ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Postovani,

Ko ce biti ovogodisnji dobitnik NIN-ove nagrade kritike za roman godine znace se za, otprilike, mesec i po dana. Toliko, naime, po pravilniku o radu, ostaje clanovima zirija  da iscitavaju i vrednuju romane objavljene i dostavljene redakciji do isteka 2007.  godine, odnosno do 31. decembra. Po onima prispelim do sada, moglo bi se  reci da, sto se tice kvantiteta, imamo jednu manje plodnu romansijersku sezonu nego ranijih godina. “Podbacaj” bi mogao da iznosi cak trecinu u odnosu na produkciju prethodnih godina, sto ce reci da broj novih romana ove godine mozda nece biti trocifren...  (Sava Dautovic,
NIN)

U siri izbor odabrani su sledeci naslovi:
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
MASKE SOFIJE DE MONTENJ
Gorana Milasinovica
Stubovi kulture
http://www.knjizara.co.yu/pls/sasa/knjizara.knjiga?k_id=119212

„Maske Sofije de Montenj” smestene su na pocetak
proslog veka, u Zemun i
Beograd, a glavna junakinja Sofija Avakumovic priseca
se svog zivota
koji ju je, pre nego sto ce sesti na klupu na obali
Dunava, iz Zemuna
odveo do Ciriha… Secanje? Izmedju zivota i smrti, u
lebdecem
(ne)postojanju, pisac otkriva veliku Sofijinu tajnu i
citaocu predocava
licemerje koje, bez obzira sto se sve zbiva vek
ranije, fakticki vecno
prati ljudsko postojanje.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
SAN O LJUBAVI I SMRTI
Filipa Davida
Laguna
http://www.knjizara.co.yu/pls/sasa/knjizara.knjiga?k_id=119055

Prvi roman uglednog autora posle dvanaest godina! U
pitanju je knjiga
originalne forme, sacinjena iz dva dela.
KRATAK ROMAN O LJUBAVI: Mladi i uceni Jakov u potrazi
za zenom koja ga
je opcinila prolazi kroz svetove zivih i mrtvih, ljudi
i demona, gotovo
celu Istocnu Evropu sve do Zemuna da bi se sjedinio sa
svojom verenicom
u tajanstvenom obredu posmrtnog vencanja.
KRATAK ROMAN O UMIRANJU prati sudbinu Erika Vajsa koji
je rodjenjem
obelezen kao drugaciji od sveta u kojem zivi, i
njegovo odrastanje u
jednom banatskom specijalizovanom domu ciji se mali
zitelji, kad usred
Drugog svetskog rata ostanu bez lekarske pomoci,
udruzuju u svojevrsnu
bandu. Da li je ludilo u njima ili van njih? SAN O
LJUBAVI I SMRTI: dva
romana koji cine jednu celinu posvecenu patnji i
ljudskoj mrznji â€"
mracnim vrtlozima istorije protiv kojih je ljubav
jedina uteha.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
LUDVIG
Davida Albaharija
Stubovi kulture
http://www.knjizara.co.yu/pls/sasa/knjizara.knjiga?k_id=119215

Radnja novog romana „Ludvig” Davida Albaharija
odvija se u Beogradu i
govori o dvojici pisaca koji su prijatelji jos iz
studentskih dana. Delo
na fini, „albaharijevski” nacin preispituje i
stavlja pod lupu to
prijateljstvo u kojem se sadrzi koliko vezanost
dvojice muskaraca u
profesionalnom i privatnom zivotu, toliko i konstantna
nesigurnost,
nelagoda i nepoverenje.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
RUSKI PROZOR
Dragana Velikica
Stubovi kulture
http://www.knjizara.co.yu/pls/sasa/knjizara.knjiga?k_id=117950

