ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Samo greske dve da ispravim iz prethodne poruke -  godina za Velocity of Hue je 2004., i nije Dell Arte, nego Godiva. Naravno da je Godiva. Ne znam otkud mi sad Dell Arte, lepo se cuje da je Godiva. Covek se cak i slikao za omot sa Godivom.

Neuporediva Godiva.

Au bre šta to pišeš čovekoidu jedan, ja se trudim da te neprijatne epizode iz svoje mračne prošlosti zaboravim... A to za snove, uhm, dok nije bilo seksa, sve je u redu...

No, vidi kurca, nisam još natrčao na Šarpa/ Monka na soulsiku. Doduše, tražio sam ga samo par puta, moram da se uozbiljim, ali priznajem da mi je ovih dana pažnju odvlačila Antologija američke folk muzike Harija Smita. Opaki narodnjaci, nema rasprave. Čitao sam o ovome dosta, što u pomenutome Vajru, što inače, ali čitati je jedno, a konzumirati drugo (e, da je to isto, ja bih seks mogo da doktoriram). Mnogo lepe ploče...

Ajde, ajde, nemoj tako - odlicni su ti bili tekstovi. Pa niko nije piso bolje o toj muzici kod nas. Aleksandar Konjikusic i Bojan Djordjevic,
preko cijih emisija sam i upoznao i zavoleo "novu muziku", kako su je onda zvali, iako im svaka cast na informisanosti i entuzijazmu, tesko da su u osvrtima prevazilazili ...pa to, puku informativnost...
Nego, koji ti je nik na soulsiku (da te malo zaspamujem preterano druzeljubivim ceretanjem i izlivima obozavanja tvog lika i dela ).
Mozes Sharpa od mene skinut, mada sam spor - a mogu i da ti posaljem za novu godinu disk, na primer.

Ma, ne, mojne mi šalješ disk, ja sam danas striktno virtuelno raspoložen. Nick mi je isti ko i ovde, ja ne mogu više od jednog da zapamtim. OK, jurićemo se tamo.

Haha, Bojan Đorđević je i onda uobičavao (a i danas uobičava) da poklapa moje detinje uzlete entuzijazma hladnim ukazivanjima na materijalne greške koje sam činio. Prokletnik, pritom mi je toliko para u životu oteo da je mogao komotno još jedno dete da napravi i odškoluje...

Cassandra Wilson - Thunderbird

Na prvo slušanje vrlo dobro, ali na svako sledeće sve bolje - postaje jasnije da pored izuzetne vokalne interpretacije imamo sjajnu produkciju (T. Bone Burnett) i zvuk, odlične pesme i zaokruženu albumsku celinu intimne atmosfere. Samo malo jazza, a dosta bluesa i popa.

****1/2

Uz ovo sam narezao sebi i soundtrack za THE HOT SPOT (Jack Nitzsche komponovao, a učestvuju M.Davis, J. Lee Hooker i drugi) što nije nov album, ali je cool.

Novi album mog drugog omiljenog benda, sa gitaristom iz mog prvog omiljenog benda, Dzonijem Marom, Modest Mouse (We were dead before ship even sank) je veoma dobar. Nije premasio prethodne, ima pesama koje su me iznenadile koliko su plesne (recimo Dashboard), ali glas je isti (vise recituje nego sto peva, mozes da se dernjas sa njim i da te ne bude sramota) i stihovi su, karakteristicno za njih, komicni i katarzicni, ja se bar identifikujem sa gotovo svim o cemu oni pevaju:

Oh, we talked about nothing which was more than I wanted you to know-oh-oh-oh-oh.

                           ***
well I hadn't noticed but the people really noticed that they didn't really want us around,
so not a single one of us will ever leave town,
here we go sir...

                           ***

Oh, and I laugh all the way to hell
Saying yes, this is a fine promotion
                           
                           ***

And like we hope, but change will surely come
And be awful for most but really good for some


Pored Dashboard, omiljene su mi i  Missed the Boat, We've Got Everything, Little Motel, i najromanticnija na albumu, People as Places as People (I hardly have places that I needed to go
'Cause you're the places that I wanted to go    )

Bruce Springsteen - The Seeger Sessions

Obrade country pesama, koje je svojim izvođenjima proslavio Pete Seeger, u raskošnim aranžmanima i u izuzetnoj live atmosferi. Ko ne voli country, mogao bi da se zainteresuje posle ovog albuma.

