ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: "chovekoid"St. Vincent - Marry Me
Na blogu odakle sam uzeo ovaj album dvadesettrogodisnju Annie Clark, koja se krije iza imena St. Vincent, uporedjuju sa Kate Bush, Tori Amos i Fionom Apple. Mene je od tih poredjenja vise privuklo to sto je pisalo da je ova devojka svirala gitaru kod Glenna Brance, a zasto ne reci, i slika sa omota ove ploce. Na njemu je jedna preslatka devojka, mrsava i sa krupnim ocima, izgleda dosta ranjivo i nekako otvoreno, sto mi se ucinilo malo drugacije od mnogih 'cudnih devojaka' koje kad se slikaju meni izgledaju nekako rezervisano i kao malo opijeno svojom jedinstvenoscu.
Skinuo sam album, unrarovao i preslusao, i odusevio se.
Ova gore poredjenja joj ne cine bas pravdu, Annie Clark i pored toga sto joj je ovo prvi album ima svoj glas, jasan i autentican. Muzika je potpuno genijalna, u sustini to je pop, dosta gust i kompleksan, ima dosta folk, soul i gospel elemenata, sama Annie svira gomilu instrumenata, a pomalo 'coshkast' gitarski rad (fenomenalan!) i 'pomerena' struktura pesama jasno otkrivaju avangardno zaledje, i to ponekad zvuci kao Feist koja je slusala malo vise Dereka Baileya. Njen sopran je jedan od najlepsih zenskih glasova koje sam cuo, izrazajan i raskosan, uvek koriscen sa merom.
Takodje, ono sto mi se ucinilo kad sam video omot, ta neka neposrednost, ispalo je tacno. Na primer, u naslovnoj pesmi kada peva "Ozeni me Dzone, pa da radimo sta ozenjeni rade" meni to zvuci bas iskreno i slatko, bez nekog mutnog polutona i feministickog 'ostatka' koji bi se mogao ocekivati da pesmu peva neka malo nervoznija zena, npr Tori Amos.

Sto bi rekle kolege sa bi bi sija, "A talent to watch" i jedan od najboljih albuma koje sam cuo u zivotu svome.




Na ovom blogu imate par pesama da poslushate:
http://www.blogowogo.com/blog_article.php?aid=818918&t=8

...HVALA na preporuci!!! Zbilja odličan album, muzički ekvivalent američkom hiper-histeričnoj književnosti, pomahnitalo, ali i nežno!!!

...preporuka i svaka pohvala za novenaravno,stilski raznorodne, sigurnom rukom postignute pogotke bash pravo u metu, mada sam ja, greshan i sitnichav, imao odredjene sumnje...

...dakle-1. TALIB KWELI- Ear Drum
          2. INTERPOL- Our Love to Admire

Hmmm, i ja za Taliba imam određene sumnje, da ne kažem ogromne. Mislim, jeste on CAR, ali, jebemliga, već njegov prvi solo album je bio za nijansu preterano MTV friendly za moj ukus (mada sam mu dao prilično pozitivan napis u, čini mi se ondašnjem OK magazinu). A kako mu pobro Mos Def snima sve gore ploče, ja nekako imam predrasudu da i Talib koga sam nekoć toliko voleo, verovatno ide u istom smeru. No, daću mu šansu. Zaslužio je.

joj, ja Mos Def nikako da svarim, a ortaci se bas przse. ali zato RJD2...  

Mosov 'Black on Both Sides' je opasna ploča. To bi ti se sigurno dopalo... RJD2 je sjajan ali ovaj zadnji album je malo... gej...

...jeste da su Mos Def & Talib Kweli udružili snage na zajedničkom im albumu, ali, mislim, da ukoliko želite da izvodite srodnosti, sličnosti i analogije na temu maestra Kwelija, mnogo je preciznije i plodotvornije razmišljati u pravcu predragocenog Commona..., zar ne???

