ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ovo je tema koju bi trebalo malo pomnije proučiti, možda da se navode primeri šta je gde urađeno drastično različito od originala.
Problem sa starijim stripovima je što su, ma kako to izgledalo, zapravo vrlo nestandardne spoljašnje forme. Novinski strip u kaiševima je bivao vrlo različitih proporcija, od novine do novine, tako da u sadašnjoj štampi na jednoj stranici staju od četiri do pet pet kaiša. Postoje i stripovi koji su u okviru sebe imali promenljive forme, recimo dnevno je rađen po jedan kaiš velike širine, a onda bi nedeljno bila urađena tabla normalnih proporcija sa četiri ili čak tri kaiša na strani. To stvara bezbroj problema u kasnijim pokušajima preštampavanja u istim koricama.
Bilo je još bizarnijih slučajeva, da su stripovi popunjavali prostor i da se dešavalo (ti slučajevi su zabeleženi kod nas tridesetih, a sigurno ih ima i napolju) da urednik kaže autoru da za sledeći broj ima 30 širi prostor jer nešto ne ide te da dobijemo tablu sasvim druge proporcije u sred neke epizode.
Pogledajte samo kako izgleda Flaš Gordon Aleksa Rejmonda, na tih njegovih petstotinjak tabli ima bar pedeset različitih matrica.

U današnje vreme, neke od tih slučajeva je nemoguće razrešiti a da se zadrži koliko toliko ujednačena forma, pa se pribegava svakojakim dovijanjima. Tako da iste table postoje u nekoliko desetina varijanti.

No, ovde bih se skoncentrisao na docrtavanja i prekadriranja gde realno nije bilo potrebe. Evo nekoliko primera za početak.

Politikin Zabavnik... dugo godina je strip u sredini bio ograničen na 23 strane i mada sam ja mislio da su stripovi često i drastično skraćivani da se uklope u ovaj standard, ispostavilo se, kada sam to malo sistematičnije pregledao i uporedio da zapravo nisu i da se češće dešavalo da ista epizoda u Stripoteci bude uskraćena za kaiš-dva. Rip Kirbi Aleksa Rejmonda je urađen  na širokim kaiševima, što nikako ne odgovara savremenim tablama sa po četiri kaiša, ali, nisu dovoljno široke da stane pet redova. Postoji čitava serija novinskih stripova rađena pedesetih u toj proporciji i naši izdavači su masovno docrtavali te table po visini. Zabavnik je na svaki kaiš Aleksa Rejmonda dodao po 1cm u visinu, nekada je to bivalo urađeno elegantno i profi, ali na mnogo mesta se prelaz vidi ili je čak docrtani deo skarabudžen preko svake mere. Stripoteka je takođe docrtavala Rejmonda, ali  procentualno manje po kaišu (oko 5 mm). OK, dopuštam da je to docrtavanje uradio i neko napolju od koga su materijali kupljeni, ali sumnjam da bi neko mogao da nudi takvo očigledno skrnavljenje.
Ovde govorimo o vrhunskim majstorima stripa čije su stvari docrtavane, ne o nekim tamo autorima Kondora gde je u svakoj epizodi dodavano po 4 table da bi se ispunio neki štamparski bonus.
Ispostavlja se da su neki stripovi, u onom besmislenom serijalu Strip 81-2... izlazili zapravo nedocrtani. Presloženi na pola kaiša, ali nedocrtani. Jedino tu.

Кад толико помињеш Рејмонда то сигурно значи да се спремаш да коначно објавиш његовог чувеног Флаша Гордона који је већ одавно најављен


Не знам зашто се чудиш у вези било чега са Стрипом 81. Они су све морали да сечу јер им је и сам формат исечени А4.

Neki novinski stripovi (Mandrak, Fantom...) u pojedinim fazama rađeni su tako da se mogu premontirati u A4. Ne znam da li samo oni koji su rađeni u formatu prpporcionalnom polovini A4 (Jastrebovi kosmosa) ili oni koji su išli u klasičnim kaiševima.

E sad dva klasična kaiša čine takav format, pa kad zadnji kadar iz prvog kaiša ode dole - zajedno sa prvim kadrom iz drugog kaiša čine drugi red i ostatak se složi u još dva reda i postaje A4. Time se izbegava docrtavanje i sečenje i dobija se A4 tabla sa krupnijim kadrovima.

