ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

PRINCE OF DARKNESS
Carpenter
***
3

zahvaljujući pliskenu, najzad nabavih i pogledah DVD ovog filma, PREDUGO dostupnog samo na shitty divxu.
da, hrvati su ga izbacili pre nekog vremena u verziji za trafike, i rommel mi ga je ljubazno nudio, ali u pitanju je bilo GOLO, bare bones izdanje pa nisam hteo.
ovo koje upravo odgledah ima AUDIO COMMENTARY BY CARPENTER + PETER JASON!!!

karpenterovi komentari su uvek zabavni za slušanje, zato sam i pohitao da čujem šta ima da kaže u odbranu ovog ostvarenja prema kome – kao što znate svi vi koji ste čitali novi EMITOR – ne gajim preteranu ljubav. blago rečeno. zapravo, reći ću da za jedan LOŠ film, ovo je sasvim OK film! to jest, koliko je loš, on uprkos tome, uspeva da donekle bude i dobar.

da se razumemo, ja karpentera veoma volim: baš sad nešto vraćam film i shvatam da je on JEDINI horor reditelj koji je od mene ikada dobio čak DVE PETICE (halloween + the thing): to je uspeh kojim se ne mogu pohvaliti ni kronenberg, ni krejven, ni romero, ni arđento (koji, zapravo, nema nijednu) niti neki drugi.
dakle, to put it bluntly, to je čovek koji je čak dva puta, po meni, potpisao savršena horor remek dela.
to je MNOGO.

ali, istovremeno, moram reći da – i pored toga – taj isti čovek uspeva da me iznervira svojim offhand pristupom žanru, koji je zapravo strašno simplifikatorski, površan, nepromišljen (u idejnom smislu: ne govorim sada o tehnici izrade), primitivan, sirov, strašno low budget, strašno B-movie mentality! kako je jedna takva sirovina uspela čak 2 puta da ubode jack pot, a jedan sofisticirani genije poput kronenberga samo jednom (za THE FLY) – jedna je od misterija života, koje čak i imaju neko svoje rešenje. recimo da je kronenberg experimentisao sa stvarima koje niko drugi nije nikada ni pokušao, pa čak i kad nije sasvim uspevao, ono što je postizao, sa svojim četvorkama, znatno je respektabilnije od karpenterovih simple-minded petica. donekle.

dakle, DVD komentar.
zabavan je veoma, smejao sam se nekoliko puta. isprva mi se nije sviđalo što je peter jason tu, mislio sam: šta će bre ovaj ovde, jaka mi faca, epizodista u filmu, neprimetan, o čemu će pa on da priča, pustite karpentera samog! međutim, ispade da je to odlična ideja.
pre svega, zato što je karpenter copina koju boli patka za bilo šta, pa i za svoje filmove: on je pola stvari pozaboravljao, i sa samog snimanja, i iz scenarija: on se uopšte ne seća nekih ključnih stvari iz svog scenarija, kako i zašto i odakle neke stvari u njemu, i jason ga stalno podseća i (razumno i tačno!) objašnjava šta je k. hteo da kaže ovim ili onim rešenjem!
takođe, jason ispade vrlo duševan čovek, sasvim na nivou karpentera, pa i više, i njegove pošalice bitno su razmrdale i smešljivijim učinile slušanje ovog komentara.

