilike kao Rejmond Čendler posleratni Los Anđeles.
Najznačajnijim romanom iz te faze, Poslednji poziv (Last Call, 1992), osvaja svoju prvu Svetsku nagradu za fantastiku. To je obrada legende o Kralju ribara u noir-ključu, čije se veliko finale iz kalifornijske seli u pustinju Nevade i Las Vegas. Pauersove obavezne mačeve zamenjuju pištolji, koji se potežu češće nego u krimićima, ali Poziv zato sadrži sve druge značajne elemente Pauersovih istorijskih knjiga: stvarne ličnosti u novom kontekstu (Bagzi Sigel), opasni magijski rituali (poker sa tarot kartama koja vas čini moćnim ili ranjivim u magijskom etru) i uskakanja u tuđa tela (Pauersova specijalnost). Pojedini likovi, teme i pojave (nagla promena atmosferskih prilika kao najava natprirodnih dešavanja) pojavljuju se i u naredne dve knjige, čineći uslovnu, labavu trilogiju koja može da se čita zasebno. Rok trajanja (Expiration Date, 1996), do sada najmračniji Pauersov roman, govori o epruveti sa poslednjim Edisonovim dahom i duhovima koji pohode Los Anđeles, a Zemljotresno vreme (Earthquake Weather, 1997) je potraga za novim Kraljem ribara, tajna istorija vinarstva i hronika talasa apokaliptičnih nepogoda koji pogađa Pauersovu Kaliforniju.
Pauers je jedan od onih pisaca koji se bolje snalaze u epskoj formi i to ne kriju. Tokom gotovo četrdesetogodišnje karijere, objavio je svega desetak pripovetki, od kojih čak tri u saradnji sa Džejmsom Blejlokom. Sâm kaže da je za kratku priču potrebno isto toliko planiranja koliko i za roman. ,,Jednostavno ne razmišljam u tim okvirima", kaže on. Ipak, svaka od tih priča bila je toliko zapažena da opravda Pauersov status redovnog nastavnika pri slavnoj Klarionovoj radionici za kratku priču. Većina njegove kratke proze sakupljena je u zbirci Čudni bedekeri (Strange Itineraries, 2005).

JasonBezArgonauta · 21-01-2011, 01:12:02

Novi milenijum donosi nešto prijemčivijeg Pauersa, što i ne čudi: u međuvremenu je stasala nova generacija il' dve koju valja upoznati sa njegovom zaostavštinom. U romanu Tri dana do nikada (Three Days to Never, 2006) imamo sve uobičajene peripetije, pa i više od njih; čini se da pisac uvodi novu zgodnu naučnofantastičnu ideju na svakoj drugoj strani: putovanje kroz vreme (koje, za razliku od onog u Anubisovim vratima, može da promeni istoriju), paralelni svetovi, telekineza, pirokineza, telepatija, astralna projekcija, komunikacije sa dusima i zlodusima, Kabala, Albert Ajnštajn, Čarli Čaplin i Mosad, dok su, biće zanimljivo domaćim čitaocima, glavni junaci srpskog porekla, posredstvom Mileve Marić. Uprkos gotovo neprepričljivo složenoj fabuli, ovo je svedeni, destilovani, retrospektivni Pauers, koji se čita donekle lakše nego onaj od pre.