Ali mnogi stripovi nisu rađeni tako, a i ako jesu naši izdavači nisu bili baš obavešteni. Onda se pribegavalo klasičnom docrtavanju celog kaiša po visini.

Naravno, ovo je bilo savršeno nepotrebno. Primer:
novinski  Spajdermen u Eksu, kad je objavljivana prva tura epizoda bio je docrtavan po visini (valjda me sećanje ne izneverava, jer nisam proveravao). Kada su objavljivali drugu turu epizoda docrtavanja nije bilo, poštovan je originalan format, a samo je belina između kaiševa bila nešto veća, što uopšte ne smeta.

Možda bi to bilo problem, ali samo kod izrazito dugačkih kaiševa.

Stripoteka je imala gomilu zapošljenih i nekima  je bio posao samo da docrtavaju (jako loše - osobe bez ikakvog talenta za crtanje) i o tome nešto kasnije.

Treba pomeniti i britanske novinske stripove (Modesti Blejz, Džems Bond...) koji na početku svakog kaiša na prvom kadru sadrže zaglavlje sa naslovom i kreatorom stripa. Ovo je takođe docrtavano (Stripoteka, Politikin zabavnik...) i kvarilo kompoziciju totalno. Neka objavljivanja kasnije (valjda u Gigantu) su pokazale da opet može i sa originalnim formatom i da zaglavlje ništa ne smeta.

Јао, сад нешто размишљам па ми јеботе нисмо ништа нормално објавили осим Принца Валијанта и албума дечијих новина.
Па јебем му матер све морам поново да скупљам. Нпр. у јебеном ЛМС-у Мистер Ноу обришу флашу и избаце пар каиша и сад морам да узимам издање које кошта ко годишња залиха кондома.

Не могу више!!! Одлепио сам!!!
Ма јебем ти стрипове и де се увати за њих! Боље да сам скупљао салвете.      

u filmu "RATS", ima scena gde Madchen Amik prica sa isrebljivacima pacova kako to da se bave tim poslom.

pomocnik naseg junaka, kaze da je kao klinac ubijao pacove po ulici i za njih dobijao neku kintu...
"Pa sto?" pita ga ona.
"jebiga, imao sam skup hobi skupljanja stripova!!!"


LMS i ZS su sampioni u svojim "idejnim resenjima"...
sto se tek sada vidi kada imamo skupa re-izdanja Mister Noa i Kena Parkera....
sta su sve radili da zbudze Mister Noa u 96 strana, i kakve su besmislene cenzure imali u Kenu...
O naslovnicama da ne govorim....

Najbolja je fora u Jugoslaviji bila sa Alanom Fordom... sva izdanja do onog poslednjeg Vjesnikovog sa po tri zajedno je bila prekrajana (računajući i to).
Pokazivao mi je čovek koji to prati na primeru valjda Trojice iz Jume šta se moralo menjati u vreme Tita, a šta u vreme Tuđmana. Hrvati su prvo preskočili epizodu sa nacistima (pitam se zašto), a onda, kada su je pustili 15 godina kasnije, pobrisali su sve kukaste krstove kroz strip kojih je bilo jedno 200.

I to su bili naopako okrenuti kukasti krstovi.

Šampion zločina prema stripu ipak je bio Strip 81.

To što Boban pominje da su neki (novinski) stripovi u njemu bili nedocrtani ipak je izuzetak od najvećeg dela materijala koji je kasapljen.

Što je najgore, naša ugledna kuća Politika kao da u to vreme nije imala nikog ko iole zna da crta, pa su docrtani detalji bili užasni. Sećam se u marvelovom stripu Dazler da su Kapetanu Americi docrtali majmunsku ruku.

Odmah iza po docrtavanju bila je Stripoteka i to je mračni deo prošlosti ove značajne strip revije.

