ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...oh,why won't you finally grow up???

ako taj tzv. 'growing up' podrazumeva pomno praćenje estrade, evrovizije, brabor-sabora i trećerazrednih književnih isprdaka – neka, hvala.
taj i takav 'growing up' mi ne treba.

ocigledno je da ghoul ne moze da odraste. a ni da poraste.

eh da je Zoran kao Boban  

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"
...da li iz straha da ne izgubis titulu(courtesy of Ivan Bevc!) "vodećeg niskog metroseksualca ili...???

Zar u Nišu postoji metro???!!!

Quote from: "crippled_avenger"Iako nisam pobornik tržišne ekonomije, apsolutno se slažem sa Bobanom. Trebalo je malo da se zamislimo svi zajedno kada smo odlučili da zakoračimo u neoliberalni kapitalizam, da li će neke vrednosti koje su nam važne i drage moći u njemu da opstanu. O tome u sveopštoj histeriji niko nije tazmišljao. ja perd taj izbor ne stavljam neki predznak, možda je ovako i bolje na duže staze, zaista ne znam, ali problem je u tome što se u javnoj raspravi kada su se odluke donosile, neke stvari kao što je ova nisu ni potezale kao pitanje.

Neke stvari, kao što je književnost verovatno neće preživeti u nekom zadovoljavajućem obliku, što je negde i prirodno, to je sasvim legitiman segment neoliberalne prirodne selekcije.

Moraćemo mi da sačekamo jako puno vremena da se naš tek mlad neoliberalni kapitalizam razvije do stadijuma u kome sebi može da proizvede toliki višak da bi se to uložilo i u književnost.

Koliko-toliko drzava je stala na noge i mogla bi da subvencionise kulturu/knjizevnost...ako mogu nekom rvacu ili veslacu koji je na Olimpijadi uzeo zlato da placaju,od 35. godine zivota penziju (petostruki iznos prosecne plate,sto je stotinak hiljada dinara mesecno),mogu i dobitnicima NIN-ove nagrade,nekih drugih knjizevnih nagrada,ili po nekom drugom kriterijumu isto tako da placaju.Drzava bi trebalo da ispravlja nepravde i anomalije trzisne privrede ili kako ti rece neoliberalnog kapitalizma

Kultura i sport nisu isto. Kultura zanima mali broj ljudi, a kvalitetna kultura još manji broj. Sport zanima puno ljudi. Samim tim kvalitetan sport donosi više novca onome ko ulaže u njega, nego onome koji ulaže u kvalitetnu kulturu. Tu je priča završena. Tako je svugde u svetu, sa nešto izuzetaka koje ne možemo da vadimo iz konteksta i pokazujemo ka pravilo.

Quote from: "Cornelius"Kultura i sport nisu isto. Kultura zanima mali broj ljudi, a kvalitetna kultura još manji broj. Sport zanima puno ljudi. Samim tim kvalitetan sport donosi više novca onome ko ulaže u njega, nego onome koji ulaže u kvalitetnu kulturu. Tu je priča završena. Tako je svugde u svetu, sa nešto izuzetaka koje ne možemo da vadimo iz konteksta i pokazujemo ka pravilo.

tako je.
a tu postoji još jedan nezgodan momenat.
sportski uspeh je egzaktan i neporeciv. meri se brojkama, metrima, sekundama, golovima, koševima...
umetnički se ne može tako egzaktno izmeriti.
ko je taj ko će, i kako, da 'izmeri' ko je zaslužan, a ko nije?
ko će da izmeri kvalitet jednog romana, pisca, pesnika...?
ako nam istorija književnosti išta pokazuje, to je da oni najvredniji, najbolji, najčešće nisu bili hvaljeni za života, ili ako jesu – te hvale nisu stizale od vlasti, od države, od institucija, već od kolega, kritičara, i sl.
s druge strane, državni pesnici, poets laureates, najčešće su bili bedna uvlakačka piskarala (sa zaista zanemarljivim brojem izuzetaka; trenutno mi jedino robert frost pada na pamet kao takav).

znači, sve i da država odluči da daje spisateljske penzije – kako da odmeri ko ih zaslužuje a ko ne?

jedini egzaktan način koji mi pada na um je: dvoboj poznatih!
dovedeš dva pisca u ring, pa nek se makljaju dok jedan ne padne.
kao u nekim skečevima montija pajtona; tako se, recimo, i postojanje boga dokazivalo!

Quote from: "Cornelius"Kultura i sport nisu isto. Kultura zanima mali broj ljudi, a kvalitetna kultura još manji broj. Sport zanima puno ljudi. Samim tim kvalitetan sport donosi više novca onome ko ulaže u njega, nego onome koji ulaže u kvalitetnu kulturu. Tu je priča završena. Tako je svugde u svetu, sa nešto izuzetaka koje ne možemo da vadimo iz konteksta i pokazujemo ka pravilo.

Ne slazem se sa tobom.Ja ovde govorim o 50 do 100 knjizevnika koji bi dobijali oko 1000 evra mesecno,a to je na godisnjem nivou oko 1 milon evra.Drzava bi "namerno" gubila te novce,ali bi podrzavala korisne stvari.U suprotnom nastavice se bujanje sunda,a najprodavanije knjige ce biti kuvari,ispovesti promiskuitetnih dama i menadzera koji nude pametne savete kako se obogatiti.Ako drzava nema/nece da dotira jedan milion evra,onda  za takve drzave i nije steta da propadnu.

Ako poreski obveznici mogu da placaju atleticare,stonotenisere,rvace,plivace,boksere,
strelce,veslace itd mogu i pisce.

