ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pa, kao što se možda i zna, ovih dana se konačno pojavila nova igra u čije je stvaranje prste umešao Klajv Barker, svima nama ovde drag pisac, slikar, režiser i umetnik opšte namene. Ja sam odigrao samo parčence, tek da vidim kako deluje, ali osećam da mi je sveta dužnost da skrenem čitateljstvu pažnju s obzirom da je Barker ionako jedno od pominjanijih imena na ovom forumu.

Elem, kao što Harvi sigurno zna (a možda i drugi ovde), Barker je pre nekoliko godina (osam, recimo) već bio umešan u nastajanje jedne igre. Ona se zvala Clive Barker's Undying i, mada se ljudi danas kunu u nju, moja hladna i objektivna ocena je da je to igra sa sjajnim potencijalom koji nije do kraja ispunjen. Naime, nema sumnje, bilo je tu mnogo dobre atmosfere, neki elementi su bili zaista zastrašujući, par bosfajtova je bilo odlično, ali s druge strane, nije bila baš superkvalitetna u pogledu samog pucanja. Mislim, posle originalnog Half Lifea i igara poput No One Lives Forever, Undying je delovao staromodno u ovom segmentu i vadila ga je interesantna priča i atmosfera.

Nažalost, Jericho deluje daleko slabije.

Prvo, uopšte mi nije jasno zašto se Barker ponovo bavi FPS žanrom. Undying je, kako rekoh, bio pristojnjikav ali Barkerova nadarenost za stravu bi možda bolje prošla u nekom drugom žanru. Padaju mi na pamet igre iz serijala The Suffering kao dobar kompromis između čistog akcijaša (iz prvog ili trećeg lica) i survival horrora, mada bih ja najradije da vidim propisan survival horror ala Silent Hill ili Forbidden Siren.

Ali, za to bi Barker verovatno morao da postane Japanac. Dakle, ne bih kritikovao Jericho zbog nečega što on nije, koliko bih ga kritikovao zbog onoga što on jeste, a to je vrlo slaba FPS igra.

Kao što već rekoh, ja jedva da sam zagrebao površinu ove igre, odigravši tek nekoliko uvodnih činova, ali čak i na osnovu toga, stvorio sam mišljenje za koje bih rekao da neće drastično da se promeni kako budem išao prema kraju. Nije nezamislivo da se igra najednom dramatično poboljša i preokrene mi utisak, treba joj ostaviti prostora za to i dobre volje, ali..

Evo kako mi za sada to izgleda:

Priča deluje priglupo. Undying je bar u glavnoj ulozi imao zanimljivog keltskog gospodina i poprište događaja bila je velelepna porodična kuća sa okućnicom. Ovde, nažalost, Barker i ekipa tonu duboko u žabokrečinu FPS klišea: glavni protagonisti igre su sedmočlani tim (Jericho, naravno) black ops operativaca, naoružan do zuba konvencionalnim oružjem, oplemenjen određenim okultnim sposobnostima pa još obučen u sjajni crni PVC i nakićen dizajniranim frizurama/ bradama, tetovažama itd. Mislim, ovo je trećerazredni vizuelni dizajn u najboljem slučaju i igru čini od prvog sekunda antipatičnom.

Međutim, priča koja se razvija (kroz dugačke neinteraktivne scene koje igrač prati iz prvog lica) deluje još gore i naklapanje o večitom zlu koje naši junaci moraju da poraze putujući kroz vreme je toliko nenadahnuto generička da mi se zevalo još pre kraja uvodnog monologa. Barker ovo kao da je isprdeo sedeći na WC šolji i koncentrišući se na čitanje jutarnje štampe.

Dakle, plašim se da nakon Bioshocka, a posebno posle Half Life 2 Episode 2 naprosto nemam mnogo simpatija za igre koje mi non-stop oduzimaju kontrolu i teraju me da stojim dok moji ortaći pričaju, pogotovo kada je to pričanje nezanimljivo, preekspozitivno, neduhovito itd. Mislim da bi Valveov način rešavanja ekspozicije i generalnog kinematskog ugođaja igre trebalo da se proučava na nekakvim školama za dizajn videoigara jer, čak i sam za sebe pripovedni element Jerichoa je slab a u kontrastu sa HL2EP2 deluje arhaično i jadno.