Jeste, Talib je danas sličniji Commonu nego Mosu... Onaj album koji je uradio sa Hi-Tekom je, pak, meni dosta ličio na Mosa, to jest rekao bih da su se mogli primetiti uticaji Mos Defa. Ma, dragi su to meni ljudi, svi redom, ali skrušeno priznajem da su i Common i Talib za nijansu preproducirani za moj ukus u poslednje vreme i da radije trošim nešto sirovije iz srodne muzike...

...e, baš mi je drago što smo saglasni kako u strepnjama tako i u nadanjima for better days to come!!!

Ne možemo baš UVEK da se svađamo.   Uostalom, pošto ja još nisam ni čuo Talibovu ploču, većina mojih misli ovde izrečenih su predrasude duhovno obolele osobe pa ih ne treba tretirati sa mnogo ozbiljnosti.

The Angelic Process - Weighing Souls with Sand



"Bands like Jesu and Cult of Luna might be attracting the most attention with their distortion-drenched melodies, dubbed "metalgaze" by the perpetually pigeonholing music media, but it might surprise some that the Angelic Process have been doing it for longer than many of their peers. Comprised of the husband and wife duo of guitarist/drummer/vocalist K.Angylus and bassist/vocalist M.Dragynfly, the Athens, Georgia duo's latest album makes an astounding, indelible impression from the opening moments, combining brutality and noise with tenderness and aching melodies, unleashing wave after wave of aural beauty disguised as cacophony. The variation the pair displays is sublime: we get the drone of Boris, the experimental noise of Swans, the mechanical crunch of Godflesh, the epic scope of Isis, the awe-inspiring power of Neurosis, and the sumptuous beauty of My Bloody Valentine all at once, as the musicians croon and scream, the oblique vocals in the vein of classic shoegaze from the early 1990s. The enveloping effect of the album's mix is stunning, as the underlying melodies bring genuine warmth, radiating from the massive wall of sound. Far from a handful of iPod tracks, this is a full album that you need to set aside time for, an hour-long experience that haunts you as much as it entrances. It's one of the year's best extreme releases, and another top-flight release from the ever-reliable Profound Lore Records."

Dođe mi da samog sebe šutnem u lice kad vidim da sam dočekao rečenice koje počinju rečima 'Bands like Jesu and Cult of Luna'. Šta učini taj Džastin od sebe....    

John Powell - The Bourne Ultimatum

Odavno nisam čuo ovako moćnu orkestraciju a da je još i (kad to treba) tako lepo stopljena sa elektronikom. U principu nisam ljubitelj Media Ventures škole, ali Powell je izuzetak. Druga po redu tema - Tangiers može da se vrti na repeat. Jedva čekam film!

Bryan Ferry - Dylanesque

album Ferijevih obrada Dilanovih pesama i nije baš nešto što spada pod obavezno, ali ako ste Dilanov fan poželećete da čujete ove pesme u Ferijevoj interpretaciji, tj ako ste Ferijev fan biće vam zanimljivo da čujete šta on radi sa Dilanovim pesmama (mada se to moglo čuti i ranije), a ako niste fan ni jednog, možda posle slušanja postanete jer obrade nisu loše, neki aranžmani su prilično dobri, drugačiji ... bla, bla...

***(*)

Norah Jones - Not Too Late

Reklo bi se da album jeste slabiji od prethodna dva, ali nipošto razočarajavući, jer donosi poželjnu - osvežavajuću promenu u zvuku, ne drastičnu, ali po slušanju albuma očiglednu, što dovodi do izbegavanja monotonije i još jednog dobrog albuma sa par pesama koje se pamte i ostatkom koji se rado sluša. O briljantnom vokalu (najboljem!) drugi put.

***1/2

Michael Buble - Call Me Irresponsible

Obrade, standardi - nemaštovito, to danas može svako - reče neki hrvatski kritičar.
Pogrešno.
Niko to ne radi OVAKO DOBRO i zato M. B. nije samo "novi Sinatra" nego i novi Net King Kol, Din Martin, Bing Krozbi... itd.

