ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

ljudi bre, stvarno ne razumem kako možete da nastupate sa tako ILI/ILI pozicija.
evo, mac kaže, delo ili ima poentu, ili je nema. kao da je delo nekaka vrebus, a poenta – rešenje. pa ako je rebus dobar, čitalac ga reši, a ako je besmislen – onda i nema šta da se rešava.
ne pada mu na um da delo možda ima poentu (u smislu da je autor nešto nameravao, pa čak i ostvario), ali da mu se –ako je uMETnik- omakla neka višesmislenost i alternativno tumačenje koje će NEKIM čitaocima biti bliskije od onoga što je ovaj dosledno sproveo u svom delu.

ovo vam kazujem i kao čitalac ali i kao pisac.

npr. kad sam piso svoj roman NAŽIVO, svesno sam ga učinio višesmislenim.
on se, recimo, može čitati i kao apologija i kao kritika 'perverzije', i dobijao sam kritike i komentare u oba ova smisla, i u celom spektru između tih extrema.
boban je to doživeo kao bolesnu knjigu koja promoviše bolest; skrobonja je to opisao kao kritiku jednog bolesnog vremena (kao i većina kritičara).
ja sam se, kao autor, trudio da što manje sugerišem da li je dobro ili nije dobro to što moj junak misli i radi, i da li je –najzad- lepo ili ružno to što mu se na kraju desi.
nepažljivi i površni čitaoci su automatski pomislili da autor deli misli i nazore i zastupa svog junaka zato što ovaj ima isto ime i mnoge druge sličnosti s njim; ali stvar je mnogo komplikovanija od bukvalne 'autobiografije' koju su neki spočitali (česta zamka u romanima ili pričama pisanim u I licu; pogledajte samo šta od sirotog Poe-a napraviše tupavi čitaoci – manijaka još goreg od onih u nj. pričama!)

u svakom slučaju, da li je moj junak na kraju romana poludeo, postao 'monstrum' ili neka vrsta višeg bića, ostaje čitaocu da odluči.
ja sam dao dovoljno hintova u romanu za ono što je MOJA poenta, ali oni –nadam se- nisu toliko očigledni i napadni da bi SVAKI čitalac MORAO da dođe do istog zaključka kao što je onaj koji ja preferiram i koji je moja intimna poenta tog romana.

a tako najčešće biva u knjigama vrednim čitanja.

Naravno da postoje određene stvari na nivou teksta koje predstavljaju relativno očigledno obraćanje pisca čitaocu. Ali to nije ono što je najbitnije u jednom umetničkom delu. Ili, bar meni nisu najbitnije.

Kao što Ghoul kaže, višeznačna dela, dela kojima je moguće prići sa više strana, čitati ih u različitim modovima, to su dela koja su najvrednija čitanja. Što manje pisac "nameće" svoje stavove, što više čitalac može da "upisuje" u delo, to je užitak čitanja veći. Opet, bar za mene.

Mac, svaki pisac, pored onoga što je svesno hteo da kaže, pored onoga što je veštije ili manje vešto iskonstruisao, zapleo, raspleo, nosi sa sobom ogromnu količinu nesvesnog. Pogled na svet, jezik, način razmišljanja, opšti kultuni milje iz kojeg potiče - sve je to, najčešće, izvan piščeve svesne kontrole.

Meni, kao čitaocu, nije bitno samo ono što pisac svesno pokušava da kaže. Ja uspostavljam odnos sa čitavim delom. Najčešće takođe nesvesno.

Zato nema dva ista poimanja nekog dela. Bojim se da su razlike mnogo veće nego što možeš da pretpostaviš...

@Ghoul

Ti si imao naum koji si sproveo u delo. Deo tog nauma je viseznacnost. Tvoja knjiga je posluzila u sprovodjenju tvog nauma. To je poenta tvoje knjige. Ti nisi slucajno napravio viseznacnu knjigu, nije ti se omaklo.

Poenta nije jedna stvar/jedan zakljucak u knjizi, nego sve ono sto si naumio. Poenta je razlog postojanja tvoje knjige.

Prihvatam da pisac moze i neznajuci da ubaci nesto u knjigu, i da ima citalaca koji ce to i pronaci. Ali to sto je slucajno nije poenta knjige.

Ja sam sa većinom postova veoma zadovoljan, a one druge ću da zaboravim.

Izitpajn ne mora da gura stolicu i viče: "Bar fight!". Deo posta koji ga rajca ne odnosi se na njega. Posebno mi je drago što poznaje relevantnija mesta za svoje nastupe.

Uživam u pometnji koja nastaje u kvalifikacijama motiva, tema, poruka, poenti i ko zna čega još. Mića je tu u pravu: čitajte knjigu i ono što je napisano u njoj. Oni koji bi da raspravljaju već će raspravljati, oni koji neće - neće.

Drago mi je što je Ghoul zastupnik ambivalencije. Roman mora da bude slojevit, u obimnoj formi pisac mnogo toga napiše svesno ili nesvesno (uvek sam više verovao u nesvesno, jer je ono iskreno i nekontrolisano). Moraću jednom da pročitam "Naživo", umem ja to.

Treba da napomenem da imamo i pisce koji su uvereni da moraju da sakriju ono što su želeli da kažu do poslednje strane, kao da ih ne prokljuve ranije. Takve često dočitamo i ne znamo zašto smo čitali. Nije svako Agata Kristi i nju ne treba imitirati, naročito ne u našoj vrsti štiva.

