ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Neko je davno rekao da je televizija ogledalo duhovnog stanja gledalaca. Naravno, ovo je izrekao neki Englez, pošto teško da bi, makar za trenutak, neko i mogao da poveruje da to ima ikakve veze sa nama, osim što naša televizija jeste ogledalo, ali čega?




Ovog proleća smo konačno shvatili da većina građana hoće da deli iste vrednosti kao i ostatak civilizovanog sveta, što bi konsekventno moralo da podrazumeva drastičnu promenu odraza slike u ogledalu kojim se barata pomoću daljinca. Da li je to tako? Odgovor je jasan - sa časnim izuzecima, naša televizija je i dalje u dalekim godinama prošlog milenijuma i, naravno, odraz u ogledalu sa daljincem nije odraz evropske Srbije, već one sa kojom bi trebalo da smo raskrstili, mada je ona očigledno vrlo prisutna zahvaljujući, pre svega, onima koji kontrolišu odraz u ogledalu, a kriju se iza univerzalnog alibija: "Gledaoci to traže". Da li je sve to baš tako?

U jednom trenutku je počela invazija domaćih filmova bez ikakvog kriterijuma, kojima je jedino bilo zajedničko da je kvalitet slike na nivou filmske projekcije u zadružnom domu pedesetih godina, gde pritom fali i po jedna rolna filma, pošto u ogledalu sa daljincem domaća filmska starudija obavezno traje bar po 5-6 minuta kraće nego nekad. Partizani su se vratili onako kako Brus Vilisu i Švarcenegeru nikada ne bi pošlo za rukom, jer kroz kišu iskrajcovanih filmskih kopija se naziru Boško Buha (ne onaj što su ga upucali), Sirogojno, a tu je i Slavica, pa samo fali Barba Žvane. Ili je i on bio, ali je promakao pošto nije emitovan na raznim programima bar tri puta u jednoj nedelji, što je uobičajen prosek. Umetnički doživljaj je posebno impresivan kada Javni WC emituje remek-delo pod nazivom "Desant na Drvar", gde u prvih dvadesetak minuta Nemci, na tečnom nemačkom, kroje planove kako da doakaju najvećem sinu naših naroda i narodnosti, a da pritom niti jedna jedina reč nije prevedena. Jasno je da je u Kući neko dobio proverenu informaciju da je u Srbiji nemački jezik zastupljen isto, ili bar skoro isto, kao i srpski, što je baš ohrabrujuće, jer znamo da uskoro nemački filmovi neće imati one glupe titlove. Jedna druga televizija je emitovala italijansku mini seriju od tri nastavka, sva tri bez ijednog jedinog titla. Tako se ide u Evropu! Kad su u pitanju filmčići komediografskog karaktera, redovno uvredljive umetničke vrednosti, koji su pre 25-30 godina uveseljavali staro i mlado po staroj Jugi, za njih su rezervisani udarni televizijski termini; udri reprizu na reprizu reprize. Dokle? Kako dokle? Kakvo uvredljivo pitanje! Kakva ružna reč - repriza! Tu počinje da se napipava žila kucavica ogledala sa daljincem.

Devedesetih godina sistemska televizija, koja se od TV Beograd prekrstila u RTV Srbije, počela je da proizvodi program, koji je imao očigledan cilj za skretanje pažnje na takozvane "vedrije" teme, kao pandan monstruoznom TV Dnevniku, i to je davalo rezultate. Misliocu koji je patentirao turbo-folk zapalo je za oko da svi južnoamerički diktatorski režimi zamajavaju narod telenovelama, pored kojih ne vide šta im se radi i kuda idu, pa je to ekspresno ušlo u naše živote. Domaće serije i telenovele su postale glavni oslonac sistema koji se od milošte zvao Bastilja. Ako se pažljivije pogleda, nije teško uočiti da danas dobar deo televizijskog programa čine sadržaji proizvedeni u tom vremenu, sa pomenutom namenom. Zahvaljujući nekim čudno formulisanim ugovorima, nekoliko anonimnih kompanija je posle prividnog pada Bastilje dobilo pravo da distribuira serije TV Beograd i to televizijama bivših jugoslovenskih republika. Ruku na srce, devedesete su imale i neke dobre stvari. Na primer, TV Beograd je bila producent, bolje rečeno finansijer, svih domaćih filmova proizvedenih u to doba. Treba imati u vidu da tada nije postojala TV pretplata, a TV Beograd je imao sredstva da pokrije te troškove, koji su se vrteli od 100.000 tadašnjih maraka na više. Poređenja radi, pre dve godine vrhuška RTS odbila je da otkupi film Rajka Grlića "Karaula", zajedno sa serijom, čime je RTS postao jedina nacionalna televizija neke od država bivše Jugoslavije koja to nije uradila. Cena od 120.000 evra za malo remek-delo je proglašena za "lopovsku", mada danas cena jedne epizode domaće serije najprizemnijeg kvaliteta ide i do 80.000 evra, istih onih para koje građani ove zemlje plaćaju kroz TV pretplatu, nadajući se da za svoj novac ugledati Evropu u ogledalu sa daljincem.

Tu dodirujemo sledeću ranu - kakav boljitak ima pretplatnik-korisnik u odnosu na vreme kad nije plaćao preplatu? Da li ima manje repriza, da li ima bolji obrazovni, dokumentarni, strani serijski, muzički program, o aktuelnim filmovima da se i ne diskutuje. Nepobitno je da se od pretplate inkasira oko 4,5 miliona evra mesečno i da plate i honorari svih, pa i onih koji na posao svraćaju sporadično ili ne svraćaju uopšte, iznose između 2,2 i 2,6 miliona evra mesečno. Na šta se svakog meseca potroši ostatak od nekih dva miliona evra, pitanje je bez odgovora.


