ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

ABN je knjige o SF filmu piso i bile mu spaljivane pre nego što su mnogi od nas ovde na forumu bili i rođeni: zato, nužan respect za čoveka koji ima sledeći komentar na izbor

(citiram ABNa): pet najuticajnijih SF filmova svih vremena. Nekome (u časopisu "Astronomija" ) je palo na um da su to:

(1)  "Ratovi zvezda" (dakle serijal, a ne jedan film; i to serijal koji, iako ima mnogo elemenata SF, ipak pretezhno pripada drugom zhanru, fantaziji, a ne SF!),
(2)  "Odiseja u svemiru 2001",
(3)  "Metropolis",
(4)  "Blejd raner", i,
(5)  "Matriks",

a zaboravili su neke koji imaju mnogo vishe prava na ta mesta, kao, na primer, filmove

"Vremeplov",

"Planeta majmuna",

"Zabranjena planeta", i

"Zvezdane staze" (serijal, zhanrovski nesumnjivo SF).

Ipak, bio je lep pokushaj. – kaže ABN.

šta kažete vi?

dakle, meri se UTICAJ a ne KVALITET.
stoga, ja ponuđenu listu ne bih dirao – eventualno bih zamjetio da CLOSE ENCOUNTERS OF THE 3RD KIND verovatno imaju veći uticaj od, recimo, METROPOLISA (uveo te gigantske svemirske brodove, i uopšte spektakularni SF sa mega efektima, u A produkciju + fantaziju umesto tvrde nauke, đuture s tim, što je prilično dominantan trend tokom celih 80ih i dalje, a za razliku od thinking man's SF filmova 70ih na koje su spilburgerove detinjarije udarile tačku).

Ovo jeste zanimljivo pitanje... Ja naravno nemam dovoljno znanja o istoriji ni SF ni neSF filma da bih dao pametan komentar ali ovako nasumično...

Metropolis bi se mogao smatrati uticajnim utoliko što je bio jedini film onog vremena koji se usudio na onakvu raskoš/ skupoću produkcije a da je apsolutno i bez ostatka pripadao SF žanru. Zapravo, ako nije bio jedini, ostao je jedini o kome se na ovakav način priča i danas.

Star Wars svakako - ovaj serijal je izmislio brendiranje, cross marketing i franšiznu proizvodnju merchandisea i zaradio više novca od sekundarnih produkata nego od samog filma. Možemo da pričamo šta hoćemo ali u industriji se vreme meri po sistemu pre i posle SW i biznis modeli su sasvim promenjeni pod uticajem SW.

Izostanak ET-ja i Close Encountersa već jeste diskutabilan. Oba filma su napravila, er, umetnički iskorak iz dominantnih matrica u mejnstrim SF filmu tokom poslednjih nekoliko decenija (neprijateljski tuđini, antiutopije...) i bili vrlo uspešni. Isto važi za odsustvo Aliena, naravno, koji je čitavu ideju neprijateljskog tuđina izdigao na mnogo viši nivo (i odmah za petama mu je naravno Karpenterov The Thing).

Star Trek je već slučaj za sebe s obzirom da filmski serijal nije bio uticajan na isti način na koji je to bila TV serija. Bar koliko ja umem da razaberem.

Vremeplov i Zabranjena Planeta su, nema sumnje izvanredni filmovi u umetničkom smislu ali pitam se koliki je bio njihov uticaj??? Blade Runner, Odiseja u Svemiru 2001 i Matriks su filmovi koji su ili uveli SF u domen ozbiljne umetničke diskusije ili uspostavili pop-kulturne trendove, a plašim se da dva gorepomenuta filma nisu postigla ni jedno od toga.

Naravno, Tarkovskog je možda ovde neuputno potezati jer je pitanje koliki se uticaj u mejnstrim okvirima može pripisati Stalkeru i Solarisu, ali s druge strane, nema sumnje da su ovi filmovi duboko poštovani makar u filmadžijskom esnafu....

Ako bih pokušavao da budem snob (a ja to uvek pokušavam) onda bih inicirao diskusiju o tome koliko su Akira ili Ghost in the Shell uticajni, s obzirom na to kako je Matriks dobar deo svoje pameti pokupio od njih.