****

Peter Bjorn and John - Writer's Block

Šveđani su uvek bili sila u pop muzici i sad su imali najbolji pop album prošle godine. Ovaj! Ne toliko singl-ičan kao prvi album Air-a, ali sa odličnim pesmama prilično originalnog autorskog pečata.

****1/2

Yo La Tengo - I Am Not Afraid Of You And I Will Beat Your Ass

Pop, noise, kraut rock i još puno toga na raznovrsnom albumu ove sjajne grupe, koji je materijal za brojna preslušavanja i otkrivanja slojeva, bez dosade.

*****

Japan - The Very Best Of

Kompilaciju iz prošle godine nije bilo lako nabaviti. Snimci su remasterizovani i zvuče zaista sjajno.

*****

Meni trebaju novi zvučnici tj muzički uređaj - jer se ti basovi teško podnose.

EKV revisited.
Zanimljivo zvuci. Glas pokojnog M. Mladenovica sa bogatijim aranzmanima, novim instrumentima, produzenim pesmama. Mora malo vremena da protekne u slusanju da bih formirao neko misljenje o albumu.

http://www.popboks.com/vesti/4_4_2007.shtml
jedva cekam.
do sada sam cula pesme okacene na Popboksovoj Sceni, Kratka setnja mi je omiljena.

Izašao novi Fountains of Wayne

Koncert Neznog Dalibora sinoc mi dusu uze! Uzivo su jos bolji, nekako zivlji     Pesma Ti si sam nevidjeno podseca na La Stradinu Dosla su tako neka vremena, pomislila sam cak da je u pitanju obrada. Dugo sam cekala ovakav bend.

Stvarno sjajan koncert sinoć...

A sad nešto sasvim drugačije... Od novih albuma sam nedavno preslušao novi Skiny Puppy (za koji nisam ni znao da je izašao još u januaru), i premda je nešto slušljiviji nego prethodni, reč je o još jednom razočaravajućem izdanju koje potvrđuje da je bend odavno umro, a da sada Nivek Ogre nastavlja svoju solu karijeru pod slavnim imenom ponovno sastavljenog benda. Naprosto, Skinny Puppy su postali skoro pa pop bend, i mada ja ponajviše i slušam upravo čitokrvni pop, velika je razlika između vrhunskih pop bendova koji su se od početka posvetili tom izrazu i bendova koji naprave zaokret u karijeri ka nečemu gde se objektivno ne snalaze najbolje pa to onda zvuči poput parodije. Mislim, u prvoj pesmi Ogre ponavlja O je! do iznemoglosti, u trećoj mu je vokal distorziran na način koji bi postideo i Šer, a jedna pesma počinje akustičnom gitarom... WTF? Druga polovina albuma je nešto slušljivija, mada je i ona urađena vrlo šablonski, upegalno i radio-friendly, s tek ponekim momentom koji podseti na pređašnje majstorije. Ako već nešto moram da izdvojim to bi bile numere: politikiL koja uspeva da bude prijemčiva a da ne smara previše, lestiduZ zato što u jednom momentu sklizne u noise (iako je to daleko od Too Dark Park vrhunaca) i na kraju ugLi kojom se album završava gde se bar tračak muzičke subverzije ispoljava preko besomučnog, do granice iritacije, ponavljanja: Jesus wants to be ugly! što u jednom trenutku (bar meni) postane vrlo cathy, mada čitam kako je mnogima ovo najneomiljenija stvar na albumu, ali opet veliki broj fanova se oduševljava albumom i priča o nekakvoj evoluciji benda. Evoluciji ka čemu tačno? Tja. Da li je još neko preslušao i kakvi su utisci?

za mene je skini papi, kao i metalika (iz sličnih razloga), umro, i nove albume niti registrujem niti slušam.
mada, možda me radoznalost nekad natera, ali samo pod uslovom da mi slučajno padne u krilo, jer ne bih ni ulicu prešao da dođem do tog novog uratka...

Ja sam ga skinuo pre jedno dva meseca, preslušao, nisam mogao da poverujem koliko je odvratan, preslušao ponovo i odlučio da ga više ne slušam. Goriji je čak i od (ne tako dobrog) Grejter rong ov d rajt...


Ja inače malopre slušao Pere Ubu 'Why I hate Women' koji je izašao pre nekoliko meseci, a sve u sklopu priprema za njihov nastup u Beogradu sledećeg meseca.

Quote from: "Meho Krljic"Ja sam ga skinuo pre jedno dva meseca, preslušao, nisam mogao da poverujem koliko je odvratan, preslušao ponovo i odlučio da ga više ne slušam. Goriji je čak i od (ne tako dobrog) Grejter rong ov d rajt...