U susednoj Hrvatskoj, na programima HRT prikazuju se sve relevantne svetske serije, dokumentarni program je na najvišem nivou, a autorske emisije nisu samoreklamerska-stranačka propaganda opcije koja je bliska vrhuški HRT. Sa našim žaljenjem, u njihovom ogledalu se odslikava Evropa i svaki sekund emitovanog programa jasno pokazuje gde je novac gledalaca-pretplatnika. Nema repriza, nema starudija bez ikakvog smisla i nema podilaženja jeftinom primitivizmu, što ne znači da HRT ne bi mogao niti umeo da iznedri civilizacijski izmet poput ponosa svog srpskog pandana o raščešljanoj baki. U Hrvatskoj su takve stvari prepuštene takozvanim "zabavnim" televizijama, Novi ili RTL-u, koje su pandan našem Pinku, mada je čudo što civilizacijski nivo Pinka nikako nije ispod civilizacijskog nivoa RTS-a, što bi bilo očekivano.

Šta reći za ostala ogledalca? Od TV Fox se očekivalo mnogo, stigao je program bez glave, repa i ikakvog profila, bez obzira što su potrošena sredstva o kojima ostale televizije mogu da sanjaju; Avala i Košava, nekada pominjani kao Pink 2 i Pink 3, barataju sa programom uvredljivog kvaliteta, od Marka Jankovića koji satima sa gostima čita za sebe SMS poruke, Zahara gde se pocupkuju kolca, začinjeno katastrofalnim repriznim serijama, obaveznim telenovelama i svim mogućim otpacima u svakom pogledu; Studio B, vrlo pristojan za jednu gradsku televiziju; odličan dečiji kanal Happy, od kojeg bi svi mogli da ponešto nauče, i B92, koji ima svoj jasan civilizacijski profil, ali je pritom smrtno ozbiljan, neko bi rekao dosadan, čak i kada treba da bude zabavan.

Šta je zajedničko za sve gore navedene televizije? Svi su potrošili ogromna sredstva za kupovinu programa, a da za taj novac nisu obezbedili moderan i aktuelan program koji je uklopljen u televizijske tokove u svetu, program namenjen gledaocima koji su okrenuti civilizovanoj budućnosti, oslobođeni bremena prošlosti i iluzija o božanskoj jedinstvenosti pod ovim suncem. Zbog toga postoje toliki pokušaji da se sakrije da je gledanost svih televizijskih programa dramatično pala i da po prvi put marketinške agencije, koje troše novac na reklamiranje proizvoda, završavaju godinu sa viškom - novcem koji nisu uspeli da potroše na televiziji, jer nije bilo dovoljno programa koji su bliski potencijalnim potrošačima.

Koliko stvarno gledalaca danas sedi ispred ogledala sa daljincem? Odgovor je - mnogo manje nego ranije, jer se kreće između 100-200.000, koliko je maksimum koji okuplja Fox ili Avala, Pinkovih 650.000 za vreme Grandovih emisija, i TV Dnevnika koji se ovog leta dodirivao sa Grandom. Ne tako davno, svaki atraktivniji film je imao imao gledanost današnjeg Granda ili Dnevnika, da ne pominjemo seruju Dosije Iks, koja je u jednom trenutku imala gledanost od 24%, odnosno skoro dva miliona gledalaca, ili Zone Zamfirove sa skoro pola stanovništva ispred ekrana. Izraženo u procentima, danas 4-10% stanovništva redovnije gleda televiziju, dok skoro 50% apstinira od ekrana jer nema šta da gleda.

Nije teško zaključiti da najveći deo takvih čine upravo oni koji očekuju da im Evropa uđe i kroz magično ogledalo, oni koje odavno ne zanimaju ostaci koncepta televizije iz devedesetih i koji sadržaj televizijske ponude doživljaju kao uvredu i atak na ličnu inteligenciju.

Robert Nemeček

"B92, koji ima svoj jasan civilizacijski profil, ali je pritom smrtno ozbiljan, neko bi rekao dosadan, čak i kada treba da bude zabavan. "          

Lepo je napisao Robi. Nadam se da će štampa preneti ovaj tekst!

RTS ne trpi kritiku

TIJANIĆ PROTIV NEMEČEKA

U seriji optužbi protv bivšeg urednika filmskog programa, RTS poteže patriotski argument: Nemeček je, kažu, uglavnom emitovao horor filmove, od kojih većinu, namerno i zlurado, na najveće srpske verske praznike! Strava u Takovskoj ulici!
Ekipa e-novina

Očigledno nemajući pametnija posla, tzv. Javni Servis Aleksandra Tijanića (koji, inače, funkcioniše pod sloganom "Vaše pravo da ne znate ništa") ovih se dana intenzivno bavi likom i delom Roberta Nemečeka: nekadašnji urednik filmskog programa RTS u nekoliko intervjua i autorskom tekstu za e-novine bio je kritičan spram uređivačke politike Tijanićeve kuće, ističući HRT kao primer kako funkcioniše pravi Javni servis.