Takođe bih potegao pitanje Trona koji je bio slab film ali koji je, opet, praktično izmislio neke stvari koje danas imaju jako dubok trag u pop-kulturi.

mani te objektivne liste, daj svoju licnu! stvari koje mozes da gledas  tri puta dnevno!

evo 5 uglavnom mahom nebitnih/glupavih ali dragih filmova:

navigatorov let
poslednji svemirski borac
krul
peti element
i na silu, galaxy quest.

ovo je bilo teze nego sto sam mislio

sto se pedesetih tice--->

Destination moon - pokrenuo lavinu od oko 25 filmova godisnje sa SF tematikom kroz 1950.

prije toga ih je bilo 35 filmova od metropolisa do 1950.

Zabranjena planeta... nista nije isto poslije... ovaj film je kao Rim za ljudsku povijest



On the beach... depresivni završetak pedesetih

http://www.csie.ntu.edu.tw/~b2506017/sf/inf.htm

  1. 2001: A Space Odyssey (1968)
  2. Star Wars (1977)
  3. Blade Runner (1982)
  4. Metropolis (1986)
  5. The Terminator (1984)
  6. Terminator 2: Judgment Day (1991)
  7. Alien (1979)
  8. The Day the Earth Stood Still (1951)
  9. Le Voyage dans la Lune (1903)
 10. Invasion of the Body Snatchers (1956)
 11. Things To Come (1936)
 12. A Clockwork Orange (1971)
 13. Close Encounters of the Third Kind (1977)
 14. The Thing (1951)
 15. Mad Max 2 (1981)
 16. Planet of the Apes (1968)
 17. Aliens (1986)
 18. The Andromeda Strain (1970)
 19. Forbidden Planet (1956)
 20. War of the Worlds (1953)

Moji licni favoriti:

Terminator serijal
Mad Max serijal
Alien/Predator fransiza
Blade Runner
Forbidden Planet

Bogami, izvorna lista nije loša.

Jako je teško strogo odrediti samo 5 najuticajnijih filmova, ali SW serijal tu MORA da bude! Odiseja takođe.

A bogami i Metropolis i Blejd Raner.

Uticaj Matriksa je veliki, ali još svež za 100% procenu?

Možda Terminator 2 ?

Da, Terminator 2 je stvarao WOW efekat, osecaj da ce od sada stvari biti drugacije.

Quote from: "Alex"Možda Terminator 2 ?

T2 je akcioni film u kome je fantastika samo šminka (baš kao i pozerska zapitanost o budućnosti itd.): svakako nije bitan zato što je SF nego zato što je akcija.

Govorimo li o uticajnim SF filmovima (u koje spada i akcioni SF) ili o SF filmovima čiji su baš SF elementi uticajni?

Matriks je najviše uticao na režiju akcionih scena, primenu efekata u filmovima i celokupan look (Blade, Underworld, Ekvilibrium...) nego svojim SF sadržajem.

Things to Come
Alien serijal
Star Wars serijal
Back to Future serijal
War of the Worlds
i šesti film za listu od pet naj filmova je
Rollerball

Quote from: "Meho Krljic"Isto važi za odsustvo Aliena, naravno, koji je čitavu ideju neprijateljskog tuđina izdigao na mnogo viši nivo (i odmah za petama mu je naravno Karpenterov The Thing).

Karpenterov The Thing je imao još jednu značajnu stvar. Ranije su SF i horor filmovi išli prilično po vestern matrici, a neprijatelji (vanzemaljci, čudovišta, Indijanci) su bili zamena za zle Ruse, tu je bio onaj hladnoratovski strah od crvenih. A Karpenterov zli vanzemaljac je bio zli vanzemaljac, ne alegorija za nešto drugo. Prilično značajan uticaj.

Quote from: "angel011"Karpenterov The Thing je imao još jednu značajnu stvar. Ranije su SF i horor filmovi išli prilično po vestern matrici, a neprijatelji (vanzemaljci, čudovišta, Indijanci) su bili zamena za zle Ruse, tu je bio onaj hladnoratovski strah od crvenih. A Karpenterov zli vanzemaljac je bio zli vanzemaljac, ne alegorija za nešto drugo. Prilično značajan uticaj.

bojim se da niko sem meha, i donekle alexa, nije shvatio ovu temu – koja se (predvidivo) svela na neargumentovano nizanje sopstvenih favorita.

al nema veze, to su draži demokracije.

