ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

http://www.popboks.com/vesti/7_2_2007.shtml#v5
Umro pisac Mika Oklopdžić
Književnik, dramski pisac, anfant teribl srpske kulturne scene Milan Mika Oklopdžić preminuo je rano jutros u svom domu u San Francusku u 59. godini, rekla je Tanjugu Oklopdzićeva supruga Branislava.
Oklopdžić, popularni Mika Oklop, rođen je 1948. godine, diplomirao je dramaturgiju na FDU, gde je neko vreme predavao pre nego što se preselio u Ameriku.
Američko iskustvo je pretočio je u svoj psihodelični roman CA Blues objavljen 1981. godine, koji je potom u Beogradu postao prvorazredni hit.
CA Blues je doživeo velik broj izdanja i prodat je u tiražu koji je premašio 100.000 primeraka.
Oklopdžić je autor ukupno pet romana, sedam pozorišnih predstava i oko 20 radio i TV drama.
Poslednje dve decenije živeo je i radio kao univerzitetski profesor u SAD.

RIP.

Secam se kada se CA Blues pojavio - bio je to apsolutni shok za domacu knjizevnu scenu. Ja sam ga progutao sa 12 godina, a zatim i njegov sledeci roman Video...
Bilo bi zanimljivo da danas, sa ove distance, neko napise nesto o dometima njegovih dela.

Bio je interbju sa njim pre par godina u nekom od onih užasno debelih lifestyle magazina koje nikone kupuje i sigurno su samo front za neku protivzakonitu delatnost. Imao je šta da kaže iako je pola onoga što je pričao delovalo kao izmišljotna. Zabavna izmišljotina!!!

e pa shit. bas je bio mlad.
i ja sam CA Blues procitala kad sam bila "mala" i tad mi je bila wow!!!!

RIP. Jedan od mojih najboljih ortaka se druzio sa njim dok je bio u SAD. Ja sam kao klinac citao onaj njegov ludi Metro.

Mika Oklop je pisac jedne knjige. Njegov CA blues je svirao po tankim zicama osecanja, vrlo vesto i lepo. Mi i oni. Mi nadvladamo, jer smo osecajniji, uvrnutiji, spontaniji, bolji jebaci, egzoticniji... Sve ostalo sto je napisao bilo je losije. MO je mogao da potamni slavu Mome Kapora, ali nije uspeo ni da se primakne Goranu Bregovicu srpske knjizevnosti. Mika Oklop me je uvek asocirao na Zeljka Malnara, poznatog prodavca magle. Ne znam zasto. Mozda sto pripadajau istom vremenu. Proslom.

Quote from: "Cornelius"Mika Oklop je pisac jedne knjige. Njegov CA blues je svirao po tankim zicama osecanja, vrlo vesto i lepo. Mi i oni.

kultna, supkulturalna, jedna [ako ne, ispravite me u slijedecem] i jedina u to vrijeme.

QuoteSve ostalo sto je napisao bilo je losije.

slazem se.

Pa to je opšte poznat stav. No, da, verujem da je i njemu bilo jasno da je svoju najbolju kartu odigrao rano u partiji, pa se posle i nije previše trudio.

Neka počiva u miru.

Jedino što sam od njega pročitao je CA Blues. Fantastična knjiga, jedna od mojih all time favorites.

