ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: "Alexdelarge"OOPS!Nisam znao da je Djordje=Kunac.Nadam se da necete ,da opet  udjete u neku nepotrebnu raspravu.

zašto bi bilo ko ulazio u nepotrebnu raspravu?  

Quote from: "Ghoul"hehehe.
" Komično izmenjen Poov foto-portret... predstavlja savršen vizuelni ekvivalent tekstu" = iz ovoga ispada da je i text komičan!

naravno, easy-to-please kuncu je to sve fine&dandy, ali ova knjižica je krcata problematičnim, ničim poduprtim izjavama, kao npr. "u kasnijim delima (KOJIM?) Po gotovo nikad ne uspeva da odoli potrebi da racionalizuje, makar u naznakama, događaj koji je potencijalno fantastičan..." (str.26) ili kada ustvrdi da  MORELA i LIGEJA imaju istog naratora, zasnovano na sledećem genijalnom silovanju logike: "...naratori u obe pripovetke (ništa ne ukazuje na to da nije reč o jednom te istom)..." (str.28) – pri tom, naravno, NIŠTA ne ukazuje ni da je to jedan te isti, niti ima ikakvog smisla smatrati te 2 priče delovima jedne iste narativne celine!
pa onda apsurdne tvrdnje poput ove: "Fantastika na nivou fabule javlja se i u pripovetkama koje ne pripadaju žanru fantastike."(str.41)
ako načas ostavimo po strani to što nam ni ova autorka nije rasvetlila prirodu fantastike, nego je ona čas žanr, čas 'element', ne znam šta da kažem na tvrdnju da priča RUKOPIS NAĐEN U BOCI – "ne pripada žanru fantastike"! ako je ikada Po napisao ČISTU fantastičnu priču, onda je to baš ta – ali ivana nam ne obrazlaže ovu revolucionarnu tvrdnju.
pred kraj knjige ona se vraća ovoj sjajnoj priči sa još smešnijom tvrdnjom: "Reč je o avanturističkoj pripoveci sa fantastičnim središnjim delom i naučnofantastičnim krajem."(str. 109) ovo je notorna budalaština: osim što priča počinje time što narator kreće na put brodom, tu nema ni najmanjeg elementa "avanturističke" pripovetke (po njenoj logici bi i BILLY BUDD bio avanturistički!). čitava analiza te priče je DUBOKO pogrešna – i nekonkluzivna...

ona olako En Redklif trpa u 'visoku gotiku' što je blatantno netačno, jer je redklifova školski primer 'ranog' gotika.

na strani 76 ima nešto za šta se najiskrenije nadam da je LAPSUS, tj greška u kucanju, jer tu se kaže: "U vreme kada je prvi američki letač balonom, Č.F. Djurit, izveo svoj let sa Federal Hila 1883, Po je živeo u Baltimoru."
1883. Po nije živeo ni u Baltimoru niti igde drugde, jer je umro još 1849.

autorka, takođe, sve vreme u textu brka termine 'motiv' i 'tema' što dovodi ne samo do elementarne konfuzije i nepreciznosti nego i do groteskno smešnih prijava, kao npr. "tu je najpre motiv time travel story..." (str.90) i "drugi karakteristično naučnofantastični motiv ove pripovetke u matičnoj terminologiji nosi naziv alien world / alternate world story" (str. 90) iz kojih se jasno vidi da to o čemu ona govori uopšte nisu motivi, već teme. tačnije, ' time travel story' je tematski određen POD-ŽANR SF-a, svakako oblast po obimu daleko šira od 'motiva', a isto to važi i za 'alien world / alternate world story'.

način na koji ivana uspeva da realističku priču 'U DUBINAMA MALSTREMA' proglasi 'naučnofantastičnom' toliko je smešan da neću da vam spojlujem, to morate sami da vidite! (str.112)

sve u svemu, u pitanju je jedna osrednja knjižica koja obiluje opštim mestima i proizvoljnim tvrdnjama: neke od njih nisu sasvim pogrešne, i mogu biti od izvesne upotrebne vrednosti samo onima koji već odlično barataju ovim poljem tako da ih autorka svojim netačnim ili sumnjivim izjavama ne može navesti na pogrešan trag – što će biti slučaj sa većinom 'običnih' čitalaca, poput kunca.