Roman-omnibus sastavljen iz tri price koje se
postepeno ukrstaju i na
kraju slivaju u jedan pripovijedni tok. Prvi dio
romana predstavlja
licnu ispovijest glavnog junaka, a karakterisu ga
"ironicni modus i vrlo
duhovito pripovijedanje", dok drugi dio predstavlja
rekonstrukciju
junakove proslosti i preplitanje njegove licne
istorije s drustvenom.
Velikic prati susret glavnog junaka s istorijskim
dogadjajima s kraja
20. vijeka, njegov put od malog grada u Vojvodini,
preko Beograda i
Budimpeste, do drugih gradova istocne i centralne
Evrope. Treci dio
romana predstavlja zbir vise glasova, ljudi bliskih
glavnom junaku, a
karakterise ga dramaturski modus koji zasvodjuje prve
dvije price.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
LUTAJUCI BOKELJ
Nikole Malovica
Laguna
http://www.knjizara.co.yu/pls/sasa/knjizara.knjiga?k_id=118543

Visokim planinskim vencem s jedne, i morem s druge
strane, omedjena je
Boka Kotorska, samostalna i suverena (!) drzava. Puna
je turista,
iznenadnih situacija, neobicnih desavanja,
misterioznih nestanaka. I
festi.
Pratimo pustolovine junaka Nika u 24 poglavlja, kroz
teznju savremenog
Odiseja da se vrati zeni. Vidimo sve letnje
mediteranske boje plavog i
osecamo slan ukus mora.
Imamo pred sobom rafiniran roman cije se svako
poglavlje bori za
citaocevu paznju. Uvek se nesto dogadja. Od nekoliko
prilika za
zapocinjanje „rata svih protiv svih“, jedna je i
iskoristena. Kako se u
tome snalazi Niko, koji kako tece radnja romana, od
cistog paganina
postaje hriscanin?
Sigurno je jedino da je srpska knjizevnost
„Lutajucim Bokeljom“ dobila
mediteranski roman kakav je odavno cekala, roman koji
je vraca
beskrajnom plavetnilu i soli na nacin koliko zavodljiv
i prijemciv,
toliko slojevit.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
SNIT
Igora Marojevica
Laguna
http://www.knjizara.co.yu/pls/sasa/knjizara.knjiga?k_id=118544

Novi roman Igora Marojevica Snit nudi prvu proznu
obradu teme Zemuna u
doba II svetskog rata kad je ovaj grad pripao
„NDH“. Sazivot Srba,
Nemaca i Hrvata isprva je tolerantan da bi sve pocelo
da skrece prema
istinskom vrtlogu. Posredstvom originalne forme
„romana tabloida“ u
kojoj je svako poglavlje u stvari novinski tekst
(rubrike U gradskoj
zizi, Izvestaj. Razgovor, Ljudi. Ljudi, Vesti...)
slojeviti size Snita
se brzo rekonstruise: glavni junak, Zemunac Novak
Maricic, dospeva u
istovremenu ljubavnu vezu sa nemackom novinarkom Karen
Frost i Monikom
Vranic, saradnicom zagrebackog nedeljnika Spremnost.
Rasplet ovog
trougla nosi dvostruku porodicnu tragediju i beg
Novaka Maricica, te
opstu potragu za njim od Zemuna do Ravne gore. Sve to
se odvija unutar
tri „Ljubavne novele“ u kojima autor vesto
simulira istoimeni zanr.
Medju kljucnim likovima knjige su i jedan
„nevidljivi“ partizan koji
ucestvuje u potrazi, kao i cuveni modni kreator Hugo
Bos, istorijski
poznat po tome sto je dizajnirao i sio SS uniforme.
Mastovito,
groteskno, potresno.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
ADRESA BESE MOJA
Dragise Kalezica
Filip Visnjic
http://www.knjizara.co.yu/pls/sasa/knjizara.knjiga?k_id=117586

Ko voli fantasitiku, koja je u Kalezicevom kljucu uvek
viseslojna, i
voli odnegovan jezik pripovedanja, probranu leksiku,
sintaksu koja drzi
do ritma, moze da se raduje ovom delu.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
VREME VLASTI 2
Dobrice Cosica
Prosveta - Beograd
http://www.knjizara.co.yu/pls/sasa/knjizara.knjiga?k_id=118151