http://ivanbevc.blogspot.com/2007/07/ca-blues-je-utihnuo.html

03.07.2007.
CA. BLUES JE UTIHNUO

Pre par dana u svom kalifornijskom domu preminuo je Milan Oklopdžić alias Mika Oklop (1948.). Kao da me je neko tom vešću zaustavio u koraku, podigao sa zemlje i vratio me 17 godina unazad, u vreme kada sam, više ni sam ne znam kako, došao do primerka te knjige. Proleće 1990. godine, život teško da je mogao biti lepši iz ugla mladića koji se spremao da postane punoletan u zemlji koja je tada delovala kao sasvim fino mesto za život. Duga kosa, izbledele farmerke i starke, lenonke i torba sa vojnog otpada, a u slušalicama glomaznog SANYO vokmena red Beatlesa i Doorsa, red Violent Femmesa i The Cure, red mladih brit atrakcija Stone Rosesa, Inspiral Carpetsa, Happy Mondaysa, u torbi najmanje knjiga za III godinu srednje ekonomske škole, više je tu bilo obavezne lektire odrastanja i sazrevanja, malo Hesea, malo Ničea, Oscar Wilde, Philip K. Dick, i obavezni bitnici, Ginzberg, Kerouac...i jedan jedini domaći roman..ne nije to bila Knjiga o Milutinu, a ni Kad su cvetale tikve, te lektire na drugi način zabludele mlađarije ruralne i suburbane provenijencije. U torbi se ljuljuškao iskrzani primerak knjige Mikine knjige "CA. Blues" (kalifornijski bluz), dela jedinstvenog na ovim prostorima, objavljenog 1982. godine kada je i postao bestseler sa preko 100,000 prodatih primeraka, a u finalu izbora za (gotovo uvek promašenu) NIN-ovu nagradu gubitnika od Pavaa Pavličića, poznatog hrvatskog romanopisca.

Seks, droga, poznati i nepoznati, jedinstveno Mikino iskustvo iz jedne Amerike koja već tada, kada je roman izašao nije postojala, dokrajčila ju je Reganova administracija, jedne zemlje koja je izgubivši nevinost Kenedijevom smrću sledećih 15tak godina bila najuzbudljivije mesto na planeti, meka umetnosti i provokacije, osvajač slobode i ogromna država sa popriličnom dozom anarhije. Kraj 70tih i početak 80tih doneli su Zvezdane ratove (filmske i vojne), naftnu i krizu sa taocima, talasanja u naizgled monolitnim komunističkim zemljama (Poljska, Kosovo, Titova smrt) i sve je krajem te i početkom sledeće decenije otišlo bestraga. Mi koji smo tada čitali Mikin odgovor Keroucovom "Na putu" sanjarili smo u stvari o jednom mestu i vremenu koji više nisu postojali, a Mikino učešće u svemu tome činilo nas je ponosnim i pokazivalo nam da smo deo jednog velikog i šarenog sveta koji samo čeka na nas. Već sledeće godine shvatili smo da je Blues tužna muzika kada su vojne trube zasvirale uvod u nešto što je na kraju ispalo posmrtni marš.

Miko, slava ti.

EKSKLUZIVNO: Politika - Kultura * Umetnost * Nauka, ,,Izmišljeni život" prepiska Oklopdžić/Marković 2003-2007, 2.10.2012.
Elektronska razmena tihe patnje

Odlomak iz e-mail prepiske između reditelja Gorana Markovića i pisca Milana Oklopdžića koju uskoro pod naslovom ,,Izmišljeni život" prepiska Oklopdžić/Marković 2003-2007, objavljuje ,,Klio"

26.5.2005.
Subject: pisamce

Dragi Gogo,
Stvarno, dugo toga nije bilo. Ni dužeg pisma, ni produžene reči, niti opisa. Gi de Mopasan je imao običaj da stavi mladoga Flobera ispred hrastovog stabla i kaže: ,,Opisuj ga... vratiću se za nekoliko sati."
Evo, ja se vraćam posle tih nekoliko sati. Kod Srba se sati mere godinama i vekovima. Sve između je vrlo kratko i nije vredno opisivanja. To su Turci znali. Naučili su nas da živimo između dva sevdaha.
Preselio sam se u novu kuću. Imam i novu protezu na desnoj nozi – sa fleksi stopalom. Sada hodam bolje nego ikada ranije jer cenim hodanje. To je neverovatno vredna stvar. Nije, naravno, stvar u pokretu, već u slobodi. Bio mi je potreban ovaj put ovamo i jedna amputacija da skroz razumem ,,Easy Rider".
Pisaću ti o tome, obećavam.
Sada, nekako, ponovo uspostavljam kontakt sa osobama retkim i dragim. Pitao bih te odmah: kako ti je majka? Čim pomislim na svoju majku, pomislim i na Oliveru. Viđao sam je pred odlazak kako svrati u ,,Metohiju", bezvoljno, kafana je vonjala na amonijak i jeftini vinjak – da nešto saopšti Dušku B.
Nisam mislio da krenem u memorabiliju, ali to je neizbežno kada iz jednog kraja sveta pišeš o istom delu sveta. Nas deli isti deo sveta. Dejan K. mi je na pitanje 'Viđaš li Gogu?' bezobrazno odgovorio potvrdno uz opasku da si sada uglavnom okupiran 30-im.
Javi se. Da možda uspostavimo redovnu elektronsku razmenu tihe patnje. Uz debelo zezanje, naravno.
Tvoj Mika

