ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Kultura i život | Književnost
Što sve nismo pročitali i zašto
Piše: Merita Arslani


Oduvijek su mi bile nepodnošljive situacije kada bi me netko pitao jesam li pročitala neku knjigu koja spada u kategoriju velikih i poznatih knjiga koje sigurno nitko na svijetu nije propustio pročitati i kada bi moj odgovor bio negativan.

Suočavala sam se s razjapljenim ustima, raširenim očima i tihim šaptom nevjerice: "Jeste čuli, nikada nije pročitala 'Uliksa'...". Ne, nisam. Kao što nikada nisam pročitala "Lovca u žitu", "Mobyja Dicka", "Rat i mir", "Juditu" i "Stolice". Pokušavala sam u nekim trenucima vlastite pretencioznosti pročitati neke od onih koje sam u školi preskočila, ali nisam uspjela čak ni uz najbolju volju.

Oduvijek sam smatrala da je bezobrazno pročitati nešto što ću brzo zaboraviti pa čak i nepošteno ako to znači da ću zamrziti nekog pisca samo zato što sam se prisilila pročitati nešto da ne bih bila "crna ovca" u društvu.

Ako je ovo priznanje nekome čudno, onda će sljedeće rečenice biti još čudnije. Naime, Jutarnji je sastavio listu od 50 knjiga koje su najvećim dijelom dio osnovnoškolske i srednjoškolske lektire, a za koje se smatra da ih je većina ljudi pročitala, i proveli smo anketu među 15 istaknutih društvenih djelatnika koji su nam bez ustručavanja i lažnog uvijanja ispričali koje knjige nisu pročitali i zašto. Neki od njih željeli su ostati anonimni, poput profesorice književnosti iz Zagreba koja nikada nije pročitala "Stolice", a nikada nije ni čula za Eugena Ionesca. Na ponovljeno pitanje da li nikada nije čula za "Stolice" ili Ionesca, vrlo ležerno je odgovorila:

- Ne, nemam pojma tko je taj tip! Što je to, kakva je to književnost? Objasnila sam da je riječ o djelu teatra apsurda, na što sam dobila žestoko protupitanje:

- Molim vas, objasnite mi zašto bih, pobogu, išla "zguglati" nešto što se zove teatar apsurda?

Budimo iskreni, neki ljudi koje poznajem dio knjiga s liste, uključujući i "Stolice", morali su pročitati zbog svog posla i priznaju da im u suprotnom to sigurno ne bi bio prvi izbor u knjižnici. Uostalom, u dobrom sam društvu "zločeste djece" koja su tako đer "zastranila", što sam shvatila nakon provedene ankete u kojoj je jedina "odlikašica" bila teoretičarka književnosti, profesorica i književnica Andrea Zlatar, koja je s popisa pročitala sve knjige. No, kako kaže, manje je važno što ih je pročitala, već je važnije kako ih je pročitala.
   
'Juditu' sam pokušavao razumjeti, ali mi nije išlo pa sam odustao. Zagorku se ne bih mogao nikako natjerati da ju čitam

MILJENKO JERGOVIĆ   Pročitao sam 'Uliksa', katastrofa. No mene je više sram ako ne pročitam novu knjigu o hladnom ili 2. svjetskom ratu

TVRTKO JAKOVINA


- Kako sam profesionalno (de)formirana, jer predajem povijest književnosti, a godinama sam predavala kolegij "Uvod u književnost", pročitala sam svih tih 50 knjiga, ali ostaje pitanje što mi je od nekih tekstova ostalo. Tu su u najgoroj poziciji Hugoovi "Jadnici" i Goetheov "Faust". Od čitanja "Jadnika" sjećam se samo jedne otužne atmosfere koja je s vremenom prekrila većinu lektire romantizma. Možda sam čitala u krivo vrijeme, kad sam se već previše mentalno vezala za modernistički roman, pa su "Jadnici" zbilja djelovali jadno. Brzala, preskakala opise, jurila kraju, tako je to izgledalo. Uz Goetheov "Faust" vežu me drugačije muke: nisam se mogla opustiti da tekst doista čitam kao normalan čitatelj, nego sam stalno paralelno mislila: "Što se s time htjelo reći" ili "Zašto je to zapravo važno". Niti na jedno od ta dva pitanja ne bih se danas usudila odgovoriti - ističe Andrea Zlatar.

Osim toga, kaže Zlatar, smisao čitanja je da se neka knjiga pročita u trenutku kada je zaista želimo pročitati te dodaje da čitalačke "rupe" ne spadaju u kategoriju srama, već u pitanje obrazovanja. Neke nepročitane knjige u raznim se strukama mogu smatrati neznanjem.

- Bez obzira na književne ukuse, problem je ako radimo neki posao koji se referira na određenu literaturu, a nismo pročitali nešto što smo trebali. U tim je slučajevima ipak potrebno bolje poznavati književnu baštinu. Specijalizacija za neka područja je u književnom poslu postala legitimna, dakle ako je netko stručnjak za Balzaca, posve je uobičajeno da ne zna primjerice ništa o Danteu - kaže Zlatar.

Da je za čitanje nekog klasika ipak potrebno imati želju da ga se pročita, slaže se i književnik Miljenko Jergović koji tvrdi kako je najveća tragedija svih knjiga s naše liste ta da su sve imale tu nesreću da budu u sklopu obavezne školske lektire. Smatra kako bi te knjige bile zasigurno daleko čitanije da nisu bile "obavezne".

- Školska lektira bi trebala poticati na čitanje i dokazati da čitanje nije ništa bolno i naporno, no kad nas je baš suprotna stvar. Potpuno je besmisleno tjerati nekog klinca kojeg šiba pubertet da čita "Rat i mir". Neće ga sasvim razumjeti, a kasnije ga više neće htjeti čitati, jer će se samo sjećati kako mu je to bila muka. Nisam uvjeren u to da postoje knjige koje se moraju pročitati, odnosno nisam uvjeren u opravdanost školske lektire - ističe Jergović i dodaje kako nije sramota nešto ne pročitati, već tvrditi da smo pročitali nešto što nismo.