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Cornelius"Kultura i sport nisu isto. Kultura zanima mali broj ljudi, a kvalitetna kultura još manji broj. Sport zanima puno ljudi. Samim tim kvalitetan sport donosi više novca onome ko ulaže u njega, nego onome koji ulaže u kvalitetnu kulturu. Tu je priča završena. Tako je svugde u svetu, sa nešto izuzetaka koje ne možemo da vadimo iz konteksta i pokazujemo ka pravilo.

tako je.
a tu postoji još jedan nezgodan momenat.
sportski uspeh je egzaktan i neporeciv. meri se brojkama, metrima, sekundama, golovima, koševima...
umetnički se ne može tako egzaktno izmeriti.
ko je taj ko će, i kako, da 'izmeri' ko je zaslužan, a ko nije?
ko će da izmeri kvalitet jednog romana, pisca, pesnika...?
ako nam istorija književnosti išta pokazuje, to je da oni najvredniji, najbolji, najčešće nisu bili hvaljeni za života, ili ako jesu – te hvale nisu stizale od vlasti, od države, od institucija, već od kolega, kritičara, i sl.
s druge strane, državni pesnici, poets laureates, najčešće su bili bedna uvlakačka piskarala (sa zaista zanemarljivim brojem izuzetaka; trenutno mi jedino robert frost pada na pamet kao takav).

znači, sve i da država odluči da daje spisateljske penzije – kako da odmeri ko ih zaslužuje a ko ne?

jedini egzaktan način koji mi pada na um je: dvoboj poznatih!
dovedeš dva pisca u ring, pa nek se makljaju dok jedan ne padne.
kao u nekim skečevima montija pajtona; tako se, recimo, i postojanje boga dokazivalo!

Jeste tesko formulisati objektivne kriterijume,po kojima bi se novac delio i sigurno bi bilo i nepravdi,ali ipak mislim da pozitivni elementi mog predloga pretezu.
Kao kriterijum sam naveo NIN-ovu nagradu (ne mora biti samo taj kriterijum,ili ne mora biti uopste).Ne vidim zasto jedan Basara,Pavic,Albahari,Ciric,Petrovic,Petkovic,a nekada Kis,Crnjanski,Andric,Pekic ne bi zasluzivali tu kintu...a ima i pozvanijih ,koji bi mnogo bolje  od mene  mogli da postave kriterijume.

QuoteNe slazem se sa tobom.Ja ovde govorim o 50 do 100 knjizevnika koji bi dobijali oko 1000 evra mesecno,a to je na godisnjem nivou oko 1 milon evra.Drzava bi "namerno" gubila te novce,ali bi podrzavala korisne stvari.U suprotnom nastavice se bujanje sunda,a najprodavanije knjige ce biti kuvari,ispovesti promiskuitetnih dama i menadzera koji nude pametne savete kako se obogatiti.Ako drzava nema/nece da dotira jedan milion evra,onda  za takve drzave i nije steta da propadnu.

Ovo je čista utopija. Nije čak ni utopija, jednostavno nema smisla.

Da li si razmišljao o posledicama jedne ovakve hipotetične situacije? Pare koje bi dobijali odabrani uništile bi njihovu kreativnost i motivaciju i izazvale mržnju kolega. Rezultat bi bio daleko od željenog - negativan.

Quote from: "Alex"

QuoteNe slazem se sa tobom.Ja ovde govorim o 50 do 100 knjizevnika koji bi dobijali oko 1000 evra mesecno,a to je na godisnjem nivou oko 1 milon evra.Drzava bi "namerno" gubila te novce,ali bi podrzavala korisne stvari.U suprotnom nastavice se bujanje sunda,a najprodavanije knjige ce biti kuvari,ispovesti promiskuitetnih dama i menadzera koji nude pametne savete kako se obogatiti.Ako drzava nema/nece da dotira jedan milion evra,onda  za takve drzave i nije steta da propadnu.

Ovo je čista utopija. Nije čak ni utopija, jednostavno nema smisla.

Da li si razmišljao o posledicama jedne ovakve hipotetične situacije? Pare koje bi dobijali odabrani uništile bi njihovu kreativnost i motivaciju i izazvale mržnju kolega. Rezultat bi bio daleko od željenog - negativan.

Pa daj onda da ih sve bacimo u kazamate,po ugledu na one iz 19.veka i neka onda na 'lebu i vodi stvaraju vrhunsku literaturu.

Quoteginger toxiqo 2 gafotas wrote:

...da li iz straha da ne izgubis titulu(courtesy of Ivan Bevc!) "vodećeg niskog metroseksualca ili...???


Zar u Nišu postoji metro???!!!

Greška kornelijuse, pravo pitanje je:
Zar u Nišu postoji sex???!!!

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...oh,why won't you finally grow up???

...da li iz straha da ne izgubis titulu(courtesy of Ivan Bevc!) "vodećeg niskog metroseksualca ili...???

Ghoul... seksualac?  

Quote from: "Alexdelarge"
Pa daj onda da ih sve bacimo u kazamate,po ugledu na one iz 19.veka i neka onda na 'lebu i vodi stvaraju vrhunsku literaturu.

Vidiš, to uopšte nije loša ideja...

Quote from: "Alexdelarge"najprodavanije knjige ce biti kuvari,ispovesti promiskuitetnih dama i menadzera koji nude pametne savete kako se obogatiti.

Zar nisu svuda u svetu baš to najprodavanije knjige?

Btw, imamo li mi 50 do 100 književnika vrednih pažnje?

[quote="Ghoul]s druge strane, državni pesnici, poets laureates, najčešće su bili bedna uvlakačka piskarala (sa zaista zanemarljivim brojem izuzetaka; trenutno mi jedino robert frost pada na pamet kao takav).
[/quote]

vergilije? šolohov?
pa ako cemo posteno, i ivo andrić nije bio daleko od toga.
slažem se da su u velikoj manjini, ali ima i međ tim drđavnim pokoji da valja.  

a u srbiji postoji nešto slično ovome što priča alexdelarge i zove se popularno "pekićeva stipendija". piscima se daju pare za nacrt romana (zaboravio sam koliko novca, ali mislim da je i više od 1000 evra), i onda pisci pišu. to ne sponzoriše država, već fondacija, ali postoji, i u načelu mislim da ne bi bio problem da i država takvu stvar pokrene.
ali, što devojci sreću kvari, svi znamo kakvih bi bilo problema kad bi u srbiji počela jagma za pare, i jagma oko toga čiji će šurak od čijeg nakumčeta pastorak da dobije keš.

također u svijetu postoje brojne donacije gde se finansiraju umetnici, odu u neki zamak na 2-3 meseca, sve im se plati, i oni onda rade na miru. nisam primetio da im je to naročito uticalo na kreativnost. to je romantičarska ideja da čovek mora da pati ne bi li stvarao, i još se preston stardžis zezao sa tim u "salivenovim putovanjima".