25.6.2005.
Subject: Čubura

Čitajući ,,Horseless" palo mi je na pamet: kako taj čovek koji je napisao ovo može da živi u Americi? Na prvi pogled može izgledati da je autor opsednut tom zemljom, da je prosto obožava, ali čim zagrebeš malo ispod površine shvataš kako je njegova celokupna poetika zasnovana na nečem jako, jako lokalnom i od Amerike veoma udaljenom. Štaviše, mislim da je ,,Horseless" neprevodiv ne samo na engleski već na bilo koji jezik osim beogradskog (zapravo, čuburskog).
Ostaje, naravno, mogućnost da je pisac, po dolasku u tu prekomorsku zemlju, promenio iz osnova svoja shvatanja, stil pisanja i da se okrenuo temama koje sa Čuburom nemaju baš mnogo veze. Ali, ja u takvu promenu ne verujem. O čemu li, dakle, Milan Oklopdžić misli, šta sanja u Kaliforniji? To ostaje pitanje na koje, verovatno, ni sam M.O. nema eksplicitni odgovor.
A pro pos... Preksinoć sam bio na Čuburi. Tvoj alter ego, oličen u mojoj bivšoj devojci Rajki Milović, nekadašnjem izuzetnom dizajneru, koja je imala taj peh da sahrani dva muža (ja, koji sam se našao između njih sam, izgleda, čudom preživeo) živi sama u potkrovlju jedne od onih naherenih kuća u Cerskoj ulici. Kako već dugo nema posla, preživljava vrlo teško: hrani se slanim keksom i jabukama. Ja ponekad svratim, porazgovaram malo sa njom ni o čemu i ostavim koju kintu, tek da joj se nađe.
Ona se, kao svi vi Čuburci, ne žali ni na šta. Živi ponosno svoj užasni samotnički život. Ipak, cela kuća, svi zidovi, vrata, predmeti, sve je oslikano fenomenalnim ornamentima. Oni nisu za izlaganje, samim tim što predstavljaju deo njenog doma i ne mogu se preneti na neko drugo mesto, ali i zbog činjenice što ona to ne želi nikome da pokaže. Nešto tako treba ipak videti. U njih su utisnuti sav užas i sva lepota samotništva. I baš zbog toga što su apstraktne i savršene, svako ko posmatra te čudne kombinacije u njima može prepoznati sebe.
Kada sam izašao napolje, Čubura je odisala svojim čarobnim propadanjem. Iako su tu i tamo već počele da niču nakazne novogradnje koje finansiraju novokomponovani bogataši, još uvek je bilo baba koje su sedele na šamlicama ispred svojih trošnih domova i frajera koji su pikali fudbal po sokacima kroz koje retko prolaze automobili. Iz dvorišta su dopirali glasovi lokalnih opajdara i lavež džukaca, a iz podruma se širio miris memle koja je, privučena iznenadnom toplotom, izašla u letnju šetnju. Uživao sam i za tebe.

3.7.2005.
Subject: mudraci?

Brana i ja smo sa dve banane proslavili 28 godina braka. Jednu bananu ostavili za sutra. Kažu da tako rade mudraci koji varaju glad na svakom koraku.