Tu su negde. Ja sam Mythmaker uspeo da preslušam čak tri puta, onda još koji put izvrteo one manje loše pesme i na kraju shvatio kako gubim vreme i sve to pobrisao s harda.

A od novih albuma vrednih pažnje, upravo sam skinuo Boxer - The National, i preslušavam...

Pet Shop Boys - Concrete (Parlophone)

Disc: 1
1. Left To My Own Devices
2. Rent
3. You Only Tell Me You Love Me When You're Drunk
4. The Sodom And Gomorrah Show
5. Casanova In Hell
6. After All
7. Friendly Fire
8. Integral

Disc: 2
1. Numb
2. It's Alright
3. Luna Park
4. Nothing Has Been Proved
5. Jealousy
6. Dreaming Of The Queen
7. It's A Sin
8. Indefinite Leave To Remain
9. West End Girls
      
Chances are, if you're someone who doesn't buy live albums, you'll have your view of them confounded by Concrete. Neil Tennant and Chris Lowe - with a little help from the BBC Concert Orchestra, Rufus Wainwright, Frances Barber and Robbie Williams - have redefined what "live album" means.

Recorded at London's Mermaid Theatre for Radio 2 in May 2006, Concrete offers grandiose orchestral arrangements not just of songs from current studio album Fundamental but many of the duo's most memorable hits from their quarter-century spanning career too. The album's most striking characteristic is evident at the close of the first track. Tennant, already comfortable with the dual role of lyricist and vocalist, becomes narrator of his own career too with a range of plummy vignettes about each of the songs.

What's also clear from hearing this record is that to dismiss Pet Shop Boys merely as an '80s electropop duo would be to give them scant justice. Concrete feels like a contemporary classical cultural study, and only partly because of the BBCCO's presence. Sally Bradshaw joins the fray for a spot of opera diva vocals on Left To My Own Devices that's more coliseum gladiatorial soundtrack than hit, and Frances Barber is on hand to sing Friendly Fire later on. Battleship Potemkin soundtrack number After All reminds us of the Boys' sustained interest in art in all its forms, and of their Trafalgar Square showcase of the record in 2004.

Better still is Rufus Wainwright's contribution. The McGarrigle scion nails Casanova In Hell as though it were his own song, vastly improving on the original, from Fundamental. His mournful and instantly recognisable voice injects a sense of regret to a song which, when sung by Tennant, felt devoid of passion. Tennant works well as detached narrator - with Wainwright, the story of the Venetian's demise comes alive. Later, on the Boys' first song, Jealousy, Robbie Williams impressively guests.

But with or without guest stars, Concrete demonstrates the Boys' most recent material, in songwriting terms, is in the same league as their best known music. Integral, the highlight of Fundamental, is little short of sensational here with an impassioned orchestra perfectly aligned with Lowe's technical gizmo wizardry.

Oldies like Rent, It's A Sin and West End Girls round out a collection that never feels too long or superfluous, and goes some way to installing Tennant and Lowe as national treasures. And if live albums are not your thing, Concrete could prove the exception to the rule.

uživo Boys, novi Manicsi, novi Timbaland, novi Manson, novi Linkin Park

samael-solar soul

Quote from: "crippled_avenger"uživo Boys, novi Manicsi, novi Timbaland, novi Manson, novi Linkin Park

šta bre novi manson       gde, kad?!!!

Quote from: "zakk"

Quote from: "crippled_avenger"uživo Boys, novi Manicsi, novi Timbaland, novi Manson, novi Linkin Park

šta bre novi manson       gde, kad?!!!

Preslušah jutros Mansonov "Eat me, drink me" i ništa  

Nine Horses - Snow Born Sorrow

David Sylvian kao da se krije od fanova svoje muzike jer se ponekad zaklanja iza novih naziva svojih projekata, ali ga na kraju ipak pronađemo.Ovaj album nema slabih tačaka, a pored Sylviana članovi Nine Horses su Steve Jansen i Burnt Friedman. Ima i gostiju (Stina Nordenstam, Ryichi Sakamoto). Inače Nine Horses imaju i novi(ji), drugi album, a ovaj je s kraja 2005-e.
*****

Harry Connick Jr. - Oh, My Nola

Prvi njegov album koji slušam i pun pogodak. New Orleans vokal jazz standardi i poneka nova stvar jednako visokog  nivoa kvaliteta, a sve urađeno mnoogo dobro, pa visoke ocene albuma nisu ni malo preterane. Treba nabaviti i album koji je izašao istovremeno Chanson De Vieux Carré, gde su, valjda, dominantne instrumentalne stvari.
*****

Nine Horses sam slusao... OK, zaista kvalitetna muzika, ali i pored majstorskih muzickih aranzmana Burnta Friedmana, nije moja soljica caja od sipka. Ali jeste za preporuciti ostalima. Nekom ce bas leci.

