ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

SRPSKE NARODNE PESME

užitak koji mi je juče prouzročio ponovni susret sa pesmom BANOVIĆ STRAHINJA naveo me da se danas podsetim nekih od najznamenitijih srpskih narodnih pesama.
na ovu reprizu, neučinjenu još od srednješkolskih dana (znam, sram me bilo!), spremam se već nekoliko meseci unazad – još otkako sam, zarad spremanja za intervju s kadijom povodom filma ČUDO, pročitao i PATOSIRAO SE pesmom BOLANI DOJČIN.

i odmah da kažem da smatram da su BOLANI DOJČIN i BANOVIĆ STRAHINJA dve najlepše i najgenijalnije narodne pesme koje su meni poznate (a pošto nisam preterani stručnjak, nadam se da ima JOŠ ovakvih - manje poznatih, a jednako dobrih)!

BOLANI DOJČIN je kvintesencija srpskog vesterna (iz doba kad su američkim westom jurcali samo bivoli i pokoji indijanac) : heroj koga su svi napustili bori se za čast, iako sa slabim šansama, i sam samcit uspeva da potvrdi svoju vrednost i ono za šta se bori, sa pay-offom koji je maltene orgazmično explozivan.
što je najbolje, u toj pesmi je sve iskazano sa upravo genijalnom ekonomijom, bez i najmanjeg skretanja, rastezanja, zbrzavanja, kvarenja tona ili bilo čega sličnog: ekonomija izraza, perfektno pogođenih metafora i poređenja, balans akcije i emocije... sve je SAVRŠENO!
BANOVIĆ STRAHINJA je sve to, i još ponešto više, pošto on ima još dublju i neočekivaniju/originalniju temu, sa twistom na kraju koji, makar i ne bio previše ubedljiv, zvuči predobro da ne bi postojao, makar kao ideal.


beskrajno mi je prijao anti-autoritarni ton koji provejava kroz mnoge od njih, sa BANDOGLAVIM JUNACIMA KOJI NE JEBU ŽIVU SILU: legendardno je markovo oranje drumova (genijalno!!!), ali navešću radije manje citiran primer, iz ŽENIDBE DUŠANOVE, gde miloš voinović, junak inkognito, ovako odvraća (ne turskom, nego srpskom) caru, koji mu je kazao da skine kabanicu koja deluje prevelika na njemu, golobradom:

"Sjedi, care, pak pij rujno vino,
"Ne brini se mojom kabanicom;
"Ako bude srce u junaku,
"Kabanica neće ništa smesti:
"Kojoj ovci svoje runo smeta,
"Onđe nije ni ovce ni runa."


u istoj pesmi ima i genijalan blago-muškošovinistički hint (jednadžba žene=ovce):

"Kako ćeš ti poznati đevojku,
"Kad je nigda ni viđeo nisi?"
Al' govori Miloš Voinović:
"Ne brini se, care gospodine!
"Kad ja bijah u Šari planini
"Kod ovaca dvanaest hiljada,
"Za noć bude po trista janjaca,
"Ja sam svako po ovci poznav'o;
"Roksandu ću po braći poznati."


vrlo je zabavan i dobar twist u ŽENIDBI KRALJA VUKAŠINA, gde vukša navede udatu ženu da izda svog muža, a kad joj sjebe dragog, ovaj na samrti kaže, otprilike, 'kako je mene izdala tako će i tebe, čuvaj se, brate, nego bolje za ženu uzmi moju sestru, ona će ti biti verna', na šta podstrekač na neveru i ubica kaže: 'jebote, u pravu si, prikane: rastgnite kuju, a dajte momčilovu sestru jevrosimu da joj napravim marka kraljevića!'

siguran sam da se feministkinjama ne bi dopala ova pesma i njen kraj, ali šta da se radi, takvi smo mi srbi...