Ma jasno, ali ovde se govori (ako sam dobro shvatio) o nekoj vrsti mesečne nadoknade koju bi dodeljivalo telo nalik savetu za radiodifuziju.

Quote from: "angel"Btw, imamo li mi 50 do 100 književnika vrednih pažnje?

Pravo pitanje na koje svi znamo odgovor.

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...oh,why won't you finally grow up???

ako taj tzv. 'growing up' podrazumeva pomno praćenje estrade, evrovizije, brabor-sabora i trećerazrednih književnih isprdaka – neka, hvala.
taj i takav 'growing up' mi ne treba.

...zanimljivo je kako nisi tako gadljiv na estradu i trećerazrednu štampu kada se pojavi kakav tekst o tebi, žutilo od Pressa postaje prihvatljivo štivo( sudeči po scanu tekstića o promociji iz Kinoteke) press clipping statusa vredno čim ga ukrasi tvoj lik....

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...zanimljivo je kako nisi tako gadljiv na estradu i trećerazrednu štampu kada se pojavi kakav tekst o tebi, žutilo od Pressa postaje prihvatljivo štivo( sudeči po scanu tekstića o promociji iz Kinoteke) press clipping statusa vredno čim ga ukrasi tvoj lik....

zanimljivo da si čak i u tome uspeo da vidiš samo ono što si želeo da tamo projektuješ, tj tu predrasudu koju gajiš o meni, a da istovremeno NE VIDIŠ da je taj sken ostavljen u mom karakterističnom self-deprecating, autoironičnom, vickastom modu, dakle kao zezanje koje je mene ZABAVILO i koje, svakome je jasno, NIJE okačeno sa predumišljajem: 'gledajte kakav sam car! PRESS piše o meni!' što mi ti, zaista kratkovido, učitavaš.
trash & camp su ok samo kad ih ti gustiraš?

ghoule, ti si jedini čovek na ovom forumu koji ima više neprijatelja od mene... što će reći da si jebeno mnogo okružen sa svih strana.

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...zanimljivo je kako nisi tako gadljiv na estradu i trećerazrednu štampu kada se pojavi kakav tekst o tebi, žutilo od Pressa postaje prihvatljivo štivo( sudeči po scanu tekstića o promociji iz Kinoteke) press clipping statusa vredno čim ga ukrasi tvoj lik....

zanimljivo da si čak i u tome uspeo da vidiš samo ono što si želeo da tamo projektuješ, tj tu predrasudu koju gajiš o meni, a da istovremeno NE VIDIŠ da je taj sken ostavljen u mom karakterističnom self-deprecating, autoironičnom, vickastom modu, dakle kao zezanje koje je mene ZABAVILO i koje, svakome je jasno, NIJE okačeno sa predumišljajem: 'gledajte kakav sam car! PRESS piše o meni!' što mi ti, zaista kratkovido, učitavaš.
trash & camp su ok samo kad ih ti gustiraš?

Erm... ti autoironičan i vickast?       Ok, priznajem, TO jeste bilo vickasto.  

Quote from: "Boban"ghoule, ti si jedini čovek na ovom forumu koji ima više neprijatelja od mene... što će reći da si jebeno mnogo okružen sa svih strana.

zar to nije NAJBOLJI dokaz nečijeg kvaliteta?

da li to osećam notu zavisti, ili divljenja, u tvom pitanju?

ipak, moji 'neprijatelji' su ili mrtvi ili daleko odavde, a ova šačica koja je još na forumu... je samo šačica.

Quote from: "Jake Chambers"Erm... ti autoironičan i vickast?       Ok, priznajem, TO jeste bilo vickasto.  

dobro, spreman sam da priznam izvesnu ogradu: kao što se iz priloženog vidi, moj smisao za humor nije smešan homosexualcima!

žao mi je! can't please them all!  

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Jake Chambers"Erm... ti autoironičan i vickast?       Ok, priznajem, TO jeste bilo vickasto.  

dobro, spreman sam da priznam izvesnu ogradu: kao što se iz priloženog vidi, moj smisao za humor nije smešan homosexualcima!

žao mi je! can't please them all!  

Hahah. Hahah. You're funny. NOT.

Za sve "ljubitelje" ZZ(bez top-a)u danasnjem NIN-u na nekoliko stranica o njegovim knjigama.

Quote from: "Alexdelarge"Za sve "ljubitelje" ZZ(bez top-a)u danasnjem NIN-u na nekoliko stranica o njegovim knjigama.

...a on I DALJE *nije* prorok u svom selu!
siroma!
niki ga ne voli!