Povodom Nemečekovih izjava, pres služba nečega što se zove RTS objavila je sledeće:
"Javni medijski servis Srbije žali što je Robert Nemeček, posle šetnje kroz pet televizija, opet ostao bez angažmana. Do raskida radnog odnosa došlo je zbog toga što gospodin Nemeček nije želeo da finansijskim organima RTS-a omogući kontrolu finansijskog poslovanja redakcije. Kada je reč o ,šoderu' koji, kako kaže gospodin Nemeček, RTS pušta u udarnim terminima, navodimo neke od ,krš' filmova koje je gospodin Nemeček odložio u fioku. Između ostalih, mogao je, a nije emitovao filmove : ,Bili Eliot' Stivena Daldrija, ,Obični ljudi' Roberta Redforda, ,Visoke potpetice' Pedra Almodovara, ,O, brate gde si' braće Koen, ,Život je lep' Roberta Beninija, ,Petparačke priče' Kventina Tarantina... U pomenutom periodu, Nemeček je pompezno emitovao film ,Neuspela mućka', preteču svih ,treševa' u domaćoj kinematografiji. Ovome treba dodati i brojku od osamdesetak horora, od kojih je većina emitovana više puta, uglavnom usred verskih i drugih praznika, naspram svega 24 srpska filma, koliko ih je za tri godine prikazao na srpskoj televiziji.

Što se tiče HRT, ne sporimo produkcioni kvalitet te televizije, ali gospodin Nemeček očigledno nikada nije gledao informativni program HRT-a niti čitao izjave hrvatskih kritičara medija koji jasno govore o HRT-u kao o strogo kontrolisanoj televiziji koja je sa programa skidala pojedine emisije i cenzurisala svoje voditelje. Kada je reč o premijernim serijama, HRT nije ni za epizodu ispred RTS-a jer su nam sve dostupne istovremeno. Primera radi, ono što u Hrvatskoj emituje nekoliko televizija (,Nova', RTL i HRT), kod nas objedinjuje RTS: ,Bekstvo iz zatvora'(serija koju je Nemeček u fioci držao skoro godinu dana), ,Očajne domaćice'(nove sezone), ,CSI - Las Vegas, Njujork, Majami' (sve nove sezone)".

,,Razumemo" - nastavlja se u saopštenju - ,,da je Robert Nemeček pogođen činjenicom da je filmski program RTS-a od njegovog odlaska znatno unapredio svoj rejting. Primera radi, u prvih šest meseci ove godine, rejting filmskog programa je za oko četvrtinu veći u odnosu na isti period prošle godine. Identičan trend rasta zabeležen je i u udarnom delu sezone. Sa željom da gospodin Nemeček uskoro nađe posao, RTS će nastaviti da emituje najgledaniji filmski i serijski program na zadovoljstvo miliona gledalaca".

+++

ODGOVOR ROBERTA NEMEČEKA

Pošto u tekstu koji potpisuje PR služba Javnog medijskog servisa Srbije dominiraju čiste neistine, voleo bih da ih pobrojim i istaknem. Ne ulazim u to šta je od toga neznanje, šta namerna laž, a šta posledica rekla-kazala.

LAŽ BR. 1:

Robert Nemeček nikada nije radio na pet televizija, bar ne do današnjeg dana. Gorenavedeni nikada nije "ostao bez angažmana", već je svaku televiziju napuštao svojom voljom, pa se to odnosi i na Javni medijski servis Srbije. Postoji zvaničan zahtev za prekid radnog odnosa, koji postoji i u arhivi RTS, i isključiva inicijativa bila je na strani gorepomenutog.

LAŽ BR. 2:

"Nije želeo da finansijskim organima RTS-a omogući kontrolu finansijskog poslovanja redakcije" - teško je komentarisati koliko je to bez osnova. Svaki sklopljen ugovor se nalazi na više mesta i dostupan je bilo kome koga to zanima za bilo koju vrstu inspekcije, a ukupna vrednost ugovora se zaključivala u visini godišnjeg budžeta za taj program, koji se utvrđivao početkom kalendarske godine. Šta sam ja imao da želim i ne želim kada je to moglo da se uradi i bez mene u svako doba. Na stranu što su dolazile i inspekcije iz ministarstava koje su bez problema imale uvid u sve i nisu našle nikakvu nepravilnost.

LAŽ BR. 3:

"Mogao je, a nije emitovao filmove.....": "Bili Eliot" je emitovan dva puta u udarnim terminima, "Obični ljudi" takođe u terminu u 14:00 na 2. programu, "Visoke potpetice" su toliko puta emitovane po svim televizijama, da sam smatrao kako je bolje da prođe neko vreme pre sledećeg emitovanja. Moj omiljeni film "O brate gde si" je čekao bolji termin, pošto nije film velikog komercijalnog potencijala, bar nije bio u vreme kada se za svaki film u udarnim terminima očekivala gledanost od desetak posto, "Život je lep" i "Petparačke priče" nisu mogli da budu emitovani zato što RTS nije platio licencu dobijenu od firme Pro Vision, bar nije dok sam ja bio tamo.

Odakle ideja da je "Neuspela mućka" preteča svih treševa, nije mi poznato, ali taj film je nabavljen kompenzacijom preko marketinga RTS i praktično je dobijen besplatno, pa pošto je premijerno prikazan na srpskoj televiziji dobio je pažnju koju zavređuje, ni veću ni manju. Istina je da nikada nisam gledao informativni program HRT, kao ni RTS, jer me generalno ne zanima, a kada gledam, gledam ga na TV B92, danas, kao i uvek.

