ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Smatram, da moram napisati bar par reci za ovo velicanstveno izdanje. Mada smatram, da za to nisam pravi covek. Jer ga nisam i necu procitati. Sem uvodnika, naravno. Zasto? Pa zato jer sam slovenac i citam tekstove ili na engleskom ili slovenskom. Tekste na srbskom jeziku citam naravno, ali samo srbskih avtora. Ali ipak moram, da kazem par stvari o toj glomaznoj, tvrdo uvezenoj knjizurini, koja vise lici na ciglu nego na knjigu.
Recimo dalje, da sam sledio Bobanova uputstva kako doci do te knjige, i kad sam pred kakvim mesecom prolazio kroz Beograd, dogovorio sam sa njim za sastanak, i dobio Monolit 10. Pored jos mnostva drugih stvari.
Sta da kazem prvo? S dvije iznimke unutra su romani i novele i devetdesetih godina. Poznajem tako, dobru cetrvitinu ili slabu trecinu knjige. To sto sam vec citao na engleskom. A sve to sto sam citao, odlicno je. McDonnaldov Nekrovil, Carrollov Crni koktajl. Kako je to dobra novela. Dark fantasy u najboljem znacenju te reci. Da ima samo bolji zavrsetak, proglasio bih ga masterpisom. Prica Connie Wills Kopelijusova prodavnica igracka je genijalna. Na mom je spisku za prevodjenje vec neko vreme. Dave Wolverton, Posle gladne zime. Prica je tako dojmila mog prijatelja, da mi je doneo fotokopije printa sa interneta i zahtevao, da je procitam jos isto vece. I odlicna je. Greg Egan je moj omiljeni pisac, Silverbergovu pricu takodje poznajem a Ellisonov i Bryantov roman iz sedamdesetih godina Feniks bez pepela imam vec par decenija na polici, a jos uvek ga nisam procitao. Da imam te prevedene price Barkera i Kinga, vec bi jih procitao, ali eto nemam jih.  I tako, da sa svog stanovista za knjigu imam reci samo najlepse. U jednom od prijasnih uvodnika Boban je pricao, kako se bojao, da padne u zamku, da po inerciji objavljuje vec poznatije, njemu avtore.  Nista od toga. Jos uvek u starom stilu otkriva nove horizonte, nove avtore, nove kutke ovog naseg zanra. Te ce se knjige (i drugih) narocito obradovati moji prijatelji u Sloveniji, koji su odrasli na znastvenom fantastickom ctivu, a kod nas je toga tako malo. Imam samo jednu veliku zalbu. Izgleda da je prevodioc Ljubomir Damjanovic, koji je uradio mnostvo prevoda, preminuo. I svi smo izgubili zbog toga.
I samo bih jos zelio dodati, da se nadam, da Boban ne misli vise, kako je tom desetom monolitnom knjigom zavrsio neki ciklus, koji, kako sam kaze, darivao mu je mnoge velicanstvene trenutke u zivotu, zelim da zna, da je i mnogima drugima svojim radom darovao mnostvo velicanstvenih trenutaka.
Bobane, tek si poceo.

sigismundus

Quote from: "sigismundus"... Jer ga nisam i necu procitati. Sem uvodnika, naravno. Zasto? Pa zato jer sam slovenac i citam tekstove ili na engleskom ili slovenskom. Tekste na srbskom jeziku citam naravno, ali samo srbskih avtora....
sigismundus

Ako mi ne zameris, ja bih pitala - zasto? Srpski sasvim dobro znas, cak bolje i od mnogih Srba, koliko mogu da vidim po tekstovima ovde na forumu.

Izvini, Ziga, što ti nisam odmah odgovorio, ali nekako mi je ta tema, oko Monolita prilično osetljiva, da ne kažem nešto drugo, pa sam u prvi mah podsvesno prećutao, a zatim zaboravio.
Kod izrade Monolita postoje generalno dva problema. Jedan unutrašnji i jedan spoljašnji. Spoljašnji je pritisak agencija koje drže autorska prava da se ne rade ovakvi slobodni izbori, jer onda oni moraju da prave ugovore sa svakim piscem ponaosob, a niko ne želi raditi 20 ugovora za sitne pare. Oni bi najviše želeli da se preuzimaju neke već postojeće strane antologije i štampaju u izvornom obliku. Sa stanovišta koncepcije Monolita to je neprihvatljivo.
Unutrašnji problem je da bi taj posao trebalo da rade neki drugi ljudi dalje. Ja sam imao šta da kažem u uredničkom pogledu stranih radova (kroz Monolit i ediciju Znak sagite) pre 10-15 godina, na početku najviše. Tada je bilo lako, mada se kratka forma fantastike objavljivala mnogo više nego sada. Sirius je bio gotovo potpuno posvećen SF-u pedesetih i šezdesetih, a u Srbiji su se reciklirale jedne te iste priče od Kosmoplova i Zelenog dodatka preko Duge i Galaksije maltene do današnjih dana. Sedamdesete, koje su u američkom SF-u bile najplodonosniji period i najveći kvalitativni pomak nekako su ostale nepokrivene. Bilo je lako proći i pokupiti kajmak. Ne kažem da danas ne bi bilo moguće i potrebno učiniti istu stvar, ali ja niti imam volje za tim, niti preterano vremena da se posvetim svemu tome onoliko koliko bi bilo potrebno.
Na stranu da je cena izrade  Monolita uzasna, tiraž malen a krajnja cena još užasnija. Monolit 10 je imao 58 pretplatnika i još 40 ljudi ga je kupilo od mene nakon izlaska, a u knjižarama je završilo 25 komada... i to je to. Uprkos visokoj ceni, troškovi još nisu pokriveni i pitanje je da li će ikada biti. Monolita 11 verovatno neće biti sem ukoliko se desi nekakvo čudo.
Ja znam koje je to čudo, ali ne verujem u njega, uprkos fantastici čudâ kojoj sam posvećen.

istina bejaše sve što je čovjek rekao