Moja dobra godina
Zoran Živković najprevođeniji savremeni srpski pisac

Ovo je moja najuspešnija godina do sada. Objavio sam dva nova prozna dela: ,,Amarkord" i ,,Poslednju knjigu", koja je daleko najprodavanija od svih mojih knjiga. Ove godine sam dobio čak dve književne nagrade
Za Zorana Živkovića, jednog od naših najistaknutijih savremenih pisaca, 2007. godina ostaće kao najuspešnija u dosadašnjoj karijeri. Počev od književnih nagrada koje su ga ranijih godina zaobilazile, pa do prevoda u inostranstvu, tiražima i čitanosti, naš sagovornik ima dovoljno razloga da bude više nego zadovoljan.
Da krenemo, recimo, od neke vrste sumiranja, podvlačenja crte kada je ova godina u pitanju. Po čemu ćete je pamtiti?
- Mislim da mogu da kažem da je 2007. bila moja najuspelija godina do sada. Objavio sam dva nova prozna dela: ,,Amarkord" i ,,Poslednju knjigu", koja je daleko najprodavanija od svih mojih knjiga. Dvadeset hiljada primeraka. Ove godine dobio sam čak dve književne nagrade. Najpre u maju ,,Isidoru Sekulić" za roman ,,Most", a potom u avgustu ,,Stefana Mitrova LJubišu" za ukupno književno stvaralaštvo. U 2007. pojavili su se prevodi mojih knjiga u SAD, Velikoj Britaniji, Španiji, Turskoj, Portugaliji, Sloveniji... Bi-Bi-Si je emitovao radio-dramsku adaptaciju moje priče ,,Budilnik na stočiću". Ova godina bila je izuzetna i u medijskom pogledu. Najpre su premijerno prikazana dva filma Puriše Đorđevića, ,,Dva" i ,,Ispovedaonica", snimljena prema motivima mojih dela. RTS je otkupio prava da snimi TV film prema ,,Budilniku na stočiću", kao i šestodelnu TV seriju prema ,,Poslednjoj knjizi". Konačno, Dramski program Radio Beograda emitovaće uskoro dramu ,,Vagon" upriličenu prema mom kratkom romanu istog naslova.
Potom nagrade, priznanja, stigli su vas nakon toliko truda, rada i posle afirmacije napolju. Kako se osećate sada, kad se, hteli vi to ili ne, ovde vodite kao uspešan i od strane različitih čak krugova veoma poštovan pisac?
- Povećano uvažavanje u domaćem književnom establišmentu, ako ga uistinu ima, svakako donosi i povećanu odgovornost, kao da sam postao svojevrstan ambasad or kulture koji mora strogo da vaga svaki svoj potez...
Hajde da ovde malo opet rezimiramo. Hajde da osmotrimo bibliografiju Zorana Živkovića, prema mom skromnom mišljenju, jednog od najvrednijih pisaca?
- Prozom sam počeo da se bavim 1993, kada mi je izišao prvi roman, ,,Četvrti krug". No, pravi početak zbio se tek četiri godine kasnije, 1997, s pojavom mog drugog proznog dela, ,,Vremenski darovi". Od tada sebe smatram profesionalnim piscem. Tokom narednih jedanaest godina objavljeno mi je još četrnaest proznih dela. Neki smatraju da je to previše za dobar književni ukus. Ja sam, međutim, uverenja da ništa nije ni previše ni premalo sve dok pisac stvara dobra dela. A smerno se i ponizno nadam da i dalje pišem takva dela...
Za sada ste najprevođeniji srpski pisac. Kakav je to osećaj? Koliko prija, a koliko obavezuje?
- Hajde da jednom za svagda raspršimo tu zabludu koja me uporno prati kao i ona da sam pisac naučne fantastike. Nisam najprevođeniji srpski pisac. Ima onih koji su znatno prevođeniji od mene. Ja bih možda imao izvesno prvenstvo ako bi se računao samo ovaj milenijum. A što se tiče toga koliko prevođenost obavezuje, mogao bih da ponovim ono što sam rekao o ambasadoru kulture. Čak možda i izrazitije u ovom pogledu, budući da u inostranstvu nipošto ne predstavljam samo sebe, nego i zemlju iz koje potičem. Ako prevodi mojih dela makar malčice doprinesu tome da se o mojoj zemlji bolje misli i govori na strani, smatraću da je moje poslanstvo više nego uspelo.
Ovde bismo mogli, ako se slažete, da dotaknemo i vaše trenutne aktivnosti, na primer školu kreativnog pisanja.
- Godinu 2007. upamtiću i po tome što sam počeo da vodim dvosemestralni kurs kreativnog pisanja na Filološkom fakultetu u Beogradu. Ovo je prvi put da se kod nas predaje predmet koji se već odomaćio u svim velikim svetskim univerzitetskim centrima. Odziv studenata nadmašio je sva moja očekivanja. Među njima su ne samo starije kolege s istog fakulteta, nego i postdiplomci, pa i studenti s drugih fakulteta, čak i tehničkih. Uživam u književnom druženju s mladim piscima, a smerno se nadam da je i njima prijatno i da od tog druženja imaju koristi...
Mila Milosavljević

Quote from: "Alexdelarge"A smerno se i ponizno nadam da i dalje pišem takva dela... a smerno se nadam da je i njima prijatno

lepo je što zoća sve puca od smernosti i poniznosti... mogao bi da se takmiči sa onom habjanovićkom po vrlini! samo još da primi hrista!  

Uči se, Gule, od čoveka, pa možda i ti tako jednog dana  

Nego, Alex, ti baš redovno izveštavaš o ZŽ. Hvala!

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Alexdelarge"Za sve "ljubitelje" ZZ(bez top-a)u danasnjem NIN-u na nekoliko stranica o njegovim knjigama.

...a on I DALJE *nije* prorok u svom selu!
siroma!
niki ga ne voli!

... govori u svoje ime  

Quote from: "Alexdelarge"
Ne slazem se sa tobom.Ja ovde govorim o 50 do 100 knjizevnika koji bi dobijali oko 1000 evra mesecno,a to je na godisnjem nivou oko 1 milon evra.Drzava bi "namerno" gubila te novce,ali bi podrzavala korisne stvari.U suprotnom nastavice se bujanje sunda,a najprodavanije knjige ce biti kuvari,ispovesti promiskuitetnih dama i menadzera koji nude pametne savete kako se obogatiti.Ako drzava nema/nece da dotira jedan milion evra,onda  za takve drzave i nije steta da propadnu.

Ako poreski obveznici mogu da placaju atleticare,stonotenisere,rvace,plivace,boksere,
strelce,veslace itd mogu i pisce.

(Sorry što se uključujem nakon 8 mjeseci)

Zar ne bi mnogo bolji način da se ovi ljudi kompenzuju bili raznorazni konkursi koji bi država raspisivala? Pa da za "Najbolji roman godine" nagrada bude npr. 30 000 EUR, za drugo mjesto 20 000 itd. Da se ti ljudi na ovaj način stimulišu da pišu,  a ne da nekog proglasimo "književnikom" pa da mu doživotno plaćamo penziju od 1000 EUR. Poznajući balkanski mentalitet, mnogi bi već treći dan "dali otkaz", zavalili se, nikad više ne bi napisali ništa osim po forumima gdje bi se svađali po cijeli dan.

Razgovor sa đavolom
Na časovima kreativnog pisanja proze na Filološkom fakultetu, koje drži pisac Zoran Živković, obrađivane su različite teme, a čak osam studentskih radova je i objavljeno

Retka su predavanja na našim fakultetima kojima studenti prisustvuju, a da to nije radi dobijanja bodova i veće ocene. Još su ređa predavanja na koja dobrovoljno dolaze studenti sa drugih fakulteta. Takva pojava se može zapaziti na beogradskom Filološkom fakultetu na časovima kreativnog pisanja. Pored onih kojima će taj predmet biti zabeležen u indeks, dolaze i studenti sa Filozofskog, Elektrotehničkog, pa i Veterinarskog fakulteta.

