ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Festival autorskog filma održaće se od 27. novembra do 4. decembra u organizaciji udruženja "Pogled u svet".

Premijerni program festivala prikazivaće se u Dvorani Kulturnog centra Beograd, dok će se reprizni program prikazivati u Art bioskopu i Domu Kulture Studentski grad. Prateći programi festivala održavaće se svakodnevo u Muzeju jugoslovenske Kinoteke.

Filmski program predstavlja najznačajnija autorska ostvarenja koja su temama i drugačijim jezikom podigli veliku prašinu, ali i osvojila prestižne nagrade, a koja će naša publika imati priliku da vidi samo na ovom festivalu.

Pored velikih rediteljskih imena kao što su Aleksandar Sokurov i njegov film "Aleksandra", festival će predstaviti i nove reditelje i ideje. Između ostalog, biće prikazani i filmovi dvoje glumaca koji su uspešno debitovali kao reditelji - "Letnja kiša" Antonija Banderasa, koji je prikazan na Berlinskom festivalu, i "Dva dana u Parizu" Žili Delpi.

Festival će predstaviti i ostvarenja ,,California dreamin" Kristijana Nemeskua, koji je osvojio nagradu Izvestan pogled u Kanu, "Fados" Karlosa Saure i ,,Yo" Rafe Korteza koji je osvojio nagradu novinara na festivalu u Roterdamu.

Prateći program obuhvatiće i omaž Slobodanu Novakoviću (Tri života ježa, Učesnik i svedok, Slikati nemoguće...).

Međunarodni tročlani žiri dodeliće nagradu "Aleksandar Saša Petrović" za najbolji film festivala, a očekuje se učešće velikog broja gostiju, reditelja i glumaca iz inostranstva.


sokurov i rumun me jedini zanimaju od gore navedenog, ali me mnogo više šokira ova najava iznebuha, za festival koji se činilo da je dead & buried, a sad odjednom... najava, samo 2-3 nedelje pre početak... hmmm...

Quote from: "Ghoul"Pored velikih rediteljskih imena kao što su Aleksandar Sokurov i njegov film "Aleksandra", festival će predstaviti i nove reditelje i ideje. Između ostalog, biće prikazani i filmovi dvoje glumaca koji su uspešno debitovali kao reditelji - "Letnja kiša" Antonija Banderasa, koji je prikazan na Berlinskom festivalu, i "Dva dana u Parizu" Žili Delpi.

Odgledao sam sva tri ovde spomenuta, još uvek mi se DVD-ji vuku po kući. Baš sam mislio da napišem koju reč o njima, naročito o tome koliko su "Dva dana u Parizu" bila bolno iskustvo. Meni je najsimpatičniji bio ovaj Banderasov, mada u Sokurovljevom sočineniju postoji jedna scena... sa unukom i babom... ili je to moj perverzni um umislio............

A što se festivala tiče, još pre dva meseca sam saznao da se uveliko sprema, mada koliko sam shvatio - kasni. Igor S. daje ova tri + Invisibles (pisao sam o njemu), pa sam ih tako i odgledao. Nažalost, Boll KG nikako da mu pošalju skriner Postala, ali uredno pratimo sva saopštenja za javnost.

potpuni program okačen ovde:
http://www.popboks.com/forum/viewtopic.php?t=2991

izrazito sam NEIMPRESIONIRAN!
ništa zbog čega bih zapucao u Bg: štaviše, sve i da mi je pred vratim, ne znam dal bi bilo 3 filma koja želim da gledam!

http://www.affestival.org/

ima i sinopsisi, i fotke, ima sve...

meni je program nekako, što bi rekle žene, sladak.

mislim da ću ići na ovaj festival.

POLOŽAJ 'AUTORSKOG FILMA' U SAVREMENOJ KINEMATOGRAFIJI

U okviru Festivala autorskog filma danas je u Međunarodnom pres centru Tanjuga održana konferencija na temu 'Položaj autorskog filma u savremenoj kinematografiji'.