"Vreme vlasti 2” je 16. knjiga porodicne sage o
Katicima i Dacicima u
kojima Dobrica Cosic ispisuje ljudske sudbine u 20.
veku. U ovom delu
poslednji Katic, Dusan, ispisuje hroniku vlasti Titove
Jugoslavije.
Roman se bavi idejom revolucije koju je Tito
izneverio, propascu ideala,
izopacenoscu vlasti, dajuci tako anatomiju te epohe
zakljucno sa
demonstracijama 1991. Ovom knjigom Cosic obelezava 85
godina zivota i 55
godina knjizevnog rada.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
POLJUBAC
Gordane Cirjanic
Narodna knjiga
http://www.knjizara.co.yu/pls/sasa/knjizara.knjiga?k_id=117470

Ljubav je oduvek privlacila umetnicku paznju Gordane
Cirjanic. U
poeziji, pricama, u romanima. U pikarskom
Pretposlednjem putovanju , to
je ljubav dvoje ljudi koje ce smrt uskoro rastaviti. U
epskoj Kuci u
Puertu , to je ljubav kao porodicni fatum traganja i
trajanja,
razumevanja i nerazumevanja u ljubavi.
U njenom najnovijem romanu Poljubac Gordana Cirjanic
ide najdalje u
svojoj intimistickoj poetici, u traganju za sustinama
koje nas mimoilaze
zauvek. Ljubav je ovde fantazija jednog invalida,
usamljenog i mudrog
coveka, ciji konacni gest kao jezgro atoma emanira
zrake zudnje.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
CUVARI SVETINJE
Mirjane DJurdjevic
Agora
http://www.knjizara.co.yu/pls/sasa/knjizara.knjiga?k_id=117627

Roman „Cuvari svetinje“, istorijska povest, ili
izmotacija, u deset
iluminacija, razresava misterije, istinite i
izmisljene, vezane uz
Miroslavljevo jevandjelje, od XII veka u kome je
nastalo, do XXXII veka
u kome je nestalo.
Na pocetku bese Hum, dvor velikoslavnog kneza
Miroslava, i na njemu
pralja Mara, koja verske i privatne ratove vodi â€"
recju, ispisanom po
pergamentu. Stotinu godina kasnije, ukrstaju se putevi
Miroslavljevog
jevandjelja, sada vec stare i vredne knjige, i Simeona
Nagosa â€" u sestoj
knjizi „Zlatnog runa“ Borislava Pekica. Novih sest
stotina godina
kasnije, ruskom arhimandritu Porfiriju Uspenskom se,
na Hilandaru, u
Bogojavljenskoj noci javlja necastivi, te zajedno iz
Jevandjelja seku
sto sezdeset i sesti list...
I tako do XXXII veka, gde u iscekivanju megameteora
BajBajEmilija i
smaka sveta, Miroslavljevo jevandjelje levitira na
ulazu u letilicu,
koja ce ga, zajedno sa drugim vrednim artefaktima,
evakuisati na Zguru,
intergalakticku deponiju kulturnih nasledja nestalih
malih planeta.
Ustvari, iza kvazi-istorijske price o jednoj od
nacionalnih relikvija,
krije se romaneskna stvarnost, koja dubinski, uz pomoc
sociva ironije,
razotkriva ono sto jeste psiholoski stereotip
nacionalnog bica.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
LEPOSAVA
Pavla Cosica
Kornet
http://www.knjizara.co.yu/pls/sasa/knjizara.knjiga?k_id=118362

Leposava je beogradska studentkinja iz buducnosti, ne
bas jasno
odredjene. Ona voli sve sto vole mladi, druzi se sa
naprednom omladinom,
mrzi seljake i dzibere. Hrani se u MekDonaldsu i
ostalim food-centrima,
studira politicku korektnost, njen izvor informacija
su samo slobodni i
objektivni mediji, zgodna je i lepa, zeli da emegrira
u Bugarsku,
skuplja pertle, staru ambalazu od koka-kole, ukrasni
toalet-papir, i
uopste je devojka kakvu bi svako pozeleo. Ipak, ona je
nesrecno
zaljubljena u Dimitrija, mladog ekscentricnog
pronalazaca. Izmedju
ostalog, on je izmislio lopte za prelazenje ulice,
izum koji izaziva
potpunu pometnju u Beogradu i koji dovodi do krvavih
sukoba izmedju
udruzenja pesaka s jedne i saveza vozaca i
taksi-udruzenja s druge
strane. Ovaj sukob se internacionalizuje kad se umesa
Crveni krst.
Leposava upada u krizu identiteta posto je iz
mesovitog braka - majka
joj je taksistkinja, a otac zagrizeni pesak.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
CAROBNJAK IZ AZA
Vladana Radomana
Vracarski breg
http://www.knjizara.co.yu/pls/sasa/knjizara.knjiga?k_id=118639