No, dobro, ja sam prvi koji je spreman da igri potpuno oprosti jadno pripovedanje i glupu priču ako je gejmplej dobar (Far Cry, recimo, pa i F.E.A.R. u krajnjoj liniji jer mi je na kraju njegova jadnjikava pseudojapanska horo priča dotakla mnogo manje od odlične akcije). Nažalost, ovo što sam do sada video me nije preterano uverilo da će Jericho biti vredan truda. Pucački delovi su neubedljivi, posle igara poput Far Cry, F.E.A.R., S.T.A.L.K.E.R., Bioshock i raznih Halo ili Half Life nastavaka, da ne pominjem WW2 šutere poput iteracija Call of Duty, Medal of Honor i Brothers in Arms, zaista je neudobno igrati šuter u kome je oružje ovako kilavo. Ne samo da grafički i zvučno imam utisak da pucam vodenim pištoljem, nego je i osećaj nepreciznosti prilično frustrirajući. Neprijatelji su sasvim beslovesni (i ovde je Undying imao prednost sa svojim relativno inteligentnim neprijateljima u nekim delovima igre) i, koliko god ja mogao da prihvatim da su u pitanju demoni bez mnogo pameti, u njihovom slepom jurcanju na kameru nema mnogo zabave niti saspensa.

Dizajn nivoa je u najmanju ruku neinspirisan, bar ovo malo što sam video do sada, mada slutim da će ipak prema kraju biti malo bolje. Najviše me nervira odsustvo bilo kakve taktičke reprekusije u dizajnu nivoa. Igra čak omogućava izdavanje komandi odredu koji predvodite, ali ovo nema skoro nikakve svrhe, nivoi su dizajnirani tako da je ovo ČIST corridor shooter čak i na otvorenom tako da nema ni reči o smislenom korišćenju zaklona ili ne daj bože zaobilaženju neprijatelja i napadanju s boka ili s leđa. Dizajneri su nam čak i oduzeli skok koji je u FPS igrama još od Quake 1 takoreći sastavni deo iskustva, pa je zato kretanje po nivoima još ograničenije i igrač se oseća kao uteran u tor koji su pripremili dizajneri, a ne kao da je u 'pravom' okruženju gde se bori za svoj život.

Siguran sam da će igra biti malo zanimljivija čim dobijem mogućnost da biram s kojim ću članom odreda u kom momentu da igram, ali to neće popraviti opšti utisak nešto mnogo. Pogotovo što dobar deo borbi, koliko sam video, valja provesti oživljavajući pale drugove. Ne očekujem ja sad ovde nekakvu nauku sličnu Rainbow Six ili GRAW igrama, ali... Akcioni squad shooteri mogu da budu odlični (Brothers in Arms) ili podnošljivi (Star Wars Republic Commando), ali imam dojam da je Jericho opterećen nekolikim fundamentalnim dizajnerskim greškama (slab AI saboraca, restriktivan dizajn nivoa, slab izbor komandi) i da će borba u njemu uvek biti pomalo frustrirajuća...

Na sve ovo dolazi i zaista debilna odluka da se u igru ubace takozvani QTE momenti (quick time events), a to je ono kada u odsudnom trenutku neki problem u igri rešavate tako što se ne krećete slobodno nego vam se na ekranu prikazuju promptovi koji vam kažu koje dugme u kom trenutku da pritisnete pa ako uspete da ispratite sve u ritmu, prevazišli ste problem, ako ne - pukli ste. Jebote... Pre dvadeset i kusur godina smo se smejali igri Dragon's Lair što je pokušavala da nam proda seriju QTE scena kao pravu videoigru. A sada skoro da nema akcione igre u kojoj nema ovakvih momenata. Kuku i lele... Nisam ja sasvim protiv njih, ali treba to umeti implementirati. Moram da kažem da God of War igre ovo rade dobro, da je to bilo OK u Resi 4, ali... U skoro svim drugim igrama ovo je iritirajuće, glupo i, kada imate beskonačan broj pokušaja, kao što daje Jericho, ovo je još i sasvim besmisleno. Kada sam prvi put upao u provaliju u prvom nivou Jerichoa, to je bilo donekle uzbudljivo, ali posle pet IDENTIČNIH pokušaja da izađem iz nje koji su svi sledili IDENTIČNU sekvencu tastera, uzbuđenje apsolutno nestaje...