LAŽI BR. 4 i 5:

"HRT nije ni za epizodu ispred RTS-a" i "jer su nam sve dostupne istovremeno". Ovo je moglo da izađe ili iz neke totalne neznalice ili konvulzivnog lažova. HRT emituje SVE relevantne strane serije, koje nešto znače u svetu, RTS takoreći ništa, pa i ono što sam ja doneo pred ekrane. Ako su HRT i RTS po serijama isto, molio bih da mi se objasni kada će se na RTS-u emitovati serije: "Lost" (najgledanija serija na svetu) "Fringe" (nova serija J.J.Abramsa), "Dexter", "Closer", "Weeds", "Men On The Trees", kao i nove epizode serija koje su u moje doba išle na RTS: "Zločinačke namere", "Specijalne žrtve", "Monk" i druge koje HRT uredno prikazuje. Spisak bi bio predug, ako bi se sve nabrojalo. Odgovorno tvrdim da RTS-u nije dostupna nijedna serija najvećih svetskih kompanija, kao što su: Warner, Columbia, Universal i mnoge druge. HRT-u su sve ove serije dostupne.

LAŽ BR. 6:

Početak licence za "Bekstvo iz zatvora" je bio četiri meseca pre mog odlaska, a ne godinu dana. Pošto sam bio uveren da gledaoci više vole da seriju u nastavcima gledaju svaki dan, a ne jednom nedeljno kako sada ide na RTS, imao sam nameru da prošlog leta emitujem tu seriju onako kako bi gledaocima više odgovaralo, ali sam napustio RTS krajem aprila.

Za podsećanje, serije "CSI / Las Vegas, Njujork, Majami" ja sam preneo na RTS sa B92 koji je pre toga emitovao ove serije. Ne znam čemu isticanje nečega što je ostalo za mnom.

LAŽ BR. 7:

Slatko me je nasmejala glupost da je filmski program RTS "unapredio svoj rejting", pošto su dnevna istraživanja dostupna svakome koga to zanima, a ona pokazuju drugačije. Naglašavam da su pred moj odlazak, u prva četiri meseca prošle godine, strani filmovi imali gledanost koja je išla i preko 18%, pa ne bi bilo loše da se vidi deset najgledanijih stranih filmova godinu dana kasnije na RTS. Ja to znam, ali zbog onih kojima je upućena ova laž ne bi bilo loše da se vidi.

LAŽ BR. 8:

"Nemeček je puštao horore na verske praznike!" Bilo bi dobro to potkrepiti golim činjenicama: koji film i na koji praznik. Makar jedan! Pod moralnom i materijalnom odgovornošću tvrdim da to nije tačno, mada bih napravio jednu digresiju. U većini evropskih zemalja se na verske praznike u noćnim terminima emituju i filmovi koji demostriraju pobedu dobra nad zlom, bez obzira što bi neki mogli da se podvedu pod horor. Na primer, 2006. godine je u Engleskoj na Božić emitovan film "Isterivač đavola" uz obrazloženje da "snaga krsta pobeđuje đavola i svako drugo zlo" i da je to potpuno prigodan film za tu priliku, za razliku od filmova kao što su "Predskazanja" ili "Rozmerina beba" u kojima đavolje sile nisu pobeđene, pa ne bi bile zgodne za taj dan. Ovo nije moj stav, samo komentar.

Za kraj, nije loše da se neko potpiše ispod saopštenja RTS za slučaj da se ova gomila laži iznese pred sud, koji bi lako procenio koje su zakonske konsekvence ovakvog obmanjivanja javnosti i pokušaja omalovažavanja mog rada.

INTERVJU NEDELJE... Aleksandar Tijanić, generalni direktor javnog servisa Srbije
JA SAM VAKCINA PROTIV BESNILA

Probajte da zamislite da Srbija nema ovakav RTS i da je neka od postojećih televizija medijski javni servis. Tačno u pola osam, svi demoni bili bi pušteni iz boce! Dobar javni servis je najbolja vakcina protiv besnila duha


Generalni direktor Javnog servisa Srbije Aleksandar Tijanić ima tu čast da bude na čelu kuće koja slavi 50 godina postojanja. U intervjuu za Press otkriva nove planove RTS-a, kao i uvek, bez dlake na jeziku govori o tome kakva bi bila Srbija da nema ovakav javni servis.

- Koliko pamtim, ovo je prvo rukovodstvo RTS-a kojem je važnije mišljenje gledalaca od mišljenja moćnika. Pretpostavite da Srbija nema ovakav RTS te da je neka od postojećih televizija medijski javni servis. U pola osam svi bi demoni bili pušteni iz boce. Dobar javni servis predstavlja najbolju vakcinu protiv besnila duha.

n Zašto je RTS tako važan za Srbiju? Zbog njega se ratovalo, palilo, svađalo u Skupštini.

- RTS je godinama održavao rat države protiv društva. Time je maskiran nakazni sistem, bratstvo ološa, koji je slao ljude da ubijaju ili budu ubijeni, dok se istovremeno, u mraku navodno nacionalnih parola, odvijala najveća pljačka u istoriji Srba. Nijedna evropska elita, svejedno - politička, ekonomska ili kriminalna, nije tako temeljno opelješila sopstveni narod kao srpska elita Srbe. Bez RTS-a kao hipnotizera, batine i sejača straha, to nije bilo moguće.

NEZNANJE TV KRITIČARA JE MUKOTRPNO STEČENO

n Da li vam smetaju poređenja s hrvatskom televizijom, uglavnom na štetu RTS-a?

- Neznanje takvih kritičara je mukotrpno stečeno. Neka pročitaju hrvatske televizijske kritičare, blogove i forume šta govore o stepenu političke kontrole, cenzure i pritisku na liberalne novinare i urednike u toj bogatoj susednoj kući. Da, imaju kvalitetniju sliku i bolja studija. Nije ih u ratu rušila NATO avijacija, u zemlji s dvaput manje stanovnika imaju dvostruko veći prihod od pretplate i marketinga.

n Jedni kritičari naglašavaju porast kvaliteta i gledanosti RTS-a, a drugi to ne priznaju i optužuju vas za jurenje rejtinga.