****

Air - Pocket Symphony

Vrlo dobar album koji održava (posle nekih padova) ugled dueta AIR. U njihovom najboljem maniru melanholičnog elektronskog zvuka (doduše prisutna su različita raspoloženja) potvrđuju se kao dobri kompozitori. A i gostovanja pevača Pulpa i Divine Comedy su uspešna i zanimljiva.

****

III: Over The Under, novi album benda Down. posle prvog i legendarnog albuma Nola, sve ostalo je daleko ispod pocetaka, sto vazi i za III: Over The Under. mada je ovaj poslednji sasvim OK za poslusati. opasna svirketina, ah ti prljavi, seljacki, juznjacki rifovi Pepera Kinana. mrsno i fino, ali nista epohalno.

Quote from: "Milosh"The Angelic Process - Weighing Souls with Sand



The variation the pair displays is sublime: we get the drone of Boris, the experimental noise of Swans, the mechanical crunch of Godflesh, the epic scope of Isis, the awe-inspiring power of Neurosis, and the sumptuous beauty of My Bloody Valentine all at once, as the musicians croon and scream, the oblique vocals in the vein of classic shoegaze from the early 1990s.

veoma skromno.
ako je to imalo blizu istine, ljudi spojise vise muzickih galaksija u gitarski Eden.  evo skidam album upravo, bas da vidim jesu li upola dobri koliko se fale.

hej, pa ovo i nije lose. za sada.

skino sam par albuma ovih The Angelic Process, i uopste nisu losi. jeste da malo kukaju s vremena na vreme, ali citava atmosfera i zvuk ovog dvojca je da se useres. mada, sta se oni iskenjase Boris, SunnO))), Godflesh, Swans, itd, daleko, daleko do toga. ipak, fala, Losmi, za preporuku. slusace se i siriti dalje.  

Ja sam ga malopre pustio i prekinuo posle dvadeset sekundi, shvativši da ipak nije za kancelariju. Ali zato SUROVI Mikaela's Fiend jeste!!!! Kakvo ubijanje!!!

Izašao je novi ULVER i potpuno je fenomenalan.

album: Shadows of the Sun (2007)

Apsolutna preporuka, kakvu god muziku da preferirate...

novi Dave Gahan

... so, tell the girls he's back in town- hoću da kažem, Jay Jay Johanson se vratio, i to u vrhunskoj formi, svom genijalno promišljenom iščitavanju brelovsko-koenovskog nasleđa sa ovogodišnjim (malo je reči izuzetnim ) uratkom The Long Term Physical Effects are not Yet Known...A+

Beirut - The Flying Club Cup

Veoma zanimljiv nastavak potcijenjenog (i odličnog) albuma 'Gulag Orkestar'. Kvalitativno neujednačen, ali sa biserima na repeat kao što su 'Nantes' i  'Guyamas Sonora'. Preporuka, mada je izvjesno da ovo neće biti album godine (kao što je, bar meni, bio pomenuti 'Gulag Orkestar'). Pozdrav.

...BEIRUT su divota koja zaslužuje zaseban topic, ali, ja bih da skrenem pažnju  i na još jednog trubadura stilski-idejno-prostorno bliskog voljenom mi J.J.Johansenu... reč je o Jensu Leckmanu i njegovoj svežini "Night Falls over Kortedalla", s tim da je kod njega primetno nasleđe Belle&Sebastian, recimo, uz uber-dramatičnost u glasu, karakterističnu za, npr., Rufusa Wainwrighta...

Radiohead - In Rainbows

Remek djelo. Taman kad je linija 'Amnesiac/Hail to the thief' počela da pokazuje tragove zasićenja, a sličan zvuk smo čuli i na off projektu 'Eraser', ja sam, priznajem, očekivao yet another Radiohead album. Dobio sam nešto sasvim drugo, i napravljen skok, iako ne toliko radikalan kao onaj između 'OK Computer' i 'Kid A', sigurno je oštriji nego onaj između 'Pablo Honey' i 'The Bends'.

