ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

'Story arc' je prica od par nastavaka unutar mesecnog izdanja stripa, kao pripovetka koja moze da se cita sama. Kako se ovo prevodi na srpski , glupo je reci potprica?

I ja već godinama lomim glavu oko toga, pa u nedostatku boljeg svuda pišem engleski.. Jebiga, lenj sam...

Nije samo u stripu, već u svakom serijalizovanom pripovedačkom mediju - recimo tv seriji.
Story arc je isto što i storyline, a kod nas u jeziku trenutno odgovara najbolje "tekuća priča" (fazon tekuća godina) ili tako nešto (aktuelna priča), budući da smo generalno siromašni izrazima za takve stvari... Mada, ovo što sam ja predložio se opet može odnositi samo na trenutni storilajn... a za ostalo imamo samo "priča". Blah.

Zasebna prica?

Zasebna u odnosu na šta?

Pa u odnosu na ceo serijal. Mislim, Marlowe je blizu ali nije to to. Jer zasebna prica moze da bude i izvan serijala (miniserijal, recimo), a tu je i drugi problem, u tome što smo mi navikli na englesku sintaksu kod ovih stvari pa kažemo nešto poput: 'Supermen u Death of Superman story arcu'. Ova padeška forma teško da bi preživela prevod na srpski i zadržala isti smisao (Supermen u zasebnoj priči Smrt Supermena).

Kako kažu Francuzi, Nemci, Rusi, Italijani? Možda bi nam to dalo ideju...

Francuzi za strip u vise nastavaka kazu - serijal, a za pojedinacne celine, najcesce se upotrebljava termin tom, album ili knjiga. U Francuskoj se skoro nikada ne objavljuje ceo album u nekom casopisu ili magazinu, nego se podeli u vise nastavaka od 10 do 20 tabli. Ti nastavci nemaju poseban termin, nego se za njih kaze "predizdanje u magazinu X", zato sto ce posle toga da usledi tvrdo ukoriceno "izdanje", odnosno album.

A što se ne zapitate kako ste govorili (ako uopšte jeste) pre nego što ste čuli engleski (pomodni) termin.

Kada smo MI bili deca govorili smo:

- CIKLUS EPIZODA Šang Čija na Mordiljovom ostrvu
- CIKLUS EPIZODA Spajdermena sa Šakalom i klonom Gven Stejsi
- CIKLUS EPIZODA Tora sa nebeskim bićima
- CIKLUS EPIZODA Gvozdene Pesnice sa Vatrenom pticom
itd.

Hrvati koriste izraz CJELOVITA PRIČA da bi označili jednu epizodu koja je celina i ne nastavlja se (celovita epizoda), a ne vidim zašto,ako je iz 4 dela, ne bi bila celovita priča u 4 nastavka?

Lično mislim da je STORY ARC glupost, jer ne postoje totalno odvojene grupe epizoda, (mada mi se čini da se
danas baš ide na to da bi taj izraz dobio pravi smisao) pošto često u jednom ciklusu ima elemenata koji najavljaju sledeći i bitni su za njega (bar je tako bilo), a pojedini ciklusi koji idu jedan za drugim nisu često jasno odvojivi (primer - ciklus epizoda Tora /iz Stripoteke/ sa Ragnarokom se nastavlja ciklusom epizoda sa Nebeskim Bićima, a ovaj se nastavlja ciklusom o Rajnskom zlatu, a između imamo odvojene epizode - da li su to ciklusi koji se nastavljaju ili je sve jedan monstruozno dugačak STORY ARC?), sem ako urednici i scenaristi ne reše da ih sami jasno odvoje brojevima, tipa 1 deo od 6 i sl.

Quote from: "Meho Krljic"Pa u odnosu na ceo serijal.