@angelija: kako bre THING vanzemaljac nije alegorija za nešto drugo?! on je bre alegorija za Povratak Ženskog: imaš društvo potpuno muško, i sjebano tom činjenicom, dovedeno do ivice rasula i psihoze; toliko su zagoreli da bi jebali i pse ('najbolji čovekovi prijatelji', he he he), koji su im jedino otelovljenje Drugog, tj substitut Ženskog pri ruci. Nije slučajno da baš iz psa pokulja Drugo, i da se ogleda upravo kroz (fantastičnu, stilizovanu) ikonografiju sa Ženskim konotacijama: vagine, materice, klijanje, bujanje, rast, oplodnja, fetusi, rađanje – sve to morbidno izvitopereno zbog preduge udaljenosti od Ženskog, koje se sada vraća tim monstruoznije.
otud je naravoučenije filma: možeš pobeći od Žene, ali Žena neće pobeći IZ tebe!
eto, to je značenje STVORA.

Ona je žensko, pa ne razume naše patnje...

Heh, ok, može i tako, ali bar nije alegorija za zle komuniste. Što je značajan pomak.

edit: ovo je bio odgovor gulu, umešao se mac.

Quote from: "angel011"
Karpenterov The Thing je imao još jednu značajnu stvar. Ranije su SF i horor filmovi išli prilično po vestern matrici

I Thing je po vestern matrici. Grupa izolovanih ljudi u opasnosti (opkoljena indijancima, bandom desperadosa). Priličan uticaj Haurda Hoksa, možda ne toliki kao u Napadu na pol.st.13

Quote from: "Alex"I Thing je po vestern matrici. Grupa izolovanih ljudi u opasnosti (opkoljena indijancima, bandom desperadosa). Priličan uticaj Haurda Hoksa, možda ne toliki kao u Napadu na pol.st.13

ma jok, tu grešiš: karpenterov je THING potpuno ANTI-VESTERN!

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Alex"I Thing je po vestern matrici. Grupa izolovanih ljudi u opasnosti (opkoljena indijancima, bandom desperadosa). Priličan uticaj Haurda Hoksa, možda ne toliki kao u Napadu na pol.st.13

ma jok, tu grešiš: karpenterov je THING potpuno ANTI-VESTERN!

Bitno je da je vestern, da l' anti, da l' običan...

Quote from: "Alex"

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Alex"I Thing je po vestern matrici. Grupa izolovanih ljudi u opasnosti (opkoljena indijancima, bandom desperadosa). Priličan uticaj Haurda Hoksa, možda ne toliki kao u Napadu na pol.st.13

ma jok, tu grešiš: karpenterov je THING potpuno ANTI-VESTERN!

Bitno je da je vestern, da l' anti, da l' običan...

džaba se vataš za dlačku il za slamku: to što pokušavaš da ispraviš anđeliju i mene ti ne stoji: karpenterov STVOR je u potpunoj opoziciji prema hoxovom, koliko god on hoxa obožavao, napravio je film koji je dijametralno suprotan onoj prvoj, beskrajno inferiornijoj, vedrijoj, hoxovski-optimističkoj verziji.

ti površno svodiš hoxovu formulu na 'Grupa izolovanih ljudi u opasnosti (opkoljena indijancima, bandom desperadosa)'

to je VRLO nepotpuno, i u ovom obliku to nije hoxovo, nego bilo čije, opšte mesto filma.
ali ono što JESTE hoxovo, to je taj osećaj ZAJEDNICE, društva muškaraca-profesionalaca koji upravo svojim profesionalizmom i samopregornošću prevazilaze unutarnje sukobe i ZAJEDNIČKI pobeđuju opasnost.
e, TO je hoks.
i toga nema NI ZA LEK kod karpentera.

umesto KOLEKTIVA, kod carpentera je gomila IZOLOVANIH, NEKOMUNIKATIVNIH POJEDINACA.
umesto UDRUŽIVANJA, kod njega je PARANOJA I IZOLACIJA I OTVORENI MEĐUSOBNI SUKOBI.
umesto POVERENJA, kod njega je NEPOVERENJE.
umesto ŽENA I ROMANSE, kod njega su KUČKE I ALKOHOLOM-ZALIVENI ŽENSKI KOMPJUTERI!
umesto 'keep watching the skies' kod njega je 'KEEP WATCHING THE MIRROR'!

prema tome, dabome!

Neću pokušavati da demantujem tvoju analizu, jer je ona u redu.

Međutim, zna se kakav je uticaj Hoksa na Karpentera, koji nije raskinut ni u The Thing (uprkos razlikama), koji je remake filma na kome je Hoks radio i kao scenarista i kao reditelj - nepotpisan.