Voditelj skupa, reditelj i nekadašnji profesor na Harvardu Vlada Petrić rekao je da povod bio tekst pod naslovom 'Beogradski manifest 2007', o krizi autorskog filma, koji su napisali gosti festivala, reditelji Nora Hope i Džon Sanders.

'Pozvali su me da potpišem manifest, a ja sam predložio da organizujemo i diskusiju na tu temu. Činjenica je da je 'autorski film' nedefinisan i uslovan pojam, ali upravo zato vredi razgovarati o njemu', rekao je Petrić.

On je podsetio na davni časopis 'Filmske sveske' koji je uređivao Dušan Stojanović, kao i na njegovu knjigu 'Politika autora' iz 1981. godine i ukazao da nakon toga u našoj zemlji sve više nestaje teorijska misao o filmu.

Petrić je kazao da sumnja u pojam 'autorski film' jer je video i bezvredne naslove koji se svrstavaju u autorske, isto kao i vrlo interesantna ostvarenja koja su postigla i komercijalni uspeh.

Navodeći primere 'Rađanja nacije' Dejvida Grifita', 'Građanina Kejna' Orsona Velsa i više filmova Federika Felinija, on je ocenio da su to 'i sjajna umetnička dela i proizvodi sa dobrom zaradom'.

Petrić je ipak predložio definiciju autorskog filma kao složenog umetničkog dela iz čije se celine oseća da neko vodi ceo taj kompleksni proces i daje mu svoj pečat.

Hope i Sanders pročitali su manifest koji konstatuje da je film danas u krizi, da postoji osećanje umetničke praznine i besmisla, a da evolucija filmskog jezika tapka u mestu.

'Dobrih filmova je sve manje, a opada i broj obaveštenih i obrazovanih gledalaca. Starije generacije ne idu više u bioskop jer se najveći broj filmova pravi za mlade koji većinom ne shvataju sposobnost filmskog i video medija da izrazi dubinu, uzbuđenje i složenost', smatraju oni.

Uspon globalizovanog tržišta i umešnost Holivuda da to iskoristi ugrožavaju alternativnu scenu, niko više ne obraća pažnju na estetsku formu, na nijanse u izrazu i gotovo jedini akcenat stavlja se na pojednostavljeni zaplet koji je pogodan za industrijsku proizvodnju hitova, ocenjuju Hope i Sanders.

U razgovoru o ovim tezama učestvovali su domaći filmski poslenici Miodrag Novaković, Srđan Vučinić, Bora Drašković i drugi.

FILMOVI SA FESTIVALA AUTORSKOG FILMA U BIOSKOPIMA

Neki od filmova sa ovogodišnjeg Festivala autorskog filma uskoro će biti pušteni u bioskopsku distribuciju, saopštili su danas organizatori festivala.

U saopštenju se navodi da je distributerska kuća Megakom film otkupila prava za bioskopsko prikazivanje filmova 'Skrivena kutija' Huana Karlosa Falkona, 'Isteklo vreme' Sesilije Minuki, 'Kontrol' Antona Korbijna, 'Podneblja' Nuri Bilđe Cejlana.

Među filmovima koji će ući u bioskopsku distribuciju su i 'Takva, strah pred bogom' Ozera Kiziltana, 'Fado' Karlosa Saure, 'Sklonište' Marka Pucionija, 'Gradiva' Alena Rob Grijea i 'Zvezda koja nedostaje' Đanija Amelija.

U saopštenju se dodaje da će se na DVD izdanjima naći filmovi 'Aleksandra' Aleksandra Sokurova, 'Dva dana u Parizu' Žili Delpi, 'Kao kod kuće' Lone Šelfig, 'Letnja kiša' Antonija Banderasa i 'Boarding Gate' Olivijea Asajasa.