Ali kada se serijal sastoji od gomile storilajnova, to je onda problem. Jer reč "zasebna" traži da imaš neku glavnu priču od koje je sad ta konkretna zasebna, pri čemu su ovde sve međusobno zasebne, a ne postoji neka osnovna priča, već samo osnovni igrači i kulise (bar u onim stripovima koji zanimaju tebe, ..., i mene). A opet, nijedan story arc nije zaseban u odnosu na ostatak priče, jer uvek proizilazi iz jedne i nastavlja se u sledećoj. Reč ciklus mi se ne sviđa jer deluje mnogo glomaznije od reči storyline/story arc.

Corni, stripovi za koje ... pita su verovatno ovi američki koji izlaze kao sveščice jednom mesečno (ili dvaput, ili na dva meseca, kakogod), pa ih onda eventualno skupe po story arcovima u albume - mada ne moraju. Znači GLAVNO izdanje su im pojedinačne epizode.

Evo, francuzi to zovu "Arc narratif" - http://fr.wikipedia.org/wiki/Arc_narratif

A evo, rusi zovu "sjužetnaja arka" - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%8E%D0%B6%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0

Nemci očigledno nemaju svoju reč, ili ja još nisam uspeo da je nađem.
Inače Alexe, ne znam kako ti Story Arc može biti glupo kao pojam - niko nije rekao da su priče međusobno potpuno odvojene, ali evo ti najsvežiji mogući primer u tv-serijama Heroes, koji je bukvalno kao stripovi povezan u story arcove, odnosno kako oni to zovu "volume". Naravno, isti su likovi, i sećaju se svega iz prethodne priče, ali trenutno se bave nekim drugim stvarima, odnosno problematikom.

Ne znam, što se mene tiče ja nastavljam da pričam onako kako sam oduvek govorio, to je navika i nema šanse da menjam.

Što se tiče masovnog korišćenja engleskih termina za ovakve stvari ja sam se sa takvim stvarima sreo tek nedavno - na internetu, ovde na forumima. Možda to većini deluje cool ( ) - ali meni je glupo, posebno srpske množine za engleske reči i sl.

Važno je da se razumemo.

Posto nemamo nikakve arke ili lukove kada je u pitanju prica, meni zasebna prica ili cela epizoda izgledaju sasvim okej.

Doduse, zasebna prica je malo bolji i siri termin posto podrazumeva i nastavke, dok se cela/celovita prica odnosi samo na nesto sto je objavljeno u jednoj knjizi.

Inace, uvek je bolje da se prvo smisli srpski naziv, jer se kasnije nikada vise ne pravi pitanje oko porekla termina, bar ne u nekoj velikoj meri.

Quote from: "Jake Chambers"
Evo, francuzi to zovu "Arc narratif" - http://fr.wikipedia.org/wiki/Arc_narratif

Vidis, ja danas prvi put cuh za taj termin u francuskom jeziku, a povodom strip serijala. U pitanju je pomodarski amerikanizam, koji se verovatno upotrebljava u najuzim krugovima trendovski uskurcenih proizvodjaca stripova po principima americke industrije. Van tih nekoliko osoba, niko tako ne govori, niti pise.

Nekih desetak godina, popularno je bilo da se za profesionalni «izazov» kaze «challenge» (engleska rec koja se izgovarala po francuskim pravilima, pa je ispadala kao «šalanž») umesto «défi». Ona je u sebi nosila ukus americkog ekonomskog sistema, ultraliberalizma, brzog bogacenja, velikih automobila, sisatih plavusa... Rec se potom pocela da pise kao u starofrancuskom «chalenge», ali je ispala iz mode, pa svi opet kazu «défi». Oni koji kazu «šalanž», smatrani su za has been, za seljobere i skorojevice.