Knjigu Ivane Djuric Paunovic procitao sam podstaknut pre svega cudnovatim neskladom izmedju prikaza knjige objavljenog na popboksu i opsirnog komentara knjige i prikaza, na istom sajtu. Zanimljiv i inspirativan dozivljaj. Zbog toga i saljem neke od zakljucaka do kojih sam tom prilikom dosao.  

Nije, izgleda, evoluirao samo zanr fantastike - o cemu smo iz Ghoulovog komentara stekli dragocena saznanja. Evoluirao je i zanr komentara, pretvorivsi se prevashodno u medijum za razdragano izivljavanje samozvanih autoriteta koji, iz dubina ko zna kojih i ko zna kakvih frustracija, sipaju svoj jed po svemu sto im nije po ukusu. A gotovo nista im nije po ukusu, nijedan cestiti napor onih koji poseduju ime, lik i delo. Za razliku od zapenjenih komentatora koji umesto argumenata nude zlurado cerekanje, umesto kritickog promisljanja - agresivno aporicne tvrdnje.   Kako to izgleda na primeru autora koji sebe naziva Ghoul? Idemo redom, mada to s obzirom na romanticarsku razbarusenost Ghoulovog teksta i nije tako lako.

1. Renesansno obdareni komentator ocito poseduje i kompetentnost likovnog kriticara, posto se osvrce na vizuelno resenje korica. Tuzno je, pri tome, ako ne shvata da je autor teksta zeleo da istakne analogiju izmedju ironicne iskosenosti Poovog portreta na koricama, sa podsticajnom iskosenoscu pogleda na Poa unutar korica. Jos je tuznije ako je to shvatio, a pozeleo da se neduhovito naruga.

2. Kada se kaze "u KASNIJIM delima", obicno se misli na dela nastala posle onog o kome je trenutno rec. To znaju i vrlo dobri djaci. (Ghoul je, sasvim ocito, odlikas).

3. Nigde u knjizi nije receno, niti nagovesteno, da su Morela i Ligeja deo iste natrativne celine. To je nepristojna izmisljotina komentatora. Istina je, medjutim, da ove dve pripovetke imaju dosta dodirnih tacaka, te da je stoga pretpostavka o zajednickom naratoru (izrecena usput, u zagradi - ne uz ghoulovski histerican znak uzvika) u najmanju ruku zanimljiva.

4. Fantastika na nivou fabule moze da se javi u pricama koje inace ne pripadaju zanru fantastike. Isti je slucaj i sa elementima drugih zanrova u pricama drugih zanrova. Zanrovi se mesaju i preplicu, poslednjih dvestotinak godina cak prilicno intenzivno.

5. Sasvim u skladu s tim, fantastika u ovoj knjizi nije "cas zanr, cas element", nego se o elementima govori onda kada tih elemenata nema dovoljno da bi se prica u celini svrstala u zanr. A Ghoulova argumentacija toliko je brzopleta i tanusna da covek ne moze a da ne pomisli da takav komentator ima neki licni motiv za obracun s autorkom knjige. Ako nista drugo, onda makar to sto se drznula da pre njega, ili umesto njega, napise knjigu o Pou. Mogao bi Ghoul to bolje, ali nece. Ovako je lepse, i lakse.

6. Putovanje brodom jedan je od tipskih, konvencionalnih elemenata avanturisticke pripovesti. A pripadanje jednom zanru najvecma se i odredjuje upravo na temelju prisutnosti takvih elemenata. Otuda i Billy Budd na jednom nivou jeste avanturisticki roman, bas kao i Moby Dick, ili Heart of Darkness, na primer. Obilje drugih nivoa citanja u ovim delima niposto ne ukida njihov povrsinski avanturisticki sloj.

7. Intenzitet pripadanja nekog autora/dela odredjenom zanru ili stilskom pravcu odredjuje se ne hronoloski, nego na temelju inenziteta prisutnosti prepoznatljivih i tipicnih odlika tog zanra ili pravca. Otuda se i o En Redklif moze govoriti kao o "visokoj" gotici (mada i ne mora, ali ne uz ovako bahato osporavanje).