Subject: Re: mudraci?

            Kada neko proslavi 28 (ili već nekakvu takvu brojku) godinu braka, to u meni izaziva neodoljivo osećanje zavisti pomešano sa još neodoljivijim utiskom o promašenosti sopstvenog života. Stvarno, Miko, ne mogu da zamislim veću sreću od one koju moraš osećati pri pogledu unazad, pri osećanju da tvoje dete (deca?) nastavljaju tvoj život, ma kako on ponekad izgledao jadan, trošan i osuđen na propast. Tvoje ga dete produžuje u nekom neodređenom, nikada sasvim predvidivom i logičnom pravcu, ali ga, dođavola, nastavlja. Ti nikada nećeš znati kuda se njegov život kretao i kako će završiti, ali znaš sigurno da si predao štafetu i da ona putuje dalje. Ako tome dodamo 28 (ili već nešto slično) godina razmene osećanja, misli i ljubavi sa jednom jedinom osobom, onda stvarno ne mogu da ti ne kažem: blago tebi, druže.
            Moja druga žena, Dragana, sa kojom sam proveo osam godina teškog, mučnog života, punog užasnih svađa i nerazumevanja (mlađa je od mene 29 godina – dakle mogla bi biti tvoja i Branina ćerka), razvela se od mene pre godinu dana, zaljubila u nekog upišanka koji je oženjen i koji joj je odmah uvalio dete. Ona ga voli svim srcem, bez obzira kakva je to osoba, uprkos njegovim očiglednim manama, i rodiće to dete zbog toga što je začeto iz ljubavi. Danas idu na ručak da to proslave, onda će se on vratiti svojoj ženi, a Dragana u svoj stančić da čeka njegovo dete.
            Ja dece nemam i, sva je prilika, nikada ih neću ni imati. Izvesno je čak da ću crći sam u mome lepom stanu koji gleda na Kalemegdan. Ti, koji si neka vrsta izgnanika iz svoje zemlje, ne možeš pojmiti koliko više imaš razloga da budeš srećan i zadovoljan svojom sudbinom.
            Čestitke za godišnjicu!
            Goran

18.9.2005.
Subject: Ca. Blues

Hahahahha. Pa stvarno, ne mogu da vjerujem!!!
A što se tiče tog 'šta ima još?' – sačekajte da dođem sebi pa Vam sve lijepo opričam. Može? 
....
Evo, došla sam sebi.
A sad zamislite nekog pisca koji je Vama bio kultni. Ne mora on biti ni najbolji, ni neko čije ste sve knjige pročitali... I zamislite da Vam se javi mailom. )))))))))
Evo me poput kakve šiparice koja je susrela idola čije je postere lijepila po sobi.
Elem, šta ima?
Ima svega, ne znam od čega da počnem pa ću Vam reći ono osnovno. U biti, mogla bih to reći jednom rečenicom, možda bi Vam to bilo draže.
Mika, Oklop Mika, hvala Vam što ste našu adolescenciju učinili pametnijom i duhovitijom. Hvala Vam što ste nam dali toliko snova i neke lude nade i vjere u naš način razmišljanja koji je knjiga samo 'podebljala'.
Generacija klinceza 1975–1976, Bugojno, Bosna

A sad ona duža varijanta.