Predavanja drži Zoran Živković, doktor filoloških nauka, naš najprevođeniji savremeni pisac i laureat mnogih književnih nagrada. Profesor kaže da je prijatno iznenađen brojem i profilom polaznika, naročito zbog toga što je na početku semestra pokušao da ih zaplaši.

– Saopštio sam im, pre svega, da ih nikakav kurs ne može proizvesti u pisce ako oni to već nisu, bar u zametku. One koji jednom i postanu pisci čeka tmurna stvarnost. U ovoj zemlji danas nema nijednog autora koji živi samo od pisanja, a teško da će se prilike poboljšati u vremenu koje je pred nama – napominje Živković.

Profesor i studenti su se, kao i svakog petka, okupili u slušaonici 429. Ovoga puta da bi sumirali rezultate zajedničkog osmomesečnog rada. Svakakvih je tu tema bilo, od razgovora pisca sa đavolom do oneobičavanja i oživljavanja neživog. Iako je na predavanjima znalo da bude i do pedeset studenata, poslednjem času je prisustvovalo njih petnaestak najvrednijih.

Započelo se ocenama. Prvi se na udaru kritike našao profesor Živković. Studenti su svoje ocene zapisali na papiriće. Sabiranjem i deljenjem došlo se do konačnog rezultata.

– Devet! Na fakultetu sam se navikao na desetke, ali ni ova ocena nije loša. To, svakako, znači da ima mesta za napredovanje – prokomentarisao je profesor.

Zatim je usledilo i ocenjivanje studenata. Na pitanje šta su naučili od profesora kao iz topa odgovaraju – ,,Opismenili smo se"!

– Prijatelji i porodica žele da me ubiju zbog toga što ih sada stalno ispravljam u govoru – žali se Dragana Isaković, jedna od studentkinja.

– To je rizik profesije – smejući se dodaje Živković.

Potom objašnjava da, u početku, pravopis nije bio jača strana njegovim pulenima, pa su na prvim časovima uglavnom morali da se bave lektorskim problemima. Kada su savladali te probleme, mogli su da se posvete onom glavnom, pisanju.

– Ovo nije prvi i jedini kurs kreativnog pisanja kod nas, ali po broju objavljenih radova mogu da kažem da je bio najuspešniji. U uglednim književnim časopisima objavljeno je čak osam radova mojih studenata i siguran sam da će se u srpskoj prozi još čuti o nekima od njih – kaže Zoran Živković.

Priča Jovane Žujević ,,Disati u Kloverfildu" je čak prevedena na engleski i ponuđena jednom američkom antologičaru.

– Najvrednije što sam naučila na ovim časovima je to što sada drugačije čitam prozu. Obraćam pažnju na neke stvari koje ranije nisam ni primećivala – kaže ova studentkinja.

– Bez čitanja nema dobrog pisca. Najbolji savet koji mogu da dam svojim studentima je da sa pažnjom, radoznalošću i strpljenjem čitaju veliku književnost – dodaje profesor.

Zoran Živković će i tokom leta nastaviti da drži časove kreativnog pisanja proze. Naime, beogradski Filološki fakultet će, po uzoru na velike svetske univerzitete, organizovati kurseve kreativnog pisanja koji će početi krajem juna. Pored Zorana Živkovića, angažovani će biti i Tanja Kragujević za kreativno pisanje poezije i Tatjana Rosić-Ilić za kurs kreativnog pisanja književne kritike. Na kurseve se mogu prijaviti svi zainteresovani, a poseban popust ostvariće studenti Filološkog fakulteta.

u sutrasnjoj Politici, koja ce uskoro postati danasnja

Verujem da će ti studenti naučiti od Zorana dosta stvari u vezi pisanja. I nama je u književnim radionicama LK-a bio od velike pomoći.

Quote from: "Cornelius"Verujem da će ti studenti naučiti od Zorana dosta stvari u vezi pisanja. I nama je u književnim radionicama LK-a bio od velike pomoći.

Koliko se zaista moze nauciti? Ja mislim da je talenat sve. Ako ne umes da pises kao Bernhard, Kafka, Sulc, Kis ili tako neka svetska njuska bolje nemoj ni da pocinjes sa pisanjem.Zasto traciti uzalud sopstveno vreme? Svetu nije potreban jos jedan skriboman.

Quote from: "Alexdelarge"
Koliko se zaista moze nauciti? Ja mislim da je talenat sve. Ako ne umes da pises kao Bernhard, Kafka, Sulc, Kis ili tako neka svetska njuska bolje nemoj ni da pocinjes sa pisanjem.Zasto traciti uzalud sopstveno vreme? Svetu nije potreban jos jedan skriboman.

Je l ti to zajebavaš ili zaista tako misliš? Naravno da niko ne može da nauči da bude Dostojevski, medjutim, pisanje proze, kao i konstruisanje mostova, podleže odredjenim pravilima i zakonima. Ako ih ne znaš, ma kakve kosmičke ideje imao u glavi, nikad nećeš ništa dobro konstruisati.

Mogli bi još da dodamo da dobar pisac mora da ima tuberkulozu, da mu je oštećena jetra od alkohola, da ima epilepsiju, da je paranoičan i da od ludila umire u 30-oj godini. To dodje kao romantičarska vizija ukletog umetnika. U životu je to drugačije.

Pa naravno da je deo talenat a deo zanat. S jednim se radja, drugi se godinama razvija. Ne postoji nijedan dobar pisac koji godinama nije polako pekao taj zanat, pisuci i pisuci prvo losa/prosecna dela a onda se polako poboljsavao. Naravno general public ne vidi nista od tih sramota - stepenika kojima se ovaj peo do visina.
Daklem, svaki dobar umetnik mora da vlada medijumom, a s stim se nikako ne radja, niti to dolazi preko noci.
Da parafraziram Terryja Pratchetta, dva nuzna, a nikako dovoljna uslova za dobrog pisca su da cita mnogo i da pise mnogo. Nikad nije postojao dobar pisac koji nije ispunjavao ta dva uslova.

IZDAVAČI I SVETSKA EKONOMSKA KRIZA

Drugi, raskalašni nekrolog knjizi
Finansijski sistem još se može povratiti ako mu ubrizgate dovoljno milijardi dolara. Ali šta ubrizgati u glave koje ne samo da su opustošene nego se u toj pustoši osećaju najpunije? U glavi u koju se uselio ,,Dragulj Medine" nikako više nema mesta za Velikog Inkvizitora. A ni potrebe za njim.