- Naši TV kritičari su uglavnom komičari. Džunovka iz ,,Politike" kao da gleda televizor, a ne program. Ona je zlonamerna više nego što je to moguće pukim slučajem. Nedeljnik ,,Vreme" angažovao je Ilića, voditelja B-92 s govornom delikvencijom dopisnog člana Rokera s Moravu, da piše o konkurenciji. Kao da iskreni vegetarijanac ocenjuje čvarke. Zoran Panović je jedini temeljan analitičar televizijskog programa u državi. Što se jurenja rejtinga tiče, neka kažu Marku Tompsonu, direktoru BBC-ja, kako nema potrebe da BBC bude najgledaniji u Britaniji. Televizija bez publike je elektronski leš ili nečiji nameran politički projekat.

n Toliko su vas puta smenjivali za ove četiri godine. Kako ste se održali na mestu generalnog direktora?

- Prvo, nije mi stalo do ovog mesta, pa me ne mogu ucenjivati. Drugo, više je Tijanić dao RTS-u nego što je od RTS-a dobio. Ja sam promenio ovu kuću, ona mene nije. Treće, najvažnije, mene su odbranili gledaoci! Kad se dnevno oko našeg programa okupi četiri i po miliona gledalaca, kad je kuća postala vlasništvo građana, nisam imao nijedan problem. Ne verujem da će moj naslednik, kad za 16 meseci sedne u ovu fotelju, imati bilo kakav problem da bude bolji od Tijanića. To je bar lako.

n Kad ste bili najbliži smenjivanju?

- Pre četiri godine kada sam bez znanja tadašnjeg premijera i bilo kojeg političara imenovao Nenada Lj. Stefanovića za glavnog i odgovornog urednika informativnog programa.

n S koliko novca su vas častili građani Srbije za pola veka Televizije Beograd?

- Pretplata za avgust iznosi 5,3 miliona evra. Gotovo 700 hiljada više nego u julu. Fantastičan rezultat s obzirom na leto i dubinu krize. U Beogradu je procenat naplate čak 86 procenata.

n Trenutno se priprema novi zakon o javnim servisima, zašto ste protiv tih zakona?

- Protivnik sam teorije o zavođenju reda u medijima. Ja sam za zavođenje vladavine prava i pravila u medijima! Tabloidi nisu medijski, već politički, sociološki i psihološki fenomeni. Neko iz vlasti je uhvaćen u pokušaju da smandrlja sve zakone pomoću ilegalne radne grupe. Sad čujem da iz te radne grupe beže svi predstavnici vlasti. Ne može tako da se radi. Nema Dragan Janjić iz Ministarstva kulture, očigledno inficiran autoritarnošću, ovlašćenje da pravi privatne radne grupe i poverava sudbinu javnih servisa advokatu jedne privatne televizije! Ovo je klasičan udar na slobodu medija i, ako se nastavi sa ovom ilegalnom akcijom, zatražićemo intervenciju vrha države i evropskih foruma.

n Šta to novo sprema RTS?

- Novi art-direktor Boris Miljković sprema kompletan vizuelni identitet RTS-a. Taj posao će trajati godinu dana. Olja Kovačević je praktično spremila novu emisiju. U kuću se vraća Branka Nevistić s novim, verujem, hit projektom. Verica Bradić završava pripreme za šou-program. Aca Stojanović, koji je došao sa B-92, već se odomaćio. Novi sajt je za tri meseca pet puta povećao broj čitanja. Sajmon Džejgo, najbolji evropski projektant studija, završio je novi informativni studio, i to će biti zaista senzacionalni dizajn. Spremamo nove emisije iz kulture, dečjeg programa, klasične muzike, pregovaramo s najvećim filmskim kompanijama, najveći smo kupac sportskog programa u regionu. Tri akcije izdvajam po značaju. Avalski toranj u betonskoj formi biće gotov pre zime. PR kampanja pod sloganom ,,Digli smo ga" kreće ovih dana. Ušli smo u fazu digitalizacije, koju moramo okončati pre 2012. Zapošljavamo stotinu mladih stručnjaka, i to je početak novinarstva 21. veka za ovu kuću. Dodajte prenos Univerzijade u novoj tehnologiji, pet domaćih serija, četiri televizijska filma.

PROFIT OD EVROSONGA

n I gde vam je završni račun za Eurosong?

- Završni račun smo ove sedmice predali predsedniku Organizacionog odbora Mlađanu Dinkiću. A Srbiji je ostao sav profit. Promenjena slika o nama i, kako mi kaže istraživač Srđan Bogosavljević, proevropsko raspoloženje Srba je, posle Evrosonga, skočilo za 20 procenata.

n I na kraju, naravno, politika. Kako vam izgleda Srbija?

- Mi smo se, potrošivši energiju mržnje, izvukli iz statusa najbolesnijeg evropskog društva u evropsku državu s najvećim problemima. Najopasnije će biti ako kraj realnog pesimizma uzmemo za početak naivnog optimizma. Boris Tadić ima najveći koeficijent moći u ovoj deceniji, ali ima četiri ogromna iskušenja: oporavak socijalnog sistema, koji se u Srbiji urušio kao komunizam, s užasnim posledicama po građane i porodice; raskidanje pakta elita koje planski ukidaju spontanost u društvu, tržište u ekonomiji, slobodu medija i klasnu prohodnost, forsirajući korupciju kao oblik masovne prostitucije vladajuće elite; otimanje srpskog prava na ,,nesvrstavanje" između Zapada i Istoka u vreme embrionalnog hladnog rata; istorijsko razgraničenje Srba i Albanaca oko Kosova.

n Može li Tadić da uspe u svemu što ste naveli?