Alexe, i svi ostali koji drvite po стааарим српским изразима a smetaju vam anglosaksonski neologizmi, evo vama jedan tekst koji sam ja pisao pre par godina.

http://dopisiizdiznilenda.blogspot.com/2006/04/bbkbb-i-o-nekorienju-tuica-i-njima.html

Svaki jezik prima termine iz drugih jezika, i i srpski je to odvajkada radio, i u tome nema ništa loše. "zasebna priča" nije isto što i story arc, niti je to "celovita priča". Ako nekome treba elaborat na ovu temu, može da ga dobije.
I da, gramatički i pravopisno je ISPRAVNO strane reči menjati po našim padežima. Ko to ne zna, eno mu pravopis.

@Corni: jbg, ali ovde se i radi o terminu koji se koristi isključivo za serijalizovano pripovedanje...

Jeste pravilno menjati strane reci po padezima kada se iste ustale, ali je jos bolje prvo pronaci ekvivalent u sopstvenom jeziku, pre nego sto se ustale.

Samo vi pisite stori arkove i storijske lukove. Uvek cu biti za zasebnu pricu iako to nije najprecizniji termin, ali itekako zavrsava posao.

Ali termin "zasebna priča" ne označava potpuno isti pojam kao termin "story arc", kako to ne shvataš? I ne radi se ovde o tome šta godi lično tebi, meni, Peri, Miki ili Lazi, već šta je tačan prevod. On trenutno ne postoji, te se mora napraviti neka kovanica koja će apsolutno i nepogrešivo tačno da znači u srpskom ono što u engleskom znači "story arc".

Što se tiče menjanja stranih reči po padežima, nigde ne piše da prvo moraju da se ustale. A i da bi se ustalile mora od negde da se počne.

I zaista misliš da bi ova rečenica recimo "The current story arc in Marvel's Spider-Man revolves around the Green goblin" (najbanalnije moguće) kod nas STVARNO dobro prevedena bila kao "Aktuelna zasebna priča u Marvelovom Spajdermenu vrti se oko Zelenog goblina" ? Ma daj... Kao što rekoh - pridev zaseban,a,o zahteva nešto kao referentnu tačku, u odnosu na koju je to zasebno, a to u serijalizovanom pripovedanju nemaš, odnosno nemaš u smislu u kom to reč "zasebno" zahteva.

Što se tiče "lukova" to TEK ne dolazi u obzir.

Quote from: "Jake Chambers"te se mora napraviti neka kovanica koja će apsolutno i nepogrešivo tačno da znači u srpskom ono što u engleskom znači "story arc".

My sentiments exactly.

Da, ali mi trenutno naprosto NEMAMO takvu reč. Mada je možda prerano da kažem to, ali za mnogo takvih stvari jednostavno nemamo izraz.

međupriča

a rečenica ovako:
Najnovija međupriča u Marvelovom Spajdermenu vrti se oko Zelenog goblina

Quote from: "Jake Chambers"ali za mnogo takvih stvari jednostavno nemamo izraz.

Ovo je apsolutno tacno u svakom domenu jezika. Jednostavno je u pitanju kulturoloska razlika, tj. u ovom slucaju, razlika u izdavastvu (stripovi) i relativno nove kovanice.

Naravno da je moguce da jednostavno usvojimo termin i iskoristimo ga menjajuci isti kroz padeze. Ovo se cesto desavalo ranije u masinstvu sa nemackim, a u kompjuterskoj i poslovnoj grani jezika, sa engleskim.

Moj stav je da bi prvo trebalo da pokusamo kako-tako da prevedemo to, a ako ne budemo u mogucnosti, tj. ako resenja ne budu adekvatna (npr. browsing-razgledanje/pregledavanje, mada ovo i nije lose; Windows-Prozori - katastrofa), onda cemo rec vremenom usvojiti kao takvu, kada bude potrebno pominjanje story arc-ova u stampi, na televiziji i drugim medijima (ne mislim na online komunikaciju korisnika).

Medjutim, posto je covek na pocetku pitao kako je najbolje to krstiti, mislim da je par ljudi ovde dalo interesantna (iako nepotpuna) resenja. Mozda bi trebalo da se zapitamo kako smo (i da li smo) ranije razgovarali o slicnim stvarima, pa da se podje od toga.