Nije lako biti knjiga. Ovom rečenicom počeo sam pre tačno deset godina da pišem satirični roman lapidarnog naslova ,,Knjiga", koji je u međuvremenu objavljen u SAD, Južnoj Koreji, Grčkoj, Španiji, Portugaliji, Engleskoj... Zamišljen kao vedri, čak raskalašni nekrolog knjizi, roman je, međutim, zakazao u jednom suštinskom pogledu.

Krajem dvadesetog veka izgledalo mi je da će pogrebnik knjige biti CD-ROM, odnosno digitalni svet koji je nezadrživo sticao prvenstvo na svim područjima, pa tako i pisane reči. Deceniju kasnije pokazalo se, međutim, da je knjiga za sada preživela digitalni udar, ali da bi glave mogao da joj dođe tržišni. To možda još nije sasvim belodano kod nas, ali svakako jeste tamo gde upravo ovih dana krah tržišnog apsolutizma potresa same temelje sveta.

Ponajpre na engleskom govornom području, ali sve više i u ostatku sveta, knjiga je već uveliko prepuštena surovim zakonima ponude i potražnje. O tome da li će neko delo uopšte biti objavljeno odavno se više ne pitaju urednici. Odlučujuću reč imaju direktori za marketing. Industrija knjige, kao i svaka druga industrija, klanja se samo jednom božanstvu – profitu. Knjiga je tek puka roba koja nema nikakve druge vrednosti osim tržišne. Ona je ili bestseler ili uopšte ne zaslužuje da postoji.

Nevolja je u tome što se, bar kada je književnost posredi, najbolje prodaje ono što ima najnižu ili nikakvu umetničku vrednost. Jedan Servantes, Šekspir ili Dostojevski uopšte ne mogu da se mere s gorostasima trivijalne književnosti kao što su Džoan Rouling ili Paolo Koeljo. U istom smislu u kome Mocart ovde nema šta da traži u tržišnom okršaju s raznim Cecama, Mecama i Becama.

Nije potrebno otići u neku zapadnu metropolu da bi se videlo kako izgleda potpuni trijumf tržišta u svetu knjige. Dovoljno je navratiti u glamuroznu knjižaru IPS u zgradi Akademije nauka u Knez Mihailovoj ulici, čiji su izlozi zasenjujuće iskićeni bestselerima i svetskim hitovima. Pokušajte tamo da kupite ,,Don Kihota", ,,Buru" ili ,,Zločin i kaznu". Prodavci će vas osmotriti uz mešavinu prezira, sažaljenja i sumnjičavosti, uopšte ne razumejući kako vam može pasti na pamet da tako nešto tražite. Ali ako biste upitali za ,,Dragulj Medine", usledio bi širok osmeh namenjen kupcima od stila i ukusa.

Isto je i u podjednako bleštavim radnjama za prodaju filmova na dividiju, takođe u Knez Mihailovoj ulici. Tu nedavno, ušao sam u jednu od njih, krcatu najnovijim holivudskim blokbasterima, i bezazleno upitao mladu prodavačicu da li imaju nešto od Felinija. U njene dve reči bila je sažeta sva drama tržišnog (ne)vremena u kome imamo povlasticu da živimo. ,,Od čega?" uzvratila je pitanjem.

Odavde, međutim, ne sledi da sam pogromaški nastrojen prema tržišnoj privredi. Svestan sam da je to najmanje nedelotvoran od svih dosad smišljenih načina ustrojavanja ljudskih poslova. Povratak na samoupravni socijalizam ili prelaz na nešto drugo nije ni moguć, a ni poželjan.

Ali to još ne znači da danas treba da tržištu pevamo ode radosti kao što smo svojevremeno horski pevali samoupravljanju. Tim pre što su slavopojki odnedavno počele da se uzdržavaju i glavne apologete tržišta, suočene s kataklizmičkim posledicama njegovog urušavanja pod nesnosnim bremenom pohlepe pretvorene u vrhunsku vrlinu.

Tržište – da, ali, bar kada je posredi knjiga, nipošto kao jedini regulator, zato što ćemo, ako sve prepustimo njemu, neumitno izvršiti nečujno kulturno samoubistvo. Ostvarujući glavni tržišni ideal – ničim sputano sticanje – novokomponovani izdavači sve će nas više zatrpavati bezvrednim bestselerima i hitovima.

Konačno, kada njima istisnu i iz poslednjih knjižarskih i bibliotečkih niša Servantesa, Šekspira i Dostojevskog, suočićemo se s katastrofom pogubnijom od ove koja je snašla svetski ekonomski poredak. Finansijski sistem još se može povratiti ako mu ubrizgate dovoljno milijardi dolara. Ali šta ubrizgati u glave koje ne samo da su opustošene nego se u toj pustoši osećaju najpunije? U glavi u koju se uselio ,,Dragulj Medine" nikako više nema mesta za Velikog Inkvizitora. A ni potrebe za njim.

Hitam ponovo da predupredim mogući nesporazum. Ovim nikako ne želim da kažem da izdavačima bestselera treba postavljati administrativne ili bilo kakve druge prepreke. Oni ničim ne narušavaju pravila igre kapitalističkog sveta kome sada pripadamo.

Zar im se može zameriti na tome što sticanje stavljaju iznad svega, kada se isto tako ponašaju i preduzetnici na svim ostalim područjima? Uostalom, u posao ulažu vlastiti novac, a ako ga izgube, niko se neće naći da ih izbavi iz neprilike. Zašto bi oni bili u većoj obavezi da vode računa o duhovnom zdravlju nacije kada ga još u daleko većem obimu razara vlasnik televizije Pink, ali mu to u poslovnim i političkim krugovima nimalo ne ugrožava zvanje veoma uspešnog čoveka?

Izdavači imaju pravo da, ravnajući se jedino prema vlastitim interesima, budu ravnodušni prema bilo kakvim višim obzirima. Tržište sve podređuje zaradi. Pohlepa i moral nemaju dodirnih tačaka. Ali tako nipošto ne sme da bude sa državom koja oličava ne pojedinačni nego zajednički interes celog društva. Svih građana.