8. Neukusno je ismevati sasvim ocigledne tehnicke omaske, kao sto je ona koja se tice spomenute godine.

9. Kategorije tema i motiva znaju da budu vragolasto promenljive: na toploti (pravednog komentatorskog gneva) one se sire, a na hladnoci (bezazlenog uma "obicnog" citaoca) skupljaju. Varljivosti utiska doprinosi i vizura posmatranja: ono sto sa olimpskih visina Ghoulove knjizevne erudicije izgleda kao sicusni motiv, "obicnom" citaocu moze se ukazati kao krupna tema. Obicnom citaocu, medjutim, ne moze biti sasvim jasno kako to cinjenica da je time travel story "tematski odedjen POD-ZANR SF-a", ukida mogucnost da motiv "time travel story" bude prisutan u nekoj prici koja inace ne pripada ovom podzanru. Ovde je rec o tipicnom non sequituru, svadji premise i konkluzije koja u pamfletima ove vrste ukazuje ponajpre na povrsnu malicioznost pamfletiste.

10. Na istu odliku autora komentara ukazuje i usiljena, neobrazlozena poruga analizi price U DUBINAMA MALSTREMA. Kanda nam se Ghoul potkraj teksta malkice i u umorio. Da nije, mozda bi pronasao nekoliko minuta za stilsku redakturu teksta te tako izbegao upotrebu nakaznih frazetina i sumnjivih izraza tipa:
a) notorna budalastina (notorno je ono sto je nasiroko na zlom glasu, ne ono sto je ocigledno - nije to lose znati za buduce intelektualne poduhvate ove vrste)
b) elementarna konfuzija (no comment)
c) odlicno baratanje poljem (poljem se moze vladati, u njemu se mozete kretati, ali ne mozete, zaboga, njime baratati - osim ako niste Ghoul)
d) POD-ZANR (knjizevni termin je "podzanr" - "pod-zanr" bi mogao biti termin iz zargona proizvodjaca tepiha, ili parketa).
I tako dalje, s tim sto ovakve i slicne brljotine niposto nisu omaske tehnicke prirode.

11. Konacno, eto i velikodusnog zakljucka po kome bi ova "knjizica ... mogla biti od izvesne upotrebne vrednosti". Za Ghoula ona to svakako jeste bila: napisao je svoj komentar i osetio se boljim, jacim i pametnijim. A to nije malo.

Meni je, medjutim, previse. Pun mi je kufer nadobudnih nedokazanih genijalaca koji svoju provincijalnu zluradost neguju omalovazavanjem tudjeg rada. Zato i napisah ovaj komentar, kao odbranu jedne cestite i na mnogo nacina korisne i zanimljive knjige. I kao upozorenje citaocima da ne treba verovati Ghoulu. Kao ni meni. Treba uzeti knjigu i citati.

Quote from: "bosko buha"Pun mi je kufer nadobudnih nedokazanih genijalaca koji svoju provincijalnu zluradost neguju omalovazavanjem tudjeg rada.

a vidim, boško, da si i ti jedan/na od njih.

ovaj boško buha se toliko nalupetao u ovom svom proljevu 'pravednog gneva' da me apsolutno mrzi da seciram te gluposti (kao npr. da je BILLY BUDD – roman! i sl.): dakle, apsolutno ne želim da se osvrćem na bulažnjenje sumnjivih anonimusa sa jednim jedinim postom za koje se ne zna ni ko su ni šta su i koji su očigledno došli ovde samo da nekoga napadaju/brane.
svako ko se bar malo razume u književnost, a posebno gotik, zna da je 'visoki gotik' ustaljeni termin koji se ne može olako koristiti u smislu koji nam 'boško buha' sugeriše – dakle, boško, nazad u mrak svog tajnog identiteta i mutnih stranačkih interesa.

Bogumi, meshao se ne meshao, kako ja vidim stvari ovaj bosko je dosetao, ubacio jednu rucnu preko ramena, i oduvao bunker.
Slabi su ti bili temelji.

Ne znam šta se vi bunite. Meni je drago što sam naučio nešto novo - npr. da je BITTER MOON Romana Polanskog avanturistički film.

Quote from: "Harvester"Ne znam šta se vi bunite. Meni je drago što sam naučio nešto novo - npr. da je BITTER MOON Romana Polanskog avanturistički film.

I Starac i more, i Smrt na Nilu... Baš kao što je horor svako delce u kome se neko u nekom trenutku uplaši.  