ZIDANJE SKADRA je dirljivo i lepo kako ga i pamtim, sa nagrađenim nevjerama (braća koja prekše datu reč, i kažu ženama da sutra ne nose ručak zidarima) i kažnjenim poštenjacima (Mladi Gojko vjeru ne pogazi, /I on svojoj ljubi ne dokaza.).
jedan od najlepših momenata u bilo kojoj pesmi, ne samo našoj, je deonica kad naivni gojko ujutro vidi baš svoju ženu kako neznajući dolazi po svoj usud, da bude živa zazidana:

Ugleda ga tanana nevjesta,
Krotko hodi, dok do njega priđe,
Krotko hodi, tiho besjeđaše:
"Što je tebe, dobri gospodaru!
"Te ti roniš suze od obraza?"
Al' govori Mrljavčević Gojko:
"Zlo je, moja vijernice ljubo!
"Imao sam od zlata jabuku,
"Pa mi danas pade u Bojanu,
"Te je žalim, pregoret' ne mogu.'
Ne sjeća se tanana nevjesta,
No besjedi svome gospodaru:
"Moli Boga ti za tvoje zdravlje,
"A salićeš i bolju jabuku."
Tad' junaku grđe žao bilo,
Pa na stranu odvratio glavu,
Ne šće više ni gledati ljubu;



mračno-humoristička je scena na kraju UROŠA I MRNJAVČEVIĆA u kojoj besni otac vukašin juri oko crkve svog sina marka kraljevića (jer nije ocu dosudio carstvo) i hoće da ga ubije, a ovaj ne sme da se brani jer
Bježi Marko ispred roditelja,
Jer se njemu, brate, ne pristoji
Sa svojim se biti roditeljem,

a koja se završava prelepo sročenim, zlokobnim proročanstvom (Što su rekli, tako mu se steklo.)

na pregenijalnu kulminaciju SMRTI MAJKE JUGOVIĆA teško da treba i podsećati, ali ipak, kad majka u ruke uzme otkinutu ruku svog sina, koju je gavran doneo s kosova polja:

"Moja ruko, zelena jabuko!
"Gdje si rasla, gdje l' si ustrgnuta!
A rasla si na kriocu mome,
"Ustrgnuta na Kosovu ravnom!"

pesme o MARKU KRALJEVIĆU su zaista vrh! on je totalno genijalni super-heroj – i to bliži savešću i mrakovima mučenom betmenu nego li nacistički decidiranom i sigurnom supermenu, sa legendarnim vapajem nakon što na prevaru i uz pomoć vile prikolje musu kesedžiju:
"Jaoh mene do Boga miloga!
"Đe pogubih od sebe boljega."
prosto je zadivljujuća moralna veličina koju priprosti (?) srpski seljak/pevač uspeva da podari svojim junacima, koji su mnogo više od pukih idealizovanih wish-fulfillment fantazija.

MARKO KRALJEVIĆ UKIDA SVADBARINU je esencijalna ŠEJN-priča: dobri momak dođe i sam oslobodi raju od zuluma. s tim što je marko daleko veći šeret i frajer od šejna, pa tako nalazimo i sledeće smehotresno zajebavanje:

(kaže turčin)
"Ne daš blaga, sa mnom se podsmevaš;"
Pa potrže teška buzdovana,
Te udara Kraljevića Marka,
Udari ga tri četiri puta.
Nasmeja se Kraljeviću Marko.
»O junače, Arapine crni!
"Il' se šališ, il' od zbilje biješ?"
Ciči Arap, kao zmija ljuta:
"Ne šalim se, već od zbilje bijem."
Ali Marko poče besediti:
"A ja mislim, da se šališ, tužan;
"A kad, more, ti od zbilje biješ,
"I ja imam nešto buzdovana,
"Da te kucnem tri četiri puta;
"Koliko si mene udario,
"Toliko ću tebe udariti,
"Pa ćem' onda na polje izići
"I iz nova mejdan započeš."
Trže Marko buzdovana svoga,
Pak udari Arapina crna,
Kako ga je lako udario,
Iskide mu iz ramena glavu!
Nasmeja se Kraljeviću Marko:
"Bože mili. na svem' tebi vala,
"Kad brž' ode sa junaka glava!
"Kan' da nije na njemu ni bila!"