Država – a ponajpre Ministarstvo za kulturu – ima na raspolaganju mnoge načine i mehanizme da dejstvuje kao veoma važan korektiv tržišta. Ne tako što će onemogućiti da se objavi ,,Dragulj Medine" i slične koještarije, već tako što će potpomoći da se pojave ,,Don Kihot", ,,Bura" i ,,Karamazovi". Da uopšte postoje na policama knjižara, biblioteka i naših domova. Jer ako njih ne bude, onda uskoro neće biti razloga ni da bude samog Ministarstva za kulturu.

Čak ni tranziciona država poput Srbije nije toliko siromašna da ne može da odvoji sasvim skroman novac neophodan da se knjiga poštedi surove vetrometine tržišta. Ako tu sitninu smesta ne obezbedimo, već sutra, kada nam glave budu sasvim ispražnjene, ni milijarde neće biti dovoljne. Milijarde koje, uostalom, uopšte i nemamo.

Zoran Živković

Bre, Alexdelarge, kako to možeš da budeš pametan na ovom topiku, a ometač na nekom drugom? Jel' ti takav implant ili imaš veliko poštovanje za Zoranov talenat i nikakvo za moj?

Bre, Scallope, zasto sam ti ja uvek dezurni krivac? Onomad si me svrstao u TOP 3 forumasa koji te najvise nerviraju i prilepio mi da se samo bavim politikom. U podforum DRUSTVO vise gotovo i ne postujem... (a vi i dalje lomite kicmu Americi. Zar ti mislis da mene to ne boli? Cutim i trpim).

Evo, svecano obecavam, da necu da te ometam dok ispitujes uzroke smrti mrtvaca zvanog domaci SF.

Je l' posteno?

Ima Zoran sve pravo, osim za ono da bi država trebala da reguliše tržište knjigama. Bilo je takvih slučajeva u istoriji - svi znamo za vatikanski indeks, za Staljinovu viziju idealne biblioteke, kao i za Hitlerov "korektiv tržišta".

Quote from: "Alexdelarge"a vi i dalje lomite kicmu Americi. Zar ti mislis da mene to ne boli? Cutim i trpim.

I mene boli Amerika - tamo mi je ćerka i troje unuka. Zet i njegovi roditelji su divni i pošteni ljudi. Stekao sam i nekoliko sjajnih prijatelja. A Amerika sama sebi lomi kičmu. U poslednjih deset godina proveo sam najmanje četiri tamo. I nisam bio sa sirotinjom, svi sa kojima sam bio u kontaktu su u onih 2% gore sa prihodima. Mene je samo strah da, kad počne da tone, ne zahvati i sve oko sebe. Toj vrsti lopovske demokratije je odzvonilo. Ni siroti Obama neće moći ništa da uradi. Ima da ga podese kako njima odgovara, a da neće ni primetiti.

Izvinjavam se Zoranu Živkoviću što brljam po ovom topiku. Trebalo bi čitati njegove knjige, raspravljati o tome šta on to sada piše, jer on nam je svima tatko i mene je učio da napišem prve priče. Mogu da nam se dopadnu, ali moramo reći - zašto? Ako nam se ne dopadaju, opet - zašto. Zar ovde niko nema svoje mišljenje, već treba da ga oblikujemo citatima? Hajde, Alexdelarge, budi junak, pa nam reci šta je ono što opsenjuje kod Živkovića. Svojim rečima, da znamo kako misliš. I kad govoriš o SF mrtvacu daj svoje argumente da znamo kako formiraš stav. Neki ljudi uporno tvrde da smo mi neki elitistički forum, a ja nikako da prepoznam tu elitu. U fragmentima da, ali ukupno?

Našao sam ovaj intervju na B92, ali ne znam da li je već negde bio objavljen:

B92
22/12/2008

INTERVJU: Zoran Živković
Zoran Živković, jedan je od naših najprevođenijih autora. Dobitnik je Svetske nagrade za fantastiku (2003), kao i priznanja "Miloš Crnjanski" (1994), "Isidora Sekulić" (2007) i "Stefan Mitrov-Ljubiša" (2007).

Napisao je 18 proznih knjiga, među kojima je i najnovija, "Esherove petlje", koja se našla u širem izboru za ovogodišnju NIN-ovu nagradu.



Vaš roman "Esherove petlje" našao se u izboru za NIN-ovu nagradu. Kakav je po Vašem mišljenju značaj ovoga, ali i drugih, domaćih književnih priznanja za pisce, koliko doprinose promociji i/ili razvoju autora?

Ovdašnja književna priznanja nipošto nisu malobrojna. Koliko mi je poznato, ima ih preko tri stotine pedeset. Razume se da nijedno od njih nema ni približno isti ugled i značaj kao NIN-ova nagrada. Ona je u svakom pogledu jedinstvena. NIN-ova nagrada svakako doprinosi promociji autora u Srbiji, a donekle i na području koje se danas naziva "region".

Što se razvoja tiče, čini mi se da je uticaj NIN-ove nagrade tu uglavnom negativan. Mnogim dobitnicima ona kao da je bila svedočanstvo koje ih ih je oslobađalo daljeg napredovanja u književnosti. Naravno, ima i izuzetaka.

Da li Vama lično znače više književne nagrade i priznanja koja se dodeljuju na osnovu mišljenja 'ljudi iz struke', ili pohvale vaše čitalačke publike?

Iako mi je izuzetno stalo do dobrog prijema mojih proznih knjiga među čitaocima, meritornu potvrdu vrednosti onoga što pišem mogu da dobijem samo od stručnjaka za književnost.

Vaši radovi prevedeni su na više stranih jezika. Da li dobijate "feedback" od vaših čitalaca iz inostranstva? Kakve su njihove reakcije?

Moja prozna dela prevedena su na dvadeset četiri jezika u blizu pedeset izdanja. Obe brojke stalno se uvećavaju. Obim onoga što je samo na engleskom napisano o mojoj prozi već je premašio obim moje "najdeblje" knjige.

Gotovo svakodnevno dobijam pisma od čitalaca sa svih meridijana, a ponajviše is SAD i Engleske. Sa nekima među njima u redovnoj sam prepisci.



"Poslednja knjiga" objavljena je do sada u Nemačkoj, Hrvatskoj i Engleskoj. Da li se očekuje objavljivanje u još nekoj stranoj zemlji?