Quote from: "Harvester"Ne znam šta se vi bunite. Meni je drago što sam naučio nešto novo - npr. da je BITTER MOON Romana Polanskog avanturistički film.

harv, ako želiš da zaista naučiš nešto korisno, a ne ova neutemeljena brunhildina – odnosno 'boškova' – nagađanja, obrati pažnju na sledeće:
preskočiću lične napade i uvrede i pozabaviti se načas ovim što je boško plasirao kao kritiku moje vrlo konkretne, na citatima zasnovane kritike kunčeve kritike.
dakle, ovo što sledi je kritika boškove kritike moje kritike kunčeve kritike.

1. vidom i mozgom očito neobdareni komentator mi stavlja u usta nešto što uopšte nisam kazao (iako me je citirao, slepac!). dakle, on tvrdi da ja izigravam 'likovnog kriticara' i da se bavim 'vizuelnim resenjem korica'. Tuzno je, pri tome, što ne shvata ono što je očigledno svakome ko moj text PROČITA - da ja UOPŠTE NE GOVORIM O KORICI, već o kunčevoj trapavoj rečenici (o korici sam drugde već kazao da je odlična, ali to ovaj slepac nije primetio). dakle, ja sam ukazao na dvosmisleno-trapavu rečenicu koja glasi: "Komično izmenjen Poov foto-portret (...) predstavlja savršen vizuelni ekvivalent tekstu." ako je 'komično izmenjeni portret' 'SAVRŠENI EKVIVALENT TEXTU' – to valjda znači da je i text komičan baš kao korica. to ta i tako sročena rečenica ZNAČI. umesto toga, boško-brunhilda se upušta u analizu šta je pisac HTEO da kaže. znači, skroz promašuje temu. jasno je i meni šta je pisac HTEO da kaže, ali – moja poenta je da TO NIJE REKAO.

2. boško je bio vrlo dobar đak, izgleda (u školi za slepe, očito), pa nas tako prosvetljuje da "Kada se kaze "u KASNIJIM delima", obicno se misli na dela nastala posle onog o kome je trenutno rec." priznaj, harv, da to nisi znao! malicioznost autora se vidi u tome što on ovoga puta ne želi da moj text tretira kao kunčev, odnosno da brani što sam ja HTEO da kažem (a što je ionako svakom dobronamernom građaninu obdarenim čilom vida i rudimentarnim mozgom jasno) – naime, da autorka iznosi paušalne, neutemeljene tvrdnje, i da sam ja njima začuđen zbog toga što to što ona tvrdi za poova glavna poznija dela (racionalizacija) – za njih ne važi, ili važi na način toliko dvosmislen da to zahteva pomiju analizu i objašnjenje – umesto paušalne i nekonkretne tvrdnje. ZATO sam pitao na KOJA TO POZNIJA DELA MISLI. slepi boško, siroma, pipajući po svom brajevom monitoru, to nije shvatio.

3. da MORELA i LIGEJA "imaju dosta dodirnih tacaka" ja ne dovodim u pitanje. to je uostalom toliko UOPŠTENA tvrdnja da zapravo NIŠTA NE ZNAČI, i mogla bi se proširiti na mnogo veći broj poovih priča koje "imaju dosta dodirnih tacaka". ono što JESTE problematično i na šta sam u startu kazao, jeste tvrdnja da je narator u obe priče ISTI – što je iskazano toliko paušalno i bez ikakvog dokaza, sem 'dokaza' koji sam već zabezeknut citirao: "ništa ne ukazuje na to da nije reč o jednom te istom"! slažem se sa slepim boškom da je to 'zanimljiva teza' – ali ona nigde dalje nije niti razvijena niti dokazana, već ostaje kao tek jedna usputna primedba s kojom se ništa ne radi sem ukazivanja na površnu sličnost između tih priča.

4. ovo nisam ni dovodio u pitanje. ali sam istakao tu tvrdnju zato što je i ona učinjena površnom i proizvoljnom, tj ništa-ne-značećom zbog toga što nam autorka nigde nije rasvetlila ŠTA je to što čini fantastičnu priču, koja je priča zaista fantastična, a koja samo ima 'elemente'. da je to učinila, bilo bi mi jasnije kako je i zašto RUKOPIS NAĐEN U BOCI ispisala iz žanra fantastike i prebacila u žanr avanturističke priče. to je toliko extremna i revolucionarna tvrdnja da bi se morala nečim braniti, umesto da se zasniva na površnoj sličnosti preko motiva putovanja brodom.