Što se njegovog stila uopšte tiče, Pauers izbegava da tekstom skreće pažnju na sebe kao pisca, smatrajući da su mu zapleti dovoljno
složeni, a premise isuviše fantastične da bi čitaoca bombardovaojoš i spisateljskim bravurama na nivou rečenice. Izraziti je protivnik svih tehnika koje izbacuju čitaoca iz teksta. ,,Bilo šta što skreće pažnju na činjenicu da je ovo puka fikcija je fatalna greška", kaže Pauers. ,,Prestajem da učestvujem u knjizi dok sam odsutan diveći se autoru. Sve svoje metafore koje smatram strašno pametnim ostavljam po strani da odstoje nekoliko dana da bih uživao u njima, a onda ih bacam pre nego što pošaljem rukopis uredniku. Nisam tu da bih bio sladak – u stvari, ne treba uopšte da sam prisutan!"
Kod Pauersa su listom u centru zbivanja, rame uz rame s ,,javnim ličnostima" prošlosti, tzv. ,,Pere ložači", od električara do univerzitetskih profesora, mali i obični ljudi koji hičkokovski moraju da se dokažu u neobičnim okolnostima, da u sebi pronađu hrabrost, plemenitost, mentalnu i fizičku snagu kojima će nadvladati nevolje gotovo kosmičkih razmera.
U romanu Gozba kod Devijanta (Dinner at Deviant's Palace, 1985), napisanom i objavljenom odmah posle Kapije Anubisa, imamo Gregorija Rivasa, ,,običnog i ispravnog tipa" na velikim iskušenjima u postapokaliptičnoj budućnosti kojoj se Pauers više nije vraćao; istorijski detalji zamenjeni su upečatljivim slikama tehnoloških ruina u Kaliforniji XXII veka, a hipi sledbenici novog mesije koji žive halucinogeni san pokazuju da bivši učenik Filipa Dika nije džabe Gozbom osvojio upravo memorijalnu nagradu koja nosi ime njegovog učitelja. Istovremeno s prvim pojavljivanjem Tima Pauersa na srpskom jeziku, i to romanom čija je radnja smeštena u ne tako daleku i nemoguću budućnost, stiže vest o njegovom nestrpljivo očekivanom povratku u prošlost. Naime, Pauers vredno radi na romanu o Prerafaelitima i viktorijanskom Londonu, a kada će se pojaviti ostaje nam, anonimnima i običnima, da saznamo peške, prirodnim tokom, bez pomoći vremeplova.

Oto Oltvanji

sivka · 21-01-2011, 01:39:35

Otov pogovor je jedan od boljih koje sam pročitala. Mislim da je "pun pogodak" uz knjigu.

Gudeja · 21-01-2011, 03:07:54

Hvala Jasone na ovom postu.

Anubisova vrata (u izdanju zagrebačke mladosti sa sjajnim Raosovim prevodom) po prvi put sam pročitala još u srednjoj školi. Vilijem Ešbles je na mene ostavio tako snažan utisak, da sam nakon pročitane knjige otišla u biblioteku da tražim njegova sabrana dela, zbirku poezije, ma bilo šta...

Šta mislite, koji sam odgovor dobila? ''Ne, nemamo tog Ešblesa.''
Ja bila uporna:''Ali kako nemate, napisao je sjajnu pesmu-Dvanaest sati noći...a Koleridža imate?''
''Eto, nemamo..''
Kasnije sam nastavila da smaram prodavce po knjižarama istim pitanjem, dok mi jedan prijatelj nije rekao da je Vilijem Ešbles izmišljen. Trebalo mi je neko vreme da mu poverujem...bilo me baš blam...

He he...a sad vidim da su se čak i neki kritičari saplitali o njega...

Još jednom hvala Jasone, ulepšao si mi dan.

sivka · 21-01-2011, 03:59:07

@Gudeja ... verujem da će ti se i GOZBA KOD DEVIJANTA dopasti. Knjiga je neobična, kad "uhvati" vozi do kraja. Prevod je odličan.

dylan_dog · 21-01-2011, 08:41:26

Čestitam!

scallop · 21-01-2011, 09:47:00

Nisam video Raosov prevod "Kapije Anubisa". Voleo bih da mogu da uporedim sa srpskim prevodom.

sivka · 21-01-2011, 10:29:22

Ja nisam oduševljena Raosovim prevodom. Ako dolaziš na promociju Gozbe kod Devijanta, mogu da ti ponesem da pogledaš. Mislim da je Siriusov bolji. I da su stihovi bolje prevedeni.

scallop · 21-01-2011, 11:24:54

Budući da je izdavač bio fini i doneo mi lično "Gozbu..." sigurno dolazim.