'In Rainbows' je prvi ROK album koji su Radiohead snimili još od kad su svratili do bolnice (ili laboratorije?) da pokupe Klinca A. Eksperimenta tek toliko da ne bude dosadno, pjesme koje mogu da se odsviraju i otpjevaju uz akustičnu gitaru, sa jasnom melodijom i efektima koji ne smetaju. Slušljivost oduševljava - ne mali broj ljudi koji smatra da Radiohead živi na tragu 'OK Computer' slave, može samo da plače nakon ovog albuma. Mogao bi da nastavim sa pasusima u superlativa, ali čemu to? Nabavite i čujte. TOLIKO je genijalno i predivno na najbazičnijem mogućem nivou. 10/10, i ja se ne sjećam kada me nešto ovoliko kupilo već na prvo slušanje.

P.S.

QuoteBEIRUT su divota koja zaslužuje zaseban topic

Apsolutno se slažem!

Scritti Politti - White Bread Black Beer

Nije baš super novo - od prošle godine je; jedan od onih/mnogih vrednih albuma čiju recenziju nećemo videti na popboxu, a istovremeno album, koji se mirne duše može preporučiti svakom ljubitelju pop muzike i jedan od boljih u 2006-oj. Na neki način podseća na Smile Briana Wilsona, samo na Scritti Politti način. Lepo je videti ovu grupu, tj njenog frontmena i jedinog člana u punoj formi posle svih godina. Nema hip hopa, kao na albumu od pre nekoliko godina, samo pop bisera, višeglasnih harmonija, intimnih ispovesti u muzičkom rasponu od elektronike do akustike, fanka i rocka i koječaga još. Rok trajanja slušanja - izuzetno dugo, bez dosade, a nije na prvu loptu.

*****

Popbox me podseti (http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5996 ) da mi ovaj odlican album cami na disku i niko ga ne slusa. Jadan...
A album je STVARNO ODLICAN!

Baroness - The Red Album

danas je zvanicno izasao novi alum benda Electric Wizard, s nazivom Witchcult Today. slusam ga par dana, i meni je ovo standardno gigantski predobro... sta cu kad mnogo volim ovakav trash.

Donesi ti to čiči danas na probu da se ne smaram po soulseeku!!!

Hell yeah!!!  
Moram to odma' da ujurim! (tj. cim se vratim s posla.   )

chicha, ima ti zamotam DVD u krpu zajedno sa gibanicom i slaninom, pa da se gostis kod srecka danas, dok ja namestam pedale.  

Pogostih se Wizardima, hvala, ali su mi pravo otkrovenje bili Meser Chups. Kakav FANTASTIČAN surf!!!

da, meser chups su tesko ludilo. relja bobic mi ih je davno uvalio..
odlican bend!

ja još pizdim što sam ih propustio na Palićkom filmskom festivalu 2006  

Eto ti... A ja juče čuo za njih prvi put...

Dillinger Escape Plan - Ire Works

Brzo i brutalno, tehnicki, lagano, melodicno, inventivno... Odlican album, bend koji ne stagnira, razvija se i istrazuje nove granice.

Hmmm, ja sam DEP slušao samo onaj EP sa Pattonom i to me izgleda nije dovoljno impresioniralo da ih tražim i dalje... Moraću da se zainteresujem...

U međuvremenu, evo nešto zbilja friško:

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6066

Slutim da će tekst biti blago editovan u narednih par sati pa imate priliku da sada vidite originalnu verziju prikaza novog Burialovog albuma, pre nego što podstaknem Nebojšu da ga dotera!!!