Ako za koju nedelju sednem da ovo zbiljski igram, dodaću i dublje utiske...

Heh, laicki sam potpuno u saglasju s tvojim komentarom, ali, ko sto vec rekoh, igra koja mi potpuno jadno izgleda na PC-ju, ima neku drugu dimenziju kad je vidis na PS3.
No, naravno i da mi nece pasti na pamet da je kupim i da cu da drndam demo, a bacicu se na PC kad/ako pozelim da igram.

Hm, jeste da sve ovo nema veze s tvojim dubokoumnim pisanijem, ali eto...

Ma, dubokoumno, šmumokoumno... Kako ti već rekoh, nemam HDTV pa bi meni Jericho na PS3jci ili XBox360ici izgledao daleko gore nego na mom widescreen PC monitoru od 22 inča...

Ali ne znam, meni su nivoi stvarno jadno dizajnirani, likovi neukusni a čak mi je i izbor boja nikakav... Izgleda kao last gen igra našminkana novm shaderima ali to je sve. U poređenju sa time kako izgledaju Bioshock ili HL2EP2, pa čak i sada već ostareli S.T.A.L.K.E.R., Jericho nije u istoj ligi. A sad kad još stigne i Crysis. Pa božezdravlje, Killzone 2 za PS3...

Quote from: "Meho Krljic"
Ali ne znam, meni su nivoi stvarno jadno dizajnirani, likovi neukusni a čak mi je i izbor boja nikakav... Izgleda kao last gen igra našminkana novm shaderima ali to je sve.

Jericho meni izgleda kao skoro svaki film radjen po Stivenu Kingu (izvinjavam se cenjenom auditorijumu sto umesah Kinga u Barker_igrica temu): mirise dobro, osecas potencijal, al je izvedba smesna i pitas se da li su bas svi koji su radili na filmu/igri morali biti srednjoskolci (cast izuzecima kao sto je The Shining, ali to je valjda zbog Kubricka).
Ergo, ne ocekujte previse i bice OK za gubljenje vremena kojeg ionako nemamo. No, najbolje od svega je to sto Jericho moze, sasvim legitimno, da se pljuje neograniceno, a to je, priznaces, heaven za (vas) hejtere.

Videćemo. Rivjui sugerišu da se igra značajno poboljšava posle nekih šest nivoa kada igrač može da preuzme direktnu kontrolu nad bilo kojim od članova tima, no treba do tada izdržati a ja nekako nemam neku želju, đavo me odneo...

Moj kolega u studiju, inace jedno od britkih pera Sveta Kompjutera je igrao na 360-ici, i ne moze da veruje koliko je igra dobila losih ocena na ovim vecim igrackim sajtovima. Njemu je do onih bunkera i prvog bosa bili prilicno bezveze, a onda su mu se kockice uklopile i sve je palo na svoje mesto i do kraja mu je bilo veoma zabavno i dobro igracko iskustvo.

Ja sam dosao do tog dela, i za sada mi je menjanje likova konfuzno, ali cekam da predjem taj deo i da vidim da li ce se i meni sve kockice uklopiti.

(pre neki dan sam zavrsio HL2 drugu epizodu, i potpuno sam pod utiskom da su uspeli u tome da se zaljubim u virtuelnu Alyx... Kakva devojka...)

Milane, to za Alyx te potpuno razumem. Pregledom screenshotova koje sam okinuo tokom HL2EP2 shvatam da sam slikao samo momente u kojima je ona, pogotovo one u kojima se obraća meni. Errr, hoću da kažem Gordonu    

Jericho ću jednom verovatno da sednem i da se mučim da je igram ne bih li stigao do dobrog dela... Ali jebemmu, kad? U međuvremenu sam skinuo The Witcher (da ti režem?) i Time Shift koji, iako ne deluje kao naročito dobar FPS, barem deluje kao da ima bolju borbu nego Jericho... Da ne pričam da je tu Disgaea za PSP, kao i FF Tactics War of the Lions, a koje su igre uz koje čovek lagodno može da izgubi nekoliko godina života... AAAAAARGH, hoću u penziju!!!!!