pošto je počistio gamad, marko, kao pravi uber-cool baja, kaže:

"Gdi devojka ima za udaju,
"Neka traži sebi gospodara,
"Nek s' udaje, dok je za mladosti;
"A gdi junak ima za ženidbu,
"Nek se ženi, neka ljubu traži;
"Od sad više nema svadbarine.
"Marko za sve svadbarinu plati."


o STRAHINJI i DOJČINU ne smem ni da počinjem jer ne znam kad bih i gde završio; zato ću samo reći da od to malo svetske junačke poezije što sam čito (ponajviše engleske), JEDINO što prevazilazi ove naše narodne pesme jeste EP O GILGAMEŠU, koji je prosto neljudski koliko je genijalan; odmah za njim, po mom skromnom mišljenju, dolaze gorepominjane pesme. kakvi jebeni GRENDELI, kakvi SIR GAWAYNi i ostala buranija!

ako ima boljih, otvorena sam uma, rado ću poslušati preporuke!

do tada, za one koji u svojim kućnim bibliotekama nemaju ove pesme (sram vas bilo!), evo ih ovde:
http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/usmena/vkaradzic-pesme_II.html

To Zidanje Skadra je jedna bolesna perverzija.

bravo, Ghoule, odlicna retrospekcija.  

Quote from: "Ghoul"ako ima boljih, otvorena sam uma, rado ću poslušati preporuke!

od vaskolike svetske narodne knjizevnosti, citao sam samo klasike.
jbg, ako Homera uzmemo pod narodnu knjizevnost, nezaobilazne su Ilijada i Odiseja, naravno. "homersko pitanje" je i danas otvoreno, i nije cvrsto dokazano da je doticni ikada postojao, i sam spevao ta dva gigantaska epa. iako ih krasi cvrsta (uocljiva) knjizevna kontrukcija (Odiseja ima konstrukciju slicnu romanu), mnostvo stilskih figura, struktura stiha (jedna od prvih primena heksametra), sacuvani izvori Ilijade i Odiseje su zapisani, preuredjeni prepevi, koji datiraju stotinama godina nakon pretpostavljenog vremena Homerovog zivotnog doba.

Ep o Gilgamesu je svakako jedan od najmonumentalnijih spomenika ljudske vrste, i slabo sta mu moze prismrdeti u filozofskom smislu (govoreci o narodnoj knjizevnosti). Mnogo kasnijih epova: Pesma o kralju Nalu (Mahabharata), skandinavske sage, Ep o Rolandu, Ed o Sidu, Slovo o polku Igorevom, Beovulf... su (bar meni) sjajni zanimljivi pasazi iz istorije knjizevnosti, sa ponekim neponovljivim, fenomenalnim momentima.  

srpsko epsko pesnistvo ima zaista lucidnih i sjajnih momenata, ziva istina. lepo sto si nas na to podsetio.

da, setih se sada...

kao klinac sam bezbroj puta iscitao neko fancy hrvatsko izdanje ruskih bajki. secam se da mi je to tada bilo zakon.

ILIJADU i ODISEJU ja mogu da respektujem kao neko ko se bavi književnošću, da objektivno analiziram i prepoznajem motive, uticaje, korene koji se odatle pružaju kroz dobar deo zapadne književnosti, itd. ali ovako privatno, subjektivno, neku umerenu zanimljivost mogu da priznam ODISEJI dok me je ILIJADA ostavila ladnim da ladniji ne mogu biti, i u idejnom i u stilsko-jezičko-poetskom smislu.

još konkretnije: kad sam ih svojevremeno čitao, ne znam da li sam iz obe sebi u sveščicu prepisao 4-5 citata kao nešto što je zaista prelepo i pregenijalno i zaista memorabilno rečeno - ono, da te dirne i u srce i u mozak.
jok, bato.
tokom 99% texta oba ta speva NIŠTA u meni nije zaigralo.
so sue me!

nego, nemojmo bajke ovde: to je druga priča.

hteo sam, eto, da podelim s vama oduševljenje ponovnog otkrića i da, eventualno, navedem bar još nekog da se popriseti naše (pre svega epske) narodne poezije koju je većina nas, verovatno, MRZELA onda kada su nam ih loši nastavnici i profesori u školama predavali.