Bjork - Volta

Na ovom albumu, Bjork se susrece sa Timbalandom.

Timbaland je u svojoj karijeri od mnogih kurvi napravio umetnice. Na ovom albumu od umetnice pravi kurvu.  

Preporucujem od novih albuma :
MEGADETH - United Abominations (Mustaine je posle teske borbe sa unutrasnjim demonima odlucio da da sve od sebe i da muzika nije teen zajebancija koju je pre 20 godina dozivljavao)
Machine Head - The Blackening (Posle Burn My Eyes, Robb i ekipa su poceli sa zabusavanjem, dodajuci zacine iz zaostale nu metal kujne , izvesno vreme su za mene oni bili mrtvi, a onda neocekivano kao grom iz vedra neba pojavilo se bloody - fantastic ostvarenje koje me nije ostavilo ravnodusnim)
Shadows Fall - Threads of Life

Alex wrote:

QuoteNine Horses - Snow Born Sorrow

David Sylvian kao da se krije od fanova svoje muzike jer se ponekad zaklanja iza novih naziva svojih projekata, ali ga na kraju ipak pronađemo.Ovaj album nema slabih tačaka, a pored Sylviana članovi Nine Horses su Steve Jansen i Burnt Friedman. Ima i gostiju (Stina Nordenstam, Ryichi Sakamoto). Inače Nine Horses imaju i novi(ji), drugi album, a ovaj je s kraja 2005-e.

Pominjao ja ovaj album tada, kada je izasao (evo, nadjoh post na 2. strani ovog topica)... Vrhunski!

Kakav novi album?    Odakle ti to? Ima samo onaj EP iz januara...  

Queens of the Stone Age - Era Vulgaris

Upravo preslusao - na prvo slusanje (uz neke kucne radnje, doduse) ne hvata. Evo, sad cu opet da ga pustim, pa da vidimo...  

Quote from: "Bill Clinton"Preporucujem od novih albuma :
MEGADETH - United Abominations

Pribavih novog Megadejva i prvi utisci nisu loši.

Dopala mi se nova verzija A tout le monde.

Quote from: "blasphemer"Alex wrote:

QuoteNine Horses - Snow Born Sorrow

David Sylvian kao da se krije od fanova svoje muzike jer se ponekad zaklanja iza novih naziva svojih projekata, ali ga na kraju ipak pronađemo.Ovaj album nema slabih tačaka, a pored Sylviana članovi Nine Horses su Steve Jansen i Burnt Friedman. Ima i gostiju (Stina Nordenstam, Ryichi Sakamoto). Inače Nine Horses imaju i novi(ji), drugi album, a ovaj je s kraja 2005-e.

Pominjao ja ovaj album tada, kada je izasao (evo, nadjoh post na 2. strani ovog topica)... Vrhunski!

Kakav novi album?    Odakle ti to? Ima samo onaj EP iz januara...  

ovo nije EP nego album, mada sadrži i remixe sa prethodnog (?!) nije baš ni klasičan remix album... (EP je bio Wonderful World EP)



Product Details

   * Audio CD (January 30, 2007)
   * Original Release Date: November 21, 2006
   * Number of Discs: 1
   * Label: Samadhi Sound UK
   * ASIN: B000J4QQ2S
   * Average Customer Review: based on 2 reviews. (Write a review.)
   * Amazon.com Sales Rank: #7,179 in Music (See Bestsellers in Music)

   
1. Money For All    
2. Get The Hell Out    
3. The Banality Of Evil (Burnt Friedman Remix)    
4. Wonderful World (Burnt Friedman Remix)    
5. Birds Sing For Their Lives    
6. Serotonin (Burnt Friedman Remix)    
7. Money For All (Version)    
8. Get The Hell Out (Burnt Friedman Remix)

Remix projects are often commercially motivated ventures that jettison everything that made a track personal and expressive in favor of thudding, generic dance beats that will get played in clubs and on the radio. But as is usually the case, singer David Sylvian has a different approach. Nine Horses is his project with his brother and drummer, Steve Jansen, and electronica artist Burnt Friedman. They take songs from the 2006 release Snow Borne Sorrow and find new dimensions in their already multifaceted songs. These are more reimaginings than remixes.