u ovoj priči malo se toga novog može saznati o samom filmu, jer k-a ne zanima ni filozofija ni ideje ni šta je pisac teo da kaže, ni otkud mu ta priča i likovi; umesto toga, srećni smo kad, svakih 20ak minuta, prokomentariše kako je snimio ovu ili onu scenu, i koji su problemi bili involvirani tijekom toga.
sasvim predvidivo, kao što sam i napisao u textu o PRINCU TAME (izbačenom iz FAUSTOVSKOG EKRANA a ubačenom u EMITOR), sva ta žvaka sa kvantnom fizikom i mistikom i starim spisima i tahjonima i metafizikom je bačena kroz prozor k-ovim komentarom: "it's all mumbo-jumbo. it's a horror movie!" pri čemu je ovo ' horror' izgovoreno sa blagim samopodrazumevajućim prezirom, kao: pa naravno da je scenario sranje, ovo je jebeni horor, šta očekujete, bergmana?
i ne samo što je sve to mambo-džambo, nego je na više mesta više nego očigledno da k uopšte nije imao jasan koncept o zapletu, i silama koje ga pokreću, i zakonitostima vezanim za njih, nego je ubacivao fore i fazone kako mu koji padao na um, zato što deluju cool, jer su mu se učinili OK, a ne zato što na bilo koji koherentan način doprinose celini. (npr: zabavno je bilo otkriti da je onaj znak koji izrasta iz modrice 'izabrane' devojke k. pozajmio sa omota albuma BLUE OYSTER CULTA. znate, onaj krst sa donjim krakom u obliku 'udice'. pita ga džejson: i šta ti znači taj znak? a k. kaže: jebem li ga, izgledao mi zanimljivo pa sam ga turio.)

i to se i vidi, i to mi i dalje, i posle ovog gledanja, smeta.
P of D je načas zakoračio ka nečem vrednom i kvalitetnom, ka moćno jezivoj i stravičnoj premisi, a onda je sve to degradirao u još jednu dosadnu varijaciju na 'siege movie', sa gomilom bezličnih i antipatičnih likova koji se jure po hodnicima i ponašaju kao dileje i kojima se dešavaju neke sve dosadnije i sve gluplje i sve ne-jezivije stvari, pri čemu se brzim tempom i glasnom muzikom pokušava nadomestiti NEDOSTATAK PRAVIH DEŠAVANJA I PRAVE KULMINACIJE.

zapravo, jedine vrhunske stvari u POD su:
1.   kamera geri b kiba;
2.   karpenterova muzika, i
3.   gluma d. plezensa.

to nije dovoljno za ODLIČAN film, ali je dovoljno za solidno, delimično iskupljenje vulgarno trećerazrednog scenarija.

Quote from: "Ghoul"a jedan sofisticirani genije poput kronenberga samo jednom (za THE FLY)

Znači VIDEODROME po tebi nije savršena petica? Jeste da ti je sistem ocenjivanja inače užasno strog, ali opet...
a i BROOD dobija maksimalnu ocenu od mene, od ne-horora ima Kronenberg još dva remek-dela.

a za Karpenterovog PRINCA isto petica od mene, jer sveukupnost veličanstvene celine prevazilazi sve pojedinačne nedostatke tj. ne mora svako remek-delo istovremeno biti i savršeno (ma koliko ovo možda kontradiktorno zvučalo).

Quote from: "Milosh"Znači VIDEODROME po tebi nije savršena petica? Jeste da ti je sistem ocenjivanja inače užasno strog, ali opet...

4+
5 znači da od toga ne može bolje ni u kom bitnom smislu, nema se šta primetno popraviti.
videodrome meni gubi zalet u poslednjoj trećini, i sa tom sumnjivom konspiracijom i pretvaranjem u 'hired gun' film gubi kompas i... više se prekida nego što se smisleno završava.


BROOD nema maksimalnu ocenu od mene jer genijalan koncept koristi samo 58,66 %
voleo bih da neko (kronenberg?) uradi RIMEJK tog filma, koji bi tako dobru foru upotrebio bar 90%.
prepametna ideja da bi se traćila na nešto što je, u suštini, slasher sa decom-mutantima.

Quote from: "Milosh"a za Karpenterovog PRINCA isto petica od mene, jer sveukupnost veličanstvene celine prevazilazi sve pojedinačne nedostatke

voleo bih da u celini vidim nešto veličanstveno, ali jedino što ovde poprima veličanstvene razmere, za mene, jeste sposobnost karpenetrova da SVAKU jebenu ideju, ma kakva i kolika bila, svede na 'gomila ljudi u jednoj sobi'. kad su u pitanju lokalne, sitne, male pričice, kao NAPAD NA POL. ST. 13 ili MAGLA, to još i pije vodu; ali kad imaš ovako pompeznu priču, a sve ti se svede na grupicu tupavo-smešno-traljavih 'zombija' koji se jure po hodnicima i pljuckaju jedni drugima flavor-aid u usta.. to je onda nesnosna degradacija i čista budalaština.