U tom smislu, u tom osmisljavanju, humanisticka
retorika u romanu,
javlja se kao vlastita alegorija knjizevnih ciljeva:
sredstava, fraza i
parafraza, kojima nas pisac uverava u vrednost svojih
iskustava i
iskusenja, vizija i vidokruga. Visoki stepen
raspoznatljivosti coveka u
alegoriji i piscevog alter ega, cine Carobnjaka iz
Aza, cak carobnijim,
zagonetnijim i privlacnijim od njegovog poeticnog
blizanca Carobnjaka iz
Oza.
Milosav Mirkovic, knjizevni kriticar

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
POSLEDNJA KNJIGA
Zorana Zivkovica
(Kompanija “Novosti” AD),

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
SIMANA
Ranka Risojevica
Glas srpski â€" Grafika”),

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
FELIKS
Vladimira Kecmanovica
Via print

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

LEPOSAVA
Pavla Cosica
Leposava je beogradska studentkinja iz buducnosti, ne bas jasno odredjene. Ona je nesrecno zaljubljena u Dimitrija, mladog ekscentricnog pronalazaca. Izmedju ostalog, on je izmislio lopte za prelazenje ulice, izum koji izaziva potpunu pometnju u Beogradu i koji dovodi do krvavih sukoba izmedju udruzenja pesaka s jedne i saveza vozaca i taksi-udruzenja s druge strane. Ovaj sukob se internacionalizuje kad se umesa Crveni krst.

Ova stvar u "užem izboru" je fascinantna: pored tri knjige o Zemunu!     imamo ovaj SF koji, ako pročitamo, možemo da kandidujemo za nagradu LK. Lično se opredeljujem za pešake u budućem ratu! Druga knjiga kandidat iz SF kolevke, izrasla je u mega spisanije svetskih razmera i ne može da bude naš kandidat, ali je dovoljno dobra za NIN-ovu nagradu.

Ovo sam čak i kupio, ali nemam snage da čitam...


CUVARI SVETINJE
Mirjane DJurdjevic
Agora

Roman Cuvari svetinje, istorijska povest, ili
izmotacija, u deset
iluminacija, razresava misterije, istinite i
izmisljene, vezane uz
Miroslavljevo jevandjelje, od XII veka u kome je
nastalo, do XXXII veka
u kome je nestalo.
Na pocetku bese Hum, dvor velikoslavnog kneza
Miroslava, i na njemu
pralja Mara, koja verske i privatne ratove vodi  
recju, ispisanom po
pergamentu. Stotinu godina kasnije, ukrstaju se putevi
Miroslavljevog
jevandjelja, sada vec stare i vredne knjige, i Simeona
Nagosa  u sestoj
knjizi Zlatnog runa Borislava Pekica. Novih sest
stotina godina
kasnije, ruskom arhimandritu Porfiriju Uspenskom se,
na Hilandaru, u
Bogojavljenskoj noci javlja necastivi, te zajedno iz
Jevandjelja seku
sto sezdeset i sesti list...
I tako do XXXII veka, gde u iscekivanju megameteora
BajBajEmilija i
smaka sveta, Miroslavljevo jevandjelje levitira na
ulazu u letilicu,
koja ce ga, zajedno sa drugim vrednim artefaktima,
evakuisati na Zguru,
intergalakticku deponiju kulturnih nasledja nestalih
malih planeta.
Ustvari, iza kvazi-istorijske price o jednoj od
nacionalnih relikvija,
krije se romaneskna stvarnost, koja dubinski, uz pomoc
sociva ironije,
razotkriva ono sto jeste psiholoski stereotip
nacionalnog bica.

ja bih najviše volijo da nakradu dobije Dobrica Ćosić po treći put, i da se ona najzad obesmisli, barem u svesti ostalih pisaca koji je se na rečima i u javnosti gnušaju, a u mislima i potaji priželjkuju.