Bosna, Bugojno, 1991

U društvu se pojavila knjiga roze korica.
I kako to obično biva, išla iz ruke u ruku.
Otimali smo se za nju jer oni što su je pročitali prvi već su počeli da ubacuju rečenice tipa:
,,Ja ne radim nigdje: suviše sam lak za težak posao, suviše sam težak za lak posao i suviše sam sexy za noćni posao."
Koliko god rečenica sama po sebi, van konteksta, zvučala odlično, svi smo živo žudili da otkrijemo iz kojeg konteksta, koje atmosfere i kojeg ludila je izvađen taj biser.
A onda smo se jednostavno prepoznali...
Da Vas sad ne bih zamarala detaljima o našem entuzijazmu, jer vjerujem da ste se toga dovoljno naslušali, samo ću dodati da je to, jedno jedino izdanje kojim smo raspolagali, svasta proživjelo. Jednom je čak letilo sa 8. sprata jer se jedan od tata strašno naljutio (od tog momenta smo ga prozvali Komandosom).
Knjiga je išla po raznim izbjeglištvima i zemljama i danas se, koliko znam, nalazi u Torontu.
Eto toliko o Ca. Blues-u.
Šta ima kod Vas?
Jeste li još uvijek u CA?
Je l' predajete još uvijek?
(Ovo zvuči kao:"Kako žena, kako djeca?")
Možda glupo pitanje, ali, da li ste ostali u kontaktu s nekim od likova iz knjige?
Inače, juče smo Vas spominjali na bosanskim blogovima. Imate pozdrav od ljudi koje ne poznajem, ali ste nas spojili Vi i Bukovski, nakon što sam ja postavila neke vaše odlomke na svoj blog.
Želim Vam ugodan dan!
 
P.S. Ja bih voljela da mi odgovorite sa par riječi, pa da mogu izvijestiti svoju ekipu zabava i šala i reći im: ,,Pozdravlja vas naš drug Oklop, Mika Oklop!"
P.P.S. Izvinjavam se ako mi je ton slobodniji, ali ne mogu Vas zamisliti drugačijeg nego kakvi ste bili kad ste pisali knjigu, pa samim tim ne mogu već 'drugarski'.
Amina

Re: Subject: Ca. Blues
Dragi Miko,

Pismo koje si dobio je, naravno, jedan od razloga zašto ujutru ustaješ i pereš zube, umesto da sebi prosviraš mozak. Ako si pisac, onda je još bolje: nema granica, čak ni jezičke barijere (sećaš se, pogrešno sam pretpostavljao da ona u tvom slučaju smeta). Ne, čoveče, neka mlada Bosanka ti piše kako čitave nove generacije otkrivaju svet uz tvoju pomoć. Ima li čega važnijeg? Ili ovako: ako nešto za čovečiji život ima bilo kakvog smisla, nije li to upravo dokument koji je stigao u tvoj računar?
S druge strane, samo pismo je veoma lepo i plemenito. Ono sadrži pristojni minimum podataka o pošiljaocu koji očigledno nije bilo ko. Ne samo da ima dobar ukus nego je i dovoljno skroman da svoj gest ne smatra značajnim.
Na kraju, ti ove reči zaslužuješ. Objektivno. Ti si značajan pisac sa značajnom sudbinom. Retko kada se stekne mešavina talenta i hrabrosti. Znam mnogo darovitih ljudi koje su prave uštve i mnogo plemenitih duša bez talenta. Ti si, međutim, ona najbolja kombinacija.
Pozdrav sa Neurohirurške klinike. Goran.

1.11.2005.
Subject: Tek da se kontakt ne raspline
           
Danas je Halloween: klinci se oblače u razne kostime i stavljaju maske, kucaju na vrata, ti im daš bombone i oni te ostave na miru, jer su, naravski, ljuti i opasni. Imam novu protezu (treću), pa se puvam tako što trčim da otvorim vrata i iznesem pred decu pletenu korpu sa slatkišima. Siguran sam da znaš za taj praznik: objašnjavam ti, zapravo, kako se osećam. Stranac u zemlji čuda. Alisa je propala nadole, ja sam otišao nagore i pukao kao pička.
Ne postoji bolji lek od dečjeg smeha. Ja ne sakrivam protezu: nosim šorts i svi vide najsavremeniju tehnologiju u kretanju. Predložiću ACA (American Coalition of Amputees) da u svaku metalnu šipku ugrade recorder sa varijantama dečjeg smeha.
Rano ujutru nastavljam započetu potragu za KEG.
Ovde je toliko lepo vreme (Indian Summer), da mi se čini kako ima dva sunca: jedno jutarnje i drugo predvečernje.
Javi mi neke vesti iz Bgd. I Ljuba Baba otidnuo. Za ćaleta sam se obradovao kao da mi je rodbina. A možda i jeste?
Mika

