ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pre nekoliko dana bio sam na jednoj predstavi (Beli, beli svet) i dok sam je pratio, pala mi je savršena ideja na pamet! Radi se konkretno o tome da su u toj predstavi neke scene bile zaista creepy, iako to  režiseru možda čak i nije bio krajnji cilj. Svetlost reflektora uperena u zemlju, mračna muzika, cerekanje glumaca, itd, itd... A sada molim vas, zamislimo... Prostrana kamena zgrada... Izrazbarena polukružna vrata... Iznad njih, dva prozora u gotičkom stilu... Pod krovom, dve lobanje sa razjapljenim vilicama bez pola zuba... Horor pozorište!, piše na vratima. Dobro nam došli dragi gosti! Večeras ba repertoaru "Maska Crvene Smrti" Edgara Alana Poa. Glumci ti i ti...
Zar to ne bi bilo sjajno? [/i]

Eh, tradiija uncanny, horror, terror ili ti gothic pozorista postoji stotinama godina. Samo to jos nije stiglo do nas, tj. do fanova.
Zaboravimo na zarn na sekund i okrenimo se klasicnoj dramaturgiji. Baci pogled na Eshila, Euripida, Seneku, Vebstera, Sekspira... covece njihove drame su prepunjene horrorom. O ulozi natprirodnog straha i slicnih motiva u dramaturgiji mogu se napisati desetine hiljada strana studija.
A tek kasnije od XVIII veka krece pravo 'zezanje' sa strahom i dekadentnoscu na sceni u Engleskoj, na cije su dramaturge uzasan uticaj ostavili nemacki pisci i dramaturzi koji su se vodili slicnim impulsima. Dok po Nortropu Fraju nikad nije ni postojao uokvireni period gotske knjizevnosti i kulture u Engleskoj, vec su se elementi i emocije Gotika provlacili kroz citavu istoriju engleske knjizevnosti od Beovulfa do... danas.  

Horror Theatre postoji duze nego naucna fantastika kao ustaljeni zanr. Samo, nije to Stiven King, Klajv Barker, Den Simons ili Tolkin, pa da se o tome u Srbiji prica. Istorija horora (kao emocije, fenomena i kao zanra) u sebi krije mnostvo umetnickih ludila, koja su na zalost ovde daleko od ljudskih ociju.

Ono so vazi za horror theatre jos vise se moze primeniti na domacu nezainteresovanost za kvalitetnu horor poeziju. Tu se tek krije sama srz mnogih stvari vezanih za horor. No, verovatno je mnogima ovde poezija pederasta, nezanimljiva, dosadna, ili je jednostavno ne razumeju. Ili je jednostavno ne poznaju? Naravno, ovo nije upuceno nikome licno, vec govorim generalno o domacem horor mnenju.

Uhhh... Ja sam ustvari želeo da priupitam za mišljenje: kad bih imao brdo love, baš BRDO, i kad bi napravio pozorište u kom bi se igrale stiktno predstave strave i užasa (prvo prerade nekih klasika, pa onda i originalni scenariji), sa super glumcima, super opremom, i sve SUPER-DUPER, da li bi se to isplatilo?...
Možda sad ispadam glup   , jerbo si ti, moguće, već dao odgovor na ovo pitanje, u svom poslednjem pasusu, ali ja nažalost nisam u stanju da ga direktno izvučem...
Oh well... Thats the moron in me!

Imajuci u vidu kako u Srbiji prolaze horor FILMOVI [cak i kad su domaci, kao TT SINDROM= a *domaci film* je najpopularniji zanr], davanje para za horor pozoriste bi, mislim, bilo finansijsko samoubistvo bobanovskih razmera.
Ja bih ga, naravno pozdravio [pozoriste, ne samoubistvo ], kao i jos 2-3 tuceta fanatika, ali od tolike grupice se leba ne jede...

No, mozda i gresim.

Ako si skoro dobio na lutriji, ili postao bogati naslednik, probaj...

Quote from: "Super-Ljilja"Uhhh... Ja sam ustvari želeo da priupitam za mišljenje: kad bih imao brdo love, baš BRDO, i kad bi napravio pozorište u kom bi se igrale stiktno predstave strave i užasa (prvo prerade nekih klasika, pa onda i originalni scenariji), sa super glumcima, super opremom, i sve SUPER-DUPER, da li bi se to isplatilo?...
Možda sad ispadam glup   , jerbo si ti, moguće, već dao odgovor na ovo pitanje, u svom poslednjem pasusu, ali ja nažalost nisam u stanju da ga direktno izvučem...
Oh well... Thats the moron in me!

Pozorište u Srbiji je vrlo popularno i otprilike je jedino mesto gde se radi nešto progresivnije, ali ne znam kakva je to ideja da se tako zaradjuje. I da budem iskren, meni je to davnašnji san - poseta takvom pozorištu i rad u njemu, a sve je to počelo kada sam 1980. u Zabavniku pročitao članak o Gran žinjolu.

Usput, kakav ti je to nik?

Monsinjor Lurdusami:

Pozorište u Srbiji je vrlo popularno i otprilike je jedino mesto gde se radi nešto progresivnije, ali ne znam kakva je to ideja da se tako zaradjuje.

Kako kakva je to ideja? A od čega ćeš da zarađuješ? Od pisanja? Problem je u tome što naravno nemam početni kapital, tako da bi dobrovoljni prilozi dobro došli - poglavito euro i dolar. Ako nešto prevagne, daću Crvenom Krstu.