Princ Tame me je uvek, pri svakoj reprizi iznova fasciniranio besprekornom artikulisanom formon, u vidu fotografije (slike + polozaja i pokreta kamere), muzike, tempa, mizanscena (obratite paznju kako Karpenter ingeniozno orkestrira veliki broj aktera u istim scenama, u malom I skucenom prostoru, I koliko sve to izgleda jasno, koliko se ima osecaj prostorne orijentacije).

Nikada nisam osetio nedostatke u samoj sadrzini. Cak naprotiv, prosto ne mogu da zamislim  sta bi tu jos moglo da se zbudzi, ili daleko bilo prekroji I prepravi da bi film bio bolji, a da se ne narusi forma, I izmeni smisao celog filma. A o tome bi bilo sumanuto pricati.

Takodje mislim da film treba strogo gledati kao Karpenterov, koji jeste prvenstveno film forme a ne sustine. Komparativno, Karpenter sa PoD-om, postize I mnogo bolje emotivne rezultate u meni gledaocu nego sto recimo postize Argento sa daleko besmislenijim filmom kao sto je npr. Inferno, koga takodje izuzetno volim, i koji ne bi bio to sto jeste da je smislen, idejno, ne tehnicki. Sumanuto bi bilo kritikovati vecinu likova I izgovorenih recenica jer one sluze da budu misici za pokretanje kostura atmosphere I samih scena. A sto se tice samih likova, njih ne da ne smatram glupim I povrsim vec uzasno simpaticnim, a poneke smatram I genijalnim, kao sto su likovi V. Vonga D. Plezensa, J. Parkera I P. Jasona. Ostali likovi su kao kolektiv fantasticni, savrseno se uklapaju svojim fizionomijama I kolorom svojih kostima u nenadmasno snimljene hodnike, u kojima svi zajedno cine fascinantan, kompleksan mizanscen koji vodjen pulsirajucom elektronikom  me stalno podseca da je film prvenstvena vizuelna umetnost, I da su remek-dela retka.

Princ Tame  pogadja u centar vojom napetoscju, atmosferom, I prikazima u vidu video poruka iz buducnosi I ogledala u vidu dimenzioportala, koje su mi mastu zagolicale mnogo vise od kojekakvih prepametnih filmova.

Princ Tame je remek-delo. Tacka.

Karpenter poznaje zanr I vrlo je iskren. To se da videti I u njegovim filmovima. Zanrom se koristi da ostvari ono sto je filmu glavni, ako ne I jedina zadatak: da uplasi I zabavi. Da ne bude dosadan. On sve to isporucuje i daleko prevazilazi i obogacuje, i to ga  kosta autorstva i slave.

Muka mi je od mora pametnjcakovica koji svojim filmovima sve nesto hoce mnogo pametno da kazu, a nemaju sta da pokazu. Posebno mislim na zanrovce. Nemojte da mislite da imam nesto protiv pametnih filmova.


Ghoulchino, PoD se se od pocetka postavlja u skladu sa pejofom. Nepretenciozno se postavlja pricom I likovima, I vec u prvim kadrovima biva jasno da su stil I atmosfera u prvom, a mambo dzambo u...trecem planu. Ko prizna, pola mu se prasta, a ako je pride I lep, sve mu je oprosteno.