5. umesto da nam pokaže kako i zašto je moja argumentacija 'tanušna' – tanušni boško se upušta u analizu MOJE motivacije za kritiku knjige E.A.PO: F/SF (sa predvidivim dijagnozama: zavist, frustracije, itsl. – pri tom nije jasno na čemu bih zavideo jednoj ovako traljavo napisanoj i argumentovanoj knjizi? valjda čovek zavidi onome što je veće i bolje od njega, a ne onome što je znatno ispod?)

6. ovo o putovanju brodom, zbog koga je RUKOPIS NAĐEN U BOCI – avanturistička priča (!!!) harv je već fino parodirao, i mislim da je smešno i raspravljati se sa slepcem boškom. OK, brod=avantura, nek ti bude. boško je toliko slep da od drveta ne vidi šumu, od tog broda ne vidi gomilu drugih fantastičnih motiva... pri tom, boško melvilovu NOVELU od jedva kojih 50ak stranica proglašava ROMANOM, što je upravo vrsta grešaka kakvih ima i u ivaninoj knjizi o pou (kratke priče, poput SENKE, nazivaju se pripovetkama, itsl.)

7. "Intenzitet pripadanja" je bezvezna fraza koja ništa ne znači; a što je još zabavnije, NEMA NIKAKVE VEZE S ONIM O ČEMU JA GOVORIM. termin "visoki gotik" nema BLAGE veze sa "intenzitetom pripadanja" bilo koga bilo čemu: "visoki gotik" je naziv za POZNU fazu gotika, u koju spadaju meri šeli, č.r. maturin, dž. hog, i donekle m.g. luis kao prelazni oblik iz ranog u pozni, ali više je pozni, tj visoki). u toj podeli, en redklif definitivno i neopozivo spada u rani, niski, ili objašnjeni gotik (baš zbog nje tako nazvan, jer je svoje 'duhove' na kraju romana uvek racionalno objašnjavala). znači, boško, ne trtljaj o onome o čemu nemaš pojma. tvoji sofizmi ovde ne prolaze.

8. ja ne znam da li je u pitanju 'tehnička omaška' ili šta je, a u svakom slučaju nisma je 'ismevao' već samo ukazao na nju, s NADOM da se zaista radi o tehnikaliji. a čak i da je to, svakako je krupna.

9. slepi boško ne vidi jednu takvu očiglednost, da fraza koja u sebi sadrži reč STORY (PRIČA) – NE MOŽE DA BUDE *MOTIV*! "time travel story" može da bude vrsta PRIČE ne vrsta MOTIVA. e, "time travel" je nešto drugo – to JESTE motiv. ali ivana govori o motivu "time travel STORY". takođe govori o MOTIVU "alternate world story." možeš ti biti na ne znam kojim 'olimpskim' visinama ili nizinama, boško, ali koliko slep treba da budeš da ne vidiš da MOTIV i PRIČA ne da nisu sinonimi, nego su nebo i zemlja, i ne mogu se mešati ovako kako to ivana čini, a kunac ne zapaža.

10. "usiljena, neobrazlozena poruga analizi price U DUBINAMA MALSTREMA." da, umorio sam se do ovog momenta, pa sam samo naveo stranicu na kojoj svako ko to želi može da vidi najidiotskiji 'argument' koji se uopšte može zamisliti za proglašenje neke priče 'naučnofantastičnom'. pošto je slepog boška mrzelo da okreće tu stranicu, evo sad ću vam ja citirati ivanu, vrlu akademičarku i piskinju sjajne i besprekorne studije o pou (ako verujete kuncu):
"I upravo taj deo priče spada u naučnu fantastiku: koristeći opis cilindričnog kretanja predmeta u vrtlogu, Po obrazlaže način na koji ribar ipak uspeva da se spase." (str. 112)
da, žene i deco koji sada u neverici trljate svoje oči: ivana vam kaže baš to što mislite – priča U DUBINAMA MALSTREMA je 'naučnofantastična' ZATO ŠTO NJEN JUNAK USPEVA DA SE IZBAVI IZ VRTLOGA SLUŽEĆI SE POZNAVANJEM PRIRODNIH ZAKONA. libe, nadam se da pratiš ovo. evo šta ti je NOVUM u MALSTREMU: 'cilindrično kretanja predmeta u vrtlogu'! ti se zamlaćuješ onim suvoparnim suvinom koji je suv ko suva drenovina – a propuštaš ovo delo koej, kako kunac reče u prikazu, "nudi kratak i informativan pregled razvoja književne fantastike i SF-a", koje pruža "odličan teorijski uvod" i "ukazuje na brojne, a često zanemarivane elemente SF-a koji se mogu uočiti u Poovom opusu"! evo, bure koje se penje u vrtlogu je jedan takav 'element'!