Meni se čini da svaki kandidat sa ove liste ima ravnopravnu šansu da ovu nagradu zauvek obesmisli, makar zato što svako gore navedeno delo nepogrešivo mapira psihološki stereotip
nacionalnog bića.
Stvarno ne vidim po čemu tu izdvajaš baš Dobricu.
...sem ako nije u pitanju dodatna dimenzija psihološkog stereotipa nacionalnog bića, naravno...  

da, naravno, u pitanju je baš taj stereotip. ove bi mlađahne baš bolelo da on dobije, bila bi to prvi NIN za sikvel, a ovi stariji, poput Velikića, izvršili bi suicid. kao, oni su se, na čelu sa Basarom, celog života borili da Dobrica nikad više ne dobije NIN-ovu nagradu.  

i u pravu si... zamisli da nagradu dobije Zoran Živković za ono bezlično nakucavanje? kako li bi srpski kritičari uopšte opravdali takav izbor? bilo bi palamuđenja na kvadrate, te postmoderna, te niski i visoki žanrovi, te preoblikovanje trivijalne književnosti u borhesovskom maniru, a sve bezveze i poente...

ili zamisli, Isusa ti, da nagradu dobije Pavle Ćosić! genijalno. meni je on super lik, ali ta knjiga je nastala kao internet-blog i u suštini je zajebancija, ali već vidim kako bi mejnstrimaška kritika pravdala izbor pozivanjem na "modernizaciju NIN-ove nagrade", "promenu diskursa", "osavremenjavanje pogleda", "polifonost alternativnih glasova", "ukorak sa svetom", i kako bi objašnjavali šta je blog, ma objašnjavali bi šta je internet, i kakve veze ima sa NIN-om, kao i da se NIN može čitati na internetu.

ovo je veoma nezanimljiva godina za NIN-ovu nagradu (a i serbijansku lićeraćuru), i mislim da je čak ni bilo kakva skandalozna odluka (kao prošlogodišnja) ne može nešto reanimirati.

možda jedino ako se svi u žiriju skinu goli i tako pročitaju saopštenje da se nagrada dodeljuje Čuvarima svetinje.

Heh... podržavam ti taj pančlajn predlog.  

A ima i nešto što me kopka, onako, na golemu distancu; kad kažeš da je u pitanju sušna godina, nije da ti ne verujem, ali meni to više liči na trend. I to u začetku.

(Nije u pitanju malicioznost, da se odmah razumemo; možda donekle neobaveštenost i ništa više od toga. Časne mi pionirske.)

Quote from: "E.T."
SNIT
Igora Marojevica
Laguna
http://www.knjizara.co.yu/pls/sasa/knjizara.knjiga?k_id=118544

Novi roman Igora Marojevica Snit nudi prvu proznu
obradu teme Zemuna u
doba II svetskog rata kad je ovaj grad pripao
„NDH“. Sazivot Srba,
Nemaca i Hrvata isprva je tolerantan da bi sve pocelo
da skrece prema
istinskom vrtlogu. Posredstvom originalne forme
„romana tabloida“ u
kojoj je svako poglavlje u stvari novinski tekst
(rubrike U gradskoj
zizi, Izvestaj. Razgovor, Ljudi. Ljudi, Vesti...)
slojeviti size Snita
se brzo rekonstruise: glavni junak, Zemunac Novak
Maricic, dospeva u
istovremenu ljubavnu vezu sa nemackom novinarkom Karen
Frost i Monikom
Vranic, saradnicom zagrebackog nedeljnika Spremnost.
Rasplet ovog
trougla nosi dvostruku porodicnu tragediju i beg
Novaka Maricica, te
opstu potragu za njim od Zemuna do Ravne gore. Sve to
se odvija unutar
tri „Ljubavne novele“ u kojima autor vesto
simulira istoimeni zanr.
Medju kljucnim likovima knjige su i jedan
„nevidljivi“ partizan koji
ucestvuje u potrazi, kao i cuveni modni kreator Hugo
Bos, istorijski
poznat po tome sto je dizajnirao i sio SS uniforme.
Mastovito,
groteskno, potresno.