Opisni prevod tipa "celovita/cela/zasebna prica u okviru ciklusa/serije/redovne price" ili sta ti ja znam je naravno samo prelazno resenje za usmeno objasnjavanje laicima, ali je za siru upotrebu neophodno krace resenje. Zasebna prica je ok ali ja, recimo, trenutno nemam zaista precizno resenje, zato dajte predloge...

Ono sa lukovima je, naravno, bila samo sala.

Quote from: "Boban"međupriča

a rečenica ovako:
Najnovija međupriča u Marvelovom Spajdermenu vrti se oko Zelenog goblina

U ovom smislu bi cak bilo vrlo jasno i dovoljno reci: "Nova prica u Marvelovom Spajdermenu" i sve bi bilo vrlo jasno, iako neprecizno. Mislim da bi citaoci automatski shvatili i razumeli poentu toga, a kada bi prepricavali jedni drugima rekli bi: Secas li se one price sa goblinom ili secas li se onog nastavka (da i to je ranije moglo da se cuje), epizode (iako je iz vise delova), serijala itd. Medjutim, mi ovde ipak govorimo o zvanicnom prevodu a ne o komentarima citalaca, tako da treba napraviti razliku izmedju preciznog i onog sto ljudima zavrsava pos'o.

međupriča zvuči kao da je to neka "prelazna" priča između dve veće. Elem, osnova je da story arc znači isto što i story. Odnosno priča. Ali je problem u tome što story arc ima malo... recimo detaljnije značenje od prosto "priča".

Isto recimo, digresije radi, imamo u nemačkom glagol riechen, koji znači mirisati (u smislu odavati miris). Međutim, imamo i glagol "duften" koji znači LEPO mirisati. Mi naprosto nemamo glagol od jedne reči da to prevedemo tako. Imenicu bi mogli - miomiris. Ali glagol - ne. Doduše, ovo je lak primer - "lepo mirisati" nije problem... ali polako, smislićemo i story arc.

Medjuprica? Izmedju cega?

Alex, nabrojao si moje omiljene price u nastavcima, Sakal i Spidey i njegov klon su mi obelezili predskolsko, a Tor i CElestijalci raspust izmedju III i IV osnovne. Na zalost, nikad nije bio zavrsen, tako da sam morao da svlacim sa weba...kad bi izasao trade u koznom povezu uzo bi ga.

Mozda bi ciklus epizoda bilo najbolje...jedini ciklus koji meni nedostaje u papiru je onaj sa pojavom Venoma u Spajdiju, cca #300.

međupriča između dve druge priče koje se događaju, meni ima prizvuk nečeg kratkog. Nemam nameru mnogo da branim ovu ideju ali tražen je NAŠ izraz.
Treba imati u vidu da tu nije potreban prevod, da je story arc SINTAGMA i da mi ne treba to da prevodimo, već da pronađemo reč ili dve reči koje će u našem jeziku odavati sličnu stvar. A uopšte ne mora da liči.
Može da bude "epizoda", jer epizoda znači deo celine, ali znači i kratku celinu koja je paralelan tok sa radnjom.

Džejk, ti ipak ne znaš dovoljno srpski jezik. Mirisati u srpskom UVEK  zači "lepo mirisati", a smrdeti, vonjati, bazditi ili dvesta drugih izraza su stepenice ka dole.

Pa ne postoji prevod.Jedino da se sad ovde svi dogovorimo i da to forsiramo pa da za koju godinu to udje u jezik.

Evo ja sad gledam seriju Curb your enthusiasm.
I sezona ima story arc da Larry otvara restoran.Dakle to je nesto sto se provlaci kroz sve epizode luk koji poveyuje epizode.