Od klasika Jergović nije pročitao "Mobyja Dicka", "U traganju za izgubljenim vremenom", "Juditu", "Škrca", "Gričku vješticu" i "Grofa Monte Crista". "Mobyja Dicka" i "Grofa Monte Crista" nije pročitao iz jednakih razloga, a kaže da su mu obje knjige naprosto promakle. "'Mobyja Dicka' sam htio čitati, ali mi se nije dalo, uvijek je bilo nešto važnije. Između ostalog, ljudi čitaju ono što im je nalik, ili ono što ih mijenja na način koji im je prihvatljiv. Ne kažem da mi 'Moby Dick' nije nalik, ali mi nije bio suđen", navodi Jergović, dok je za "Monte Crista" gotovo siguran da će ga jednom pročitati. Grof mu je "velika knjiga u rezervi" ili, kako ističe, lijepo je znati da Dumasa nije pročitao.

- Moliereovog "Škrca" nisam čitao jer nisam revan čitatelj drama, ali sam ga u dva navrata gledao u kazalištu. "Juditu" sam pokušavao razumjeti, čituckao sam je, ali nije mi išlo pa sam odustao. Zagorka mi nije mrska kao povijesna ličnost i "Grička vještica" mi je simpatična kao fenomen, ali ne bih se mogao natjerati da ju čitam. Proust je sasvim druga priča. "Put k Swanu" nam je bio u školskoj lektiri u trećem gimnazije, pročitao sam 20 stranica i odustao. Kasnije me ama baš ništa nije navelo da ga ponovno počnem čitati - kaže Jergović, dok za Bibliju kaže kako ju je čitao u nekoliko navrata, ali da ne može reći da ju je pročitao.

Filozof Tomislav Bracanović književnost smatra neobaveznim hobijem, kojeg neko vrijeme može zanemariti, pa mu se ponovno vratiti. Uglavnom preferira hobije koji se razlikuju od posla kojim se bavi i koji ne zahtijevaju čitanje ili sjedenje pred računalom. Knjige koje nije pročitao dijeli u nekoliko skupina, pa tako "Crusoea", "Sliku Doriana Graya", "Lolitu", "Huckleberry Finna" i "Monte Crista" nije pročitao jer je njihova priča toliko dobro poznata iz opće kulture ili zahvaljujući filmovima, da mu se činilo kaže "vremenski i energetski neisplativim trošiti vrijeme na njih".

- Ima knjiga koje sam počeo čitati, ali ih nikada nisam dovršio ili stoga što su mi se u to vrijeme činile, bez uvijanja rečeno, dosadnima, ili zato što bi nastavak njihova čitanja zahtijevao previše napora bez jamstva da će to uroditi nekim jako ugodnim literarnim iskustvom. Počeo sam, ali nikada nisam dovršio Salingerova "Lovca u žitu" i Joyceova "Uliksa". Kako ćete prijatelju, koji vas uz pivo zamoli da mu ukratko prepričate o čemu se u knjizi radi, prepričati nečiju struju svijesti?", ističe Bracanović, koji nije u "prijateljskim odnosima" ni s francuskim autorima, kao ni s djelima pisanim u stihovima.

Na još par primjera se vidi da "Moby Dick" prilično dobro kotira na listama nepročitanih knjiga. Programski direktor Queer Zagreb festivala Zvonimir Dobrović kaže da ne poznaje nikoga tko je tu knjigu pročitao, uključujući i sebe, dok Dubravki Vrgoč, ravnateljici ZKM-a, ta tematika nije bila zanimljiva, kao ni priča Robinsona Crusoea.

- Kao i s "Moby Dickom", ista je priča i s "Uliksom". Mislim da je tu knjigu nemoguće pročitati i nadam se da ju je bilo lakše napisati. Neke knjige sam zbog posla čitao više puta, neke za vrijeme školovanja, a neke opet rado uzmem u ruke. Jednom je jedan naš profesor rekao da je civilizacijski minimum pročitati Shakespearea i Bibliju i moram priznati da nisam sklon listama knjiga koje se moraju pročitati jer mi to pomalo vuče na elitizam. Nije sramota nešto ne pročitati i mislim da bi obavezna lektira trebala biti takva da nas navuče na čitanje, a ne da nam to bude odbojno. Znam da su ljudi često muku mučili s nekim knjigama jer su ih morali čitati i danas kada bi ih vjerojatno bolje razumjeli ne žele ih čitati. Nikada nisam imao interesa pročitati nešto što moram i mislim da svaka knjiga ima svoje vrijeme kada bi je trebalo čitati - kaže Dobrović.

Što znači da je neka knjiga pročitana u vrijeme kada se čitala lektira? Je li ona ikada bila shvaćena na pravi način? Knjiga koja je pročitana u jedno vrijeme i na jedan način u nekim se drugim okolnostima može smatrati nepročitanom, smatra povjesničar Tvrtko Jakovina, koji ističe kako je izgubio osjećaj nelagode zbog nepročitanih djela "lijepe" književnosti s obzirom na to da zbog posla mora stalno biti u toku s onim što se događa u struci koju pokriva na fakultetu.
   
Nisam sklon listama knjiga koje se moraju pročitati jer mi to pomalo vuče na elitizam. Lektira bi nas trebala navući na čitanje

ZVONIMIR DOBROVIĆ    Profesionalno sam deformirana, pa sam pročitala svih 50 knjiga. No za neke sam se pitala što je u njima zapravo važno

ANDREA ZLATAR


- Više me je sram ako ne pročitam novu knjigu o Hladnom ratu ili Drugom svjetskom ratu, no važnu knjigu iz svjetske književne baštine. Time se ne ponosim, samo racionaliziram. Kada je lektira u pitanju, stvaramo neki kulturni kod čitanja, ali na površinskoj razini, jer čitamo što moramo. Moramo se pitati koliko čitamo i poznajemo druge kulture, a ne samo one koje su nama bliske. Previše smo centrirani na zapadne klasike, a trebali bismo razmisliti i o većem broju neeuropskih autora koji imaju sve veći utjecaj na nas. Chirac je rekao da se ne možeš smatrati intelektualcem ako ne znaš ništa o azijskoj kulturi - navodi Jakovina, još jedan iz društva kojem "Moby Dick" nije "sjeo". "Pročitao sam ga na poslijediplomskom, katastrofa, ali sam uspio."

Književnik Ivica Prtenjača može se pohvaliti kako je većinu klasika pročitao uz izuzetak knjiga "Madame Bovary" i "Rat i mir", koja mu je kaže bila preobimna i prevelika za srednjoškolski ritam, te "Lolitu" koja ga nije privlačila. No, za nečitanje "Monte Crista" je ponudio pomalo neočekivani, ali zabavan odgovor.