::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

meni ovaj zvuci zanimljivo

Dobrica bi bio super. Ja se slažem sa Žikom. NINovu nagradu treba rasformirati i ubuduće treba dodeljivati Trent Reznorovu nagradu...

QuoteSNIT
Igora Marojevica
Laguna

Ja negde procitao kritiku, mislim u Politici. Koliko se secam, kazu da je slabo to novo Marojevicevo pisanije.

Mene interesuje kakva je

QuoteMASKE SOFIJE DE MONTENJ
Gorana Milasinovica
Stubovi kulture

. Nesto se Milasinovic raspisao u poslednje vreme. Pitam se dal' je sve to imao u shteku pa sad izbacuje jednu po jednu, ili stize da napise. Ako stize, a pitam se kada s obzirom na osnovno mu zanimanje, onda prosto moram da imam predrasude da je to kvantitet na ushtrb kvaliteta. Videcemo...

Quote from: "blasphemer"

QuoteSNIT
Igora Marojevica
Laguna

Ja negde procitao kritiku, mislim u Politici. Koliko se secam, kazu da je slabo to novo Marojevicevo pisanije.

to je u Danasu

od ovoga ja ću, ako se setim, probati da overim onog srbomrsca, f. davida: čito sam mu horor priče, i bez obzira što su vrlo jednodimenzionalne, to je bilo još 60ih: trebalo bi videti na šta mu liči ovaj horor roman za XXI vek!

Ja sam čitala samo neku njegovu fantastiku, negde u devedesetim (tad je pisana), i toliko je ostavila utisak na mene da je se više uopšte ne sećam.

2007. je god., radi se o NIN-u (poppy-varijanta 'NSPM'-a) a u pitanju nam je Kosovo (Magicni je dobio onu svoju NiN-ovu prije 'gorenja Hilandara', a i Pancic mu je bio u ziriju), nema sanse da David, Velickovic ili Albahari dobiju istu ma koliko im knige bile dobro napisane ili ne (to vec ne znam) - znaci, u kvalifikacionom nedostatku strica Matije , dobija je garant deda Dobrica, a ako ne on onda neki roman sa slicnom neo-con/nacional-kurentnom tematikom (u njih racunam i ove 'Po-Mo tranzicione' a zhovijalne, sa 'ironicnim odmakom prema primanju zapadnjackog nacina zivota u nas').

a ko je uopšte u žiriju ove godine?

Ko će biti ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade kritike za roman godine
Približavanje širem izboru