Moram da kažem da sam prijatno neiznenađen činjenicom da Ghoul smatra da je PoD manje-više smeće. I da mi ovo

Quotena više mesta više nego očigledno da k uopšte nije imao jasan koncept o zapletu, i silama koje ga pokreću, i zakonitostima vezanim za njih, nego je ubacivao fore i fazone kako mu koji padao na um, zato što deluju cool, jer su mu se učinili OK, a ne zato što na bilo koji koherentan način doprinose celini.

zvuči apsolutno ispravno. Jer sam baš takav osećaj i imao gledajući film. Dobro, Karpenter je tada bio u fazi pravljenja B-filmova ali neke stvari naprosto ne mogu da se urade s namerom. A neke druge stvari (na primer kastovanje Alisa Kupera kao ubervillaina) su verovatno dobro izgledale na papiru, ali u filmu...

plisskene, slažem se da je lepim dečacima mnogo što-šta oprošteno, ali ti nisi baš toliki lepotan da bih ti progledao kroz prste za sledeće:

"besprekornom artikulisanom formon"= ako želiš BESPREKORNO artikulisanu formu, gledaj HALLOWEEN, koji je JEDINI k-ov film na koji se ta tvrdnja može primeniti u potpunosti i koji bi se zbog toga morao izučavati u SVAKOJ školi – i pritom ne mislim samo filmskoj, nego u svakoj gimnaziji, umesto TIHOG DONA, recimo, ili tako neke bespotrebne smaračine.
u PRINCU forma nije besprekorna.
to se vidi i u sledećem:

"mizanscena (obratite paznju kako Karpenter ingeniozno orkestrira veliki broj aktera u istim scenama, u malom I skucenom prostoru, I koliko sve to izgleda jasno, koliko se ima osecaj prostorne orijentacije)"
=ma jok, grešiš: navešću ti samo JEDAN primer, od desetak mogućih: pogledaj samo scenu u kojoj p. jason ugane rame pokušavajući da razvali vrata – u prvom kadru on, zajedno s još dvojicom udara u ta vrata. onda rez na spoljnu stranu, pa nazad – i u drugom kadru NJEGA UOPŠTE NEMA, ni na samim vratima ni u njihovoj blizini! ili kasnije, kad postane 'opsednut' – i NE RADI NIŠTA, k. kao da je zaboravio na njega: jebote, pa oni se čak i šale na tu temu tokom komentara, ako si gledao/slušao! kao, 'a gde sam ja za sve ovo vreme dok se ovi ovde deru i probijaju kroz zidove?' a ovaj će 'sigurno sam otišao na partiju golfa u malibu!'

kakva crna jasnoća, kakva prostorna orijentacija?
osobe zadužene za kompjutere nestaju, to niko ne primećuje niti reaguje, kompjuteri rade sami od sebe, niko se ne uzbuđuje zbog toga, neki likovi ceo film statiraju u pozadini (onaj jedan sa tupim licem i bujnim 80ies frizom, ne znam da li ima 2 replike u celom filmu, uopšte ne znam šta će tu!), kakva orijentacija, to je HAOS a ne sistem! pogledaj smešnog wonga kako trčka okolo NE RADEĆI NIŠTA PRITOM! a i kad radi – on radi: šta? PRSKA OPSEDNUTE JEBENIM GAZIRANIM NAPITKOM dok mu saučesnici to isto oličenje treskaju po glavi i ramenima JEBENIM CIGLAMA! pa ko bre ovde koga zajebava? jel to treba da bude napeto? jezivo? strašno? jel to ta " besprekorno artikulisana forma"? meni je to neoprostivo iskliznuće u tonu, imbecilna sprdačina koja dolazi niotkuda u naizgled 'ozbiljnom' filmu! isto kao i neduhoviti comic relief azijat koji, usred napete scene, priča bezvezni vic dvema opsednutim curama koje, iako u sebi već nose moći jebenog PRINCA TAME, tu moć iskazuju samo tako što telekinezom pomeraju krevetac koji bi i trogodišnje dete moglo, i što učine da vrata azijatovog klozeta NAPRSNU! pa ova bedna i ništavna ljucka bića brže uspeju da probiju ZID (nekih 20 minuta im treba za tu radnju! 20 minuta u filmu o PRINCU TAME!) a za tih istih 20 minuta 'napetosti' ove 2 ŠMIZLE TAME ne mogu da svojim telekinetičkim moćima probiju jedna drvena vratanca! jebala te " besprekorno artikulisana forma" – to je prosta lenjost, tipičan late-carpenter boli-me-kurac fazon!