Ko može da kaže da

CIKLUS EPIZODA Spektakularnog Spajdermena od 142 - 148 sa Zelenim goblinom  

dakle, izraz koji koristim decenijama (ne samo ja) zvuči nedefinisano ili pogrešno ili ima neki objektivan problem razumevanja (sem što je Jake rekao da mu se "ne sviđa")?

Može još i GRUPA epizoda, ali CIKLUS je nešto zaokruženo, ponavlja se (kao što se stalno ponavljaju celovite priče u više ili jednoj epizodi) i ne mora nužno biti iste dužine trajanja i sadržaja, može da se razlikuje (kao ciklus pranja kod mašine za veš - zavisi šta se i kako pere).

Uz to, iako ovaj termin koristim još od 70-ih ne bih rekao da sam ga ja izmislio, već da je već korišćen.

Reč ciklus je kao što si sam rekao nešto što je zaokruženo, a i svakako je MNOGO VEĆE od sintagme story arc.

Bobane, znam ja dovoljno dobro srpski (za razliku od nekih onih, znaš već), ali sam sa "mirisati" pre mislio na ono neutralno "odavati miris". Ali eto, i da tu sad nisam u pravu, nemci opet imaju dva glagola - jedan neutralni i jedan za "mirisati". Plus naravno gomilu tih za ružne mirise.
I eto, za međupriču si i sam rekao da ima prizvuk nečeg kratkog.  

A što fali običnoj "priči"?

mcn

Quote from: "mcn"A što fali običnoj "priči"?

mcn

Eh da, tu smo.

Upravo kako sam malopre pomenuo, prica ili epizoda (pa i ciklus) su sjajna i svima nama jasna resenja. Jedino je ljudima krivo sto ne mozemo da nadjemo specifican "novi" izraz koji bi predstavljao "story arc" (zbog ovog arc dela koji nam je tako primamljiv).

Ja sam se u tim situacijama uvek koristio sledecim recima: epizoda ili prica. Medjutim, cinjenica je da je u pitanju poseban termin, koji u sustini kod nas ne mora da se forsira.

Quote from: "mcn"A što fali običnoj "priči"?

mcn

Rekoh pre dva posta da to jeste u suštini to
Ja isto uvek kažem "aktuelna priča u X-Menima" ili "jedna od priča"... ali ono... zanimljivo mi je da pokušamo da nađemo i ovo... ono ipak... engleski nije tako bogat jezik. LOL.

Meni je priča ok.

Epizode, priče i nastavci su u srpskom jeziku postojali pre nego što je sve počelo da se storyarcuje u Americi. Sad, ako oni baš storyarcuju, to ne znači da i mi moramo da pričolučimo ili smišljamo neke rogobatne koještarije. Na primer, bilo bi bolje da se bolje služimo već postojećim srpskim rečnikom i da se trudimo da upotrebljavajući bolje odabranu reč, pridjemo što bliže ideji koju smo hteli da iskažemo.

Znam da su američki termini seksi i da se mnogima od toga diže i tu predlažem da se onda u diskusiji jednostavno predje na engleski jezik. Tako će story arc ostati u svom prirodnom okruženju. Am I right?

Am I right or am I right? Right?

You are right, Alex. I mean, you have a right story arc. Let the Story Arc be with all of us. Hare Krishna, Hare Krishna, Krishna Krishna, Hare Hare, Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare...

Corni, zaboravljaš samo da se prirodno okruženje na internetu GUBI. I ne razumem zašto je ljudima toliko neshvatljivo i maltene uvredljivo kada neko kaže da kod nas u jeziku neki pojam, a kamoli termin, jednostavno ne postoji.

Nego, kad pomenu nastavak... moram malu digresiju da napravim. Strašno me iritira kada ljudi mešaju reč "deo" i reč "nastavak". Kad kažu "to je peti nastavak popularnog serijala" recimo, a pritom misle na peti deo. Peti nastavak bi naravno bio šesti deo, budući da prvi deo po prirodi stvari NIJE nastavak. Ali jbg... naš jezik primarno uništavaju novinari. Ali o tom negde drugde, nekad.