22.10.2005.
Subject: tel

Gorane,
Moj sin me je zamolio da pozajmi moj cell tel. dok je boravio u Reno-u jer njegov ima samo lokalni domet. Onda sam tek danas preslušao poruke, ima tvoje 4, ako se ne varam. Koji je tvoj broj? DK mi je jedanput dao, ali ga nisam stavio u comp.
Zemaljski dani teku. Uvalio sam priču u ,,Atlantic"", ne znam zašto je štampaju jer je totalno anti-amer: pet likova Liam Irac (Neson), Rade Yugo (Šerbedžija), Gerard Francese (Depardie), Monica Calabrese (Vitti) i James Augusta (Brown) sede i čuvaju Statuu slobode nakon 9/11. Dešava se ovih dana, u drugom Bushovom mandatu. Sve vreme razgovaraju o tome da je neprijatelj unutra, ne spolja. Sećaju se dolaska u Ameriku sa svojim roditeljima, uspesima koji su izbrisani nezadovoljstvima. Međutim, oni ne čuvaju kip, nego čekaju brod. Ukrcaju se na brod i odu.

1.12.2003.
Subject: KONZULAT (MIKA)....

Pasoš za staru Jugu

S.GREGOVIĆ – N.GALIĆ  12/1/2003, 6:28:56 PM

,,Dobar dan. Je li ovo konzulat SFRJ? Da li je konzul tu?"
,,Izvolite, on je na spratu."

Ovo nije šala. Ovakvi dijalozi se od juče vode u lepoj zgradi u Sakramento ulici u San Francisku, gde je u subotu otvoren konzulat, druge, velike Brozove Jugoslavije, kako su je zvali baš na šezdesetu godišnjicu stvaranja te države.
Generalni konzul SFRJ u San Francisku je Milan–Mika Oklopdžić. Rođeni Čuburac, poznat pisac i nepopravljivi nostalgičar. Na spratu je njegov kabinet sa grbom, zastavom ,,pokojne Juge" i velikim posterom Josipa Broza. Ispred konzulata je automobil sa diplomatskim tablicama.
,,Da neko ne misli da radimo nešto nezakonito, ili nedaj Bože, da se sprdamo", priča Mika. ,,Datum rođenja zemlje u kojoj sam proživeo najlepše godine, kao i mnogi, ovako sam obeležio. I odlučio da konzulat nastavi život."
Svako ko uđe u konzulat dobija kalendar za 2004. godinu za slikama znamenja velike Jugoslavije i na njemu stihove: ,,Kotrlja se život sve teže i teže, sve što beše lepo za tebe nas veže". Konzulat će izdavati Titove pasoše. Svako ko želi od juče može da dobije besplatno pasoš SFRJ. Crveni sa svim oznakama iz prošlosti, biće naravno simbolični.
,,Verujem da će mnogi poželeti da nose ovaj pasoš. I oni koji su ga nekada imali, a i neki mlađi. Prvi pasoš smo uradili za gospođu Jovanku Broz", kaže Oklopdžić.
Pasoše pravi firma ,,Jump Ship Studios" čiji je vlasnik Relja Penezić, čovek kome na auto-tablicama piše Tito. On je svoju kuću pretvorio u muzej druge Jugoslavije. U konzulatu se nalazi video-kaseta s filmom ,,Bitka na Neretvi" koji je prikazan u subotu za vreme svečanosti na Sakramento ulici. Mika kaže da je to neka vrsta simbolike – država koja je stvorena u krvi raspala se u dimu i krvi. Biće i drugih filmova iz vremena SFRJ koji će povremeno ovde moći da se vide. Filmova koji govore o sreći, zanosu, izgradnji i međunarodnom ugledu jedne velike zemlje koje više nema.
Konzulat SFRJ u San Francisku ima i svoje obezbeđenje. Čovek u milicijskoj uniformi iz Brozovih vremena zove se Bojan Knežević. Njegova pojava sa titovkom na glavi, himna ,,Hej, Sloveni", veliki grb SFRJ oko kojeg je ćirilicom i latinicom napisano Generalni konzulat SFRJ, izazvali su oduševljenje velikog broja prisutnih na otvaranju konzulata.

