ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Žiko, dođi ispred Crkve Sv. Blaža da prodiskutujemo o problemu verskih objekata u pesmama jugoslovenskog rokenrola...

e, dobro, kripe, ne stigoh ranije da dođem na fotonsku kafu i da proturimo koju o verskim objektima u yu roku, no sada sam izvršio jedan brzopotezni research po svom sjećanju i fajlovima fonoteke, i izdvojio neke momente od kojih se može započeti diskusija...

ali odma moram da kažem kako sam prilikom same pretrage bio iznenađen rezultatima. iako sam mislio da verskih objekata mora biti na pretek u jugoslavenskom rokenrolu, nešto sam morao da kamčim na kašičicu... dopuštam da je moja fonoteka tek delić u moru yu roka, i da istraživanje nije potpuno jer ne držim u glavi baš sve tekstove rečenog pravca, ali ispada kako je yu rock u velikoj meri oslobođen religioznih objekata.

jasno mi je, da, bila je to socijalistička zemlja, šta ima i da se pominju kojekakve sinagoge, crkve, hramovi, svetilišta, pentagrami na podu, žrtvenici, krstionice i slično? s druge strane, rokenrol je počeo od simpatisanja zđavolom, pak je preko Bitlsa otišo na daleki istok da metidaniše, a naši - nix. možda je baš ovo prisutno odsustvo religijskih objekata do 1990. godine, uz rat i buđenje nacionalnog proljeća, prouzrokovalo porast njihove upotrebe u stihovima nakon 90-e, ali o tome se možemo sporiti.

a sada - lista dvadeset verskih objekata u yu rokenrolu.

1) po mojoj nepotpunoj listi punoj disklejmera, šampion upotrebe verskih objekata je - Đorđe Balašević. čovek o čijoj javnoj personi svi sve znate, UN ambasador dobre volje - bio je, što svi imamo u kolektivnoj mitskoj nesvesti, jedan od prvih koji je alegorički progovorio nacionalno osvešćenim rečima - "Polako komšije, Ne može samo da se uđe da se ruši tuđe!", i pozivao da se pravda i zakon u odnosu s komšijama ostvare pomoću mača. međutim, iako je "ne lomite mi bagrenje" nastala još 1986. godine, takoreći u praskozorje Slobodana Miloševića, panonski mornar počeo je da ubacuje verske motive u svoje pesme tek mnogo kasnije, na svom prvom "ratnom albumu". "Jedan od onih života", objavljenom u sred rata, 1993. godine, iako je Balašević najavljivao da kači tamburu o klin dok rat ne prođe, prvi put ima znakovite religiozne momente.

"Posvađana pesma" počinje stihom: "Sa KATEDRALE je tri puta lupilo, dosta se zvezdica na misu skupilo". Činjenica da je Balašević za svoj prvi značajniji religiozni objekat u pjesmi odabrao jedan iz KATOLIČKE konfesije - naslućuje onaj nagli "vojvođanski", "autonomaški" put kojim će Balašević krenuti, valjda u želji da Vojvodinu odredi kao kulturniju sredinu od Srbije, i da joj da prvenstveno katolički profil, čime bi se ova srpska pokrajina približila Mađarskoj.



O ovom "autonomaškom" prosedeu svedoči i sledeća pesma sa religioznim objektom, "Stari laloški vals", na istom albumu. U pitanju je opet motiv sata na crkvi, samo ovaj put u seoskom miljeu: "Tu mi je čardak odliven u zlatu, I komotno vreme na crkvenom satu". Međutim, pogledajmo o čemu govori pesma... Neko želi da otme zemlju subjektu pesme, da ga otera iz Vojvodine, ali on se ne da:

Uz blagoslov magle i nebeske pravde
vreme je, vele, da idem odavde
e, ne volem s takvima ni da se svadjam
nisam ja dosao, di da se vracam
tu je sjahao moj askurdjel
to je nasa ledina
nasa Vojvodina jedna i jedina

Opet je u pitanju jedna suptilno autonomaška pesma, koja kao da govori: otcepiće se Vojvodina, samo je pitanje VREMENA, kad SAT sa KATEDRALE tako otkuca - budite spremni.