A što se tiče nika, bolje Super-Ljilja nego neka ultra-mega-mačo imena koja mnogi ljudi koriste   . Uostalom, Super-Ljilja je super lik. To je ona Kineskinja koja sipa dijareju sebi u usta na ROTTENU.

Hmmmmm, možda ne u profesionalnoj formi, ali što da ne amaterski...

Recimo, silno sam se iznenadio kada sam, sasvim slučajno, obišao školsku predstavu glumače sekcije gimnazije iz Karlovaca i shvatio da gledam Little Shop of Horrors. Nije klasik, ali jeste horror, iako komičan. Heck, bio sam toliko impresioniran da sam napisao review.

Zašto bi odmah morala da se zakupi sala i profi glumci i profi scenografija/kostimi/šminka?

Heh, pa da... ne mora sve profi... Ja sam to čisto onako... Da bi bolje prezentirao svoju ideju!
Phuzzy, čini mi se da si ti čovek sa vizijom. Šta nam je sledeće činiti?

Quote from: "phuzzy"Heck, bio sam toliko impresioniran da sam napisao review.

Offtopic: pročitao sam par review-ova i ovo mi je zapalo u oko:

QuoteZaspao sam. Prvi put u životu, zakunjao sam u bioskopu na projekciji filma. Uzrokovalo je to mnogo mrštenja i gloženja sa ženskinjama sa kojima sam bio na projekciji, jer je film, po njima, remek-delo. Ne bunim se.

Identična, ali identična situacija je bila i kod mene. Prvi i jedini put sam zaspao tokom projekcije nekog filma, a nije da nisam gledao smorna sranja

Quote from: "iNCUBUs"Offtopic: pročitao sam par review-ova i ovo mi je zapalo u oko:

QuoteZaspao sam. Prvi put u životu, zakunjao sam u bioskopu na projekciji filma. Uzrokovalo je to mnogo mrštenja i gloženja sa ženskinjama sa kojima sam bio na projekciji, jer je film, po njima, remek-delo. Ne bunim se.

Identična, ali identična situacija je bila i kod mene. Prvi i jedini put sam zaspao tokom projekcije nekog filma, a nije da nisam gledao smorna sranja

Yep, a nismo jedini - ortak koji je isao sa nama je, takodje, zakuntao, iako ne onoliko dugo kao i ja.

E, a sto se tice on-topica... Super-Ljiljo - nadjes ljude koji su zainteresovani (npr. ovde), i napravis malu amatersku trupu... cenim da scenariste nije tesko naci (a i mnoge su price koje, uz minimalne izmene, mogu postati scenariji), a ostatak ekipe uvek moze da se pokrpi - jedino sto je stvarno naporno jeste naci glumce (znam, posto sam sa ekipom jurio par glumaca za kratkometrazni film koji smo hteli snimiti i ljude je, masovno, blam). Ako uspes naci entuzijaste koji ce da glume, problemi su reseni... krenes sa amaterskim fraj-nastupima u prijateljski raspolozenim mestima (npr. neki od termina u Lazi?) i korak po korak teras dalje... ako valja, vec ce samo od sebe da izraste u nesto, poneto pocetnim momentom, a ako ne ide, odmah ces da vidis da ne ide.

Whoa! Jesi raspoložen da glumiš?  

Pravi se macabre atmosfera od trenutka kada publika prodje kroz vrata pozorista. Svi zaposleni su u kostimima. Predstava pocinje kada kupe kartu. Paralelno se pravi medijska kampanja. Ekskluzivne ulaznice. NEPOZNATI GLUMCI. ORIGINALNI SCENARIJI. Pomesano sa live theatre i performansima. Publika bljuje na svakih sedam minuta. Pustamo cudne zvuke. Posle fensi ekipe i diplomatskog kora, vecina publike ce biti turisti. Na kraju dobiju Goreburger sa okamenjenom rukom Al Gore-a. Samo ako se napravi da bude ekskluzivna fora, ljudi ce da se otimaju za kartu, jer smo drustvo pomodara i smaracha. Ogranicen broj sedista. AKO HOCETE OVO DA PRAVIMO, SVI ZA MNOM! Put je laksi nego sto se cini.

Neko je ovde spomenuo starogrčke tragičare i Šekspira, koji se mogu povezati i tradicionalnim pojmom "theatrum mundi". Dalje, "svet kao pozorište" povezan sa "horor teatrom" mogao bi uspešno da ukaže na neke neobjašnjive pojave (koje bi, recimo, Jung pokušao da objasni svojom teorijom "sinhroniciteta", odnosno "principa akauzalne povezanosti") - a ono što ja zapravo hoću da ukažem i kažem jeste da je Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada 12. marta 2003. trebalo da izvede onu Šekspirovu čuvenu krvavu i ukletu tragediju, ali je malo pre polaska premijer ubijen, zbog čega je predstava otkazana, i do danas se nije vratila na repertoar.
To bih ja nazvao "horor teatrom".

čuo sam da se u bg dešavaju exkluzivne predstave po stanovima, za iniciranu publiku - broj: do 10 posetilaca, ili manje, jer se odigrava u nekom starinskom stanu, publika je na 'pozornici', horor se dešava tu, oko nje, a zasnovan je na e. a. pou.

čuo li je neko - bio li je neko?

Ja sam čuo. Ali ne za ništa o tome sem da postoji. To bi bilo ovo:

http://www.pozorista.com/predstava/kuca-broj-8/2038/