Takođe se ne raskida sa vestern obrascem, posebno ne zato što su nekad i čudovišta i indijanci (?) bili alegorija za komuniste, (što je opšte prihvaćeno, ali sumnjivo učitavanje, koga mnogi tadašnji scenaristi nisu bili ni pod-svesni), a u Karpenterovom filmu stvor predstavlja samo sebe.

Quote from: "Alex"Neću pokušavati da demantujem tvoju analizu, jer je ona u redu.

Međutim,

međutim – nema međutim.
nemoj dublje da se ukopavaš.
uticaj hoxa na carpentera nije sporan – sporna je tvoja tvrdnja da je C-ov THING pravljen po western obrascu.
ja ti kažem da nije pravljen po western obrascu, hoxovom ili nehoxovom, prosto, ne postoji ama baš ništa iz westerna u tom filmu sem mekridijevog ironičnog sombrera.
sem toga, nije C napravio rimejk nego reimagining – tj vratio se izvornoj priči po kojoj je nibi-hox kao radio svoj film.
C's THING nije ništa više 'rimejk' starog nego li što je Cronenbergova THE FLY 'rimejk' one smejurije sa v. prajsom.
to su nebo i zemlja: ikonografski, ideološki, tematski, žanrovski, kako god hoćeš to su sasvim različiti svetovi!

Ovoliko pominjanje Hauarda Hoksa mi je dalo razjarenu erekciju.

Elem, vraćam se na svoju dilemu od malopre, to jest od juče:

Ovo je očigledno zapadnocentrična lista. Što nije problem ako stvari isključivo posmatramo u zapadnom ključu. Ako pak pokušamo da usvojimo globalni pogled na stvari, onda se Japan tu poprilično nameće kao nezaobilazna tema. Pomenuo sam Akiru i GITS kao fenomene koji su najavili a potom definisali devedesete za čitav globus, ne samo za Aziju, po pitanju naučnofantastične estetike, ali striktno gledano, vrlo bi lako bilo vratiti se u osamdesete i diskutovati o mecha i sličnim crtanim filmovima koji su ostavili OGROMAN pečat na današnju naučnofantastičnu estetiku i produkciju (ili su vam Transformersi fenomen nevredan pažnje?). Dakle, Robotech, Voltron, Gundam, i to su samo oni najpoznatiji. Njihov uticaj na savremenu pop-kulturu je hjumangs i to ne samo kao što se da videti u Transformersima, njihov estetski i narativni kod se da videti u ogromnom broju savremenih stripova ili igara (ne samo azijskih). Ridiculus bi ovde svakako imao da kaže više i pametnije nego ja, ali, eto, možemo da se vratimo i dalje u vreme. Casshern jeste film koji je nastao u post-Matriks vremenu, ali je anime Casshern rađen, čini mi se, 1972. godine. Treba misliti i o tome.

Ja mislim da nisu u pitanju ZENE, nego ipak KOMUNISTI

...znas ono,pogledi medju sobom,u koga se uvukao komunista itd...

a da je na kraJu pokazao svim debilnimpoliticarima koji su hladni rat i drzali i vodili,(hladni rat,jelte okruzeni su ledom)

da one way or the other in the war nobody wins...
zato i svi kao na kraju NE umiru,jelte....Ameri su zivi ,,itd....

Kako porediti uticaje? Kako izmeriti uticaj jednog entiteta na drugi? Kakvi uticaji sve postoje? Uostalom, koje mu je to "uticaj"?

Konkretno Mehov primer, na koje sve filmove (i SF i ne-SF) i filmske radnike, i ostale kulturalne i socijalne pojave je uticao recimo Akira (1988)? Mogu samo da pretpostavim da je lista duga, ali ne toliko kao recimo Star Wars ep.5.

Mi ovde samo nabrajamo filmove, ali da bi to imalo nekog smisla trebalo bi i da navedemo kako je taj i taj film uticao na te i te druge stvari. To bi moglo da bude vrlo zamorno

Da li mogu stvari da se pojednostave, da pitamo ljude na ulici, da li su gledali taj i taj film, i da li mogu da se sete radnje i likova? Onaj film koji je najgledaniji je valjda i najuticajniji?