To je taj EP na koji sam ja mislio. Tu su nove pesme samo "Money For All" koju su uradili Sylvian i Friedman i "Get The Hell Out"- Sylvian i Jansen; ostalo su remixi. Za sada nema najava novog full lenght albuma, mada ima novih interesantnih izdanja Samadhi sound-a.  

Quote from: "pilot babo"

Quote from: "Bill Clinton"Preporucujem od novih albuma :
MEGADETH - United Abominations

Pribavih novog Megadejva i prvi utisci nisu loši.

Dopala mi se nova verzija A tout le monde.

Meni se pa nesto ne dopada ta (novija) verzija sa Kristinom Zabaric (Lacuna) . Mnogo vise cenim i respektujem "Washington Is Next!", "Gears of War" i "Sleepwalker".

Mastejn nazvao pesmu po najpopularnijem shooteru za Xbox 360? Taj čovek stvarno nema stida...

Nove Lutke (pomognute Dragom Senićem iz Kurvi) - Fontanela (Ammonite)

Moj jubilarni 1000-ti post (bez velike pompe i slavlja) posvećen je muzici:

Bob Dylan - Modern Times

Malo se preterivalo u hvalospevima o novom Dilanovom albumu; egzaltiranost je verovatno posledica činjenice da živa rock legenda u "ozbiljnim" godinama još uvek pravi jako dobre albume, koji konkurišu za naj-izdanja godine. Meni se lično više dopadao prethodni Love and Theft, koji je bio raznovrsniji, življi, sa više bluesy numera, dok je ovaj intimniji, setniji, sporiji, Dilanovskiji...
****

The Brand New Heavies -  Get Used To It

Posle par slabo zapaženih, mada ne previše loših, čak u mnogim zemljama neobjavljenih albuma, BNH su ponovno ujedinjeni sa svojom prvom (diskografski) pevačicom N'Dea-om Davenport. Rezultat nažalost nije povratak komercijalnog uspeha i prisutnosti na top listama iz 90-ih, ali jeste povratak energije i kvaliteta sa početnog dela karijere, što je mnogo važnije. Tuce sjajnih pesama, odlično otpevanih/odsviranih i apsolutna preporuka svim ljubiteljima funk - soul - disco - pop koktela sa kriškom džeza koga neki zovu i acid jazz.

****1/2

...VELIKO razočaranje- novi uradak islandske ekipe MUM pod nazivom Hlaupanotan Session...kanda je odlaskom jednog od 2 crvkutava anđelčića nestala i magija jer ovde sve škripi, drhti i tek na tren samo zaiskri stari sjaj...kanda su se stvari na kraju naziva jednog od sjajnih im prethodnih naslova sažele te se sada obistinjavaju reči Finally we are noone

nisam neki MUM fan, ali Finally we are noone je dobar album.

...možda nisam bio najjasniji, ja zbilja smatram da je Finally We are No One IZUZETAN album, ali ovim, poslednjim, traljavim, gore pomenutim izdanjem Mum su se približili cilju- na dobrom su putu da postanu niko(nooone)...

...izvinjavam se zbog nepreciznosti u prethodnom mi postu- pristutnima, Mum, Islandu...svima...

... bash-bash-bash pomno preslushavam TORI AMOS- American Doll Posse, nakon duzeg chekanja 1 dobar, drchan, srchan, svez i sadrzajan album gospodje Amos...predug, nepotrebno polemichan sa Bushovim potezima i mozda opterecen vishim konceptom na trenutke, ali prepun sjajnih, shiroko orkestriranih, elegichno-eterichnih numera karakteristichnih za T.A. ,a osvezenje je i to shto je A.D.P. gitarskiji i zeshci no shto se to ochekuje od nje, sa zanimljivim izletima u gzpsy-jazz rerinhardtovskog tipa, recimo...na sve to, ponovo odlichna, gripping lirika...

Nije novi album, ali da ne otvaram zasebnu temu... Izašao je Block Out DVD, a na njemu snimak koncerta iz 2005. u Domu omladine i 15 spotova (mala zamerka, nedostaje SDSS, osim ako nije negde skriven kao bonus). Danas pazario, pakovanje lepo izgleda, a po sadržaju trebalo bi da itekako vredi.

kol'ko para ta zanimacija? cisto onako pitam...
Block Out ne slusam, ali cenim.

800 dinara

QL, posteno.

