ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Četvrta filmska verzija kratkog romana Džeka Finija The Body Snatchers ("Kradljivci tela", ili "Telokradice") stigla je u američke bioskope.

Prve dve verzije nosile su isto ime: "Invasion Of The Body Snatchers" (Don Zigel, 1955 odnosno Filip Kaufman, 1978). Obe se smatraju filmskim klasicima i nose snažan pečat vremena u kojem su nastali. Štaviše, Kaufmanova verzija je redak primer uspešnog, nadahnutog i suvislog rimejkovanja. Treća, The Body Snatchers, u režiji Ejbela Ferare (1993) - koju je Rodžer Eber u napadu ludila, ili pod dejstvom kapljice, proglasio "najboljom" - nosi svoju poruku na čelu samim tim što je za mesto radnje, da bi podcrtala rastući američki militaruzam, uzela vojnu bazu (strašnije je kad se uniformisanost i bezosećajnost osete u ponašanju običnih ljudi nego u ponašanju uniformisanih ljudi, koji su ionako metafora za uniformisanost i bezosećajnost, tj. "ispod šlema mozga nema"). Svejedno, Ferarin film je imao više sjajnih momenata i ne bih mogao da kažem da su ga producenti uštrojili.  

A sada četvrta verzija, u režiji Olivera Hiršbigela, pod nazivom Invasion. Plašim se da su joj se desile upravo - telokradice, iako su izbačene iz naslova.

Rotten Tomatoes još uvek za film Olivera Hiršbigela iznosi 20%, a recenzije su uglavnom potop.

Recenzije su uglavnom potop, a i one pozitivne daleko su od slavljenja. Bolje nisam ni očekivao, s obzirom da je Džoel Silver bio producent. Znači, mora da bude akcijaš, pa čak i da scenario ukazuje na suprotno. Silver je toliko hteo da film bude "na liniji" da je naredio prekrajanje i dosnimavanje. Enter sestre Vačovski.

Nikol Kidman igra psihijatricu koja deluje bezosećajno, a koja, kad počne invazija bezosećajnih, itekako kreće da ih pokazuje, ne bi li zadržala ljudskost. Nije loše. U nekim recenzijama se navodi i stavljanje junaka u procep: da li da se opredele za vrli novi svet mravljeg kolektivizma bez ratova ili za postojeći, ljudski, sa svim postojećim nedostacima. Već viđeno u prve dve verzije, ali nikada do kraja potencirano. Svejedno - Silver, Vačovske i zla Kompanija ("Warners") su filozofsko-egzistencijalne aspekte bacili u drugi plan, istaknuvši u prvi jurnjavu kolima. Trči, skače i bori se. Kažu da je i kraj neko patetično sranje, ali ću to ipak da ostavim za bioskop ili DiVX. I znam - gledaću rezultat lobotomije.

U prve tri filmske verzije, glavna inspiracija bile su ideje u romanu Džeka Finija, u sprezi sa dešavanjima u Americi toga vremena (Makartijev "lov na veštice", afera "Votergejt", pojava "Japija", prvi Zalivski rat). U četvrtoj, inspiracija je, po svoj prilici, bila laka zarada na subverzivnom i provokativnom zapletu romana i prethodnih filmova snimljenih prema njemu. Zadrži ljušturu, odstrani dušu, budi serijski broj, uklopi se u bezlični red. Što i jesta užasavajuća Finijeva premisa. 14 godina posle Ferare, telokradice su dokazale da su definitivno među nama - doakavši mediju preko kojeg se upozoravalo na njih.

Ovde je bio jedan kratki Ebert-bashing, ali sam odlučio da ga izbrišem.

kuku i lele, kakav debi(L):
$6,000,000 i 5. mesto na box ofisu!
iduće nedelje teško da će biti u top-10 a one naredne niko ga se više neće ni sećati...

fuckin' pods!!!!

a kazu da je kostao oko 70 mila!

Trebalo je platiti svo to slupavanje kola.

Odgledao. Mnogo je gore nego što sam mislio.
Za početak samo da vam kažem da je montaža po principu umetnutog fast-forwarda. Ne, ne, ne, nije prekognicija, nego se producentu učinilo da bi scenu trebalo začiniti kako, prema njegovom shvatanju, ne bi bila dosadna.

Najgore montiran film koji sam video godinama unazad. Poslednji koji me je na ovako pogrešan način zabavio bio je MekTirnenov rimejk Rolerbola.

Quote from: "taurus-jor"Trebalo je platiti svo to slupavanje kola.

dakle: KRŠ KRŠEVA?

šteta za olivera.
mada nisam među ljubiteljima njegovog EXPERIMENTA (mlaka trojka), UNTERCIGER mu je bio vrlo OK, i nadao sam se da će imati priliku da ubaci neki euro angle u celu tu priču, da je smesti u paranoje s početka XXi veka itd.
očito je holivud suviše potonuo danas da bi dopustio nešto slično. ako se ne varam, i ferarina verzija je bila kompromitovana, menjana, sa 3-4 potpisana scenarista i još bar toliko nepotpisanih, grdne babice za polu-kilavo, ali umnogome još uvek razdragano i zabavno dete...

a ovo... trainwreck in slow motion... only duller... po svemu sudeći.