Drugi Balaševićevi verski momenti su u pesmama "Poslednja nevesta", u kojoj je crkva poprište paganske kletve ("Kad pred crkvom baci buket, neka padne kao uklet, Neka bude zadnja što se udala!"), zatim "Eleonora", gde je slava Svetog Jovana, uz standardne rekvizite: ikone, astal za "svadbe i daće", samo poligon za evociranje stare ljubavi, i povod da se "ukrste politra i noć", tj. da se navali na špricer do samozaborava, i na kraju "Čivutski vrt" - jedina pesma za koju znam da govori o judaizmu. ponovo je u pitanju želja za nečim tuđim, opet su tu komšije, da li su Palestinci, Izraelci, možda je priča o ljubavi Muslimana i Jevrejke, šta ja znam, ali bolji poznavaoci judaizma mogu verovatno bolje od mene rastumačiti šta znače pripisivanja magične moći "prokletstva"  čivutskom vrtu u sledećim stihovima:

Ako kročiš u čivutski vrt, na sedmo koleno čini će pasti...
I, ko da nema drugih bašti... Di sve pupi i sve šljašti...
Di na miru možeš šeboj i božure krasti...
Moja nesretna mati... Htela me spasti... Savetom finim...
Al morala je dotad znati... Da ne sme kasti... Šta da ne činim...

Ako dirneš u čivutski vrt... Kletvu ćeš nositi ko srebrn zvončić...
Bićeš žedan kraj bunara... I siromah s puno para...
Sve ćeš dijamante dati za smešni cirkončić...
Ko u tuđi vrt uđe... Crn lebac mesi... U crnom plehu...
Eh... "Ne poželi ništa tuđe..." Svi smrtni gresi... U tom su grehu...

Kao mrva iz džepa... Truni se lako... Život protekli...
Da, rekli su mi da je lepa... Ali baš tako? To nisu rekli...

2) "Dobro jutro" Riblje čorbe sadrži pominjanje jedne od najznačajnijih i najprepoznatljivijih beogradskih rokenrol lokacija, Crkve Svetog Marka na Tašmajdanu. crkva svtog marka i rokeri ispred nje kako pjevaju: to je slika koja se urezuje u pamćenje prilikom gledanja spota "Beograd moj" sve samih beogradskih rokera poput Bajage, Vlade i Bajke, Bore Čorbe, Preleta... "Dobro jutro" sa briljantnom melodijom Momčila Bajagića i Miše Aleksića, i kultnim mačo stihovima koji počinju linijom "Svanulo je iznad Crkve svetog Marka" a opisuju post stanje erotske avanture iz parkića pored.



bora đorđević nije slučajno odabrao baš ovu lokaciju: naime, pesma govori kako devojka, posle seksa sa momkom u parkiću, "otresa sa suknje lišće i prašinu", a momak "struže s pantalona ostatke od blata". jedna ironična slika koja smelo kontrastira scenu iz parka sa svetinjom crkve - i to baš crkve posvećene svecu koji je najverovatnije bio onaj što je išao za Isusom ogrnut plaštom, a onda, kad su hteli da ga uhvate zbog pripadanja Hristovoj družini, plašt SKINUO i bežao go.

kao i sveti marko, ispred čije se crkve nalaze, i protagonisti borine pesme su GOLI i BEŽE: najpre jedno od drugog, u želji da zaborave kratkotrajno spajanje u parku, izazvano pohotom, a potom, opet kao i sveti marko, od policajaca koji bi ih mogli uhititi zbog nedoličnog ponašanja.

3) Pitanje drugog najpoznatijeg verskog objekta u yu rokenrolu, kojim si, cripple, i započeo ovaj topik, jeste nešto složenije. Reč je o Crkvi Svetog Blaža, verovatno u Zagrebu, iz pesme Prljavog kazališta "Na badnje veče". kažem verovatno, zato što je najpoznatija crkva posvećena ovom svecu ipak ona u Dubrovniku - mada je pitanje da li je Jajo Houra mislio na nju, jer se ta crkva ipak zove "Crkva Svetog Vlaha".