- Nisam čitao "Grofa Monte Crista", nikad nisam volio Richarda Chamberlaina koji ga je glumio, ako se ne varam, u istoimenom filmu - kaže kaže Ivica Prtenjača. Da se većina rijetko vraća knjigama koje su pročitali u sklopu obavezne lektire potvrdio je i Saša Randić, predsjednik Udruženja hrvatskih arhitekata, koji je neke knjige "gutao" ali kasnije ih više nikada nije čitao.

- "Proces", "Stranac", Proustovi "kolačići", Salinger, "Lolita", sve su to knjige koje se čitaju u doba odrastanja, ali kasnije sam rijetko uzeo neku od njih da bi je ponovo pročitao. Jedini izuzetak su knjige koje sada čitam radi djece, pa tako opet čitam, kako ga zove moj mali Marko, Harrya Hlapića - kaže Randić.
Najčešće nisu pročitali knjige jer su gledali film

Od pedeset knjiga najmanje naših sugovornika je pročitalo "Moby Dicka", zatim "Uliksa", "Lovca u žitu", "20.000 milja pod morem", "Grofa Monte Crista" i Hugoove "Jadnike". Razlog nečitanja posljednje tri knjige najčešće je taj da je priča knjige vrlo poznata, te da su te priče često prenesene na film ili kazalište, uz naravno razloge da je tema nezanimljiva. No, Miljenko Jergović i Tvrtko Jakovina ne slažu se da je film ubio knjigu, te da činjenicu da je netko pogledao film koji je napravljen po nekoj knjizi ne može nikako biti zamjena za knjigu.

- Film nije književno djelo, on ima vlastitu poetiku. Film je samo interpretacija i mene nije ograničavalo da ne pročitam nešto samo zato što sam gledao film, kaže Jakovina. Tako i Miljenko Jergović ističe da je kod nas postao društveni običaj da se unaprijed sve zna, pa zato što se sve zna, svi misle da ne moraju nešto pročitati da bi o tome imali mišljenje.

- Između knjige i filma nema nikakve veze i besmisleno je tvrditi da ako smo pogledali film da je to isto kao da smo pročitali knjigu.
Simo Mraović

Kratki pregled književnika

Knjige koje niste čitali, kao i žene s kojima niste spavali, možda bi bilo super, a možda bi bilo i katastrofa pročitati. Što je čovjek stariji, manje riskira. Statistike kažu da čovjek može za života pročitati tek 2000 naslova, pa vi razmislite što, kad i zašto - kaže Simo Mraović.

• Cervantes: Don Quijote - predebelo
• Boccaccio:  Dekameron - predivno
• Shakespeare: Hamlet - trt-mrt ili smrt
• Goethe: Faust - neuvjerljiv SF
• Dostojevski: Zločin i kazna - literatura za Haag
• Tolstoj: Rat i mir - vidi pod Dostojevski
• Melville: Moby Dick  - dosadno
• Joyce: Uliks - ubija od dosade
• Kafka: Proces - fora
• Maruli: Judita - ne razumijem
• Držić: Dundo Maroje - ne kužim
• Krleža: Povratak Filipa Latinovicza - bljutavo
• Moliere: Škrtac - užas
• Hugo: Jadnici - depresija
• Dickens: Oliver Twist - koma
• Daniel Defoe: Robinson Crusoe - nikad čitao
• Oscar Wilde: Slika Doriana Graya - opet SF
• Eugene Ionesco: Stolice -  totalno spičeno, fora
• Samuel Beckett: U očekivanju Godota - blesavo
• George Orwell: Životinjska farma - opet SF
• Zagorka: Grička vjestica - baka, mama i teta čitale, ja ne
• E. A Poe: Gavran - fuj
• Emile Zola: Germinal - nisam čitao
•  J. Swift: Guliverova putovanja - gledao uprizorenja
• Petrarca: Kanconijer - dosadno
• J. D. Salinger: Lovac u žitu - preseravanje
• Ibsen: Nora - superfino
• V. Nabokov: Lolita - duhovito

Prusta jedino nisam procitao, niti sam siguran da li cu ga proctati.... jednostavno, najduzi je... ko ce citati sve silne knjizurine u "traganju"... ovo ostalo sam citao.  


super je ovo topik... secam se, u jednom broju CEMETERY DANCEa je objavljen intervju sa gomilom horor pisaca, tipa: "koje horor klasike niste procitali, a sramota vas je zbog toga?" zanimljivi odgovori... mozda uspem nekako da skeniram to i postujem ovde.

Meni je lako, ja ništa od toga nisam pročitao. Eh, da su uradili strip-verzije...

Ja sam čitao samo Bibliju i jednu dvanaestinu Prusta (mislim na ove knjige u poll-u, ne u tekstu).

od klasika koje nisam čito, a stid me je, i planiram da u što bližoj budućnosti to bar pokušam da ispravim, pomenuću Don Kihota. on mi je baš ono, na grbači, iliti albatros oko vrata.
slično važi za priče 1001 noći, kojima ću svakako da se predam čim uzmognem (u narednih 5-10 godina).

ulixa teško da ću do kraja žiznija i pokušati, meni je i portret umetnika u maloletništvu bio dovoljno isprazan i dosadan.

tolstoj? rat i mir? nema teorije! ja sam više dostojevski-tip, i njega sam već prilično pomno iščitao (sva glavna dela: ostale mi neke kratke priče, koje planiram uskoro).

Prust? ni u ludilu. od tih gej francuza apsolvirao sam žida u svojim formativnim godinama, naivno verujući da su mu romani isto tako pametni i zabavni koliko mi je bio njegov dnevnik, ali kad ustanovih da nisu, i njega ostavih za sobom.

inače, ne razumem zašto je mobi dik svima pojam dosadnog i nečitljivog romana: ja sam ga čito 'za dušu' još pre nego što sam 'morao' kao student, i to mi je i danas jedna od najdražih knjiga u životu.


biblija je na momente vrlo zabavna (mada ni približno 'mudra' i 'poučna' koliko neki veruju i tvrde; zapravo, u idejnom smislu mi je pretežno degutantna, kako u starom tako i u novom zapletu), geteov faust je bolji prepričan nego čitan iscrpno (mada je na momente vrlo dobar – barem u knjizi I), crnjanskog i andrića sam čitao premlad, to je zrelo za re-imagining ali teško da ću stići uskoro, a guliver mi je takođe – kao i sve ostalo od svifta- vrh vrhova, knjiga koju obožavam (surprise! surprise!)