Imam utisak da, kako sada stvari stoje, u ovoj raspravi ne pobedjuje najuticajniji film nego film sa najuticajnijim zagovornikom

Quote from: "mac"
Da li mogu stvari da se pojednostave, da pitamo ljude na ulici, da li su gledali taj i taj film, i da li mogu da se sete radnje i likova? Onaj film koji je najgledaniji je valjda i najuticajniji?

Uvažavam sve dileme iznesene u prethodnom postu, ali ne i ovu tezu. Iz moje vizure, uticajan film nije nužno i film sa velikom prepoznatljivošću u narodu. Uticajan film za mene je film koji je vidno promenio estetske, poslovne ili neke treće modele unutar žanra, ili je redefinisao granice žanra angažujući kritiku u dijalogu kakav druga dela unutar žanra normalno ne izazivaju. Ni za jedno ni za drugo ni za treće nije potrebno da to delo bude popularno (u smislu da ga populus, jelte, prepoznaje), jer se uticaj(nost) prevashodno komunicira ne preko 'običnih' kanala komunikacije nego preko bržih kanala (esnafski forumi, kritičarska mreža...). Iz te perspektive Akira je svakako uticajan film, pa ako se pojedinačno porede, onda i uticajniji od SW episode V (ali ne i od samog SW serijala).

Quote from: "Meho Krljic"Ovo je očigledno zapadnocentrična lista. Što nije problem ako stvari isključivo posmatramo u zapadnom ključu. Ako pak pokušamo da usvojimo globalni pogled na stvari, onda se Japan tu poprilično nameće kao nezaobilazna tema. Pomenuo sam Akiru i GITS kao fenomene koji su najavili a potom definisali devedesete za čitav globus, ne samo za Aziju, po pitanju naučnofantastične estetike, ali striktno gledano, vrlo bi lako bilo vratiti se u osamdesete i diskutovati o mecha i sličnim crtanim filmovima koji su ostavili OGROMAN pečat na današnju naučnofantastičnu estetiku i produkciju (ili su vam Transformersi fenomen nevredan pažnje?). Dakle, Robotech, Voltron, Gundam, i to su samo oni najpoznatiji. Njihov uticaj na savremenu pop-kulturu je hjumangs i to ne samo kao što se da videti u Transformersima, njihov estetski i narativni kod se da videti u ogromnom broju savremenih stripova ili igara (ne samo azijskih). Ridiculus bi ovde svakako imao da kaže više i pametnije nego ja, ali, eto, možemo da se vratimo i dalje u vreme. Casshern jeste film koji je nastao u post-Matriks vremenu, ali je anime Casshern rađen, čini mi se, 1972. godine. Treba misliti i o tome.

U pravu si, ali mnoge od nabrojanih frenšiza nisu bili filmovi u početku. Gundam je najuticajniji, ali to je pop-kulturni fenomen koji nije lako raspleti danas da bi se došlo do srži. Knjige, igračke, TV serija, pre nego filmovi. Ne mogu da se setim ni jednog njihovog animiranog SF filma (a ne TV serije) koji je bio posebno uticajan sve do Miyazakijeve Naushike. Space Cruiser Yamato jeste bio jezivo uticajan u Japanu i nije bio kopija Star Warsa kao što je Živković tvrdio u svojoj enciklopediji, jednostavno zato što je u pitanju TV serija iz 1974. Ali Akira mora biti spomenut, ako uopšte pričamo o uticajima. Adaptacija mange, ali nevertheless perfektno tehnički odrađena, mislim da prvi put povezuje film katastrofe i film o ljudima (deci) paranormalnih sposobnosti. Ne znam toliko dobro istoriju SF filma kao neki ovde, pa ako oni znaju da nisam u pravu, neka kažu. Akira je pokrenuo anime fandom u svetu i skrenuo pažnju da animirani filmovi ne moraju biti za decu. Ghost in the Shell jeste ostavio dubok utisak na sve koji su ga gledali, pa i braću Wachowski, ali rađen je u sličnom kanonu kao i neki prethodni filmovi Oshiija, konkretno Patlabor, u kojem se odred specijalaca bori brotiv sajber-terorizma. O tome bi se moglo raspravljati danima.

No, sa druge strane, Godzillu niko nije spomenuo. Iako je rađen po uzoru na King Konga, konotacije su mu sasvim drugačije.

Quote from: "Alex"Matriks je najviše uticao na režiju akcionih scena, primenu efekata u filmovima i celokupan look (Blade, Underworld, Ekvilibrium...) nego svojim SF sadržajem.