JasonBezArgonauta · 21-01-2011, 14:35:35

Quote from: Gudeja on 21-01-2011, 03:07:54
Hvala Jasone na ovom postu.

Anubisova vrata (u izdanju zagrebačke mladosti sa sjajnim Raosovim prevodom) po prvi put sam pročitala još u srednjoj školi. Vilijem Ešbles je na mene ostavio tako snažan utisak, da sam nakon pročitane knjige otišla u biblioteku da tražim njegova sabrana dela, zbirku poezije, ma bilo šta...
Šta mislite, koji sam odgovor dobila? ''Ne, nemamo tog Ešblesa.''
Ja bila uporna:''Ali kako nemate, napisao je sjajnu pesmu-Dvanaest sati noći...a Koleridža imate?''
''Eto, nemamo..''
Kasnije sam nastavila da smaram prodavce po knjižarama istim pitanjem, dok mi jedan prijatelj nije rekao da je Vilijem Ešbles izmišljen. Trebalo mi je neko vreme da mu poverujem...bilo me baš blam...
He he...a sad vidim da su se čak i neki kritičari saplitali o njega...
Još jednom hvala Jasone, ulepšao si mi dan.

A ne, ne, hvala tebi na ulepšavanju dana. Dolaziš li na gozbu?

JasonBezArgonauta · 21-01-2011, 14:45:43

Uh, ne odgovorih Perinu na pitanjce

Quote from: Perin on 20-01-2011, 00:01:39
Kad će distribucija u BiH?

... ali knjiga će do tebe doći nekako.

Perin · 21-01-2011, 15:50:29

Mora

Videćemo, imam neke poslovne obaveze BG, pa se javim da preuzmem merčendajs.

scallop · 21-01-2011, 16:19:17

Jasone, ko ti pravio klopu? Lakobrija?

JasonBezArgonauta · 21-01-2011, 17:05:19

Sivka, izgleda je rešila da izbaci Lakobriju iz biznisa.

Last call:

Danas od 18h pa sve dok nas ne najure. Naiđite

angel011 · 21-01-2011, 23:41:47

Naišli.

U vreme kad sam odlazila, malo pre 21h, bilo još ljudi, neki od njih se ranije spustili malo niže, do "Šumadije", i tamo nastavili druženje.

Knjiga mnogo dobro izgleda, sadržaj, naravno, još i bolji.

sivka · 22-01-2011, 03:29:04

Lepo...

sivka · 22-01-2011, 03:40:19

Bilo je posećeno...

Džek · 22-01-2011, 12:21:43

Quote from: angel011 on 21-01-2011, 23:41:47
Naišli.

U vreme kad sam odlazila, malo pre 21h, bilo još ljudi, neki od njih se ranije spustili malo niže, do "Šumadije", i tamo nastavili druženje.

Knjiga mnogo dobro izgleda, sadržaj, naravno, još i bolji.

Da, prva padobranska ZS izvršila desant na kafanu. Šumadinac se pokazao pravim domaćinom, sem u segmentu izbora piva. Sreća, padobranci ne birkaju mnogo.

Lep doček, mnogo naroda. Jason ponosan s pravom, ponovo čestitke od zanatlije.

Sivka se, kao i uvek, potrudila da sve prođe u sjajnoj atmosferi.

pokojni Steva · 22-01-2011, 13:55:41

Šumadinac ponudio Lava?! Sram ga bilo...

Džek · 22-01-2011, 17:31:48

Taj smešan pokušaj piva nije bio u igri.