Ako se za novinske stripove i može naći nekakvo opravdanje zbog uklapanja formata - za Marvelove stripove ne može.
Tor, Konan i Planeta majmuna bili su preslagani tako da stanu na duplo manji broj strana godinama. To su radili prilično vešto jer su se uglavnom služili sečom, a manje docrtavanjem koje ipak više kvari strip. Nikakve potrebe nije bilo za tim, osim što redakcija Stripoteke tada (a ni sada) nije cenila američke marvelove stripove, već su im u tom periodu služili za popunjavanje prostora, kao neki beznačajan dodatak. I to baš kad su išle najboje epizode Tora i Konana.
Kasnije kad su nastavili Tora i Konana i pridodali Srebrnog Letača, na originalnom broju strana, docrtavali su ih po širini, da bi stala gore traka sa natpisom Stripoteka (ili beše naziv stripa) a i sam format revije je nešto širi od američkog. Ovo je dosta narušavalo kompoziciju.

Anegdota: jedan moj prijatelj je Johna Buscemu smatrao nedovoljno dobrim crtačem zbog belina koje bodu oči. Ja sam mu objasnio da beline nastaju proširivanjem kadrova (u te delove nije docrtavano skoro ništa, samo okviri kadrova) i pokazao mu linije koje razgraničavaju pravi strip od docrtanih delova i spasao ugled Big Johna.

Kad se pre neku godinu Stripoteka pojavila ponovo posle duže pauze u prvih par brojeva su docrtavali Hogara po visini, dok ih nisam u (objavljenom) pismu upozorio da su sada druga vremena i da docrtavanje treba da ostane zakopano u prošlosti - i od tad tako i bi.

U Politikinom zabavniku je svojevremeno bila napravljena dosad nezapamćena inovacija na Princu Valijantu dodavanjem oblačića sa tekstom kojeg izgovaraju Valijant i ostali.

Nadalje, u PZ-u su neko vrijeme (kada su stripovi objavljivani u 2 dijela, a strip dodatak smanjen na 20 stranica) jednostavno izbacivali stranice iz francuskih stripova koji su u pravilu između 44 i 46 stranica.

Ipak najveći doprinos kraćenju stripova je bio u splitskom Cak-u gdje su ti stripovi kraćeni još i više da bi stali na 32 stranice. Sadržaj izbačenih stranica je bio prepričavan u par umetnutih rečenica.

Što se tiče docrtavanja, kao što ste i rekli, U PZ-u nije bilo problem docrtavati Raymonda i Uderza (Reporteri Mališa i Laplak) i dr. Nažalost tome se znala pridružiti i Stripoteka u Hogarthovom Tarzanu, Uderzovom Umpah-Pahu, pa i u Taličnom Tomu i dr.

Што се тиче Алан Форда - у епизоди (Не)гласајте за Нотаха један лик држи говор и на крају поздравља нацистичким поздравом, у весниковом издању је обрисана рука и доцртана поред тела;   У једној епизоди избачена је једна страна јер два луда болничара исто поздрављају као нацисти и вичу Химлерово име.

А Бусемин Конан стварно тешка пиздарија - стрип од 20 страна је умањен, исечен и нагуран да стане на 8 или 9 страна.    

Quote from: "Peyo"

Što se tiče docrtavanja, kao što ste i rekli, U PZ-u nije bilo problem docrtavati Raymonda i Uderza (Reporteri Mališa i Laplak) i dr. Nažalost tome se znala pridružiti i Stripoteka u Hogarthovom Tarzanu, Uderzovom Umpah-Pahu, pa i u Taličnom Tomu i dr.

Da Forum-Marketprint je docrtavao i Taličnog Toma i Asteriksa, po visini, i u svom luksuznom Asteriksovom zabavniku. Nije to bilo baš toliko strašno (a nije da nije), koliko pamtim, uglavnom je docrtavanje bilo na jednom redu, a bila je i bezbolnija varijanta kad su docrtani svi redovi po malo. U stvari, nije ništa ni docrtavano nego je dodavana "belina "(trava, nebo).

U tom smislu treba pohvaliti Biser strip, koji nije menjao format i uopšte većinu izdanja Dečijih novina u kojima intervencija skoro da nije bilo (Eks, Biser, Super, YU strip).

Što se Politikinog zabavnika tiče oni su pravi primer da savremena tehnologija nije korisna u svačijim rukama; od početka 90-ih i uvođenja kompjuterizacije i primene Photoshopa i sličnih programa Zabavnik se više ne muči s docrtavanjima, sada jednostavno razvuče strip po visini (Tin Tin, Bluberi i franc.belg. stripovi) ili ga sabije, ako mu je "previsok" (videti zadnje brojeve).