u ovoj ambivalenciji leži jedno od mogućih tumačenja pesme, jer nije isključeno da je Houra, osvedočeni hrvatski nacionalist, prokažen kao takav dve godine pre pesme "Na Badnje veče" (snimljena na albumu "Devedeseta" iz, jelte, 1990. godine), albumom "Zaustavite zemlju" iz 1988. godine i stihom "zaspala je zadnja ruža hrvatska" ("Mojoj majci"), znao da sr Dalmatinske snage naoružavaju i pretpostavljao da će Srbi udariti na Dubrovnik, te hteo da pruži podršku dalmatinskom odporu baš pesmom posvećenom dubrovačkom zaštitniku.

ali, ako uzmemo da je u pitanju crkva svetog blaža u zagrebu, stvari u muško-ženskom odnosu iz pesme se dodatno komplikuju. nije zgoreg da navedemo i stihove, zbog onih koji ne znaju:

Na badnje vece dok su zvona
zvona zvonila
pred crkvom svetog Blaza
ti si, duso, stajala

I nekim starim salom
kosu si malo pokrila
da je ne bi neka pahulja
valjda smocila

Pricaju mi da se sramis
kada cujes za mene
al' nisam ja ni pola tol'ko los
ko sto kruze glasine

Ja imam samo jednu nesrecu
unistim sve sto dotaknem
al' svu svoju ljubav cuvam
samo za tebe

Zbog mene ne placi
suza nisam vrijedan
kasno je da se sada mijenjam

Milijun puta prosao sam
ispod tvoga prozora
da si rekla samo rijec
dosao bih krilima divljih gusaka

Jer nisam ja ni pola tol'ko los
ko sto kruze glasine
ja imam samo jednu nesrecu
unistim sve sto dotaknem

Jer ti, ti si meni nesto poput
korijena, neka stara navika



Da li je On iz pesme Srbin (Vlah) zbog kog se ona, kao katolikinja i Hrvatica, srami/stidi, i koji agresorski "uništi sve što dotakne", ali u suštini nije loš, ili se možda radi upravo hrvatskom momku domobranu, spremnom da za "svoje korijene" krene u rat, i kog bi katolička Hrvatska, oličena u NJOJ koja stoji ispred crkve, u suštini, kao čuvateljica hrišćanskog nauka, trebalo da se stidi, ali zna da je neophodan njegov bes i uništavanje kako bi se dobila nezavisna država? mogućnosti su otvorene... u to ime, nije zgoreg pejstovati i ovu priču o crkvi svetog blaža u zagrebu:

"Danas je široko rašireno mišljenje da je Crkva svetog Blaža jedna od najljepših i arhitektonski najvrjednijih građevina u Zagrebu. No u vrijeme kada se gradila, ozlojeđeni stručnjaci su tvrdili da će se tako velika kupola od armiranog betona - prva takve veličine kod nas - srušiti čim se uklone oplata i podupirači. "Stajati će vječno", ironizirali su, "...ukoliko izdrži prvih dvanaest sati!" Kada je 1912. godine došlo vrijeme i Kovačić naredio da se demontiraju podupirači, radnici su to od straha odbili učiniti, a oko crkve su okupili znatiželjnici i zluradnici nestrpljivo iščekujući. Viktor Kovačić je na to donio stolicu, postavio je točno ispod središta kupole i ponovio naredbu: "Uklonite skele!"

Radnici su ogolili kupolu, a Kovačić je ostao sjediti ispod nje cijelu noć, sam usred ogromne crkve, dok su mnogi znatiželjnici ostali okolo nove zgrade do jutra."

pošto nemam više snage, jer mi se spava, da tumačim pesme, ostaviću to za kasnije... za sad, evo samo nabrajanja drugih  pesama koje sam pronašao, a u kojima se pominju verski objekti, pa da se tumači...

4) "begova džamija" je ključno versko mesto za sav bosanski rokenrol. ona se pominje u više pesama, ali najznačajnije su "Sa tvojih usana" Crvene jabuke (ponovo motiv SATA na kuli: "Kad sat zazvoni na kuli kraj Begove dzamije"), i "Fotografija" Dina Merlina, primer za muslimanski patriotizam i nostalgiju, a teško je odoleti pa ne navesti te potresne stihove:

lutao sam svjetom ja
od juga prema sjeveru
nosio i nadu i strah
u starom koferu

imao sam planove
i slike i ramove
al' je sve pokvarila
stara fotografija

refren:
foto aksamija
begova dzamija
bistricka jalija
s njima ja sarajlija

nudili mi sve papire
psihijatre da me smire
znali su da svake noci
jedan dio mene umire

sve je ovo prokleto
kao da je oteto
i nista nema takav sjaj
kao moja fotografija

foto aksamija
begova dzamija
bistricka jalija
s njima ja sarajlija



5) ostali verski objekti:

Manastir - Block Out
(kako samo ime kaze, u pitanju je manastir, a pesma ima zanimljivu upotrebu turbo folk stihova "gori more, tope se planine")

Bilbord Ikona - Arhangel
(zanimljiv postmoderni spoj, neka Radiohead jedu mušmula)

Proročica Sabljara - Dža ili Bu
(radi se o paganskom, ili pre kroulijevskom mestu u srcu Vračara - doduše lažnom proročištu - ali na kom beli mag mladim devojkama skida negativne čini u toku 60 minuta seksa)

Svetilište - EKV
(ovo je nešto zamršeno, bog jedini zna o čemu je pesma, ali pominje se nakakvo svetilište)

PDOP - Hladno Pivo
(verovatno najateističkija i bogohulnija pesma, gde se kaže da mladi monah nije nikako mogao da izazove vizije Bogorodice i Hrista, sve dok mu stariji brat nije otkrio tajnu - i dao mu poveću rizlu sgudrom, pomoću koje je mladi monah video sve "od potopa do zadnje večere")

999 - Let 3
(takođe bogohulna pesma u kom neki mladi majmun onaniše u refrenu "svršiću s vrha katedrale")

Čovek od meda - Kerber
(gost na vokalu bora đorđević, stari majstor povezivanja seksa i crkve: u kerberovoj pesmi to je tako očigledno i banalno, da je jasno kakvim je sunovratom čorbina karijera krenula u drugoj polovini osamdesetih - naime, pesma govori o nimfomanki u koju lirski subjekt tokom seksa "ulazi kao u crkvu")

Crkve - Paraf
(jedna od najboljih punk pesama na prostoru Jugoslavije, koja klasično punkerski govori protiv organizovane religije)

Isus - Viktorija
(nastala 1991. kad su svi rokeri i narkomani, pa i viktorija, odlepili za religijom, totalni je odron mozga - sjajna pesma iz koje naprosto vidiš da će rat i da smo svi otišli do vraga:

Na zidu vidim sveti lik,
I svuda oko mene tamjan miriše,
U Tebi je Božiji dar ljubavi,
A ja znam da ćeš se pojaviti baš Ti...
(Baš ti... baš ti... baš ti...)

Vrata neba otvori,
Da se čuje pesma anđela,
Jer u nama se bori
Crna i bela magija.

Negde u nama Tvoja zvezda sja,
Svetlost iz Tvojih ruku kazuje put,
A svest o grehu guši svaku nam reč,
Oče naš, Ti se moli ponovo za nas...
(Za nas... za nas... za nas...)

Vrata neba otvori,
Da se čuje pesma anđela,
Jer u nama se bori
Crna i bela magija.

Vrata neba otvori,
Da se čuje pesma anđela,
Jer u nama se bori
Crna i bela magija.)

Piccola storia de grande amore - Zabranjeno Pušenje
(po meni najbolja pesma sa religioznim motivima i verskim objektima, govori o ljubavi katoličke monahinje i vodoinstalatera)

Treba imat dušu - Atomsko sklonište
(naravno, ne radi se o verskom objektu na prvu loptu, ali ipak je reč o "stolu na tri noge" u spiritističkoj seansi, tako da se nekako kvalifikuje za ovu priču")

Jes` vala zaludan ovaj Ziko!
Pravo si puk`o... pravo!
         
Od srca si me nasmijao. Bolan, nemas li ti drugog kakvog posla nego pobrojavat` vjerske objekte u exYu rokenrolu?  
Idi se bolje prifati kakve mlade koke, pa joj "sapuci na uho bisere" ako ti je do ex-Yu rocka, ba. Neku sto Titu ne pamti, te su najbolje, jarane.
(Mada, cujem, da su ove sto ni Sloba ne pamte jos bolje, ba )

Nego, vidim, sviras u onom bendu. Kazi mi, svega ti, ima l` kak`og selameta otoga, il` i tu samo onaj pjani shoopak bez zuba vidi tu kake nafake? Je l` de, ba?