11. dakle, slepi boško je napisao to što je napisao, ispao glup u društvu, nalupetao se, zaštitio je koga je već hteo da zaštiti, ili bar on/a/o tako veruje – i osetio/la/lo se bolje!

eto, harv.
ovo sam napisao samo zbog tebe.
BITTER MOON Romana Polanskog NIJE avanturistički film.

Quote from: Ghoul

Quote from: "bosko buha"
a vidim, boško, da si i ti jedan/na od njih.

Quote from: Ghoul

Hehehe... pronicljiva ti ta mogućnost Boškice....

(Ij'd sej, ovako se brani samo svojeručna proza.)

Svi su anonimusi anonimni, samo su neki anonimniji od drugih. Btw, bosko je bosko - nije bozidarka. autorka knjige ti je, koliko vidim, odgovorila na popboksu. Stay cool.

Gorki mesec nije avanturistički film, ali mnoge ekranizacije Mobi Dika jesu, a romani Mobi Dik i Srce tame sadrže avanturističke elemente!

S druge strane Rukopis pronađen u boci je fantastika, bez sumnje.

Quote from: "bosko buha"Stay cool.

trudiću se da ostanem cool, kunac.
hvala.

Quote from: "Alex"Gorki mesec nije avanturistički film, ali mnoge ekranizacije Mobi Dika jesu, a romani Mobi Dik i Srce tame sadrže avanturističke elemente!

S druge strane Rukopis pronađen u boci je fantastika, bez sumnje.

Šta sad pobogu Harvi "nije u redu" - po tebi, naravno?

Da li i ti, kao autorka knjige, smatraš da Rukopis pronađen u boci ne pripada fantastici nego je "avanturistička pripovetka sa fantastičnim središnjim delom i naučnofantastičnim krajem"?

Ili još gore - ne vidiš elemente avanture u priči o kapetanu broda koji juri ogromnog kita - rušitelja brodova, po ledenim morima, da ga harpunira?    

srećom za IMDB rade ljudi koji znaju znanje

Moby Dick (1956)




Overview
Director:
John Huston
Writers:
Herman Melville (novel)
Ray Bradbury ...
more
Release Date:
27 June 1956 (USA) more
Genre:
Adventure / Drama more

Ma sve je u redu, nego mi se kad si rekao da Bitter Moon nije avanturistički film učinilo da si previdio ironiju u mom postu o tome.

GNJA

plaćam GNJA

i podižem za ŠLI.

Ghoule bre, s ti magistriro?

To nema više - samo dr, master & komander

Back to the Vašar.

Neposredno pred Novu godinu sam na onom sajmiću u Domu potlačene i sasvim ugrožene, ali udružene radničke klase pazario (za sitnu siću) sledeće:

Sioranovog Zlog demijurga za 200 kinti (antikvarno, ali potpuno novo)    - to se samo hvalim, ionako ga nema više tamo.

Ono čega ima, za sitne novce je: L.F. Verisimo - Borhes i večiti orangutani - 100 kinti - romančić za opuštanje u kojem autor i Borhes rešavaju zločin, služeći se Poovim i HPLovim pričama.
(bilo je još nekoliko antikvarnih primeraka u jednoj kutiji "za preturanje")

I preporuka - Andrea Marija Šenkel - TANED - 230 kinti
Čarobna knjiga, mislim 2007 godina.
True-fiction kratki roman o zločinu (pružam ruku ka polici da otkrijem da li se na korici otkriva priroda zločina, ali ne dohvatam, naravno da neću ustati sa stolice. Neka ostane zločin, ali ne bih ništa pokvario ni kada bih vam rekao šta je u pitanju) koji se dogodio u jednom nemačkom selu nakon drugog rata. Vrlo je kratak, izgrađen od stilizovanih izjava svedoka povezanih međupoglavljima sveznajućeg pripovedača.
Dovoljno jezovit i mračan. Preporučujem.