Festival autorskog filma koji je održan od 28. novembra do 4. decembra, posetilo je više od 15.000 gledalaca, a za najbolji film proglašen je 'Kalifornija drimin' rumunskog reditelja Krstijana Nemeskua.

Specijalnu nagradu festivala dobio je film 'Kontrola' Antona Korbijna, a nagradu za slobodu umetničkog izražavanja dobio je film 'Takva, strah pred bogom' turskog reditelja Ozera Kiziltana.

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"za najbolji film proglašen je 'Kalifornija drimin' rumunskog reditelja Krstijana Nemeskua.

Potpuno zasluženo, to je već drugi rumunski film koji će se sigurno naći na mojoj listi deset najboljih iz ove godine.

Postoji filmska publika, samo je treba animirati


Za razliku od ranih devedesetih, kada je Festival autorskog filma bio jedna od retkih kulturnih manifestacija u gradu, Beograd danas ima desetak filmskih festivala koji moraju da se bore za svoj prostor i publiku, pre svega kvalitetom i dobrom temom. Iako neki tvrde da Autorski festival nije što je nekad bio, preko 15.000 prodatih karata ove godine svedoči o njegovoj vitalnosti, ali i o tome da, uprkos poraznim podacima o poseti bioskopima, postoje neki novi klinci koji vole film. Samo ih treba animirati.

Selektori i organizatori su veoma zadovoljni bilansom upravo završenog Festivala autorskog filma. ,,Dobili smo većinu filmova koje smo želeli, od važnijih jedino, nažalost, nije stigao film Kim Ki Duka", kaže Vojislav Vučinić, jedan od selektora i osnivača ovog festivala. Po njegovim rečima, koncepcija se nije značajno menjala u proteklih 13 godina - fokusirana je na umetnički film i nove filmske jezike. Sva tri nagrađena filma ove godine su debitantska ostvarenja, po čemu se može zaključiti da ovaj festival još uvek nastoji da promoviše nove poetike i otkriva mlade autore za koje će se tek čuti.
Srdan Golubović, predsednik Saveta festivala, kaže da je izbor filmova bio veoma raznolik, od vrlo zatvorenih dela do komercijalnijih ostvarenja. ,,To je i normalno jer je autorski film (,,art house film") svaki koji ima jasan autorski pečat."
Da podsetimo, Festival autorskog filma je osnovan 1993. godine, a nije održan jedino 2005, kada je otkazan zbog izostanka finansijske podrške Ministarstva kulture i nesuglasica među organizatorima - ,,Jugoslavija filmom" i Udruženjem ,,Pogled u svet". Uz podršku Sekretarijata za kulturu, naredne godine je imenovan novi organizacioni tim, a manifestacija je preimenovana u Novi festival autorskog filma. Budući da je ovogodišnji festival privukao 20.000 gledalaca (15.000 sa plaćenom ulaznicom), moglo bi se reći da je festivalu tesno u DKC-u. Međutim, ima i onih koji misle da bi prelaskom u veći prostor festival izgubio nešto od intimnosti koju nudi Dvorana kulturnog centra. ,,Naša želja je da Autorski festival ostane pomalo andergraund, jedno alternativno mesto bez glamura i VIP-ova", kaže Srdan Golubović.
Uprkos velikom broju posetilaca, mnogi koji pamte ovaj festival s početka devedesetih smatraju da je on tada imao veći značaj za beogradski kulturni život nego sada. ,,Prethodnih godina, pogotovo na samom početku, imali smo nekoliko remek-dela kakvih sada ipak nije bilo", kaže Vojislav Vučinić, dok Srdan Golubović smatra da je festival u sociološkom i političkom smislu nekada imao veći značaj jer je bio jedno od retkih mesta gde su se mogli videti drugačiji pogledi na svet. Danas je kulturna scena daleko otvorenija nego devedesetih godina, ali se, s druge strane, gušimo u poplavi komercijalnih filmova, zbog čega se, po rečima jednog od selektora Bore Anđelića, autori ponekad povlače u ,,svojevrsnu zaštićenu, pomalo getoiziranu poziciju". Iz tog razloga, mnogi osećaju potrebu da problematizuju položaj i ciljeve autorskog ili umetničkog filma, kako bi on mogao da odgovori na zahteve današnjeg vremena. Tom problemu bila je posvećena i jedna tribina u okviru festivala, na kojoj je potpisan ,,Beogradski manifest: 2007", kojim se traži da autorski film prihvati nove mogućnosti digitalne produkcije koja će smanjiti troškove i omogućiti snimaje filmova bez pritiska velikih produkcijskih kuća.