Quote from: "Meho Krljic"Ali jebemmu, kad? U međuvremenu sam skinuo The Witcher (da ti režem?) i Time Shift koji, iako ne deluje kao naročito dobar FPS, barem deluje kao da ima bolju borbu nego Jericho

Ma rezi...

Pazi, dosta mu je zajebana instalacija jer ima sve moguće zaštite (SecuRom između ostalog) pa mora da se instalira najnoviji Daemon Tools i uključe sve moguće emulacije, ali Dopeman je sve to spakovao sa samom igrom pa nije problem. A po svemu što sam pročitao o Witcheru, prilično je vredan pažnje.

Ok je Dzeriko, sasvim pristojan, daleko od standarda ovogodisnjih AAA ubica kao episode 2, bioshock ili halo 3, ali na zalost dosta slabiji nego Undying.

Ne otvara mi se novi thread, samo sam hteo da objasnim par stvari.

Call Of Duty 4 je apsolutno nesto najbolje sto sam igrao od first person shootera, a odigrao sam skoro sve sto iole vredi. X360 verzija izgleda mi impresivnije cak i od Crysisa.

Mali spojler koji treba da docara koliko daleko su stigli sa rezijom u video igrama. Nakon mukotrpne misije u kojoj spasavate pilota, vozeci se helikopterom nazad u bazu, u klasicnom gud gajs hepi end maniru, pada mini-nuklearka koja obara letelicu. 5 minuta traje nivo cija je jedina svrha da docara poslednje trenutke iz perspektive marinca, gde se vucete iz letelice i tumarate apokalipticnim krajolikom, dzojped vibrira u ritmu otkucaja umiruceg srca, sve sporije i sporije... Slican je i pocetak igre, kada posmatrate pocetak revolucije ocima svrgnutog diktatora koga vode na pogubljenje.

Takodje treba spomenuti i Darkness, novu igru Starbreeza, kreatora fenomenalnog Riddicka, koja je isto tako nezasluzeno slabo prosla kod kritike, a koju ce stripadzije na forumu sigurno ceniti vrlo visoko.

Ja čekam da Darkness izađe za PC ili da konačno kupim 360icu... Starbreeze su meni CAREVI i siguran am da će mi se igra dopasti iako mi strip nije neki specijalni favorit...

Ali CoD4... Jebote, ne znam šta da kažem. Ja volim Infinity Ward. Prvi CoD bio mi je vrlo drag, ali... Već u CoD2 sam na jednom mestu stao i rekao sebi 'Aman, pa ovo je DOSADNO'. Totalni corridor shooter, bez skoro ikakvog AI-ja, neprijatelji padaju kao snoplje, dizajn nivoa je takav da sve zavisi od njihovog incijalnog rasporeda... U četvorci sam stigao do Američkog napada na onaj grad i, iako je sve to jako lepo, JAKO, JAKO  lepo, toliko je linearno da me ne vuče da igram. Mislim, lepo je bilo sa onim Rusima protrčati i sve to, ali.... Pored Crysis na mom hardu, i pored, čak, Gears of War, ovo me ne vuče da igram. Moram da mu dam još šansi...

Quote from: Meho KrljicU četvorci sam stigao do Američkog napada na onaj grad i, iako je sve to jako lepo, JAKO, JAKO  lepo, toliko je linearno da me ne vuče da igram. Mislim, lepo je bilo sa onim Rusima protrčati i sve to, ali.... quote]

Imao sam isti utisak na pocetku, ali posle nekoliko misija, kada sam shvatio da su obe price povezane, i kada sam se navikao na okruzenje i razlicitost misija (a stvar koja me je definitivno kupila jeste misija iz helikoptera-aviona kada sve vidite ono crno belo po noci i pokrivate svoje na zemlji) nekako mi je sve leglo, i moram da priznam da se donekle slazem sa Morningstarom - COD4 meni jeste jedan od najboljih FPSova ikada.

Ajde da vam verujem... Moj problem je što CoD4 igram u kratkim burstovma od po pola sata pa nikako da se potpuno unesem u ugođaj.