St. Vincent - Marry Me
Na blogu odakle sam uzeo ovaj album dvadesettrogodisnju Annie Clark, koja se krije iza imena St. Vincent, uporedjuju sa Kate Bush, Tori Amos i Fionom Apple. Mene je od tih poredjenja vise privuklo to sto je pisalo da je ova devojka svirala gitaru kod Glenna Brance, a zasto ne reci, i slika sa omota ove ploce. Na njemu je jedna preslatka devojka, mrsava i sa krupnim ocima, izgleda dosta ranjivo i nekako otvoreno, sto mi se ucinilo malo drugacije od mnogih 'cudnih devojaka' koje kad se slikaju meni izgledaju nekako rezervisano i kao malo opijeno svojom jedinstvenoscu.
Skinuo sam album, unrarovao i preslusao, i odusevio se.
Ova gore poredjenja joj ne cine bas pravdu, Annie Clark i pored toga sto joj je ovo prvi album ima svoj glas, jasan i autentican. Muzika je potpuno genijalna, u sustini to je pop, dosta gust i kompleksan, ima dosta folk, soul i gospel elemenata, sama Annie svira gomilu instrumenata, a pomalo 'coshkast' gitarski rad (fenomenalan!) i 'pomerena' struktura pesama jasno otkrivaju avangardno zaledje, i to ponekad zvuci kao Feist koja je slusala malo vise Dereka Baileya. Njen sopran je jedan od najlepsih zenskih glasova koje sam cuo, izrazajan i raskosan, uvek koriscen sa merom.
Takodje, ono sto mi se ucinilo kad sam video omot, ta neka neposrednost, ispalo je tacno. Na primer, u naslovnoj pesmi kada peva "Ozeni me Dzone, pa da radimo sta ozenjeni rade" meni to zvuci bas iskreno i slatko, bez nekog mutnog polutona i feministickog 'ostatka' koji bi se mogao ocekivati da pesmu peva neka malo nervoznija zena, npr Tori Amos.

Sto bi rekle kolege sa bi bi sija, "A talent to watch" i jedan od najboljih albuma koje sam cuo u zivotu svome.




Na ovom blogu imate par pesama da poslushate:
http://www.blogowogo.com/blog_article.php?aid=818918&t=8

NINE INCH NAILS – Year Zero  
Svakim novim izdanjem Trent Reznor osmišljava nešto novo, a to se odnosi na vizualno, iako bi mi bilo mnogo draže da ta promena zahvati produkciju (možda sam previše vezan za prvi album Preety hate machine iz 1989. godine). Pre nego sto krenem na ono najvažnije, muzicku pozadinu albuma Year Zero, moram skrenuti pažnju kako na novom albumu Trent Reznor nije štedio svoje saradnike. Kapa dole njegovim idejama i marketinškim sposobnostina. Naime, Year Zero je jako dobro osmišljen projekt. Namjerno ne želim reci "marketinški" projekt, jer to nije niti Reznorova namera. On samo želi iskoristiti sve što moderne tehnologije pružaju, a tu je internet najbolje sredstvo ostvarivanja njegovih ciljeva. U biti, radi se virtualnoj igri kojoj je glavno mjesto dogadjaja upravo internet. Za one koji imaju puno slobodnog vremana, vole i žele proucavati ovaj interesantan projekt, ova prica ce ih prikovati uz male ekrane, odnosno monitore. Na posljednjim koncertima NIN-a, Trent je ostavljao usb stickove ili memorijske kartice, a na njima su bile informacije ili linkovi na siteove kojih ima na desetke i svi zajedno sacinjavaju zagonetku koja je vezana uz novi album. Svi ti websiteovi koje cete posjetiti su zamišljeni kao siteovi iz buducnosti, poruke koje nam šalju ljudi iz 2022. godine, kada SAD-om vlada nova diktatorska vlast, itd, itd, A sad nek neko kaze da nema zavere, i da svi koji ukazuju na to su ludi...... Link koji preporuèam, ako želite saznati viš i mjesto gdje biste trebali zapoceti vašu audio - vizuelnu avanturu je http://www.ninwiki.com/Year_Zero_Research (svakako bacite oko izmeðu ostalih i na ovaj "skriveni" web www.anotherversionofthetruth.com) Sada onaj muzicki deo. Year Zero se oslanja na vec iskušanu NIN formulu, nastavlja tamo gdje je stao prethodnik With Teeth. Muzicki i produkcijski Trent Reznor nije uneo nikakve radikalne novine, osim improvizacije koju priznaje da je po prvi puta koristio na ovom albumu. I dalje je provokativan, žestok, inteligentan s naglaskom na ovo poslednje. Na meti je trenutna americka administracija i politika koju vodi, što se i vidi iz naslova pesama: In this twilight, The good soldier, Another version of truth, The geater good, ali i iz ilustracija unutar omota CD-a, dok je tematika albuma vezana uz dolazak sudnjeg dana i pogled 15 godina u buducnost. Tu na velika vrata ulazi onaj deo price s pocetka teksta. Survivalism je bio prvi singl skinut s albuma, dok ce novi biti Capital G. Inovativnost je Trent Reznor pokazao i na samom CD-u (mediju). Pogledajte CD pre i nakon preslušavanja u vašem playeru i bi ce vam jasno o cmu govorim. Svi oni koji poseduju ilegalne kopije ovog albuma, bi ce i tome uskraceni Kao epilog valja rec da je Year Zero soundtrack filma koji još nije snimljen, kojim Trent Reznor želi prenesti svoju viziju i poruku sudnjeg dana. Mislim da je u tome itekako uspeo.