Ne znam kako je Ferarin film nastajao, ali u odnosu na "Oliverov", deluje kao klasik filmske umetnosti, makar u tehnickom smislu. Mene ako pitas, Body Snatchers je bio nesavrsen, ali je imao zube. Bio bi to vise nego pristojan film da scenaristi (medju njima Larry Cohen) za mesto radnje nisu izabrali vojnu bazu, i da kljucni element radnje - unoshenje spora u bazu - nije prikazan u 15. minutu. Shvatam ja da su bili svesni da prave trecu ekranizaciju iste stvari, pa, kao, "sve se zna, sto bismo se mi pravili da ne znamo", ali tim trcanjem pred rudu su ubili saspens svakom ko nije gledao prethodne dve inkarnacije Body Snatchersa. A pretpostavljam da ideja i jeste bila da se Finijev roman ponovo adaptira za neku novu publiku, u novom vremenu, u savremenim drustvenim okolnostima.

(Nastavicu malo kasnije)

QuoteBio bi to vise nego pristojan film da scenaristi (medju njima Larry Cohen) za mesto radnje nisu izabrali vojnu bazu, i da kljucni element radnje - unoshenje spora u bazu - nije prikazan u 15. minutu

Možda se varam, ali čini mi se da sam čuo da je actually Ferarina verzija najbliža knjizi, pa je moguće da je vojna baza odatle preuzeta.

A među scenaristima je bio i Stjuart Gordon  

Definitivno se varaš, Harvi, ali nema veze.

Najbliža knjizi je Zigelova verzija, s tim što u knjizi nema onog prologa i epiloga - koji su ionako dosnimljeni.

Odgledah 'Invaziju' sa jednom godinom zakašnjenja. Zaključak je samo jedan: u slučaju vanzemaljske katastrofe, najbolje je ako ste post-moderni feminista. Ovaj film je za mene preloman jer mi je nakon njega Nikol Kidman postala nepodnošljiva na isti način na koji je to Džudi Foster ili (nedajbože) Ešli Džad. Emocije se prosto izlivaju sa njenog lica, tako da već na početku znamo da će sve da ode dođavola. Problem sa ovim filmom je što on nije simbol za bilo šta. Predivno otuđenje iz originala i hororičnog rimejka, ovdje je zamijenila melodramatična priča o majci i djetetu koje igra Sony. Ti vanzemaljci se od običnih ljudi razlikuju po tome što strpljivo čekaju autobus, odnosno ne guraju se i sve to. Oblače se uredno, a čak i djeca imaju mala, fina crna odijela i košuljice. Pretpostavljam da se ova bolest nikad ne bi zapatila po selima, jer se tamo teže nabavlja Armani, a i piroćane ne idu uz Neven kravatu. Vanzemaljci su takođe veoma mirni i strpljivi do polovine filma - onda postaju nasrtljivi i nenormalni. U stvari, virus ih pretvara u otmene Engleze sa italijanskim ukusom za modu. Kad se tako postave stvari, ovo je stvarno film katastrofe.

Na polovini filma, Nikol i sin upadnu i u onaj podrum u kome su se par godina ranije krili Tim Robins i Tom Kruz. Tu se pokazuje nedosljednost u svemu ovome (jedna od mnogih). Otac, vanzemaljac, kipti od emocija izgovorenih ravnim glasom. Par scena kasnije Nikola mrtva ladna objašnjava sinu kako da joj da injekciju pravo u srce. Sedmogodišnji sin ovaj kratak kurs sluša bez nekih prevelikih emocija i primjeni ga ladno par scena kasnije. Da se ovo desi u filmu Arnolda Švarcenegera, publika bi se pokidala od smijanja, ali ovo je Nikol Kidman, karakterna glumica, nemoguće da je to toliko glupo koliko izgleda. Da ne bude da sam zao, dešavalo se ovo i u boljim kućama, recimo Kevinu Spejsiju u K-Pax.

Da se slučajno masa ne bi dosjetila koliko je ovaj film nepotreban i besmislen, svako malo se spominje Irak. Uglavnom, virus donese mir u Irak, pa je valjda poenta da je ono što nas čini ljudima ujedno i ono što nas tjera da se ubijamo međusobno. Ako ovo slučajno niste shvatili, isto će vam objasniti i Nikolin bivšin muž, a na kraju će i Džems Bond bukvalno da izgovori sve ovo, ako su vam kadrovi Iraka svakih petnaest sekundi ranije bili previše suptilni. Na kraju, vanzemaljci stvarno izgube kompas, i od onog finog i urednog društva počinju da bacaju Molotovljeve koktele, prestaju da čekaju autobuse i uopšte - pretvore se taman u ljude. U stvari, ovaj film je promašaj jer vanzemaljaca nema. Sve su to ljudi sa različitim ukusom za modu.

Dodao bi još da je kraj bljutav. Ali baš, baš bljutav, skoro kao kraj filma 'Ja sam legenda'. Još jednom vam kažu šta je poenta (bukvalno kažu, nema šta vi da mislite), i kad pomislite da je sve gotovo - dokusure vas i kažu vam još jednom. Preporuka, da se vidi koliko SF sa karakternim glumcima može nisko da padne. Pozdrav.

Quote from: "BladeRunner"Ovaj film je za mene preloman jer mi je nakon njega Nikol Kidman postala nepodnošljiva

Jeres!!!!!

Ali inače, hahaha, zabavan prikaz!!!