- Nema izbora. Mora da uspe u svemu da bi uspeo u bilo čemu. Posle razlaza Nikolića i Šešelja, biće mu teže jer više ne može da ,,preti" Briselu dolaskom radikala na vlast. Sad dosta toga zavisi od mudrosti Zapada, ako ta pojava uopšte postoji. Ako izostane konkretan dokaz da Evropa želi Srbiju, ovde će iznova samo ludaci biti srećni bez napora.

n Kad ste se poslednji put videli s Koštunicom i šta ste jedan drugom rekli?

- Nadam se da ćemo se ovih dana videti. U poslednjem razgovoru bio je premijer. Ja sam nešto rekao. Onda je on rekao meni.

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Što se jurenja rejtinga tiče, neka kažu Marku Tompsonu, direktoru BBC-ja, kako nema potrebe da BBC bude najgledaniji u Britaniji.

eto dokle čovek može da dogura u karijeri pevajući ustaške pesme... a gde su braća bajić i baja mali knindža? tja...

Quote from: "lou benny"eto dokle čovek može da dogura u karijeri pevajući ustaške pesme... a gde su braća bajić i baja mali knindža? tja...

braća bajić i baja mali knindža nisu pevali ustaške pesme – zato su tako i prošli!

nego, kaže: "PR kampanja pod sloganom ,,Digli smo ga" kreće ovih dana."
BRAVO ZA PR! BRAVO ZA MARKETING! BRAVO ZA EVROPSKO LICE SRBIJE!
očekujem sledeći krug:
DIŽE NAM SE NA VAŠU PRETPLATU: DAJTE NAM JOŠ SVOJIH PARA DA NAM SE DIGNE JOŠ VIŠE! VAŠE PARE SU ZA NAS VIJAGRA! SA RTS-OM U 22. VEK!

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "lou benny"eto dokle čovek može da dogura u karijeri pevajući ustaške pesme... a gde su braća bajić i baja mali knindža? tja...

braća bajić i baja mali knindža nisu pevali ustaške pesme – zato su tako i prošli!

da








































zaista

...i ovo...

INTERVJU... Branka Nevistić, tv voditelj
OPET SAM NA RTS-u!

Od kraja oktobra vodiću emisiju koja će biti nešto sasvim novo na našim televizijama



Posle dve godine na TV Pink i ,,epizode" na crnogorskoj TV Atlas, Branka Nevistić vratila se u jato Javnog servisa Srbije. U intervjuu za Press Branka otkriva da će na programu RTS-a uskoro početi da vodi novu emisiju i objašnjava genezu iznenađujućeg povratka.

n Ko je bio inicijator vašeg iznenadnog povratka na RTS?

- S obzirom na opredeljenje Javnog servisa da brine o ukusu i željama svojih gledalaca, sigurna sam da je to iznenađenje prijatno. RTS zaslužuje najbolje i zato smo ta kuća i ja prirodan spoj. Poziv je došao od gospodina Aleksandra Tijanića.

n Šta se u međuvremenu promenilo?

- Prošle su tri sezone i za to vreme smo se profesionalno razvijali i ja i RTS. Koliko smo naučili i šta zajednički možemo da pružimo gledaocima, imaćete prilike da vidite uskoro.

n Kakvu emisiju spremate i kada možemo da očekujemo premijeru?

- U pitanju je jedan novi format, i to ne samo za mene kao autora. Projekat je ambiciozan, zahtevan, pravi izazov i, verujte, jako mu se radujem. Kraj oktobra bio bi sasvim dobar za početak i emitovanje prve emisije, a za dvadesetak dana moći ću nešto više da kažem o njoj.

n Pre godinu dana Tijanić je izjavio da nikada na RTS neće dovesti nijednu Pinkovu voditeljku, uključujući i vas. Zašto je promenio mišljenje?

- Verujem da Tijanić i dalje misli isto. A što se mene tiče, valjda ceni to što sam svoja.

n Šta se dešava sa vašim angažmanom u ,,Piramidi", koju emituje TV Atlas?

- Ja sam bila angažovana od strane Atlasa da vodim 27 emisija ,,Piramide" i to smo uspešno završili. Televizija Atlas je pokazala hrabrost mojim dovođenjem, jer moj način rada je za uspavanu crnogorsku televizijsku scenu bio šokantan i drzak. Posle naše saradnje, Atlasu ostaje to da su imali najgledaniju emisiju u svojoj zemlji, a meni jedno prijatno profesionalno iskustvo.

n U kakvim ste danas odnosima sa TV Pink i Željkom Mitrovićem?

- Nas odnos je završen istekom dvogodišnjeg profesionalnog ugovora.

GLODUR MARE

Milomir Marić novi je glavni i odgovorni urednik TV Košava, uz Vanju Bulića pokušaće da napravi kopiju BK TV

Milomir Marić novi je glavni urednik TV Košava. Poznati srpski novinar i publicista pokušaće da, kako otkriva za Press, televiziji s nacionalnom frekvencijom promeni vizuelni identitet i, uz kvalitetan program i nove ljude, stvori medijsku kuću koja će ličiti na BK TV u vreme najveće slave. Marićevo prvo poznato pojačanje je Vanja Bulić, kome je poverio ulogu urednika zabavnog programa:

Ne spavam već mesec dana!