balzaka sam čito samo čiča gorija, u školi, i to mi je dosta za ceo život: kad uzmognem, baciću pogled na onih par njegovih fantastičnih romana (melmot, šagrinska koža...) a 'ljucka tragedija' me baš nimalo ne zanima; isto važi za svako slovo koje je igo napisao (od njega sam čito samo ono o spiritističkim seansama kojima se jedno vreme zaluđivao).

zapravo, od klasika koje JOŠ nisam detaljno i skroz iščitao, najviše me kopkaju i savest mi grizu, ovim redom:
konrad (čito sam srce tame i sve kratke priče, to je suvo zlato, tim pre me grize što ne postizavam ostalo)
selin (imam mu sve romane u eng. prevodu, ali... 1st things 1st!)
fokner (čito sam buka i bes, as i lay dying, sanctuary... + kratke priče)
tven (gomila tih njegovih nekanonskih mizantropskih i satiričnih dela još čeka svoj trenutak...  )

Džojs - Uliks citao sam posljednje poglavlje  
Melvil - Mobi Dik nisam citao imam planiram
Biblija citao u dijelovima ne sve naravno
Gete - Faust citao... nisam procitao bila sitna slova
Andric - Na Drini cuprija  nisam
Crnjanski - Seobe nisam
Prust - U traganju za izgubljenim vremenom samo prvi dio
Servantes - Don Kihot citao procitao
Svift - Guliverova putovanja  citao...procitao


planiram procitati prusta...barem prve 3 knjige koje imam... anu karenjinu ponovo braću karamazove...
ustvari citav set klasika koje sam kupovao na kiosku  

Quote from: "Truba"Džojs - Uliks citao sam posljednje poglavlje

To je i najbolje.

Jbt, sve sa spiska sam procitala, a neke i 2x (razlicit prevod), no to se nikad ne bi dalo zakljuciti.  
Stvarno sam omatorila.  

ja se još davim sa Prustom, za kog sam pretpostavljao da će biti ubedljivo prvi na listi nepročitanih klasika... i nije mi tako strašno, recimo, taj Put k Svanu koji Jergović pominje bio mi je sasvim u redu, a većim delom i zabavan. ima tu i voajerskih scena, i salonskog lezbijstva, i starinskih stilema romana odrastanja, od kojih ti, ako si student književnosti, sve neki bildungs na uši izlazi...

u osnovi, pošto mi na prvom mestu u mojemu zanimaju prilikom čitanja nisu ni ideje, ni velike teme, ni piščev žar, već samo majstorstvo stila i kompozicije, uz žličicu promišljene upotrebe metatekstualnosti, Prustu sam se morao diviti na mahove, bez obzira što su mi prvih pet knjiga Vremena bile podosta napunjene dosadom. te dugačke rečenice, detaljni opisi, kontrola jezika i upornost da se baš tako i nikak drugačije opisuje taj svet francuske aristokracije i salona - ipak mi je fascinantan.

zdruge strane, pročitao sam tog Mobija Dika, i ne samo pročitao, već i jeo, i kupio orđinal na okupatorkom, a čito sam i još neka Melvilova dela, i također mi nije baš jasan taj otpor prema Mobiju Đoki...

od ovih koje nisam ćito, evo Ghoul me opet uverava da i nije neka šteta ako sam preskočio Žida. ali jednog dana, jednog dana ću pokušati, tim pre jer sam kao klinac čitao MOčvare i sećam se neke egzistencijalističke atmosfere, kao neka preteča Sartra.

Knut Hamsun i njegovi Plodovi zemlje čekaju neki drugi život. (Osim ako se ne rodim kao pečurka.) Uprkos tome što je I.B. Singer rekao da je Hamsun najbolji pisac na svetu.

Tomas Man mi sleduje u narednom periodu spremanja pošlednjeg ispita, i stidim se i sad dok ispisujem da nisam pročitao ama baš ništa što je čika Čovek napisao.

od naših - omašio sam Roman o Londonu, jer su mi ti vražji zarezi kod Crnjanskog toliko smetali pri čitanju, da se uopće nisam mogao koncentrirati.

Pekićevo Zlatno runo ću verovatno pročitati kad se budem, ne daj bože, razboleo u 40-oj, pa imao 15 dana viška.

Hm, nema na spisku, al bas me zanima dal je neko citao "Kiklop" Ranka Marinovica. Meni je to extra knjiga (dal je "klasik" pojma nemam, nisam kompetentna) i jedna od onih koje bih uvek mogla iznova citati.
Verovatno sam skroz subjektivna, jbg.

pa da, žiko, ali po meni - džaba ti 'meta' ako nemaš 'text'!
znači, poštujem ja itekako to HOW, i reference i sve, ali bez WHAT (about) – ništa!

'Plodove zemlje' sam čito zato što ga je kafka besomučno hvalio: to je idejno, u najblažem, problematično budući da se tu iznose neke desničarsko-muško-šovinističke ideje (the whole blood + soil + manhood she-bang), dakle totalna glorifikacija muškog principa, ali ne u nekom mističnom, solarnom smislu, nego prilično down to earth; drugim rečima, pisac koji bi super legao šešelju kad bi ga ovaj uzeo da čita. čovek = nacija = zemlja, itd. Sad, što se stila tiče, niti ga pamtim niti sam ga primetio, što je verovatno dobra stvar. Nije ni nametljiv ni težak, klasično staromodno pripovedanje iz sveznajuće perspektive.
čito sam i kraćeg PANA, koji je simpatično delce o femme fatale, što je hamsunu izgleda bila opsesivna tema budući da se provlači i kroz MISTERIJE (koje nisam čito, al sam gledo film po tome, sa rutgerom hauerom i silvijom kristel – vrlo fin euro flick).

od mana sam čito novele, koje su odlične, i par kraćih priča od kojih sam upamtio jednu koja se, čini mi se, zove 'garderober', koja je IZVANREDNA: dugački romani me ne privlače, mada možda u nekom nastupu viška vremena uzmem njegovog faustusa; kraće priče ću sigurno da proučim jer je on, bar u delu karijere-opusa imao taj neki fin de siecle mindframe koji meni posebno godi.

Džojs - Uliks     

Probao da pročitam proletos. Oko dvadesete strane odustao vo vjeki vjekov. Smoreno, brate...