Matrix je mlađi od Bladea, nije mogao uticati na njega, može biti da je obrnuto (koreografija borbi, men in black, itc.)

Interesatno, Blade... A ko je na njega uticao?

Matriks... kroz rupu u tkivu vremena!!!!

Nevezano za to, Matriks autori (W. Bros.) su prilično neprikriveno demonstrirali u kojoj meri su na njih uticali japanski SF stripovi i Anime, pa je tu, u vizuelnom smislu teško na primetiti ogroman dug koji imaju prema, recimo Ghost in the Shell...

Quote from: "mac"Interesatno, Blade... A ko je na njega uticao?

Ne znam, to prevazilazi moje trenutno znanje. Čitao sam neki intervju sa Del Torom u kojem on skreće pažnju na nepravednu zapostavljenost Blade-a u tom smislu i ukazuje na uticaje, ali da me ubiješ, ne mogu da se setim.

Quote from: "Meho Krljic"Matriks... kroz rupu u tkivu vremena!!!!

Nemam vremena trenutno za detaljniju priču:

Gospon Meho (mada odgovor treba da uputim ridiculusu, jer je on pravilno primetio), često upotrebljavamo nazive prvog filma ili osnovni naziv bez podnaslova i brojki koje označavaju nastavak, za ceo serijal (Blade-serijal, SW-serijal, spiderman itd), pa zato može doći i dolazi do zabune.

Blade (film) je svakako godinu dana pre Matriksa lansiran i (verovatno) je (nešto) uticao na "stajling" samog Matriksa.

Uticaj Matriksa postoji na Blade 2 i 3 i većinu akciono-fantastičnih filmova posle Matriksa (1).

Dovoljno je pogledati kompjuterizovane akcione scene iz Del Torovog Blade 2, koje se prilično razlikuju od Noringtonovog izvornog filma, baš zbog Matriks uticaja, priznavao to neko (od autora) ili ne.

O trećem Bladeu je suvišno govoriti.

(Sve ovo ne znači i da akcione scene u prvom Blejdu nisu inspirisale Matriks - sve to ide "u krug", to su povratni uticaji)

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Alex"Neću pokušavati da demantujem tvoju analizu, jer je ona u redu.

Međutim,

međutim – nema međutim.
nemoj dublje da se ukopavaš.
uticaj hoxa na carpentera nije sporan – sporna je tvoja tvrdnja da je C-ov THING pravljen po western obrascu.
ja ti kažem da nije pravljen po western obrascu, hoxovom ili nehoxovom, prosto, ne postoji ama baš ništa iz westerna u tom filmu sem mekridijevog ironičnog sombrera.
sem toga, nije C napravio rimejk nego reimagining – tj vratio se izvornoj priči po kojoj je nibi-hox kao radio svoj film.
C's THING nije ništa više 'rimejk' starog nego li što je Cronenbergova THE FLY 'rimejk' one smejurije sa v. prajsom.
to su nebo i zemlja: ikonografski, ideološki, tematski, žanrovski, kako god hoćeš to su sasvim različiti svetovi!

(beskonačne rasprave me u ovom trenutku ne zanimaju, a posebno ne da moj post bude na kraju, pa zato još samo ovaj na ovu pod-temu)

Sporna je bila (za mene) tvrdnja angel011 da su čudovišta i (čak!) indijanci simbolizovali zle Ruse, a da u Karpenterovom filmu vanzemaljac predstavlja samo vanzemaljca i da (zbog toga, kako sam shvatio) njegov film napušta vestern matricu, po kojoj su raniji filmovi (pretežno) bili.

E sad, nije moja tvrdnja da je C-ov Thing po vestern matrici, mada u brzini napisah bukvalno tako, nego da ne raskida sasvim sa njom - i ostajem pri tome.

Karpenter je pravio i pravi HOROR filmove i The Thing je horor (SF) film. Da bi stvorio atmosferu modernog horora, potrebni su mu međusobni sukobi, nepoverenje i strah od bližnjeg svog, kako bi stvorio napetost, mračni ton filma, atmosferu "paranoje i izolacije". Sve to je njegova nadgradnja vestern matrice - grupe ljudi u nevolji, pod "opsadom".

To što su Thing i Fly znatno bolji od "originala" je baš lepo, ali bitno je ne samo kako nego i šta se rimejkuje i u koje vreme.