Žiko.... ja ne znam šta da kažem. Fenomenalno.......... Nego, kad već pominješ Hladno Pivo, ima na prvom albumu ona pesma gde Mile priča kako je zaklao svoju dragu jer ga je, kurva, jelte, prevarila. Zaboravio sam naslov pesme, ubio me Bog, mislim da je "Čeline Zavese" ali refren je nešto u smislu 'Čelične zavese u mom manastiru, počivala u miru, počivala u miru'. Manastir je ovde više metafora, ali mislim da bi valjalo researchovati.

Što se zvona tiče, tu neumitno dolazimo do dualizma Neno/Kiki

Neno:

Neno Belan - Ponocna zvona

Ponocna zvona, odjek spor i lijen
Bas kao i one noci kada bio sam njen
Kad mi je rekla: "zauvijek sam tvoja,
S tobom cu citav zivot, ljubav ti si moja."

Kiki:

Piloti - Zaboravljeni



mozda smo ja i ti divlji i niciji
mozda nas tuga zauvek vezala
kazu mi da smo svi rodjeni jednaki
jednaki pred Bogom i pod zvezdama
...
sanjam bog nas prokleo
sve nam dao a srecu nam je uzeo

zaboravljen sam ja zaboravljena ti
negde u tisini nase ulice
ponoc je kucnula ti si se prekrstila
obrisala sve jednim potezom gumice

...

Svaka cast, Ziko!
Svaka cast i Mehi, sto se setio Celicnih zavesa. Imaju bese i Blagdansku pesmu, gde pevaju o ubijanju Boga i Deda Mraza. Doduse, tema nisu bogohulne pesme...

Dobri ljudi, ovo je lud'lo!  

Drugi način - Stari grad

Azra, sa 'Fazana' ('83.):

My dear

skrivala se iza lutaka
orosenih sjajnih ociju
gledaj kako prica
kao dijete u snu

govorim ti sve po sjecanju
zelio sam da je izljubim
pored crkve svetog svinganja
sto god da je razlog za kasniji slom
ne spominji noc
pod zutim peludom
my dear

budjenje je nesto najgore
ispred crkve svetog svinganja
neki sretni ljudi
on tobacco road
pod zutim peludom
my dear

Idi za svojom sudbinom

Nemam pojma da li crkva sa ovakvim imenom uopste postoji, cisto sumnjam (najvjerovatnije joj je naziv eufemizam za R'n'R ili tucanje), ali eto, jos jedno spominjanje...

lijepo dopunjavanje...

meni je zao sto sam zaboravio Drugi nacin, jer se ta ambiciozna progresivna pesma bas lepo uklapa u ovu pricu... zanimljivo da je uglavnom katolicizam bio zahvalan za obradu u yu rokenrolu:

Drugi Način - Stari Grad

Da li je trebalo da kazem tad
Da svratis opet na stari grad?
Te blijede slike katedrale sive
Igra svijetla vizija
Vedra i naga,
Kao val

Zaboravio sam Bacha u onaj tren
kad u oku tvome vidjeh sjen,
Suze trag,
Pogled blag.

Od tonova cudnih rodi se glas
I tvoja dusa dobi stas,
Laka kao san
Kao san

Njezne ruke tople kao dah
i jedan tango
dodir plah,
dodir plah

Da li je trebalo da kazem tad...
Da svratis opet na stari grad?|
Svijet od cvijeca, ruke od papira,
slika srece i sjecanja

Plamen svijeca,
Zvona zvuk
Bijeli dan i dodir grub
Opet sna i jave rub

Jave rub
jave rub
Nad mojom glavom ptica guk
Oblaci, nebo i dugi put,
Dugi put,
Dugi put

I to teški katolicizam. Iz teksta si ispustio uvodnu naraciju koja se završava rečima:

'Opet sam ovdje
Opet slušam Baha
Gdje si
Ti?'

Bah, kao simbol verskog principa u muzici i to ne bilo kog verskog, nego katoličkog.

Virili smo dok se presvlacis,
ma nije bilo ljepse pod Alahovim svodom
i pjesme smo ti pjevali
a tvoja nas je Nana poljevala vodom