Melvil - Mobi Dik    

Čitao u originalu. Ima dobrih/odličnih/užasno dosadnih mesta.

Jedna devojka me je pitala, ko te je terao da to čitaš )

Biblija    

Listao i čituckao, nisam još pročitao. Jednom hoću. Šteta e što oni koji veruju u reč istine gube sluh onog trena kad počneš da ih gađaš biblijskim apsurdima.
Kosidovski se nameće kao zanimljivo štivo uz Bibliju.

Gete - Faust    

Jok.

Andric - Na Drini cuprija    

Da, odlična.

Crnjanski - Seobe    

Ne još.

Prust - U traganju za izgubljenim vremenom    

Ko?

Servantes - Don Kihot    

Ovo sam dobio  nekom drugom/trećem razredu osnovne za rođendan, još ga nisam otvorio )

Svift - Guliverova putovanja

(spontano se otvoriše šavovi na venama)


Dostojevskog poprilično iščitao, Tolstoja u kapitalnim delima, itd, itš.

Quote from: "lilit_depp"Hm, nema na spisku, al bas me zanima dal je neko citao "Kiklop" Ranka Marinovica. Meni je to extra knjiga (dal je "klasik" pojma nemam, nisam kompetentna) i jedna od onih koje bih uvek mogla iznova citati.
Verovatno sam skroz subjektivna, jbg.

Kanim se da tu knjigu procitam danima;uvek je slobodna u biblioteci.Ako se ne varam usla je u 10 najboljih knjiga dobitnika NIN-ove nagrade.

jel to isti kiklop u čijoj filmskoj verziji marija baxa i mura furlan u cvetu svojih respektivnih mladosti razgolićuju svoje kvalitete itd?  

Quote from: "Ghoul"jel to isti kiklop u čijoj filmskoj verziji marija baxa i mura furlan u cvetu svojih respektivnih mladosti razgolićuju svoje kvalitete itd?  

Da, to je jedini film u kom mi se kolikotoliko i svidja kako glumi Frano Lasic, no, ipak, tesko da moze da se poredi s knjigom.

Retko sta sam procitao sa ovog spiska,a svasta nesto sam citao...

Biblija-sto bi rekao Koeljo Veronauka je odlucila da umre ...vise puta sam pocinjao,iscitavao delove...i na kraju otkrio da mi vise odgovaraju ruski religiozni filosofi/mistici.

Guliverova putovanja-citao k'o klinac,mnogo vise mi se svidja Prica o buretu

Faust-u gimnaziji procitao;kanim se opet

Na Drini cuprija( a na Savi splavovi)-u gimnaziji;ne kanim se opet

Ostalo sa spiska nisam nista procitao...Najvecu zelju  da procitam od klasika, je delo Roberta Muzila Covek bez osobina/Covek bez svojstava(ko vec kako prevodi).

Quote from: "Alexdelarge"Najvecu zelju  da procitam od klasika, je delo Roberta Muzila Covek bez osobina/Covek bez svojstava(ko vec kako prevodi).

U mojim davnim studentskim danima i dugim "knjizevnim" nocima, bilo mi je prilicno zanimljivo to da su se u 95% slucajeva, Uliks, Covek bez osobina i U traganju za izgubljenim vremenom uvek "potezali" kad se pricalo o ozbiljnoj literaturi.

Quote from: "lilit_depp"u 95% slucajeva, Uliks, Covek bez osobina i U traganju za izgubljenim vremenom uvek "potezali" kad se pricalo o ozbiljnoj literaturi.

pa naravno, za snobove to nije knjiga ako ima ispod 1500 strana!  

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "lilit_depp"u 95% slucajeva, Uliks, Covek bez osobina i U traganju za izgubljenim vremenom uvek "potezali" kad se pricalo o ozbiljnoj literaturi.

pa naravno, za snobove to nije knjiga ako ima ispod 1500 strana!  

Ma,na broj stranica se uopste ne treba obazirati;ja sam u poslednjih nekoliko dana procitao dve nevelike knjizice:

Prica o sedmoro obesenih-L.Andrejev
Prosirenje podrucja borbe-M.Uelbek

zajedno nemaju ni 220-230 stranica, a ubojite su k'o dinamit.

Šesto čulo mi kazuje da se dotične književne haubice potežu radi bezbednosti diskutanta koji bi da ispa'ne pametan jer zna da ostali nisu čitali knjigu al' neće da priznaju  
(a i da u 80% slučajeva nije ni diskutant)

PS Alexdelarge, ti reče čitao Gulivera kao klinac; misliš li na celu knjižicu ili na onu zašećerenu verziju za klince?

Quote from: "Alexdelarge"Prica o sedmoro obesenih-L.Andrejev
Prosirenje podrucja borbe-M.Uelbek
zajedno nemaju ni 220-230 stranica, a ubojite su k'o dinamit.

wow!
te knjige mogu opasno uticati na tvoj mentalni život, if any!

slutim da si andrejeva čito u novom i šturom izdanjcu sa samo 2-3 priče.
probaj da u biblioteci iskopaš staro sarajevsko izdanje, koje sadrži 7-8 priča, od kojih su neke čist nitroglicerin!!!

Kakva je to lista "klasika" kad na njoj nema Harmsa?  

Quote from: "Mixitron M. Storm"

PS Alexdelarge, ti reče čitao Gulivera kao klinac; misliš li na celu knjižicu ili na onu zašećerenu verziju za klince?

Da mi sad nisi rekao,da postoje dva izdanja,ne bih ni znao...moze biti da sam citao ovu drugu verziju,al' ne secam se ,to je stvarno jako davno bilo...ostaje mi samo da je  repriziram.

Quotemisliš li na celu knjižicu ili na onu zašećerenu verziju za klince?

Ja nisam čitao tu "zašećerenu" verziju. Pretpostavljam da su tu izbačene scene seksa?

Quote from: "Harvester"Ja nisam čitao tu "zašećerenu" verziju. Pretpostavljam da su tu izbačene scene seksa?

Ne, izbačeno je sve osim toga.  

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Alexdelarge"Prica o sedmoro obesenih-L.Andrejev
Prosirenje podrucja borbe-M.Uelbek
zajedno nemaju ni 220-230 stranica, a ubojite su k'o dinamit.

wow!
te knjige mogu opasno uticati na tvoj mentalni život, if any!

slutim da si andrejeva čito u novom i šturom izdanjcu sa samo 2-3 priče.
probaj da u biblioteci iskopaš staro sarajevsko izdanje, koje sadrži 7-8 priča, od kojih su neke čist nitroglicerin!!!