Plut · 22-01-2011, 22:33:29

Sivka, moraš širiti prostor. Il' otvaraj kafanu za promocije.

scallop · 22-01-2011, 23:10:25

Ja bih mogao da radim u toj kafani.

sivka · 24-01-2011, 05:31:47

Danas sam, ponovo, počela da čitam knjigu. Sada, sa distance koja se otvori, ili zatvori onog momenta kada se knjiga objavi, ograniči koricama, cipom... postaje stvarna. Kao da je ono sve što je bilo pre toga... nestvarno.
Dobro je i kvalitetno štamparski zaokružena. Izvanredna ilustracija Željka Paheka spakovana standardno odličnim dizajnom Sai.dkg. Dobar prelom. Izuzetan prevod. Sve na svom mestu.
A... priča... da se pamti. Posle Oto(o)vog pogovora jednostavno mi je teško da kažem nešto a da se ne ponavljam.
Odličan roman, odličan prevod i odlično pakovanje. Eto, ponovila sam se, tri puta, u jednoj rečenici.
Nadam se da ćete uživati vi koji niste do sada pročitali GOZBU KOD DEVIJANTA.

sivka · 25-01-2011, 17:22:27

http://www.tanjug.rs/vest.asp?id=6063

zakk · 25-01-2011, 18:26:00

http://www.yellowcab.rs/sr/magazine/vesti/ostalo/story/2976/%22Sirius%22-+nova+izdava%C4%8Dka+ku%C4%87a+za+fantastiku.html

http://www.nightlife-belgrade.com/sr/vest?vest=%2Fknjige-vesti%2Fgozba-kod-devijanta-toma-pauersa

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272%3Fyyyy%3D2011&mm=01&dd=25&nav_id=488199

Gudeja · 26-01-2011, 22:37:02

Hvala sivka, hvala angel za pomoć u vezi prevoda... kupiću Gozbu....

sivka · 27-01-2011, 00:58:11

Quote from: Gudeja on 26-01-2011, 22:37:02
Hvala sivka, hvala angel za pomoć u vezi prevoda... kupiću Gozbu....

Ako se ne varam ti si iz Novog Sada?
Ukoliko se odlučiš da kupiš knjigu u knjižari Tardis, knjiga će i da doputuje do NS, bez dodatnih troškova.
Hvala tebi i drago bi mi bilo da kad pročitaš knjigu daš i neko svoje mišljenje.
Ja sam "odskorašnji" izdavač i znam koliko je važna podrška u početku poslovanja...

Gudeja · 27-01-2011, 19:54:58

Hvala sivka, ali već je dogovoreno: u ponedeljak mi iz TARDISA stižu knjige...Gozba, Grotlo, Nepromočivi...Ali imaću tvoju ljubaznu ponudu u vidu sledeći put.

Ne znam kako se stekao utisak da sam iz NS-a? Nisam.

Plut · 28-01-2011, 02:08:32

Ma pusti Sivku, ona misli da je sve poteklo iz Novog Sada. A nije da nije

vope · 28-01-2011, 22:41:02

Quote from: zakk on 25-01-2011, 18:26:00
http://www.yellowcab.rs/sr/magazine/vesti/ostalo/story/2976/%22Sirius%22-+nova+izdava%C4%8Dka+ku%C4%87a+za+fantastiku.html

http://www.nightlife-belgrade.com/sr/vest?vest=%2Fknjige-vesti%2Fgozba-kod-devijanta-toma-pauersa

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272%3Fyyyy%3D2011&mm=01&dd=25&nav_id=488199

+ mali tekst u Podgoričkom "Danu", dobar glas daleko se čuje...

Koliko para?

angel011 · 28-01-2011, 22:46:12

Na promociji bilo 900 dinara, sad bi trebalo, ako nešto nije promenjeno, da bude 1200.

JasonBezArgonauta · 28-01-2011, 22:59:57

Quote from: vope on 28-01-2011, 22:41:02
Quote from: zakk on 25-01-2011, 18:26:00
http://www.yellowcab.rs/sr/magazine/vesti/ostalo/story/2976/%22Sirius%22-+nova+izdava%C4%8Dka+ku%C4%87a+za+fantastiku.html

http://www.nightlife-belgrade.com/sr/vest?vest=%2Fknjige-vesti%2Fgozba-kod-devijanta-toma-pauersa

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272%3Fyyyy%3D2011&mm=01&dd=25&nav_id=488199

+ mali tekst u Podgoričkom "Danu", dobar glas daleko se čuje...