Da dodam još i ovo, pošto su se delovi mozaika složili posle razmišljanja: najuticajnije japansko delo SF žanra 90-tih godina je Shin Seiki Evangelion (Jevanđelje novog veka). Nije film, već TV serija (postoji i nekoliko filmova, ali to je sad irelevantno). Njegov uticaj nije bio toliko vidljiv na Zapadu u to vreme, ali je izmenio i percepciju i način funkcionisanja anime industrije u Japanu i uveo skup tema koje će naknadno biti eksploatisane do besvesti i još dalje. Može se sporiti kvalitet, ko je tu šta hteo da kaže i zašto je kraj takav kakav je, ali o uticaju nema sumnje. A njegov tvorac, studio Gainax, je inače bio jedan skup SF fanova i frikova, verovatno najveći u Japanu. Od fantastičnog animiranog filma Krila Honeamisa, preko only-for-video Gunbustera do Evangeliona i dalje.
SPOILER: Gunbuster, recimo, počinje kao tradicionalna spejs opera i prikazuje rat ljudi i čudnih organizama koji dolaze iz dubina svemira. Krajnji obrt je, međutim, svest da su protivnici ljudi, u stvari, imunološki sistem kosmosa i da su ljudi "strana tela".
Weta Digital je otkupio prava za filmsku adaptaciju Evangeliona još pre nekoliko godina, videćemo šta će biti s tim.

Quote from: "angel011"
Karpenterov The Thing je imao još jednu značajnu stvar. Ranije su SF i horor filmovi išli prilično po vestern matrici, a neprijatelji (vanzemaljci, čudovišta, Indijanci) su bili zamena za zle Ruse, tu je bio onaj hladnoratovski strah od crvenih. A Karpenterov zli vanzemaljac je bio zli vanzemaljac, ne alegorija za nešto drugo.

...

Heh, ok, može i tako, ali bar nije alegorija za zle komuniste. Što je značajan pomak

to uopće nije točno
ako već 'čitaš' američke filmove kroz mi/oni ideologiju, što te navelo na pomisao da Stvor raskida sa tim scenarijem?

tvoje 'raskidanje' je proizvoljno, jer se Stvor i dalje može čitati u istom tonu: upravo kao metafora za zle komuniste koji su se uvukli među nas. Štoviše, onda je Carpenter baš najideološkiji, ukazujući na 'pravu opasnost': unutarnjeg neprijatelja. Koji rovari iznutra, kida naše društveno tkivo i nevidljiv je - svatko može biti neprijatelj. Upravo je to naj-definicija 'zlog komuniste', uljeza koji je prijetnja a istovremeno ga je teško prepoznati.

tako da,
prije će biti da stvor baš jest alegorija za zle komuniste (ako ostajemo u diskursu "neprijatelji (vanzemaljci, čudovišta, Indijanci) su bili zamena za zle Ruse")

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Alex"Možda Terminator 2 ?

T2 je akcioni film u kome je fantastika samo šminka (baš kao i pozerska zapitanost o budućnosti itd.): svakako nije bitan zato što je SF nego zato što je akcija.

onda ni Matrix nije sf, nego našminkani kung fu film i kartezijansko preseravanje

onda ni Odiseja nije sf film, već filozofski. SF je samo sredstvo za Kjubrika....

Metropolis isto, sama poenta filma je komunistička

šta uopšte znači šminka?

QuoteTHING vanzemaljac nije alegorija za nešto drugo?! on je bre alegorija za Povratak Ženskog: imaš društvo potpuno muško, i sjebano tom činjenicom, dovedeno do ivice rasula i psihoze; toliko su zagoreli da bi jebali i pse ('najbolji čovekovi prijatelji', he he he), koji su im jedino otelovljenje Drugog, tj substitut Ženskog pri ruci. Nije slučajno da baš iz psa pokulja Drugo, i da se ogleda upravo kroz (fantastičnu, stilizovanu) ikonografiju sa Ženskim konotacijama: vagine, materice, klijanje, bujanje, rast, oplodnja, fetusi, rađanje – sve to morbidno izvitopereno zbog preduge udaljenosti od Ženskog, koje se sada vraća tim monstruoznije.
otud je naravoučenije filma: možeš pobeći od Žene, ali Žena neće pobeći IZ tebe!

God- Dog

čemu ovo komplikovanje.... najjasnije se vidi u Alien 3, gdje kučka rađa antihrista....

To je žensko samo onoliko koliko je i sotona žensko - Tiamat