Moj zivot je totalno nesredjen,tako da retko koja knjiga moze da me poremeti;zivot je cesto mastovitiji od literature.Mada,moram priznati da sam tokom citanja imao knedlu u grlu i zamagljene
oci.

Sto se tice izdanja,u pitanju je Plato iz 2003 godine,nekih stotinak stranica ima knjiga,na naslovnoj strani  riba ubacena u masinu za mlevenje mesa.Nisam primetio u biblioteci neka druga izdanja.Od Andrejeva jos imaju jednu knjigu od nekoliko prica (Juda Iskariotski,On i da me ubijes ne mogu da se setim naslova trece?Vredi li to uzeti na citanje?

štagod da uzmeš od andrejeva, nećeš da promašiš!

a ako si u raspoloženju za slično-crne sadržaje, evo ti (kao preporuka) jedan niz sa moje police:



edit: malo smanjena slika.

Quote from: "Alexdelarge"
Da mi sad nisi rekao,da postoje dva izdanja,ne bih ni znao...moze biti da sam citao ovu drugu verziju,al' ne secam se

Čitao si verziju za klince.
Da si čitao celu knjigu, itekako bi je zapamtio.

Quote from: "Ghoul"FOTKA

Najs, najs .
Tog Bernharda si stavio samo mene da mucis. Sta je ta "debela & zelenkasta" knjiga?

Quote from: "lilit_depp"

Quote from: "Ghoul"FOTKA

Najs, najs . Tog Bernharda si stavio samo mene da mucis. Sta je ta "debela & zelenkasta" knjiga?

MRAZ, njegov prvi roman (prilično različit, tj konvencionalan, u odnosu na kasnije). ipak, vrlo dobar.

nego ako si već fan, i znalac njemačkoga, mogla bi da nam prevedeš još koje od njegovih zlodela!


što se tiče komentara vezanih za GULIVERA, u dečjim verzijama se obično nalazi samo 1. knjiga, o liliputancima, dok su ostale 3 - žešće, mizantropskije, explicitnije - obično izbačene.

bilo je jedno oldično hrvatsko izdanje, svojevremeno, iz doba sfrj, u jednom tomu, debelo, tvrdo koričeno i sa ilustracijama - to je, za mene, definitivno izdanje na srpskom.

Quote from: "Ghoul"
nego ako si već fan, i znalac njemačkoga, mogla bi da nam prevedeš još koje od njegovih zlodela!

fan je toliki znalac njemackog da trazi Heldenplatz na bilo kom od ex-yugoslawisch jezika (cak i na crnogorskom!).
salu na stranu, videla sam da je neki sarajevski izdavac odradio Trg heroja na njemackom (iako mi se cini da je ostavljen originalni naslov), al nisam uspela doci do te knjige.
ima vremena.

ps. kakve su sanse da malo smanjis fotku? please.

Quote from: "Mixitron M. Storm"

Quote from: "Alexdelarge"
Da mi sad nisi rekao,da postoje dva izdanja,ne bih ni znao...moze biti da sam citao ovu drugu verziju,al' ne secam se

Čitao si verziju za klince.
Da si čitao celu knjigu, itekako bi je zapamtio.

Mea culpa.U pravu si,citao sam ovu skracenu verziju. Ubrzo cu morati da ispravim nepravdu.

Quote from: "Ghoul"

a ako si u raspoloženju za slično-crne sadržaje, evo ti (kao preporuka) jedan niz sa moje police:

Ti bas volis Selina.Od njega do sada nisam nista citao,a bas sam na vasaru knjiga pazario Putovanje nakraj noci...eto od cega cu da pocnem.

Quote from: "lilit_depp"
ps. kakve su sanse da malo smanjis fotku? please.

I ja plizim, neće ni da se učita.

Quote from: "Alexdelarge"na vasaru knjiga pazario Putovanje nakraj noci...eto od cega cu da pocnem.

Ako je ono LOMovo izdanje (fototip Nolit 1981), koliko si platio?

Quote from: "Kastor"

Quote from: "Alexdelarge"na vasaru knjiga pazario Putovanje nakraj noci...eto od cega cu da pocnem.

Ako je ono LOMovo izdanje (fototip Nolit 1981), koliko si platio?

Jeste,u pitanju je LOM,dva toma=690 din.

Quote from: "Alexdelarge"
Jeste,u pitanju je LOM,dva toma=690 din.

Pa da, sećam se da je neka smejurija od cene.

Pa da krenemo:

QuoteDžojs - Uliks

Čuo sam za ovu knjigu i megahvale vezane za nju. Ne znam da li ću je čitati u budućnosti. Inače igrom slučaja pre par dana sam dobio dablince i portret umetnika u maloletništvu (englesko izdanje). Ako mi se dopadnu te dve možda i potražim uliksa.

QuoteMelvil - Mobi Dik

Nisam čitao, niti ću. Video sam film sa Gregori Pekom i nije me dojmio.

QuoteBiblija

Pročitao dobar deo starog i novog zaveta. Svakako preporučljivo za čitanje uzevši u obziro koliko je ta knjiga uticala na našu civilizaciju.

QuoteGete - Faust

Nisam čitao, niti ću.

QuoteAndric - Na Drini cuprija

Pročitao. Fina knjiga.

QuoteCrnjanski - Seobe

Ovo je bio takav smorovind... ah kad se samo setim.

QuotePrust - U traganju za izgubljenim vremenom

Nikad pre čuo.

QuoteServantes - Don Kihot

Nisam čitao. Čekam da poboljšam svoj španski pa da krenem u borbu sa vetrenjačama.

QuoteSvift - Guliverova putovanja

Pročitao onu razvodnjenu verziju iz lektire u osnovnoj školi. Videću da se dokopam punog izdanja.