Quote from: "Kastor"Back to the Vašar.

Neposredno pred Novu godinu sam na onom sajmiću u Domu potlačene i sasvim ugrožene, ali udružene radničke klase pazario (za sitnu siću) sledeće:

Sioranovog Zlog demijurga za 200 kinti (antikvarno, ali potpuno novo)    - to se samo hvalim, ionako ga nema više tamo.

Ju laki bastard. ...Iscitavanje tih pogubnih misli koje vrve u Sioranovim delima ucinice ti zivot nesnosnim.Posto sam danas dobre volje spreman sam da otkupim knjigu po razumnoj ceni od nekih 150 din (ne vise posto je rabljena)i lisim te sigurnog potonuca u bespomocnost,kao posledice drugovanja sa "maestrom nistavila".

Dragi prijatelju,
primio sam Vaše pismo od 10-tog i iskreno sam zahvalan za brigu o mom psihičkom zdravlju, ali uveravam Vas da za tim nema potrebe pošto sam neozbiljan i bezvezan, amater u svemu, jedina neprilika koju sam do kraja iskusio jeste ta što sam se rodio.
Želim Vam da ustanete rano, budete puni energije i poleta, čudesno orni za neku veliku podlost.
Iskreno Vaš.

P.S. O životu sam tako ružno govorio da sam najzad poželeo da mu odam priznanje (kako ton ovog škrabanja ne bi izazivao novu zabrinutost), samo nikako mi ne pada na pamet prava reč.

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"

Quote from: "Nyarlathotep"ja sam na jebenom sajmu po 10 sati svakim danom, tj. radim tamo.
poslom obisao sajam par puta, i usput pazario par pravih slatkisa:

Boris Vijan - Crvena trava (Stylos, 500 dina)...

...u izdanju Kiše odnosno Stylosa pre par meseci pojavila se  i zbirka priča Borisa Vijana pod nazivom "Žmarci" (ponovo izuzetan prevod i rečit predgovor mog bivšeg profesora Pavla Sekeruša), što uz "Vadisrce" i "Crvenu travu", kao i "Penu dana" (objavila Paideia), čini fini doprinos oživljavanju kulta Vijana u Srbijici...

...cena - tu negde oko 500-550 dinara

Reči koje ujedaju
Navršilo se 88 godina od rođenja Borisa Vijana, jednog od poslednjih renesansnih umetnika

Pojam renesansnog umetnika, multitalentovanog čoveka koji stvara blago u različitim granama umetnosti, postojao je i u 20. veku. Briljantni Francuz Boris Vijan (10. mart 1920 – 23. jun 1959), ostavio je neizbrisivi trag u svetskoj kulturi, pre svega, kao pisac a zatim i muzičar, pevač, prevodilac, pesnik, kritičar, glumac i izumitelj. Čega god se dotakao ovaj umetnik kome se nedavno navršila 88. godina od rođenja, predstavljalo je pionirski potez i ,,domaći zadatak" za buduće generacije genijalaca ili onih koji bi to želeli da budu.

Ali, čak i među njima je malo onih koji bi mogli da se pohvale da su uspešno pisali zaumne, poetične romane pune fantastičnih simbola i slika, paralelno sa detektivskim pričama prepunim seksa i nasilja, usput pevajući šlagere koji su izazivali uzdahe žena i gnev države. Strast prema pisanoj reči bila je natopljena svirkom njegove trube, prelepim glasom i ljubavlju prema džezu.    

Boris Vijan je rođen u bogatoj pariskoj porodici liberalnih shvatanja što je, svakako, uticalo na budućeg umetnika i buntovnika. Završio je školu za inženjera, ali njegov proključali duh nije dozvolio da bude ukalupljen u uskostručne vode. Kao inženjer, radio je u Francuskoj asocijaciji za standardizaciju koja ga je sputavala, a posvetio joj je satirični roman ,,Vercoquin et le plankton",koji je napisao u 23. godini. U 17. godini, Vijan je prvi put čuo maestra Djuka Elingtona, i tada je naučio da svira trubu. Tada se rodila i njegova ljubav prema novoj i neistraženoj kulturi Amerike.