Festivali i bioskopi
Paradoks da je bioskopska kultura u Beogradu gotovo razorena, a da filmske festivale svake godine poseti ogroman broj ljudi, naši sagovornici pripisuju lošim izborom filmova u bioskopima. ,,Kada gledate film u kontekstu jednog festivala, razaznajete nešto izrazitije nego kada idete u bioskop, a dobra tradicija stvara poverenje kod gledalaca", kaže Boro Drašković, reditelj i član Saveta festivala autorskog filma. Veliki uspeh filmskih festivala u Beogradu (7.500 posetilaca na Slobodnoj zoni, 20.000 na Festivalu autorskog filma i čak 100.000 na Festu), za Srdana Golubovića je dokaz da u Srbiji postoji publika, ali da bioskopi (osim Kinoteke) nemaju koncepciju i da već godinama ništa ne rade da publiku animiraju.

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6096

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6099

Quote from: "Milosh"http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6099

budući da ovde stranački aktivizam nije imao povoda za ispoljavanje, ovi rivjui zvuče ubedljivo i kredibilno.
videćemo šta će biti kad/ako 'doba nevinosti' ikada zaigra na ovom festivalu, ali do tada... ovo je odličan osvrt.

jedna generalna primedba, za koju ne znam da li ide na dushu miloshu ili poboksu, ali tek u ovom textu mi je zapala za oko: da li je zvanična i dosledna politika popboksa da se sva strana imena pišu bez transkripcije, odnosno po hrvatski?
moram priznati da mi je zasmetalo ovo menjanje po padežima svih tih imena: npr. ' Corbijn, pomognut savršeno odabranim Samom Rileyom' ili 'pogled na život (i smrt) Iana Curtisa, viđen očima njegove supruge Deborah Curtis'.
pri tom, zašto poslednje ime nije u adekvatnom padežu?
baš bih voleo to da vidim.
Deborah-e?
Deborahe?
Debore?
Debre?
Debi?
Debi daz Dalas?
parlais ingleze?

Quote from: "Ghoul"da li je zvanična i dosledna politika popboksa da se sva strana imena pišu bez transkripcije, odnosno po hrvatski?

Da. Mada, i ja više volim transkripciju kad čitam neki tekst.

Transkripcija je nekom majka a nekom maćeha. Kako biste transkribovali npr. News of the World ili Iron Maiden?

Њуз оф д верлд и Ајрон мејдн.  

Quote from: "Harvester"Transkripcija je nekom majka a nekom maćeha. Kako biste transkribovali npr. News of the World ili Iron Maiden?

Da pojasnim, ja sam mislio samo na transkripciju ličnih imena; po meni, filmovi ili u originalu ili kao prevod, a imena bendova isključivo u originalu.

Quote from: "Milosh"

Quote from: "Harvester"Transkripcija je nekom majka a nekom maćeha. Kako biste transkribovali npr. News of the World ili Iron Maiden?

Da pojasnim, ja sam mislio samo na transkripciju ličnih imena; po meni, filmovi ili u originalu ili kao prevod, a imena bendova isključivo u originalu.

Aaa, cool! I ja mislim da je to najzgodnije.

Ovo čisto da onaj drugi topik ne bude na vrhu...

http://www.sfipresci.org/FAF_07_izvestaj_KDjukovic.htm