Hehehe... baš slatka tema.
Well, to se odnosi uglavnom na post kojim je tema otvorena i na par (zalutalih) suvislih opservacija - albeit plasiranih tonom hip&šik&trendi krljićevski nonšalantnog preseravanja... c,c,c...koji ste bre vi...khrljhhhghhhh.... )

Za početak, da iskreno priznam kako me uvek proganjala ta svest o K*lasicima, tom neprocenjivom literarnom blagu što je zapalo u dužnost svakom kognitivnom stvorenju da iz cuga apsolvira. Kao ono, 'beš idividuu koja nema za pojasom recku od barem dvaes bibliotekarskih metara žestoke proze, i to baš po redu grandioznosti - to Balzaka i Bajrona, Šekspira i Tolstoja, Selindžera i Hesea, Kanta i Eliota, Flobera i Ničea i Mana i bogtezna koga sve ne...  baš ko noćna mora kad se daviš u živom pesku ili te čudovište iz crne lagune vuče za nožne palce ili tako nešto. pa si ondak opet i iznova prebrojiš sve redom godine i vidiš da ti još fali jedno pola trilijuna takvih klasičnih recki pa smesta obećaš sebi - po ko zna koji put i kao ko zna koja po redu nju-jerz-rezolušn - da ćeš najzad da opališ po redu sve te klasične maderfakere, od Homera pa sve do Frojda, a i francuzke romatićare pride, zlu ti ne trebalo. I to ne kao čitanje pre spavanja (jebote, pola strane Karenjine je svakom normalnom čoveku tek ekvivalent zdrave pinte burbona ili bolesne doze tableta za spavanje), nego onako, opako i ozbiljno i za bela dana, uz jaku kafu i priručnik tipa "kako čitati i šta učitati u tog-i-tog klasika" , pa da vidiš....

Mislim... jesam baš dovoljno lujka da bez ikakve provokacije spakujem ceo Gibonov Uspon i Pad Rimskog Carstva ili sve Anale Tacitusa, celog Dostojevskog pa čak i kojekako raskrpljenu Eneidu ali i dalje gajim instinktivan i stoga definitivno opravdan prezir za ljude koji se javno u prsa busaju da su iz****ali kojekakve klasike.

ne znam, verovatno su u pitanju čiste predrasude, ali... vidim ja  da će bar ova ovde Lilit da me u njima zanaveke zadrži.    

sad proverih: sarajevsko je izdanje andrejevljeve zbirke priča U MAGLI, dok je SEDMERO OBJEŠENIH objavljeno (sa 7 priča u sadržaju) u zagrebu!
happy hunt!

Quotealbeit plasiranih tonom hip&šik&trendi krljićevski nonšalantnog preseravanja... c,c,c...koji ste bre vi...khrljhhhghhhh....  )

         Ne, ja stvarno nisam čitao te knjige, Ni jednu jedinu. Osim jedne.

Dobro, dve.
Tri.
...

Quote from: "libeat"pa čak i kojekako raskrpljenu Eneidu

ah, libe, meni je Eneida blago nebesko, predivna stvar. mnogo volim Vergilija. generalno i rimljane. generalno i klasike. nekako, ne postoji nista drugo sto vezuje sve klasike, nikakvo drugo merilo, do da su sve to velika knjizevna dela koja poseduju univerzalne i vranvremenske vrednosti, i koja su apsolutno svojim kvalitetom i izvesnom postojanoscu izdrzala zub vremena, i ostala kao jedna od najbitnijih okosnica citavog covecanstva, njegovog uma i duha. sad, da li ce se tebi ili meni nesto svideti, ili nas smoriti... to je do nas samih, nasih ukusa i interesovanja. citao sam razne klasike na faksu gde su me mnogi momenti gusili na smrt (kornejeve drame, danteovo cistiliste i raj, napr), ali kad zavrsis delo, kad svedes sve utiske i racune (ukljucujuci i cesto neophodna objasnjenja iz sekundarne literature), uvek ti ostane jasno zasto je to ostalo vecno netaknuto u vremenu, makar ti se nimalo ne svidelo.

nekako, smatram da je nefer prema samom sebi (iako si ljubitelj zanra) imati averziju prema klasicima (ipak su to sjajna knjizevna dela), kao sto je i za knjizevno klasicno obrazovane ljude krajnje ogranicavajuce i zatupljujuce imati bilo kakvu averziju prema zanru, ili nekim avangardnim knjizevnim oblicima...

mislim, dobar roman je dobar roman, napisam bio pre 500 godina ili juce, a sjajna poezija je uvek sjajna, napisana pre 2000 godina, ili ovo jutro...

veliki pozdrav.

Quote from: "Ghoul"
pa naravno, za snobove to nije knjiga ako ima ispod 1500 strana!  

Zanimljiva je pojava da se na liste klasika uglavnom dospevaju romani, a daleko ređe se pominju kratke forme. Evo, ovde, čini mi se, niko nije pominjao genijalne autore kratkih priča kao što su Čehov i Mopasan...

Zar oni nisu klasici ako nisu pisali romane (ili bar ne genijalne)?

Džojs - Uliks
Ne. Čitao Dablince sa nekih 20tak godina. Posle sam probao i Uliksa, ali mi se tada činilo da bi bilo bolje da ga ostavim za neko kasnije vreme...

 Melvil - Mobi Dik
Da. Na spskom, a kasnije i na engelskom, za vežbu...

 Biblija
Da, ali ne od korica do korica...

 Gete - Faust
Ne. Ne znam zašto...

 Andric - Na Drini cuprija
Da.

 Crnjanski - Seobe
Počeo, nedovoršeno...

 Prust - U traganju za izgubljenim vremenom
Počeo, pročitao prvu knjigu, ali dalje nisam imao snage...

 Servantes - Don Kihot
Čitao davno... davno...

 Svift - Guliverova putovanja
Jesam, u više izdanja, pokušavao da se izborim sa
prevodima i skraćenjima, i sličnim idotlucima...

Quote from: "Mica Milovanovic"
 Svift - Guliverova putovanja
Jesam, u više izdanja, pokušavao da se izborim sa
prevodima i skraćenjima, i sličnim idotlucima...

Original je verovatno dostupan u nekoj od knjižara koja valja pingvine, vordsvorte, i slične mas-klasike.

Quote from: "Usul"Pa da krenemo:

QuoteDžojs - Uliks

Čuo sam za ovu knjigu i megahvale vezane za nju. Ne znam da li ću je čitati u budućnosti. Inače igrom slučaja pre par dana sam dobio dablince i portret umetnika u maloletništvu (englesko izdanje). Ako mi se dopadnu te dve možda i potražim uliksa.