"Poslednja knjiga" već se uveliko prevodi u Južnoj Koreji i Italiji, a pregovori o prodaji prava u toku su u Francuskoj, Holandiji, SAD, Španiji...

Geopoetika je nedavno objavila roman "Esherove petlje" na srpskom i engleskom, kao doprinos međunarodnoj promociji srpske književnosti. Da li mislite da se kod nas dovoljno radi na predstavljanju srpske književnosti van granica naše zemlje, i koje bi još korake trebalo preduzeti u tom pravcu?

Nedavno sam u "Politikinom" Kulturnom dodatku imao opsežan tekst o toj temi – "Losovi u Šumadiji". Pokušao sam da objasnim Ministarstvu za kulturu da je primena takozvanog "kanadskog modela" za podsticanje obimnijeg objavljivanja dela ovdašnjih pisaca u inostranstvu pogrešan pristup.

Predložio sam potpuno drugačiju strategiju. Pravo da to učinim pružilo mi je vlastito iskustvo. Kao što sam rekao, moje knjige pojavile su se u blizu pedeset izdanja širom sveta, uglavnom kod uglednih izdavača. Ministarstvo za kulturu, međutim, potpuno je prenebreglo moju savetodavnu ponudu.

Slikovito govoreći, oni će se i dalje tvrdoglavo upinjati da uzgajaju losove u Šumadiji, dok ću ja nastaviti ono što najbolje umem – da povećavam broj stranih izdanja dela bar jednog srpskog pisca.

Kraj je godine. Kada pogledate unazad, kako Vam se čini prošlogodišnja domaća književna produkcija, i da li imate favorite među autorima mlađe generacije?

Ako mene nešto razlikuje od ostalih domaćih autora onda je to ponajpre okolnost da ja redovno čitam dela svojih ovdašnjih kolega po proznom peru. Ne uspevam, naravno, da pročitam baš sve, ali od romana koje sam sa zadovoljstvom pročitao izdvojio bih one koji su potekli iz pera Tasića, Pištala, Gatalice, Bajca i Arsićeve. Mnoge kulture veće od naše mogle bi nam pozavideti na sjajnim delima ovih autora.

Nisam inače sklon generacijskim deobama. U umetnosti proze postoji samo jedna temeljna deoba – na dobru i rđavu književnost.



U koji žanr biste svrstali vaša dela i da li smatrate sebe za žanrovskog pisca? Da li, i koliko pisac treba da se drži jedne 'žanrovske linije' u svom opusu?

Zbog onoga čime sam se na mnoge načine, ali ne i u svojstvu proznog pisca, bavio do približno 1990. godine, mnogi (a naročito oni koji od mene baš ništa nisu stigli da pročitaju) po inerciji me vide kao pisca naučne fantastike. Oni, pak, koji su se neposredno susreli s mojom prozom dobro znaju da ni u jednoj od mojih, evo, već osamnaest proznih knjiga nema ni u tragovima naučne fantastike, ali takođe ni nekog drugog žanra. Nisam žanrovski pisac. Kada se nađem u (ne)prilici da definišem sebe kao proziastu, najradije kažem da sam "pisac bez prefiksa". Naprosto, pisac. Ponizni nastavljač duge i otmene tradicije umetnosti proze.

Prema Vašem ciklusu "Dvanaest zbirki" TV Studio B je emitovao seriju "Sakupljač", a 2007. godine najavljeno je i da je engleska producentska kuća "Chocolate films" otkupila prava za ekranizaciju "Skrivene kamere" – da li će još neka od Vaših dela biti preneta na 'veliko platno'?

Puriša Đorđević snimio je dugometražni igrani film "Dva" po motivima mojih priča "Voz" i "Hotelska soba", kao i kratkometražni film "Ispovedaonica" po istonaslovnoj noveli.

Na pragu sam da prodam filmska prava za "Poslednju knjigu".

BBC je upriličio radiodramske adaptacije mojih priča "Voz" i "Budilnik na stočiću".

RTS je otkupio prava takođe za "Budilnik na stočiću", ali se početak snimanja odlaže već bezmalo godinu dana. Nacionalna televizija takođe je otkupila prava da snimi TV seriju po romanu "Poslednja knjiga", ali tu još nije čak ni početo, a po svoj prilici i neće...

Šta mislite o holivudskim ekranizacijama književnih dela? Koju knjigu nikada ne biste voleli da vidite kao holivudski film?

Kad s Holivudom zaključite ugovor, prodali ste dušu đavolu. Njihovi tipski ugovori uskraćuju vam svako pravo, ali vam za uzvrat daju novac koji je čak za nekoliko redova veličine iznad svega što možete da dobijete u svetu izdavaštva.

Pisac treba da je uistinu jedinstven moralni šampion, gotovo svetac, da odbije đavolovu ponudu...

Zahvaljujući serijalu o Hariju Poteru, spisateljica Džoana Rouling je tokom prethodnih godina stekla ogromno bogatstvo i status internacionalnog superstara – da li je to, po Vašem mišljenju, povećalo interesovanje za knjigu i čitanje, naročito kod mlađe publike?

Dela Džoan Rouling verovatno su najčitanije prozno štivo u Srba u novije vreme. S obzirom na to da živimo u zemlji u kojoj se porazno malo čita, reklo bi se da nam je Roulingova učinila veliku uslugu.

Nevolja je, međutim, u tome – kako to tumačim svojim studentima kojima, u svojstvu profesora, predajem kreativno pisanje na Filološkom fakultetu u Beogradu – što je ponekad bolje i ne čitati ništa nego čitati trivijalnu književnost.

U istom smislu u kome je po duhovno zdravlje povoljnije zuriti u isključen televizor nego gledati TV "Pink"...

Da li mislite da je kod nas moguće da pisac bude slavan i bogat?

Slava dobitnika NIN-ove nagrade traje tek do pojave narednog broja ovog nedeljnika, kada će njegovo lice na naslovnoj strani zameniti mio lik kakvog marginalnog i efemernog političara ili kriminalca. A što se bogatstva tiče, svota od deset hiljada evra koja ide uz ovu nagradu što se dobija jednom u životu ravna je uzgrednom mesečnom bonusu bolje etabliranog člana upravnog odbora u nekom državnom preduzeću...