Na kraju , kad čitate knjigu, čitate i pisca, to je nezaobilazno. Ako u to ne verujete, pitajte nekog psihoanalitičara.

Quote from: "Ghoul"ja sam se, kao autor, trudio da što manje sugerišem da li je dobro ili nije dobro to što moj junak misli i radi, i da li je –najzad- lepo ili ružno to što mu se na kraju desi.

Pazi, Ghoule, kod tebe je toliko nesumnjivo vidljivo na šta se pališ a na šta ne i da uživaš opisujući gadosti, a sve ostalo te smara. Kapiraš? Ne postoji niti delić sumnje kakav je tvoj stvari stav ma kako se ti trudio da ostvariš distancu.

Quote from: "scallop"(uvek sam više verovao u nesvesno, jer je ono iskreno i nekontrolisano)

Ja verujem da se nesvesno može pojaviti ali nikako ne sme da bude bitan i osnovni deo knjige; pisac koji ne kontroliše svoje delo ne može niti slučajno da iznedri nešto vredno pomena.

Quote from: "Scallop"Izitpajn ne mora da gura stolicu i viče: "Bar fight!". Deo posta koji ga rajca ne odnosi se na njega.

Ako je tako, onda se iskreno ispričavam. Doduše, onda mi dio posta o kojemu govorimo iz rajcljivog prelazi u domenu nejasnog jer meni ništa što su drugi pisali ne zaslužuje takve kvalifikacije i takav ton.

QuotePosebno mi je drago što poznaje relevantnija mesta za svoje nastupe.

Ne samo za svoje. Meni općenito internet forumi nisu mjesta za ozbiljne diskusije. Ako netko ima nešto za reći, neka napiše tekst koji ima glavu i rep i neka ga negdje objavi, hvala bogu, ima mjesta uokolo. Ako za to nije sposoban, neka ne diže buku koja ometa ostale koji imaju što za reći. Vrlo elementaran filter. Ali ovo je već debelo offtopic.

Quote from: "Boban"Pazi, Ghoule, kod tebe je toliko nesumnjivo vidljivo na šta se pališ a na šta ne i da uživaš opisujući gadosti, a sve ostalo te smara. Kapiraš? Ne postoji niti delić sumnje kakav je tvoj stvari stav ma kako se ti trudio da ostvariš distancu.

ti si video jednu poantu, neki drugi čitaoci su videli sasvim drugu, a to je upravo ono što sam i hteo.

to što si baš ti uveren da je baš tvoja jedina ispravna i neosporna više govori o tebi no o mojoj poanti.

Možda će zvučati glupo ali šta je korektno reći: poenta ili poanta?

poenta=SRB, poanta=HR

a ja se zezam ponekad sa bractvom in jedinstvom.

Ja sam uvek za palentu sa sjeničkim sirom ili u nedostatku istog sa fetom. To je pravo bratstvo&jedinstvo

Da li je neko u medjuvremenu promenio svoje misljenje u vezi s temom? Ili smo dzaba krecili?

Quote from: "mac"Da li je neko u medjuvremenu promenio svoje misljenje u vezi s temom? Ili smo dzaba krecili?

Jesmo, ali ne smem da sumiram, jer ću opet morati da krečim.

Quote from: "Ghoul"ti si video jednu poantu, neki drugi čitaoci su videli sasvim drugu, a to je upravo ono što sam i hteo.

pa, ovako: ako ima nekoga da ne vidi koliko se pališ na bljuzgave scene i koliko uživaš u njima dok ih pišeš, taj je imbecil.
Ali ja nisam rekao da je poenta tvog pisanja bljuzga. Rekao sam da se vidi da se mnogo ložiš na to. O eventualnim poentama u tvojim delima ne bih uopšte pokušavao da pričam.

Mozda je ovo razlog celog problema oko poente. Ja ne bih rekao "poente u tvojim delima" nego "poenta tvojih dela".

Arhitektura romana, po svojoj prirodi, je slozena i polifona. Njena konstrukcija obicno sadrzi bar dva nivoa. Na prvom se odvija romaneskni zaplet, a na drugom se razvijaju teme, radjene samim zapletom ili pomocu njega. Roman koji ima samo prvi nivo, obicno je bez reljefa. Teme mogu da budu razvijene i van intrige i onda su to digresije. U romanu nema naucne istine, niti jednosmerne misli. U pitanju su igre i hipoteze, paradoksi i improvizacije.

Roman govori o coveku u svom svetu, ali ne kroz istorijske ili socioloske studije, nego kroz specifican romaneskni jezik. Roman ne govori o stvarnosti, nego o egzistenciji koja nije ni proslost, niti sadasnjost, nego polje ljudskih mogucnosti - sta bi covek mogao da bude, zasta je sposoban. Duh romana je duh viseznacnosti i citaocu ukazuje da su stvari slozenije nego sto izgledaju.

Znaci, poenta romana je viseznacna i treba da bude trazena u samoj svrsi romana - sta bi covek mogao da bude u svetu u kome zivi.

Juce, u razgovoru sa novinarima F2, JMG Le Clézio, dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost, rekao je: "Treba citati romane, jer je to odlican nacin da se razume danasnji svet. Romansijer nije filozof, niti tehnicar jezika, nego onaj koji pise i postavlja pitanja."

Mislim da se u ovim recima nalazi i deo odgovora gde je poenta romana. Slicno razmislja i Kundera i o tome je pisao u zbirci eseja pod nazivom "L'Art du roman".