Milomir Marić rekao je i da je ostalo samo nekoliko nedelja do završetka izgradnje studija neophodnih za temeljni preporod TV Košave i da je njegov životni tempo u ovom periodu - ubitačan.

- Za dva meseca biće izgrađena sva tri studija. Već mesec dana ne spavam. Ako me neko vidi kako spavam negde u gradu, neka me samo pokrije, a ja ću nastaviti da radim čim se probudim - sa osmehom je rekao Marić.

- TV Košavu moram potpuno da preporodim, a bićemo kao BK u doba najvećeg procvata, samo s jačim zabavnim programom - kaže Marić, i dodaje:

- Svestan sam toga da sam na sebe preuzeo naizgled nemoguću misiju, ali sam impresioniran i time koliko je vlasnik televizije Košava spreman da uloži u njen razvoj. Napraviću televiziju sa statusom, ugledom, koja će istovremeno biti i komercijalna, a neće podilaziti najnižem ukusu. Može i ,,Grand" i ,,Bravo šou", ali po ugledu na italijanske šou-programe. Imaćemo i nešto francuskog šmeka. U toku je izgradnja tri ogromna studija u Zemunu, kakve nema nijedna ovdašnja televizija. Angažovali smo italijanske scenografe, koreografe i dizajnere zato što su najbolji u Evropi - otkriva Marić za Press.

Marić je rekao i da već pregovara sa TV zvezdama, koje će biti regrutovane iz redova dobrih autora koji su trenutno nezadovoljni statusom u svojim medijskim kućama i traže nove prilike za napredovanje u karijeri:


- Vanja Bulić je urednik zabave, a da bismo bili velika televizija, moramo da imamo i velike zvezde. Danas imamo situaciju da su najbolji autori nezadovoljni statusom na svojim televizijama, tako da ću im ponuditi najbolje uslove da bi postali deo mog tima. Znam da je sve to skupo, ali u priču će se uključiti i najbolje marketinške agencije i brojni sponzori, koji će u ovim planovima naći svoj interes. Uskoro stižu velika pojačanja - rekao je bivši urednik BK TV i časopisa ,,Profil".

pa džaba im kad je fox bk-posle-bk

eventualno mogu da budu nova politika. :S

Како кењају ови са РТС-а, а опет репризирају Место злочина:Лас Вегас...или бар једну од сезона, додуше новијих.

HRT vs RTS

TIJANIĆ: SRBI HRVATE BOMBARDUJU FOLKOM

Mi Srbi lansirali smo na Hrvatsku bombu koja će eksplodirati kad-tad i ne možete se spasiti. Ona je uništila Srbiju. To je folk muzika. Bez nje se nije ni moglo ratovati na Balkanu. Ona je srpski najznačajniji izvozni proizvod i vi u Hrvatskoj morate učiniti sve da to ugušite, rekao je Aleksandar Tijanić u debati sa kolegom sa HRT, Vanjom Sutlićem, na Vikend media festivalu u Rovinju. Bio je to prvi susret dva glavna čoveka javnih servisa Hrvatske i Srbije od raspada JRT.


Na Media vikendu održanom u Rovinju od 18. do 21. septembra, prvi put od početka sukoba na prostoru bivše SFRJ u duelu su se našli direktori javnih servisa Hrvatske i Srbije. Za nastup Aleksandra Tijanića i Vanje Sutlića u halu nekadašnje fabrike duvana morale su se unositi dodatne stolice. Tema je bila ,,Javna televizija: sluga ili gospodar javnosti?" a dvojica direktora su imala potpuno drugačije stavove vezane za način funkcionisanja kuće koju vode. Sutlić je bio optimističan, pa jedine probleme na HTV-u vidi u pokušaju političara i privrednika da imaju svoje ,,igrače" na javnoj televiziji. Tijanić je međutim rekao da je javna televizija u regiji već izgubila utakmicu s komercijalnim televizijama. Niko od dvojice direktora nije razlog lošeg rejtinga našao u nekvalitetnom programu nego u drugima.

Da bi objasnio svoju tvrdnju, Tijanić je objasnio da RTS godišnje zaradi tek 90 miliona evra, što je mnogo manje u odnosu na 200 miliona koliko zaradi HTV. Uz to, Srbija je komercijalnim televizijama dodelila šest kanala koji guše javnu televiziju. U Hrvatskoj je dato prostora tek za dve komercijalne televizije, čime je država, smatra Tijanić, održala ravnotežu na tržištu. Hrvatski mediji posebnu pažnju su posvetili Tijanićevoj izjavi o ,,bombi" koja je u Hrvatsku stigla iz Srbije.

,,Mi Srbi lansirali smo na Hrvatsku bombu koja će eksplodirati kad-tad i ne možete se spasiti. Ona je uništila Srbiju. To je folk muzika. Bez nje se nije ni moglo ratovati na Balkanu. Ona je srpski najznačajniji izvozni proizvod i vi u Hrvatskoj morate učiniti sve da to ugušite", poručio je Tijanić i dodao da je javnu televiziju i srpsku kulturu najviše osiromašio upravo turbo folk i sve ono što je doneo sa sobom, od mase pevaljki i sponzoruša do primitivnih likova i novinara koji su zagušili velik deo medijskog prostora. ,,To je bio deo specijalnog rata kojim se nastojala otupiti javnost i pokoriti medijski prostor okolnih zemalja", rekao je Aleksandar Tijanić, a prenosi Glas Istre.