Trebalo je da ih ja mrzim, koliko mi je majka pričala da ju je sve to smaralo dok je ona išla u školu.

Ali, meni su se te pesme dopadale još tad. Banović Strahinja, najviše, mada je bilo i drugih. One o Marku Kraljeviću slabije od ostalih, zato što mi je Marko Kraljević delovao kao razmetljiva seljačina. So sue me.

U knjizi 'Ogledi o književnosti' dat je veoma zanimljiv gramatički osvrt na poslednje stihove Banović Strahinje koji Strahinju čine manje plemenitim, a pjesmu smislenijom. Sa druge strane, meni se više dopada opšteprihvaćeni i plemeniti Strahinja.

Od nespomenutih bi izdvojio skriveni biser, 'Jetrvica adamsko koleno'. Iako je upadljiva sličnost sa mnogo poznatijim evergreenom, 'Predragom i Nenadom', jetrvica se izdvaja po samopožrtvovanom ženskom liku i tome što je jedna od rijetkih pjesama iz koje se može ponešto saznati o srpskoj porodici tog vremena. Ovdje se (slično kao u boljoj i potresnijoj 'Smrti majke Jugovića') otkriva jad i užas rata, kao i naličje života svih tih silnih junaka koji su kući ostavljali ucvijeljene žene i majke. Na kraju, pjesma se završava potresno, u kreiranju ne-krvne porodice koju čine sin bez majke i majka bez sina.

Sličan motiv može se naći i u 'Ropstvu Janković Stojana' koja jezički (ako ne tematski) zvuči kao esencija doba u kome je nastala, i to ponajbolje u ovim odmjerenim i viteškim stihovima:

"Oj, Stojane, jabuko od zlata!
Majka te je već zaboravila,
snae Jele zaboravit neću;
snao Jelo, nenošeno zlato!"

Skraćeno, Janković Stojan se vraća iz ropstva, obilazi svoj vinograd u kome nalazi majku i saznaje da mu se vjerna ljuba danas preudaje. Šta on radi? Uzima luk i strijelu? Ore drumove? Ne, Janković Stojan odlazi kući i diže zdravicu na svadbi svoje žene. Taj trenutak je, u mom doživljaju epske narodne poezije, neprocjenjiv. Kasnije nesuđenog mladoženju u miru otpravi kući oženivši ujedno svoju sestru, dok majka, kada ga prepozna, 'mrtva na zemljicu pade'. Uopšte, moral zadivljuje, kao i prikrivena melanholija kojom ova poezija odiše.

Što se tiče našeg dobrog Marka, kome je u Kotoru iskovan mač (pa je i tu napravio neki haos), oduševljen sam 'Markom Kraljevićem i vilom'. U toj pjesmi, Marko i Miloš idu kroz šumu, pa Marko nagovara Miloša da pusti glas. Miloš neće, jer pjeva bolje od vile Ravijojle, te ako pusti glas, plaši se da će ga vila ubiti. Marko mu garantuje svojom junačkom čašću i poštenjem da slobodno može da pjeva, jer dok je Marko živ, neće dlaka sa glave da mu fali. Počne Miloš da pjeva (dok mu vila otpjevava). Marko ladno ZASPI. Vila dođe i ubije Miloša. Marko se probudi i traži vilu kako bi je prebio. Usput zaprijeti i Šarcu da, ukoliko ne stigne vilu, živ kući dolaziti neće. Nehumano je opisano koliko je prebio. Evo par stihova u kojima se brutalno krše ljudska prava i povelja ujedinjenih nacija:

Belu vilu međ' pleći udari,
Obori je na zemljicu čarnu,
Pak je stade biti buzdovanom:
Prevrće je s desne na lijevu,
Pak je bije šestoperom zlatnim:

Prebijena vila oživi Miloša, i u zadnjim stihovima se jada svojim natprirodnim prijateljicama:

O čujete, vile drugarice?
Ne streljajte po gori junaka
Dok je glasa Kraljevića Marka
I njegova vidovita Šarca
I njegova šestopera zlatna;
Što sam jadna od njeg' pretrpila!
I jedva sam i živa ostala.