Quote from: "Demo(n)lisher"NINE INCH NAILS – Year Zero  
Svakim novim izdanjem Trent Reznor osmišljava nešto novo, a to se odnosi na vizualno, iako bi mi bilo mnogo draže da ta promena zahvati produkciju (možda sam previše vezan za prvi album Preety hate machine iz 1989. godine). Pre nego sto krenem na ono najvažnije, muzicku pozadinu albuma Year Zero, moram skrenuti pažnju kako na novom albumu Trent Reznor nije štedio svoje saradnike. Kapa dole njegovim idejama i marketinškim sposobnostina. Naime, Year Zero je jako dobro osmišljen projekt. Namjerno ne želim reci "marketinški" projekt, jer to nije niti Reznorova namera. On samo želi iskoristiti sve što moderne tehnologije pružaju, a tu je internet najbolje sredstvo ostvarivanja njegovih ciljeva. U biti, radi se virtualnoj igri kojoj je glavno mjesto dogadjaja upravo internet. Za one koji imaju puno slobodnog vremana, vole i žele proucavati ovaj interesantan projekt, ova prica ce ih prikovati uz male ekrane, odnosno monitore. Na posljednjim koncertima NIN-a, Trent je ostavljao usb stickove ili memorijske kartice, a na njima su bile informacije ili linkovi na siteove kojih ima na desetke i svi zajedno sacinjavaju zagonetku koja je vezana uz novi album. Svi ti websiteovi koje cete posjetiti su zamišljeni kao siteovi iz buducnosti, poruke koje nam šalju ljudi iz 2022. godine, kada SAD-om vlada nova diktatorska vlast, itd, itd, A sad nek neko kaze da nema zavere, i da svi koji ukazuju na to su ludi...... Link koji preporuèam, ako želite saznati viš i mjesto gdje biste trebali zapoceti vašu audio - vizuelnu avanturu je http://www.ninwiki.com/Year_Zero_Research (svakako bacite oko izmeðu ostalih i na ovaj "skriveni" web www.anotherversionofthetruth.com) Sada onaj muzicki deo. Year Zero se oslanja na vec iskušanu NIN formulu, nastavlja tamo gdje je stao prethodnik With Teeth. Muzicki i produkcijski Trent Reznor nije uneo nikakve radikalne novine, osim improvizacije koju priznaje da je po prvi puta koristio na ovom albumu. I dalje je provokativan, žestok, inteligentan s naglaskom na ovo poslednje. Na meti je trenutna americka administracija i politika koju vodi, što se i vidi iz naslova pesama: In this twilight, The good soldier, Another version of truth, The geater good, ali i iz ilustracija unutar omota CD-a, dok je tematika albuma vezana uz dolazak sudnjeg dana i pogled 15 godina u buducnost. Tu na velika vrata ulazi onaj deo price s pocetka teksta. Survivalism je bio prvi singl skinut s albuma, dok ce novi biti Capital G. Inovativnost je Trent Reznor pokazao i na samom CD-u (mediju). Pogledajte CD pre i nakon preslušavanja u vašem playeru i bi ce vam jasno o cmu govorim. Svi oni koji poseduju ilegalne kopije ovog albuma, bi ce i tome uskraceni Kao epilog valja rec da je Year Zero soundtrack filma koji još nije snimljen, kojim Trent Reznor želi prenesti svoju viziju i poruku sudnjeg dana. Mislim da je u tome itekako uspeo.