Koliko para?

+ ovde kao vest http://www.theworksoftimpowers.com/

1200 - 1400 din ( samo u Tardisu je 1200 din)
mnogo para, al' mnogo i muzike. Rivas i svi najbolji pelikanisti su tu

JasonBezArgonauta · 01-02-2011, 14:41:07

U četvrtak sam u Novom Sadu, pa ako nekog zanima Gozba ili bilo šta iz Tardisove knjižare... javnite se na pp

angel011 · 07-02-2011, 20:12:22

Sada postoji i sajt (još uvek je u izradi): http://www.ipsirius.com/

sivka · 09-02-2011, 18:49:16

Danas su dodate nove strane na sajtu. Lepo izgleda. Ima više informacija.
Pravi izgled će dobiti kad stignu i ostale knjige, mada, lepo izgleda već sada.

Melkor · 09-02-2011, 19:01:01

Odlicno. Taman za nas picajzle

Sledeca stvar bi bila, recimo, prodaja cover arta kao potpisanih postera, na primer

Hmm, ko zna, mozda bi i to neko hteo da kupi.

sivka · 11-02-2011, 18:09:28

Quote from: Melkor on 09-02-2011, 19:01:01
Odlicno. Taman za nas picajzle Sledeca stvar bi bila, recimo, prodaja cover arta kao potpisanih postera, na primer Hmm, ko zna, mozda bi i to neko hteo da kupi.

Pa sad... nije da nismo razmišljali, ali... to bi trebalo neko i da uradi.
Neki ljudi koji su pročitali Gozbu, ne dolaze na ZS, što je šteta, jer su do sada stigle samo pohvale za knjigu.

Boban · 12-02-2011, 22:27:49

Hoćeš da kažeš da niko na ZS nije pročitao knjigu?
Postajemo elitno okupljalište lelemuda...

sivka · 13-02-2011, 03:33:40

Quote from: Boban on 12-02-2011, 22:27:49
Hoćeš da kažeš da niko na ZS nije pročitao knjigu?
Postajemo elitno okupljalište lelemuda...

Da, hoću da kažem da sa ZS sam izgleda jedino ja pročitala knjigu, osim prevodioca i izdavača.

Anomander Rejk · 13-02-2011, 09:44:29

Ima nas valjda još koji smo pročitali knjigu, doduše nismo elita...
Knjiga je odlična. Neobična, posle određenog vremena uhvati te i ne pušta, voziš se do kraja iznenađujućom brzinom. Dinamična je, ali nam pruža uvid i u unutrašnji svet Rivasa, junaka koga će mlatiti i koji će se prilično zlopatiti dok ne ostvari cilj. Postapokaliptični svet, psihička kontrola, hemogoblini, sve je zaista odlično urađeno. Autor jednostavno ne dopušta čitaocu da predahne, a poseduje i specifičan humor koji pleni. Oprema knjige je odlična. Hvala još jednom Jasonu što mi je doneo knjigu u
NS. Zaista sam uživao u ovoj knjizi.

sivka · 13-02-2011, 10:00:12

Lepo što si se setio da se prijaviš...
Meni je žao što se o ovakvom štivu nešto ne piše.
Valjda zato što nije epska fantastika itd.

A da vozi... vozi. U početku opipava puls, uvlači u priču, a kad poveze, samo dodaje gas...

scallop · 13-02-2011, 10:17:01

Mislim da malo mašiš suštinu. Trudimo se da se o domaćim izdanjima više piše, a za prevode su "nadležni" Nightflier i Melkor. Ja, naprimer, nosim "Devijanta..." na put u Italiju i za pet dana ćemo ga pročitati.

News:

SIRIUS B