Izvor: "Politika", dodatak "Kultura * Umetnost * Nauka"
Objavljeno: 29. septembra 2012.

Grafički atelje Dereta je potpisao ugovor za objavljivanje  dela prvog urbanog srpskog pisca. U složenim tokovima naše proze, knjige popularnog Mike Oklopa imaju posebno značenje. On je u srpsku književnost ušao na velika vrata: godine 1981. objavio je roman "Ca. blues" u kome je opisao svoj boravak u Americi tokom magistrature od 1974. do 1976. godine i za koji je dobio prestižnu nagradu ,,Miloš Crnjanski". Među čitaocima ovo delo je ubrzo dobilo epitet kultnog ostvarenja o čemu govori podatak da je u tadašnjoj Jugoslaviji rasprodato u neverovatnih 100 hiljada primeraka! Posle romana "Ca. blues" Milan Oklopdžić je objavio romane "Video", "Metro" i "Horseless" koji su takođe izvrsno dočekani, i sadrže u sebi neku posebnu agresivnu snagu koja teži da promeni shvatanje sveta. Ta obeležja Oklopdžićevih  knjiga donela su mu karakteristike beskompromisnog pisca i isturila ga na čelo njegove generacije koja je ostavila svevremeni pečat u istoriji srpske književnosti.
Grafički atelje Dereta će objavljivanje sabranih dela Milana Oklopdžića otpočeti  upravo njegovim najpoznatijim romanom ,,Ca. Blues" čime želi da pruži priliku i novim generacijama da se upoznaju s delom ovog nesvakidašnjeg i kontraverznog pisca, ali i književnim kritičarima i teoretičarima za jedno novo, temeljnije vrednovanje njegovog uzbudljivog dela.

Autor: Milan Oklopdžić
br. str.: 336
povez: broširan
Format: 21 cm
Pismo: latinica
ISBN: 978-86-7346-904-1
Godina izdanja: 2013
Izdavač: Dereta
Cena: 778,00 DIN

KULTNI ROMAN BALKANBIT GENERACIJE!

Ovim romanom Milan Oklopdžić stekao je titulu prvog srpskog urbanog pisca. Svoj boravak u Americi opisao je kao putovanje kroz takozvanu Zemlju Snova i sećanje na vreme provedeno na Zapadnoj obali; kao jedan zastrašujući kalifornijski bluz: polietilenska Amerika 1970-ih, bez zrna pustinjskog peska, palminog lišća, bez divljine lovačkih srca uhvaćenih u zamku civilizacije, Amerika koja halapljivo guta matematičke laboratorijske snove LSD-25, IT-290, DMT... Ovo je knjiga koja po mnogo čemu predstavljala pravi literarni događaj, urnebesna ,,oda" zlatnoj mitomaniji tadašnjeg ,,svetog trojstva" (seks, droga i rokenrol), pisana filmskom kamerom i snimljena običnom pisaćom ,,remington" mašinom na kalifornijskom suncu u društvu besmrtnika – Hendriksa, Ferlingetija, Korije... Roman Ca. Blues ostavio je dubok trag u odrastanju mnogih koji poimaju život sa neke druge krivine i koji se nisu ustručavali da se dobrovoljno predaju zavodljivoj lakovernosti zarad sopstvenog spasenja.

Ja ne radim nigde: isuviše sam lak za težak posao, isuviše sam težak za lak posao, i isuviše seksi za noćni posao.

А у случају да неко није знао, син му се бави/о хопом

Mack Dames-The streets are calling

...a glumio je malo i u LOCKOUTu kraj Guya Pearcea i Petera Stormare...