Novi ekskluzivni sponzor "Carnex" AD nagradiće dobitnika sa 10.000 evra, za šta, za sada, već konkuriše 15 pisaca Ko će biti ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade kritike za roman godine znaće se za, otprilike, mesec i po dana. Toliko, naime, po pravilniku o radu, ostaje članovima žirija (Milan Vlajčić, predsednik, Milo Lompar, Aleksandar Jovanović, Stevan Tontić, Slobodan Vladušić) da iščitavaju i vrednuju romane objavljene i dostavljene redakciji do isteka 2007. godine, odnosno do 31. decembra. Po onima prispelim do sada, moglo bi se reći da, što se tiče kvantiteta, imamo jednu manje plodnu romansijersku sezonu nego ranijih godina. "Podbačaj" bi mogao da iznosi čak trećinu u odnosu na produkciju prethodnih godina, što će reći da broj novih romana ove godine možda neće biti trocifren. Da li je to rezultat izvesnog jenjavanja skribomanskog romansijerskog talasa, koji je podsticala i ova nagrada, ili izvesne krize izdavača zaslužnih za raniju hiperprodukciju i u kakvom će to biti odnosu sa kvalitetom? Na ovako postavljena pitanja pravi odgovori mogu se dati, svakako, tek po završetku sezone i to će u već tradicionalnom izjašnjavanju na stranicama NIN-a učiniti oni koji biraju ne samo najbolji roman godine već i jedan kompetentan izbor koji čitaocima svake godine olakšava kretanje kroz uobičajenu romansijersku prašumu. U ovom trenutku važno je reći da je smanjena produkcija omogućila članovima žirija da prispele romane čitaju i razmatraju u nešto opuštenijoj atmosferi nego ranijih godina. Šta je u takvim okolnostima do sada urađeno, pitali smo predsednika žirija. Milan Vlajčić nam kaže da je do 8. novembra, kada je održana poslednja sednica žirija, kritički sagledano 40 pristiglih romana i od njih u dalju konkurenciju za širi izbor propušteno 15. Poređani po redosledu pristizanja, odabrani naslovi su sledeći: Adresa beše moja Dragiše Kalezića ("Filip Višnjić"), Vreme vlasti II Dobrice Ćosića ("Prosveta"), Poljubac Gordane Ćirjanić ("Narodna knjiga"), Čuvari svetinje Mirjane Đurđević ("Agora), Ruski prozor Dragana Velikića ("Stubovi kulture"), Lutajući Bokelj Nikole Malovića ("Laguna"), Šnit Igora Marojevića ("Laguna"), Leposava Pavla Ćosića ("Kornet"), Poslednja knjiga Zorana Živkovića (Kompanija "Novosti" AD), Simana Ranka Risojevića ("Glas srpski – Grafika"), San o ljubavi i smrti Filipa Davida ("Laguna), Feliks Vladimira Kecmanovića ("Via print"), Čarobnjak iz Aza Vladana Radomana ("Vračarski breg"), Maske Sofije de Montenj Gorana Milašinovića ("Stubovi kulture") i Ludvig Davida Albaharija ("Stubovi kulture"). Na sednici zakazanoj za kraj ovog meseca članovi žirija raspravljaće o još petnaestak romana koje će dotle pročitati. Ako se to doda onima koji su već prošli selekciju, može se reći da se do sada u konkurenciji za nagradu našlo ukupno 55 romana. O radu žirija, za sada, može da se kaže samo toliko. Ali, za ovih petnaest pisaca čije knjige idu dalje, i one koji će im se pridružiti, redakcija NIN-a ima jednu izuzetnu vest. Ona se tiče materijalnog iznosa NIN-ove nagrade, koji je ove godine povećan na rekordnih 10.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti). Ta sredstva će obezbediti novi ekskluzivni sponzor NIN-ove nagrade – "Carnex" AD iz Vrbasa. Ova odluka našeg novog partnera saopštena je na nedavnoj sednici Saveta NIN-ove nagrade koji sačinjavaju Jovo Šćepanović, v.d. generalnog direktora "Carnex"-a i predsednik Saveta nagrade, Milan Vlajčić, Slobodan Reljić, Sava Dautović i Vladislava Ratković. Na tom sastanku, na kojem su razmotrene aktivnosti redakcije i žirija na poboljšanju uslova u kojima se odvija selekcija romana, kao i koraci u sveukupnoj promociji nagrade, predstavnik novog sponzora, gospodin Jovo Šćepanović rekao je, između ostalog: - Počastvovani smo okolnošću što smo ove godine dobili priliku da budemo ekskluzivni sponzor NIN-ove nagrade za roman godine. Naročito zbog toga što je ova nagrada, po opštem uverenju, jedna od najuglednijih nagrada za umetničko delo uopšte, a u oblasti književnog stvaralaštva svakako najuglednija. Oko ove nagrade sada su ujedinjeni "Carnex" AD, kao regionalni lider u oblasti prerade mesa, i NIN, nesumnjivo najznačajniji društveno-politički magazin na zapadnom Balkanu. Ulazeći sa zadovoljstvom u novo sponzorsko partnerstvo, Redakcija NIN-a istovremeno zahvaljuje dosadašnjem sponzoru nagrade, Alfa banci, ranijoj Jubanci, koja je više od decenije davala svoj doprinos rastu umetničkog ugleda i materijalne privlačnosti naše nagrade. Sava Dautović

Ja ne znam kada će konačno Filip David da napiše roman o onome što nas najviše zanima a to je fuck it njegova autobiografija, ma koliko banalno zvučalo. Ja znam da pisac treba da se distancira od svojih životnih iskustava ali koga ne bi zanimalo da čita kako su se on, Krle i Ilke iživljavali nad grupi devojkama, kako mu je bilo da zameni Gorana Miloševića u Generaciji 5 i ostalo...

Filip David = Djordje David (a.k.a. radnik na telefonu "hej pozovi gej")  ?!?
Cripple, kakve su to asocijacije?