koje ti to "emotivne rezultate" postiže sa onim tupavim BRKOM (de ga nađe i zašto ga stavi za glavnu ulogu, nikad bezličnijeg i mrtvijeg lika ne videh u gl. ulozi!) i onom ljupkom, ali jednako bezličnom i neharizmatičnom curom čija finalna ŽRTVA nema nikakvu težinu jer ni nju ni njega nismo uspeli ni da upoznamo kao ljucka bića tokom filma koji je bio suviše preokupiran balansiranjem gomile bezličnih, imbecilnih 'likova' (bolje reći statista) koji se gube i nalaze po hodnicima kao horda hormonima zaslepljenih retardiranih tinejdžera a ne kao nekakvi rocket scientists!

molim te objasni šta nalaziš "genijalnim" u ovim i ovakvim likovima? plezens i vong nisu čak ni autohtoni likovi iz ovog filma: plezens reprizira svoje zloslutne nagoveštaje iz HALLOWEENA a wong je neznatno 'našminkan' u odnosu na BIG TROUBLE... i jedino se svojim fizičkim atributima razlikuju od bilo koga drugog. ŠTA SE DEŠAVA U NJIHOVIM GLAVAMA? da li plezens zna nešto više, i to krije? kako vong reaguje na susret sa PRINCOM TAME? da li ti ljudi uopšte zaslužuju da se nazovu 'LIKOVIMA' –a nekmoli "genijalnim"???!!! po čemu? ko su uopšte ti ljudi?

što se tiče "fizionomija", ni tu se ne slažem, mislim da je POD jedan od najgore kastovanih filmova u istoriji dobrih loših filmova! od 'glavnih' pa do epizodista, to je živi užas od antipatičnih faca i neharizmatičnih, bledih, nikakvih fizionomija! sve mi je postalo jasno kad je k. priznao da je osoba zaslužna za kasting zapravo ona 'bag lady' s početka, ona uličarka sa crvima u plastičnoj čaši. film zaista i izgleda kao da ga je kastovala neka štrokava, neokupana, smrdljiva, crvljiva uličarka koja nema pojma o filmu!
koji "kostimi" bre, bezlične dreške koje je svako od njih doneo od kuće!

"ogledalo u vidu dimenzioportala" može da te fascinira samo ako su jedini izvor tvog 'obrazovanja' šugavi B i C filmovi kojima se toliko oduševljavaš: u školi mardija rustama očito nisu prikazivali koktoovu 'krv pesnika', snimljenu 50ak godina pre karpentera, sa mnogo efektnijim i poetičnijim scenama ulaska i izlaska iz ogledala!

"Karpenter poznaje zanr I vrlo je iskren" =pa iskrenost nisam dovodio u pitanje, štaviše, naveo sam već njegovo priznanje, koje se provlači kroz sve njegove komentare, a koj je u stilu: 'ej, ljudi, ovo je bre bezvezni horor a ne neka umetnos', to je sve mehanizam, pušmi-puli, ovo-ono, dža-bu, a-bre u-bre, to su fazoni za malu decu, bau-bau, mambo-džambo.' to što on, ponekad, ali u zadnje vreme sve ređe, ume da barata tim MEHANIZMIMA ne čini ga automatski umetnikom, niti njegovu nekoherentnu, nekontrolisanu, haotičnu, besmislenu tvorevinu "remek-delom i tačka"!

pomiri se s tim: k. je jedan solidan zanatlija koji je, dok je bio mlad i ljut, pravio neke ljute i beskompromisne i žestoke žanrovske filmove koji su snagom ubeđenja i efektnim ONE-NOTE tonom i solidnom egzekucijom uspevali da zabašure odsustvo bilo kakvog sadržaja, ili mestimično da izblefiraju postojanje nečeg nalik tome (u BEKSTVU i u STVORU). onda se on smorio, digo ruke od svega (otprilike posle komercijalne propasti STVORA) i on je, od 1982. pa nadalje jedan cinični, razočarani, jedva-zainteresovani HACK, jedan odradek koji je iz svojih filmova isključio i 'ono malo duše' koja je krasila dotadašnje filmove, i počeo da ili reciklira samog sebe ili (neuspešno!) da se dodvorava masama (VELIKO SRANJE U MALOJ KINI? NEVIDLJIVI ČOVEK? SELO PROKLETIH?).