Sto se tice Dillingera, Calculating Infinity je bio brutalan i brz mathcore, usledio EP sa Pattonom koji ih je predstavio siroj publici, Miss Machine, koji je usledio, doneo im je slavu i, naravno, nalepio stigmu "izdaje" od najbrutalnijih fanova jer je mirniji i melodicniji, eklekticniji. Na EPu sa obradama se pojavila i obrada pesme Justina Timberlakea, sto je bilo smesno-zabavno, iako sama obrada nije parodirajuceg karaktera. Poslednji Ire Works je korak dalje u razvoju, stilski raznovrsniji, melodicniji (a opet, brutalan kad treba), korak nazad u pokazivanju Faith No More uticaja (ali im lezi), novine sa laganim uplivima elektronike...  Poslusajte pa se uverite. Meni se svidja.  

Eh, taj Burial... Nesto se slabo secam, a ne mogu da nadjem taj album, ne znam gde se denuo (mislim na stari). Untrue cu da pojurim po netu ovih dana.

Earth - The Bees Made Honey in the Lion's Skull

The Bees... vas tera da se smeskate sve vreme (iako ce vas neko mozda cudno gledati), daje savrsen uvod u naporan dan, predstavlja vam vase probleme kao "pero lake" za resiti...
Kakva pozitiva!  
I kakve boje na klavijaturama...  

'ladno izas'o novi Earth! svaka im zlatna. evo sad sam skinuo malog buraza sa WOWa da skinem torrent.
blasphemeru, fala ti ko bratu rodjenom za vest.

ps
jos sada vidim da im je Bill Frisell gost na albumu!!!!! covece, kakvo je onda ovo cudo. Frisell i Earth. genijalno!

Joj, mene su smorili recentnim skretanjem u kantri/ Amerikana smeru. Doduše, tu će Frissel da se uklopi ko kec na jedanes... Ajde, daću mu priliku...

Ne znam da li je ovome mesto na ovom topicu, posto je ovo demo (ili self released), ali je vredno skretanja paznje:
My Own Private Alaska
Dade mi ovo dobar prijatelj, velika lozara, pa se nalozih i ja.    Tri lika- klavir, bubanj i glas. Sviraju screamo (najsire receno). Pun zvuk, bogato i romanticno.    Francuzi neki. Evo, nadjoh ih i na MySpaceu. Overite obavezno. http://profile.myspace.com/index.cfm?fuseaction=user.viewprofile&friendID=168947812

Novi Ulver ?!
Flipnuo sam kakav je zvuk - "nisam očekivao" blago je reći.

Tuxedomoon
Vapour Trails
Fenomenalno.
Doduse, ne znam sta im je trebala ona prva stvar "Muchos colores"...  

  molim? zašto?!!!
on je živ!!  

Ti izgleda ne pratiš VH1, tico? On je tamo svaka dva dana u nekoj novoj ulozi, jal voditelja, jal izvođača, jal spadala.

Quote from: "Meho Krljic"Ti izgleda ne pratiš VH1, tico? On je tamo svaka dva dana u nekoj novoj ulozi, jal voditelja, jal izvođača, jal spadala.

ne držimo TV i kući  

btw, je l neko čuo ovo?

Quote from: "zakk"

Quote from: "Meho Krljic"Ti izgleda ne pratiš VH1, tico? On je tamo svaka dva dana u nekoj novoj ulozi, jal voditelja, jal izvođača, jal spadala.

ne držimo TV i kući  

Ispravno!!!

The Magnetic Fields - Distortion; prvi album koji sam preslušao u 2008. i odličan je, svaka preporuka za sve one koji vole prethodne Magnetic Fields albume.

Goldfrapp - Seventh Tree

Singl A&E je stvarno bezvezan. Upravo započeh preslušavanje i ostatak albuma ne obećava previše... Mada drastično drugačije zvuči nego osrednji Supernature, ovo za sada uopšte ne nalikuje na remek-delo Felt Mountain (kako neki porede); zvuk jeste mekši, opušteniji i Alison (tj. njen glas) dolazi do izražaja, ali sve zvuči prilično nemaštovito, nastavljam da slušam...