Quote from: "Jake Chambers"Corni, zaboravljaš samo da se prirodno okruženje na internetu GUBI.

Upravo zbog toga smatram da je neophodno upotrebljavati što više srpskih reči i što manje tudjica. Što reče jedan moj drugar, inače novinar i urednik - Znaš ko je najbolji novinar kod nas? Pa, onaj koji najbrže prevodi sa interneta.

Ti što najbrže prevode, oni ga i najlošije prevode. Umesto da malo mućnu glavom i nadju najtačniju reč, oni zadrže englesku reč. Zato čitamo o trafikingu (krijumčarenju) ljudi, aktuelnom (sadašnjem) predsedniku, socijalnim (društvenim) promenama...

Imam negde u kompjuteru tonu tih nepravilnosti skinutih sa sajtova srpske štampe. I smatram da se to dešava, upravo, kako si ti rekao, jer se na internetu prirodno okruženje gubi.

Mislim da socijalni i aktuelni uopšte nisu problem - to su pozajmljenice koje su kod nas postojale i PRE interneta. Problem su PRAVE nepravilnosti - tipa pogrešno korišćenje glagola "ukazati" - "ukazao je da se dešava to i to", umesto "ukazao je na...", kao i glagola "upozoriti", te red reči u rečenici što x puta ne štima, da ne govorim o logičkim nepravilnostima.
Ali mi nikad nije bila jasna tolika odbojnost prema pozajmljenicama, koja je, ipak, novijeg datuma. To što ćeš reći aktuelni ne znači da si manje Srbin ili da manje govoriš srpski od onog koji kaže "sadašnji". I to, po sebi, nije nepravilnost. Nepravilnost je "bez da", "bez svega" (u slučaju kada treba "ičega"), "s nikim" i tako dalje i tako dalje i tako dalje. Ali odosmo s teme...

Quote from: "Jake Chambers"
To što ćeš reći aktuelni ne znači da si manje Srbin

Nije u pitanju velikosrpstvo, niti rasna čistoća, nego lepota i tačnost jezika koji upotrebljavamo. Ti znaš da narod govori sve grdje, da su mediji prepuni polupismenih, da se svakodnevni rečnik sužava, kako u govornom, tako i u pisanom obliku, i da je neophodno paziti. Ulazak interneta u svakodnevnicu otežao je već tešku situaciju. Siromaštvo jezika postalo je još grdje zbog upotreba različitih kovanica pokupljenih na internetu. Neke su logične i prihvatljive, a neke su sranje. Ako kažem "elektronska pošta" ili "mejl", sve je u redu, ali ako kažem "trafiking", onda znači da me mrzi da tražim prevod u rečniku.

Slažem se sa tobom da neke tudjice moramo da usvojimo, jer bolje nemamo, ali bolje je naći srpsku reč, nego pisati bilo šta. Čuj, isti problem postoji i u francuskom jeziku, naročito medijskom. TV, internet, a sve više i pisani mediji, upotrebljavaju reči u modi koje ne znače mnogo, pa čak menjaju i gramatička pravila, gurajući ih u SMS pojednostavljivanja.

Quote from: "Jake Chambers"
Ali mi nikad nije bila jasna tolika odbojnost prema pozajmljenicama, koja je, ipak, novijeg datuma.