PRINCE je pretposlednji veći trzaj u lešini nekadašnjeg karpentera, koji u drugoj polovini filma pokazuje jasne znakove rigor mortisa u telu ovog nekad bitnog reditelja.

Izem vam te "ozbiljne" analize filma, a niko da spomene da je glavna glumica pokazala grudi u filmu Dead & Buried.

Bogami Harvi,imas moju preporuku da potrazis film Singapore Sling.....

Sta sam imao da kazem rekao sam, ghoul je rekao svoje, i mislim da nema potrebe dublje ulaziti u analizu filma, ciji kvalitet zavisi od shvatanja gledaoca. Ja nikakvih problema nemam sa nestajanjem P.Jasona nakon pokusaja probijanja vrata i nezaposlenim V. Vongom, a da li bi ih ghoul uopste primetio da za to nije cuo u komentaru? To su nebitne stvari. Nista ne kvare.

O simpaticnosti likova bi takodje bilo glupo diskutovati, jer meni ako se svidjaju plavuse, tebi ipak mogu da se svide crnke, itd...

Ogladala i poruke su me zaista odusevile, a PoD-a sam prvi put gledao kao balavi klinac sa daleko manje godina i gledalackog iskustva nego sad. Valjda mi se da oprostiti sto bas tada nisam gledao tak koktiv film.

Ne brini se za moje skole, prosao sam ja sem rastamove jos nekoliko,  koje su i daleko ozbiljnije. Mozda bi bio dobar fazon da se presaltujemo na krimice, da recimo saberemo utiske opste lektire  "Goodfellas" m. skersezija? Na primer...za razliku od kokte, martija je svako gladao.

-----------------------------------------------

Svi mi u filmovima trazimo razlicite stvari i to je sasvim normalno. Kad su PoD i mnogi horori u pitanju, sasvim je na mestu da mi je primarni culni, a ne trenutni intelektualni stimulans u vidu postavljanja pitanja i dobijanja kompleksnih odgovora. ghoul je ocigledno ljubitelj tematike koja se provlaci kroz PoD vise od samog filma, i sasvim je u redu da mu je primarno intelektualno zadovoljenje pricom, a ne culnom formom. To je kljucna razlika. ghoul trazi tamo gde zna da ne moze da nadje. On se zali sto prelepa, sisata retardirana petnaestogodisnjakinja ne zna tablicu mnozenja, a on bas voli da izlazi sa matematicarkama.

Quote from: "Plissken"Ja nikakvih problema nemam sa nestajanjem P.Jasona nakon pokusaja probijanja vrata i nezaposlenim V. Vongom, a da li bi ih ghoul uopste primetio da za to nije cuo u komentaru? To su nebitne stvari. Nista ne kvare.

ne kvare nista, samo 'besprekorno artikulisanu formu'!

pazi, ja sam ti gore naveo niz FORMALNIH nedostataka filma, sasvim nevezano za idejne dimenzije njegovog scenarija, te je tim promasenije tvoje poredjenje sa sisatom curom protiv matematicarke.
karpenterove sise su silikonske, prazne, plasticne, nezive, ne-mesnate, izvestacene, ne-eroticne... u tome je problem.

Meni je Princ... jedan od omiljenih Karpenterovih filmova - svakako film koji me i dan danas plasi kada ga gledam.

Taj apokalipticni ton kojim Karpenter cesto boji svoje filmove (Stvar, Oni Zive, Bekstvo iz Nju Jorka, U Ustima Ludila, pa i Noc Vestica i cak Velika Guzva u Maloj Kini), ovde mi je nekako najglasniji. Sve zamerke koje je Ghoul gore naveo, sa kojima se delimicno slazem ili ne, meni nista ne znace pred tim nadolazecim strahom od kraja sveta.