http://www.popboks.com/albumi/ninyearzero.shtml

Quote from: "Alex"
The Brand New Heavies -  Get Used To It

Posle par slabo zapaženih, mada ne previše loših, čak u mnogim zemljama neobjavljenih albuma, BNH su ponovno ujedinjeni sa svojom prvom (diskografski) pevačicom N'Dea-om Davenport. Rezultat nažalost nije povratak komercijalnog uspeha i prisutnosti na top listama iz 90-ih, ali jeste povratak energije i kvaliteta sa početnog dela karijere, što je mnogo važnije. Tuce sjajnih pesama, odlično otpevanih/odsviranih i apsolutna preporuka svim ljubiteljima funk - soul - disco - pop koktela sa kriškom džeza koga neki zovu i acid jazz.

****1/2

...da, stoji da je ovo odlichno odsviran, odmereno produciran album, N-Dea je u punoj pevachkoj formi(mada je i prethodnica joj, Nicole Russo, odlichno radila svoj posao, sudeci po oba serbska nastupa kojima sam izvoleo prisustvovati!)...ali problem je odsustvo poleta, nepostojanje izrazitih hitova(jer su BNH uvek bili, i zbog toga sam ih voleo/volim, single-oriented!), ostao mi je utisak blage reciklaze i primetne beskrvnosti priche u totalu, shto, naravno, ne znachi da ovo necu preslushati josh dosta puta...

...novi podvig (ne, tačnije PODVIG!!!) Ryana Adamsa EASY TIGER...krcat još uvek iskrenim  americana sentimentima, širokim orkestracijama a dodatno obogaćen zadivljujućom dramatičnošću u glasu samog Adamsa...teško mi je pao njegov raskid sa ljubicom mi Parker Posey, ali, kanda, vredelo je, i to samo tako...IZUZETNO ZANOSNO!!!

Koop - Koop Islands

U odnosu na prošli album Waltz for Koop koji je bio mešavina džeza i plesnog elektronskog zvuka (lounge, trip-hop...) ovaj je dosta bliži džezu. Pesme ujednačeno visokog kvaliteta ne služe samo kao "pozadinska" muzika, već ostaju i duže u sećanju, što ovaj album čini još boljim od prethodnog. Idealna letnja ploča, kojoj, ako bi morala da se nađe zamerka, mogla bi da se traži u "samo vrlo korektnim" vokalima - eto prilike vrhunskim pevačima za svoje interpretacije i obrade.

*****
Do You Love Me Like You Say: The Very Best of Terrence Trent D'Arby

Kompilacija iz 2006 sa 17 numera. Nisam mogao da izdržim a da poslednje dve LIVE stvari ne zamenim sa Rain i O Divina, bez kojih kompilacija ne bi bila po mom ukusu. Inače, pored hitova i singlova tu su i neke pesme koje to nisu bile, ali zadovoljavaju Best Of kriterijum i prikazuju TTD-ja u pravom svetlu, kao vrsnog pevača i kompozitora koji se superiorno kreće teritorijama soula, funka, popa i rocka  - po meni, superiornijeg u svakom pogledu od popularnijeg i dosadnijeg kolege Lenija Krevica. Ako ovo poređenje i nije baš nešto, možda više odgovara ono sa klasicima, poput Sema Kuka i Otisa Redinga.

****

Pole - Steingarten

novi album vlasnika "scape" etikete, tog velikana minimalnog, ambientalnog elektro-dub-glitch fazona,  je u najmanju ruku dosta slabiji od prethodnih. Pole se iz predjasnjih predivnih, beskrajnih prostranstava ambient zvuka prebacio na plesni glitch podijum. majstor koriscenja produkcijskih dub tehnika u sasvim novom i neocekivanom kontekstu, okrenuo komercijalnijem fazonu, modernijoj (daleko isplativijoj!?) klubskoj elektronici, i to odradio prilicno stereotipno, i neocekivano lose u poredjenju sa njegovim remek-delima 1, 2, 3 i albumom R (kolaboracija sa Burntom Friedmanom). da se razumemo, jeste ovo kvalitetno prefina i na momente zanimljiva trippy glitch elektrondza, ali zaista naivna i predvidiva muzikica, daleko od onih neverovatnih pejzaza prethodnih albuma.

Da, Betke je dosta prso u zadnje vreme. Ja sam Steingarten skinuo pre par dana ali samo sam ga preleteo na skip i nije mi dao baš mnogo povoda da ga slušam kako dolikuje... Mislim da će biti preslušan u kancelariji sledeće nedelje...