QuoteBiblija

Pročitao dobar deo starog i novog zaveta. Svakako preporučljivo za čitanje uzevši u obziro koliko je ta knjiga uticala na našu civilizaciju.

iz istog razloga treba pročitati džojsa. njegov uticaj na roman XX veka je OGroman.

ja sam imao tu snobovsku studentsku sreću da sam sve te klasike morao pročitati, i to sistematski, i nimalo mi nije žao zbog toga. danas kad sam omatorio, sve više mi se čini da jedino čitanje Balzaka ima smisla

jednom prilikom sam od nekog urednika proze čuo da je čitanje klasika dragoceno jer daje uvid u "nivo ispod kog se ne može pisati". sad, to je svakako preambiciozno i deprimirajuće, i naročito ne ide u prilog masi savremenih srpskih pisaca, ali verujem da, na primer, čitanje Flobera (Gospođe Bovari pre svega) ipak daje neki uzor, paradigmu, visoki ideal tako da kažem, kada se radi o psihološkom portretu lika, stilu, i modernističkom povezivanju svih aspekata dela u jednu celinu. to je uzor protiv kog se, naravno, može i boriti.

takođe i Dikens, možda ne toliko po pitanju likova koliko u atmosferi i zapletu.

a može se gledati i ovako kako njarla kaže.

sad izgleda kako je čitanje klasika dobro kao jedno poučno iskustvo, kao čitanje konteksta, bez ikakvog zadovoljstva. ne mora da znači. meni je, recimo, Viktor Igoova Bogorodičina crkva u Parizu bila dosta ugodna za čitanje, puna dinamične proze, i važnih tema, i majstorskih opisa, i dobro vođenog zapleta, baš onako filmično i zabavno.

druga je priča što je meni Ana Karenjina jedan od najboljih romana ikada, i što nisam razvio taj srednjoškolski otpor prema priči iz Kurira "ostavila muža i dete zbog oficira, skočila pod voz", mada priznajem da mnogima taj roman može izgledati precenjen, ali ako uzmem primer koji nema veze sa mojim, hajde, estetskim uzusima (ako ih imam), recimo da mi je Don Kihot jedno od najboljih čitalačkih iskustava ever.

totalistički, da ne velim totalitarni utisak: i onog primarnog čitalačkog uživanja, i zabave, i svesti o građenju modernog mita, i parodije tog istog mita o jednom trošku, pa svijesti o kontekstu - da je roman napisan pre 400 godina i dalje čitljiv i vredan, da se u njemu nalaze neke pripovedačke tehnike koje ni narednih 5 vekova modernog romana neće iscrpeti (dokumentarnost, umnožavanje pripovedačkih glasova, meta-proza, citati, sve do parodiranja tih tehnika), pa onda kačiš vezu sa Borhesom, pa sa filmom... mislim, taj roman je postao toliko podrazumevajući DEO moderne zapadne civilizacije, da je uživanje čitati samo tu scenu sa vetrenjačama. čisto da vidiš šta tu u stvari piše.

a pored toga je i duhovito.

Pa nije Borhes džabe uzo i prepiso neke od najboljih delova tog romana, da mu se nađe.

lepo kaze kolega Zika, klasici uopste ne moraju da se citaju samo iz nekih utilitarnih pobuda, vec i radi cistog uzivanja... obojica nismo zavrsili 08, a tamo smo se patili, ali verujem da mnoge stvari tamo koje smo saznali ne bi trampili...

da, Don Kihot je genijalno delo, iako ima onah pastirsko-narodnih, satro poucnih umetnutih novelica koje smaraju do bola, sam idejni kostur knjige i karakterizacija glavnih likova je genijalna... procitao sam ga dva puta i crkavao od smeha.

Quote from: "Nyarlathotep"nekako, smatram da je nefer prema samom sebi (iako si ljubitelj zanra) imati averziju prema klasicima (ipak su to sjajna knjizevna dela),  

Bila sam tamo nesumnjivo malko... nekoherenta, dragi moj Njarla; bude toga kod mene, tu i tamo, jelda...
Zapravo, nije u pitanju prezir prema klasicima nego prema izvesnoj predrasudi... bolje reći, prema najrasprostranjenijoj predrasudi klasično-literarnog bekgraunda. Nejmli, radi se o preziru za tu konkretno vrst aduta u retoričkom potkusurivanju - adutu koji iz bekhenda insinuira kako su klasici vrednost bazirana na aktivaciji prostom kritičnom masom koja (jednom kad se dosegne, afkors) volšebno preobrazi svakog prosečnog drvoseču u bonafide salonskog diskutanta. Često nailazim na tu konkretno predrasudu. Naravno, načini njenog plasiranja su različiti; od simpa snobovštine direktnog potcenjivanja pa sve do insinuiranja superiornosti kroz over-simplifikaciju. (Ovo potonje je zapravo jedini srednješkolski talenat koji sa čovekom ostane do groba – naravno, to naknadno razvijen i malko usavršen formalnim obrazovanjem –  a ja oporavdano sumnjam da isti originalno proističe iz svesnog napora da se izbegne etiketa štrebera. Eh, te surovosti tinejdjerstva...     )

To na stranu i na malko ozbiljniju notu - sa svime što mi kazuješ sam apsolutno usaglašena. Ali apsolutno. Jedino bih dodala kako je čitanje klasika (baš kao i mnogo toga zahtevnog u trivijalnom mi životu) podložno i ovisno o fazama i promenama u emotivnom profilu i spektralnoj auri. Pa ja, recimo, zato vazda ulazim i izlazim iz raznoraznih faza u kojima osciliram pro&contra klasičnih rusa; trenutno sam u potonjoj, pa zato i malko  izvan sinka sa melodramom slovenske duše. Što ne znači da nisam u stanju prepoznati svu grandioznost Ane Karenjine, da se razumemo; ali nisam u stanju da na čitanje odreagujem u skladu sa tim saznanjem.

O tome bi vredelo raspravljati, samo kad bi se moglo, bez preseravanja. Makar zato što me, u ovoj fazi, do srži pomera - recimo samo za primer -  raspamećujuća manipulacija baje Henrija koji mi ne dopušta niti da zaboravim niti da u celosti shvatim šta to tera Elizabet Arčer da na baš onaj surov način doda cele tri dekade njegovom mizernom životu.

Al' dobro, nećemo valjda baš sad i ovde da digresiramo....  


(PS. Bolje skockaj nekakav osvrt na pominjanu zbirku priča što si pazario kao suvenir sa veeelikog interkontinentalnog putešestvija...  htela bih da vidim kakav impakt imaju na neiniciran evropski um...    poz.)