Posle Drugog svetskog rata, Vijan koji kao da predoseća da mu je namenjeno malo vremena, piše na stotine pesama, razvija karijeru pevača u kabareu, glumi u filmovima, stiže da piše kritike za francuski magazin posvećen džezu. U roku od dve godine, od 1946, stvara dva zapažena romana, jedno remek-delo, roman ,,Vadisrce", a sledeće godine, pod pseudonimom Vernon Saliven, krvavu priču ,,Pljuvaću po vašim grobovima". ,,Vadisrce" je neverovatna, slojevita priča koja se odigrava u jednom selu, van vremena i prostora, koja gotovo hirurški secira ljudske karaktere. ,,Pljuvaću po vašim grobovima" prati ubicu, američkog crnca Lija Andersona koji se sveti zbog linčovanja mlađeg brata tako što siluje i ubija bele devojke.

Džejms Boldvin, američki pisac, zabeležio je da suština te knjige nije u seksualnom iživljavanju, nego da govori o gnevu i bolu.

,,Vijan je (o tom gnevu) mogao da čuje u muzici crnaca, po podrumima i barovima ondašnjeg Pariza. Mogao je to da sazna i od Vilijama Foknera, Ričarda Rajta i Čestera Hajmsa, ali on je to čuo u muzici i, sigurno, video na ulicama", zabeležio je Boldvin.

Ono što u 21. veku predstavlja okosnicu gotovo svake radnje američkog akcionog filma, zabeleženo je u Vijanovom romanu. On se nije ogradio od nedela glavnog lika, što ga je skupo koštalo. Napisao je tu knjigu zbog opklade, tvrdeći da će za 10 dana napisati bestseler u stilu američkih pisaca detektivskih romana koje je prevodio. Što je rekao, to je i uradio, a verovatno ni sam nije očekivao takav rezultat: prvo izdanje romana je planulo, a jedan primerak nađen je pored leša ubijene devojke. Moderni majstori marketinga bi rekli: ,,Kakva reklama!"

Vijanov nasilni roman je bio zabranjen, a autor je kažnjen sa 100.000 franaka. Nije se smirio, i napisao je još dva šund romana pod pseudonimom Vernon Saliven.

I u toku pedesetih godina prošlog veka, Vijan vodi petostruki život. Svira i peva u noćnim klubovima, piše ozbiljnije romane različitog kvaliteta, scenarije za filmove, drame apsurda i pesme.

Ženio se dva puta. Prvi put sa Mišel Leglis. Taj brak je završen razvodom 1952. godine. Dve godine kasnije, oženio se Ursulom Kibler, švajcarskom plesačicom. Sa njom je bio u bioskopu, tog 23. juna 1959. godine, kada je umro. Gledao je filmsku verziju romana ,,Pljuvaću po vašim grobovima", u režiji Mišela Gasta. Luj Mal, čuveni režiser, tvrdio je da ga je veoma loša verzija njegove knjige na filmskom platnu i ubila.

– Ubeđen sam da je Boris umro od sramote kada je video šta su učinili sa njegovom knjigom. Kao i sve drugo, i bioskop može da ubije, rekao je Mal, sa kojim je Vijan sarađivao i čak ubedio Majlsa Dejvisa, legendarnog muzičara, da komponuje muziku za njegov film ,,Lift to the Scaffold".

Moguće, ali je verovatnije to da je Vijan napustio svet zbog bolesti srca, koje je ,,zaradio" još kao dete, usput vodeći hiperaktivan život. Uprkos veoma krhkom zdravlju, ostavio je iza sebe kljiževno delo koje broji 50 tomova, a postao je i deo džez istorije. Tri godine pre smrti, snimio je pesmu ,,Dezerter", antiratnu himnu protiv francusko-alžirskog rata, otpevanu kristalnim glasom uz nežnu muzičku pratnju. Kao i uvek, njegova muzika je mazila, a reči su ujedale, zbog čega je pesma bila zabranjena.

Stanko Stamenković

-----------------------------------------------------

Prevodi na srpski jezik

Srpske izdavačke kuće su posvetile zasluženu pažnjuBorisu Vijanu. Novosadski ,,Stylos" štampao je njegove romane ,,Vadisrce" i ,,Crvena trava"a ,,Prometej", takođe iz Novog Sada, objavio je zbirku priča ,,Žmarci". ,,Paideja" iz Beograda je prošle godine objavila Vijanovu ,,Penu dana", delo koje je kritika proglasila jednim od najdirljivijih ljubavnih romana 20. veka.

politika.co.yu