Evo nekih, novijeg datuma:

Antropologinja Zagorka Golubovic je na javnoj raspravi o tom predlogu rekla da se Predlogom zakona o crkvama i verskim zajednicama promoviše teokratija, a ne demokratija.
B92 15 04 06

U toku "vendete" pada i kolateral, kelner marokanskog porekla pobrkan sa pravom metom. Ovakav nekorektan tvist verovatno je proizveo glavni scenarista Toni Kušner, Jevrejin, socijalista i homoseksualac, autor prelomnog dramskog dela "Angels in America".
Glas javnosti 20 12 05

DVADESET GODINA OD AKCIDENTA U CARNOBILJU  
SVET - LJUDI I DOGAÐAJI - Sreda, April 26, 2006 07:59  RTS

I o tome sam pisao već, pre par godina
http://dopisiizdiznilenda.blogspot.com/2006/04/bbkbb-ii-kako-to-ponekad-skoro-da.html

Ali eto, ti istovremeno govoriš o bogatstvu jezika, a ne daš da se koriste pozajmljenice. Meni se bogatstvo upravo OGLEDA u tome što mogu reći i "trenutni", "sadašnji" i "aktuelni". A gore si me citirao u samo pola rečenice... ccc. Lepo sam dodao i "manje srpski jezik"....  
I opet, aktuelni, socijalni i slično ni izbliza ne možeš da porediš s ovim iz glasa javnosti ili ovo s RTS.

A šta ti tačno smeta u prvom pasusu? "Antropologinja"?

I ovaj... šta kažeš na "ljudske resurse"? Čak i ja balavac znam za "kadrovsku službu"...

Quote from: "Jake Chambers"
Meni se bogatstvo upravo OGLEDA u tome što mogu reći i "trenutni", "sadašnji" i "aktuelni". A gore si me citirao u samo pola rečenice... ccc. Lepo sam dodao i "manje srpski jezik"....  

Da, možeš reći, ali ne možeš da napišeš. Govorni jezik nije i pisani jezik. Mada, ti sve to znaš, nego sad ti i ja onako - svako stoji iza svoga, pa i ja stojim iza moga.

Naveo sam ti samo pola rečenice, jer mi se čini da te nerviraju ovi novosrbi koji su do juče lajali na administrativno-nerazumljivom jeziku, a danas se biju u grudi i traže da svaka reč izlazi iz svetosavskih spisa. I mene oni nerviraju. Ali, lepota i čistoća jezika sa njima nemaju veze.

Nenene, nervira me generalno lajanje na pozajmljenice.
I ovaj, reči koje sam naveo ni u pisanom srpskom jednostavno nisu nepravilne. Dovoljno su opštepoznate i udomaćene da mogu da ih smatram našima. Ali pazi ovo - jedna novinarka u redakciji za kulturu kod nas na radiju (www.glassrbije.org) uporno u tekstovima piše "provenijencija". Odem ja i pitam je - "Izvinite, a šta vi imate protiv reči 'poreklo'?" Ona me gleda bledo, a kad je skontala o čemu govorim nešto mi trtlja kako "oni u struci svi koriste tu reč"... što je meni potpuno nebulozno.

A nisi mi rekao šta ne valja u tekstu s B92? Antopologinja? To je još i dobro... "Psihološkinja" je vrh. Mada, mi generalno imamo problem sa izvedenicama u ženskom rodu... da li staviti ica, ka ili kinja... a još je i na RTS bila jedna emisija o tome (ono troje što diskutuju o tome pa idu po ulici i pitaju ljude)... Meni jako smeta kad piše muško zanimanje koje bez problema može da piše u ženskom rodu, a onda žensko ime - državni sekretar Kondi Rajs... ali kod ovih "-loga" je veliki problem, ali lezbejke, žene u crnom i druge feministkinje onda odu u krajnost pa naprave "psihološkinja". Vama je u francuskom lako - vi samo kažete la ministre i gotovo, eto žensko. U nemačkom isto tako samo dodam "-in" i eto.

Moglo bi -lojka umesto -log: psiholojka...

Quote from: "Jake Chambers"A nisi mi rekao šta ne valja u tekstu s B92? Antopologinja?

Antropologinja, a zašto ne antropologuša, antropologičarka, antropologara... Antropolog Zagorka Golubovic je na javnoj raspravi o tom predlogu rekla... izgleda mi dovljno jasno.