Jedina stvar koja je meni smetala od pocetka, od kada sam kao klinac gledao ovaj film, jeste bas rad Geri B. Kibija, koji je suvise osvetlio prostorije u kojima se veliki deo filma desava - sto nije i svetlom pokusao da prati Karpenterovu zelju da izazove ocaj i osecaj bezizlaznosti u gledaocima. Naravno, u to vreme, Din Kandi je vec radio visoku A produkciju, pa pretpostavljam da jednostavno nije bio available.

milane, slažem se, donekle, s tim što kažeš za "apokalipticni ton": ali moja ključna zamerka je baš to što je apokalipticni ton odlično UVEO u prvoj polovini filma, a onda ga, u II polovini, totalno DEGRADIRAO I BANALIZOVAO onim zaista neoprostivim, imbecilnim, vulgarnim, nenadahnutim, nenamerno(?) grotesknim i komičnim i ne-strašnim scenama jurnjave po hodnicima i špric-mi špric-mi 'akcije'! u tom smislu, ja i dalje potpuno podržavam mudre reči rodžera ibera koji je kazao:

" ...but then the movie suddenly turned simplistic, and the evil Sleeper turned into a dud.

Let's face it. When a movie promises us the Prince of Darkness, we expect more than a green thing in a tube that sprays fluids into people's mouths, turning them into zombies who stand around for most of the movie looking like they can't remember which bus to take. When we're threatened with Armageddon, we expect more than people hitting each other over the head with two-by-fours.

And when the characters are all introduced as "competent physicists in your own right, even if you don't have doctorates," we don't expect them to make the most common mistake of all horror movie characters, which is to wander off alone and present themselves as the entity's next victim. (...)Instead, the movie degenerated into a bunch of people chasing each other up and down a hallway while the soundtrack went berserk. Call me an optimist, but I believe Absolute Evil should somehow be worse than that."


što se mene tiče, ove primedbe POGAĐAJU SUŠTINU POLOVIČNOSTI OVOG FILMA!

a sad, posebna poslastica: text naseg belog orla, u kome se ostrvio na plisskenov (i ne samo njegov) omiljeni horor(chic):
objavljeno u DUGI, verovatno 1989, u vreme kad je 'knez' tame igrao u nasim bioskopima.
sto je najgore, on nije sasvim u krivu, samo mu polaziste ne valja:


ZAGAĐIVAČI DUŠA


(...) Kao posledica ovakvog pristupa filmu, evropski film apsolutno prednjači na kinematografskoj karti sveta od početka pete do kraja sedme decenije našeg veka. Međutim, u skorije vreme američki film preuzima primat svojom tržišnom agresivnošću i unapređenjem tehnoloških uslova. Samim tim u igru ulaze i mnogi novi, pokazaće se presudni, elementi.
Pre svega, jedna ,,nova vrsta osećajnosti". Zatim, novi, brži ritam. I, posebno uočljivo, neumerena rediteljska oholost koja se, za razliku od one ranije, evropske, zasniva samo i isključivo na besprekornom poznavanju filmskog zanata. A to, preciznije rečeno, znači — vladanje situacijom samo do granice objektiva kamere, istovremene sa potpunom bespomoćnošći kada su u pitanju složeniji autorski zahvati i ambicioznije ideološke ili stilske intervencije To je sigurno i jedan od bitnih razloga okretanja ovih reditelja nasleđu ,,klasičnog" Holivuda, beskrajna citiranja ,,već viđenog" bez nekog složenijeg motiva. Istovremeno, i otvorenost ,,neprozirnost" ovakvih filmova nastaju ne zbog komplikovanije strukture dela, već, gotovo po pravilu, usled elementarnog nepoznavanja onoga što je predmet ovih instant ,,filmofilskih" proizvoda. Ne obeležavajući slučajno ironičnim navodnicima takve tobože filmski obrazovane reditelje, ne možemo, a da ne primetimo odbojnost i, ne tako retko, prezir ,,zlatne generacije" holivudskog filma prema ovakvim ,,naslednicima".
A upravo na ovoj prepreci uvek iznova se sapliću desetine onih koji su se odlučili za tzv. ,,horor" film, najvitalniji podžanr fantastike u ovom umetničkom medijumu. Lišeni neophodnih znanja, oni odlučuju da ove, njima nedostupne, oblasti nasele nejasnoćama i mistifikacijama, ,,džepnom" mitologijom i pristupačnim popularizacijama nauke.
Ovo, naravno, u bilo kom ozbiljnijem posmatranju ne bi predstavljalo i problem — da se nije desilo nešto neočekivano i obespokojavajuće. Na velika vrata uvodi se strah.
Da bi se shvatila ozbiljnost posledica ovog preokreta, potrebno je setiti se nekih činjenica.
Nakon opšteg ,,obesvećenja", pojavljuju se nove forme sakralizacije, ovaj put bez predmeta obožavanja i slavljenja. Ovi, uzaludni i jalovi projekti bez smislene funkcije, utočište nalaze najčešće, upravo među ,,horor" filmovima. Ako ovome dodamo i jednostavno uočljivu komunikacijsku i psihološku sličnost filma sa snom, lako ćemo zapaziti kakve i kolike su sve moguće posledice ovako direktnog delovanja na ljudsku psihu. Obuzimajući mu čula, takav, rediteljski usmeren, strah brzo prodire u samu unutrašnjost ljudskog bića, uništavajući sve pred sobom — od ukusa do zapažanja uočenih grešaka. A od ovoga do filma kao što je ,,Knez tame" Džona Karpentera nije daleko. Nesposoban za ozbiljnije bavljenje temom večnog zla i borbe čoveka sa njim uz pomoć hrabrosti i znanja, reditelj bira najjednostavnije rešenje.
Ne odlučujući se istinski ni za jednog junaka, Karpenter uzima samo, sušto zlo za protagonistu dešavanja. Naravno, služeći se pri tom svim tehničkim sredstvima. I tako dolazimo do čudne smeše, karakteristične za gotovo sve ove filmove. Bez problema primećujemo naivno ili diletantsko korišćenje rekvizita ,,tajanstvenosti": koptski i latinski jezik, misterija manastirskog podruma, uplašeni i nemoćni kaluđer, nevidljivo zlo kao neka vrsta antiBoga, zatočeno u epruveti sa zelenkastom tečnošću... I u isto vreme, stalno prisutni osećaj straha, opšte nadraženosti čula. A kao treće, ali ne i najmanje važno, prostori i simboli hrišćanstva se kao po pravilu (da li slučajno?) upotrebljavaju za boravište zla, ili, u blažim slučajevima kao neka vrsta njegovih stalnih pratilaca. Znači, đavo viri iz krstača na groblju, u podzemlju samostana ili u crkvenim zapisima. Možda bi to mogli da nazovemo i ,,obrnutom, travestiranom veronaukom" jedne nove antiduhovnosti koja parazitira na teologiji i ikonografiji hrišćanstva, osvajajući pri tom i osetljive predele ljudskih (i dečijih) duša. Ali, to prevazilazi naš prostor i prelazi granice oblasti filmske kritike. Za ovu priliku je dovoljno i razotkrivanje ovih procesa.

Dragoslav BOKAN

Da iskopam ovo iz naftalina samo da bih rekao da je Princ tame uz sve svoje mane meni jedan od 5 najdrazih filmova Johna Carpentera i u svakom slucaju njegov poslednji pravi jeziv film.

btw. i veoma off topic, listao sam ova dva dana stare, prastare topice na znaku sagite i primetih da mnogo zanimljivih ucesnika raznih diskusija vise nema, i to ne u smislu da vise ne pisu nego uopste nisu svracali na forum. I mada mogu da razumem da neko vise ne zeli nista da pise ne mogu da razumem kako nema potrebu da svrati i procita sta ima novo bar jednom u godinu dana
Gde su svi ti ljudi ? Da li su zivi ? Da li su zombiji ?

Verovatno bi morao da pitaš za svakog ponaosob, pošto svako ima svoje razloge.

PRINCE OF DARKNESS nije ni blizu remek-dela, ali je dobar film.