E to je junak-manijak! Primjetite da je za sav ovaj haos iz ničega upravo zaslužan Marko te, da se ponašao normalno, ništa od ovoga se ne bi desilo.

Nego, sve ovo je odlično, ponešto i simpatično, ali u mom poimanju epske narodne poezije ništa ne dostiže intergalaktičke visine 'Smrti majke Jugovića' i 'Banović Strahinje'. Tek ako se ova poezija dobro poznaje, može početi da se cijeni jedan drugi genije, Petar II Petrović Njegoš, koji je uspio u nemogućem, a to je da mu autorsko djelo odiše snagom ravnom (ili približnom) gore nabrojanom. Pozdrav.

Quote from: "BladeRunner"U knjizi 'Ogledi o književnosti' dat je veoma zanimljiv gramatički osvrt na poslednje stihove Banović Strahinje koji Strahinju čine manje plemenitim, a pjesmu smislenijom.

Da ne jurim sad knjigu, može li to opširnije?

pa da, stoji donekle to što kaže anđelija: marko JESTE spoj hogara strašnog i konana i homera simpsona i nikole iz 'mi nismo anđeli', dakle, on JESTE mrcina on so many levels, ali je takođe i šarmantan i zabavan i mudar (najčešće kad je kasno) i pravičan (kao što se vidi u 'urošu i m-ićima', gde je sudio 'ni po babu ni po stričevima...') i samokritičan ('pogubih od sebe boljega...'), u svakom slučaju komplexan i dražestan lik!

sve ove aspekte nj. lika i dela sjajno je prikazao crtač i scenarista nikola pejić u svojim stripovima koji su prvo izlazili u strip pressingu, a potom su sakupljeni i u album, koji je MUST HAVE (ne znam ko beše to na kraju izdao, valjda novosadski skc, neka me ispravi neko ako grešim): to je unikatno duhovit i zabavan strip!

nego, zahvaljujem blejd raneru, i pitam:
koje je najbolje postojeće izdanje srp. junačkih pesama za posjedovanje?
mislim, i da je tvrdo i lepo odštampano i povezano, i da ima neku teorijsko-kritičku pratnju i anotaciju, da je baš autoritativno predstavljeno?
ima li nešto takvo?
ovo što ja imam u kući je nekakvo izdanje za školsku lektiru, koje je em ružno na oko em žuto od starosti, em iskrzano od brojnih ruku koje su odatle domaće zadatke spremale, a hteo bih nešto što je dostojno sadržine.
planiram da već na sajmu potražim jednu takvu 'bibliju' za uz uzglavlje!

Quote from: "Ghoul"
nego, zahvaljujem blejd raneru, i pitam:
koje je najbolje postojeće izdanje srp. junačkih pesama za posjedovanje?
mislim, i da je tvrdo i lepo odštampano i povezano, i da ima neku teorijsko-kritičku pratnju i anotaciju, da je baš autoritativno predstavljeno?
ima li nešto takvo?

Ja sam, jednom davno, na sajmu knjiga video luksuzan tvrdi povez Antologije pesama o Marku Kraljeviću, ali je zbog nesrećnih okolnosti nisam kupio (nikad ne vodi decu na sajam!), upravo tražim ko je izdao i kad, ako nađem, javljam...

edit: *mislim* da je ovo
edit2: ne, ipak nije to...