"Državni sekretar Kondi Rajs" - znaš i sam da reč sekretar nije muški oblik reči sekretarica. "Sekretar" je obično visoko administrativno zvanje,  "sekretarica" je daktilografkinja i kafe-kuvarica. "Državni sekretar" mu dodje kao čitav izraz koji ne može da se menja tek tako. Zamisli da piše - Primivši predsednika Putina, američki predsednik Džordž Buš je pozvao Kondi Rajs, državnu sekretaricu, i rekao joj da mu otkaže sve sastanke za taj dan i da im donese po jednu kafu i bejgls.

Za to postoji izraz SekretarKa
Antropologičarka je sasvim fin izraz, i isti bi se mogao primeniti na sve -log-ove. Znači "Psihologičarka" mi zvuči mnooogo bolje nego "Psihološkinja" - gde su čak izvedene glasovne promene koje ne postoje.
A objasnio sam već razlog postojanja ovih -ginja i -škinja.
Inače, ne bi bilo loše ni pogledati šta se kako koristi u ijekavskoj verziji jezika i to primeniti, jer tu ima dosta dobrih rešenja na -ica. I kad kažem ijekavska verzija, i dalje mislim na srpski, ne na hrvatski, moliću lepo, čisto da ne bude zabune.

A "Državni sekretar Kondoliza Rajs" je gramatički naprosto nepravilno, jer nema kongruencije u rodu.

Quote from: "Jake Chambers"Znači "Psihologičarka" mi zvuči mnooogo bolje nego "Psihološkinja" - gde su čak izvedene glasovne promene koje ne postoje.

Ja bih pre glasao za macov izraz - psiholojka (podsetio me je na poč. Milana Vukotića i jednu klejbezablu u kojoj on na scenu zove hor sačinjen od primadonaca i primadojki). Medjutim, valjalo bi sve to podeliti na više grupa. Na primer - žena koja se bavi zanatom psihologa na selu, ona je "psiholojka", njena kolegica iz grada naziva se "psihologičarka", feministkinja u crnom iste struke je "psihološkinja", dok se plava, sisata, zaposlena u kabinetu obogaćenog Srbina, zove "psihologuša".

E jebeš ga, sad si neozbiljan...  

Quote from: "Jake Chambers"E jebeš ga, sad si neozbiljan...  

Razumem za sisatu, ali što se ograničavati samo na plave? Mada, ti se šališ, a ja bio ozbiljan... Ako nešto nemamo, a nedostaje, onda to treba izmisliti i usvojiti. Nije bitno što danas to zvuči čudno, našoj deci će to biti potpuno normalni izrazi.

Quote from: "Jake Chambers"Nenene, nervira me generalno lajanje na pozajmljenice.

Dobro bre Jake, osnovno obrazovanje govori da treba izbegavati korišćenje stranih reči za reči i izraze koje već imamo u našem jeziku, a tebi ne smeta drastično a nepotrebno veći upliv stranih reči poslednjih nekoliko godina u naš jezik iz isključivo pomodarskih razloga i neobrazovanosti, pa se jezik kojim se danas služe polupismene estradne face i kvazi novinari po TVu drastično razlikuje od normalnog do pre samo 10-15 godina, nego ti smetaju oni koji to kritikuju.

Tako imamo - bekstejdž, fejslifting, harasment, akcident, šoping mol (koji su nepotrebno uveli nedavno sa izgradnjom Deltinog tržnog centra) i još milion nebuloza.

Jedno je zezanje ovde po forumu gde možeš da koristiš miks  koji hoćeš jezika i sleng kakav koristiš u običnom razgovoru, a sasvim nešto drugo jezik za zvanične medije.

Običan svet na sve to reaguje u stilu:

"Šta im je to bekstejdž?"
"To ti je onaj lom iza bine."
"Ja mislio ko zna šta!"