Postoji jedna Vukova zbirka, tvrde korice sa providnim zaštitnim folijama, jedna knjiga Srpske narodne pesme, druga pripovetke, treća umotvorine, četvrta rečnik, peta Novi Zavet, šesta kao neka istorija Srba... Dosta toga ima, ali meni su najzanimljivije bile pripovetke, pretkosovski ciklus, i naravno Kraljević Marko. Ali nije bilo analize dela.

A kako vam se sviđa ''Crven ban''?

Po meni, neki stihovi iz njega nisu ništa više nego priproste poskočice (ono, kao, đeca da se malo smejulje), ali ima i odličnih stvari. Najviše mi se sviđa:

Mlad delija

Igra kolo nasred sela,
U kolu je mlad delija
Duga gunjca do pojasa,
Kratka kurca do koljenca.
Kad to vid'li ljudi naši,
Vijećali, svijećali,
Među sobom govorili:
''Na gunjac mu nastavite,
Od kurca mu ods'jecite!''
Kad to čule žene naše,
Ljudima su govorile:
''Od gunjca mu odrežite,
U kurac mu ne dirajte,
Sa glavom se ne igrajte!''

Ili

"Evo pice na stolici
Može biti petorici"

Truth to be said, meni su te pjesme iz Crvenog bana nekako... kretenske.

Quote from: "Milorad Komrakov"
Truth to be said, meni su te pjesme iz Crvenog bana nekako... kretenske.

Ja, ja, saglasan sam. Većim delom su to debilni stihovi, ali promuva se tu i tamo neki biser. Ili mi se to samo učinilo, onda kad sam čito?

Pa mislim da se povremeno (ne pretjerano često) u nekim od stihova naziru i tragovi ne baš potpunog nedostatka duhovitosti.

Doduše, postoji još jedna zbirka tih brezobrazih pjesama za koju sam čuo da po perverzijama debelo šije Vuka, ali na žalost ne znam ko je sakupljač, tj. autor iste.

Vidim da još neko čita te stvari (mislim na epsku). Video sam da mnogo toga online ima okačeno na Burek forumu (verovali ili ne).

Quote from: "Milorad Komrakov"Ili

"Evo pice na stolici
Može biti petorici"

Truth to be said, meni su te pjesme iz Crvenog bana nekako... kretenske.

hehehe... kad smo kod bana, meni je ova top budalastina:

"kolovodja vito pero,
poljubiš mi kurcu čelo".

angel011

QuoteDa ne jurim sad knjigu, može li to opširnije?

Bogdan Popović, 'Ogledi o književnosti', Rad 1984. Već u prvom pasusu se saznaje zanimljiv podatak da je kraj 'Banović Strahinje' impresionirao Getea i vajmarskog vojvodu, koji su u totalnoj nevjerici ispratili praštanje na kraju. Popovića u stvari zanima smisleni redosled famoznih stihova:

'Ne dam vašu sestru poharčiti,
Bez vas bi je mogao stopiti,
Al' ću stopit svu tazbinu moju,
Nemam s'kime hladno piti vino;
No sam ljubi mojoj poklonio...'

Citira se Prodanović koji u slučaju toga da poslednji stih dolazi na treće mjesto, to bi značilo: Ne dam vam posjeći sestru; ја bih je mogao ubiti, ali sam joj poklonio život; ali ću se odreći tazbine, jer nemam sa kim piti hladno vino. Sa druge strane, doslovni redosled implicira na: Ne dopuštam Jugovićima da ubiju sestru. Ja bih je mogao stopiti (uništiti), ali bih time stopio tazbinu, pa ne bih sa kim imao piti vino. Zato sam joj poštedio život. Nakon toga, Popović uzima preostale pjesme Starca Milije (od koga je Vuk Karadžić čuo za ovaj biser), te prepoznaje stilsku figuru histerologiju u njima (nikad čuo za istu, do ovog eseja). Ta stilska figura se odnosi na stihove koji se u sredini prekinuo opaskom, da bi se logički slijed opet nastavio. Da ne nabrajam sve iz knjige (a ima ih tri tone, od Starca Milije do Getea i Šekspira), evo najupečatljivijeg, koji se nalazi u samom Banović Strahinji:

Šnjime nema nikog pod čadorom,
Bekrija je taj nesretni derviš,
Pije Turčin vino kondijerom,
No sam pije, no sam čašu lije

Jasno je da iza prvog stiha logički ide četvrti, dok su drugi i treći pauze. Isti redosled Popović primjenjuje na kobne stihove odozgo i dobija:

'Ne dam vašu sestru poharčiti
Bez vas bih je mogao stopiti,
no sam ljubi mojoj poklonio,
al ću stopit svu tazbinu moju,
Nemam s kime ladno piti vino.

Ovo je, uzgred, i doslovan redosled opšte prihvaćenog tumačenja kraja Milijine 'Bosanske vile', dok kod Strahinje zbog veznika to nije toliko očigledno.

Resume: Prva Prodanovićeva alternativa je tačna. Strahinja prekida sa tazbinom, čime sam ja napravio grešku: plemenitiji ban je onaj iz verzije sa stilskom figurom, nego bez. Mea culpa, esej sam čitao prije više od deset godina, pa sam se sinoć podsjetio (uz čitanje bisera od Strahinje ponovo - doslovno svaki stih je genijalan).

Što se tiče definitivnog izdanja, javlja mi se da se ono ne postoji (ili ga bar ja nisam vidio). Od onoga što sam ja vidio, najbliže idealu je izdanje Matice srpske, koje nije obuhvatalo samo epsku poeziji, već srpsku poeziju u cjelini. To je bio skup od 4-5 obimnih knjižetina, od kojih kući imam samo onu koja uključuje srpsku građansku poeziju 18v (užasno nekvalitetnu, kad smo kod toga). Preostale su mi ukrali nepošteni nedrugovi. Predgovora nije bilo (ili ga se bar ne sjećam), ali faktografija je bila za svaku pohvalu (kada je zabilježena pjesma, od koga, ko je zabilježio, u kom okrugu i slično). Eto ideje za dobar književni poduhvat! Pozdrav.

Hvala.  

Dvojezična antologija srpskih epskih narodnih pesama donosi 21 pesmu prevedu na engleski jezik. Pesme je prevodilac, istaknuti engleski slavista Džefri Lok, podelio u sedam ciklusa. Knjiga pocinje pesmom "Ženidba cara Dušana", a završava se pesmom "Pocetak bune protiv dahija." Tri pesme su o Kosovskom boju ("Car Lazar i Carica Milica", "Kosovka devojka", "Stefan Music"), osam pesama o Kraljevicu Marku ("Marko Kraljevic i Musa Kesedžija", "Oranje Marka Kraljevica"...), pet o hajducima ("Stari Vujadin"...). Neobican je i zadivljujuci prevod "Banovic Strahinje". U knjizi se nalazi 50 reprodukcija u boji slika Ðure Jakšica, Paje Jovanovica, Uroša Predica, Anastasa Jovanovica, Vladislava Titelbaha, Adama Stefanovica, Vesne Kneževic...

Cena bez PDV-a: 2.950,00 dinara

http://www.tanesi.co.rs/details_serbianepic.html

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2012&mm=01&dd=21&nav_id=575849

PČELICA je pripremila tri reprezentativne knjige koje čine izbor iz srpske narodne usmene književnosti: Srpske narodne epske pesme, Srpske narodne lirske pesme i balade i Srpske narodne bajke i priče. Mladi čitaoci sada će imati priliku da u svoju biblioteku uvrste kvalitetno opremljene knjige sa izborom najboljih dela naše usmene književnosti i brojnim pratećim informativnim sadržajima.

Srpske junačke pesme
Vuk Stefanović Karadžić

Format: 17.5x24.5 cm
Broj strana: 568
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrd

https://www.laguna.rs/odlomak_6326_srpske_junacke_pesme.html