Vanja Sutlić je istakao da se u Hrvatskoj neće pojaviti nove komercijalne televizije, a tome se najviše protive upravo sadašnje dve: Nova i RTL. Sutlić je najavio da će HTV, čiji je rejting drastično opao u poslednjih godinu dana, uvesti specijalizovane programe, čime će dodatno ojačati javni medijski prostor.

Kakvo je stanje s gledanjem programa javnih televizija na području zemalja nastalih raspadom Jugoslavije, Tijanić je opisao statistikom da prosečan Hrvat ili Srbin danas provede 300 minuta na dan uz televizijski program. Govoreći u Rovinju, prvi put na ovim prostorima u društvu svoga kolege Sutlića s Hrvatske televizije, Tijanić je upozorio da će javni servis u sledećih 10 godina izgubiti perspektivu pred sve jačim uticajem politike nad njim.

,,Država se nikada neće odreći svog interesa nad javnim servisom, a svi mi ćemo biti njihovi glumci", prokomentarisao je Tijanić a prenosi Večernji list.

Sa ovakvim stavom nije se složio Vanja Sutlić koji je ocenio da u današnjoj globalnoj poplavi svakakvih informacija pobeđuje onaj koji ima pouzdane i istinite, dodavši da na tome treba graditi ulogu javnog servisa. Međutim, Sutlić nije rekao kako to HTV misli kada mu glavni novinari napuštaju vodeće emisije. Da podsetimo, Mislav Bago je napustio emisiju ,,Otvoreno", Aleksandru Stankoviću, voditelju i uredniku emisije ,,Nedeljom u 2" uručena je opomena pred otkaz, a mediji spekulišu i da Zoran Šprajc napušta mesto voditelja i urednika glavnog Dnevnika na HRT.

Komentarisanje programa oba servisa bilo je nabijeno sarkazmom. Počeo ga je Tijanić iznošenjem svog mišljenja da uživa da gleda kritike hrvatskih novinara na račun Vanje Sutlića, kao i programa HTV-a. Sutlić mu nije ostao dužan pa je rekao da, kad je u pitanju kvalitet programa RTS-a, uživa gledajući šta Tijaniću i celoj toj medijskoj kući rade političari Srbije.

Tijanić je na sebi svojstven način završio raspravu. Rekao je da je biti na mestu direktora javne televizije posao sa suicidalnim namerama, da su to ljudi, pa i on sam, koji su se odrekli ne samo vlastite supruge, već žena uopšte, i da se ta funkcija nikada nikome nije isplatila. Kako piše Večernji list, direktor RTS-a je naveo da pri zdravom razumu nikada ne bi radio taj posao, ali ga radi iz ličnih razloga u kojima je nadjačala njegova patološka strana.

Kažnjeni zbog himne!

Generalni direktor Radiotelevizije Srbije Aleksandar Tijanić smenio je i novčano kaznio osmoro radnika te medijske kuće zbog greške tokom prenosa fudbalske utakmice Austrija - Srbija (1:3), objavljeno je na sajtu RTS.

Uzrok kazne je himna Srbije.

Naime, obrazloženo je da je Tijanić kaznio tu grupu zaposlenih zato što je zbog propusta u prenosu "2, 6 milona gledalaca onemogućeno da pre početka utakmice čuje himnu Srbije".

Nije navedeno koliko iznose novčane kazne, niti o kojim radnicima je reč.

Quote from: "Alexdelarge"Kažnjeni zbog himne!

ma to je samo tijanićeva fora da bi izdao uncut snimak na dvdu i to prodavao raji: evo,
full, restored, tijanić's patriotic cut (with previously unseen national anthem footage)!!!
in full color!
dolby digital sound!
tri prsta!
tri gola (za nas)!
SRBIJA!!!

kad vec pominjes tekmu, sinocke kad nasi pocese da trpaju a Gojko Andrijasevic da sere i da se razmazuje reko ja ukucanima sutra ce u medijima da bude naslov "Srbi pokorili Bec" i evo na mtsmondu bas takav naslov, hocu reci nisu samo ovi iz Sporta idioti.

Sto bi rekli oni pametni neovisni analiticari - kakav fudbal takva drzava!
Ergo, Srbi pokorili Bec. Nema druge.
And I feel fine.

INTERVJU... Robert Nemeček, stručnjak za filmski program



,,Sveti Georgije" nije umetnički, već politički projekat, i to politike koja je u međuvremenu poražena do nogu. Ne očekujem ništa i, ako Dragojevića nije sramota, ja mogu samo da nikada ne pogledam taj film, kaže u intervjuu za Press nedelje Robert Nemeček, jedan od naših najpoznatijih urednika filmskog programa, trenutno bez angažmana.

n Da li onda bar film ,,Turneja" ima šanse za Oskara?

- Voleo bih da kažem da ima, ali ne verujem u to pošto je mašinerija koja stoji iza takve nagrade dobro uhodana i mi još nemamo šta da tražmo tamo, mada je film izvanredan i svi treba da se ponosimo jednim hrabrim i poštenim filmom kakav je ,,Turneja".

n Kako to da je stručnjak poput vas bez posla?

- To je moj izbor. Ako vidim da televizija ide u pravcu gde će sutra da me bude sramota što radim na njoj, ja se spakujem i odem pre nego što to postane očigledno. Tako je bilo svaki put kad sam odlazio i procena me nijednom nije prevarila.

n Posle Pinka, B-92, RTS-a, pričalo se da ćete na Foks?

- To su bili tračevi, osmišljeni da se na mene izvrši pritisak, ali ja nikada nisam razgovarao ni sa jednim od ovdašnjih ljudi s Foksa. S njihovim pretpostavljenima iz Engleske i Amerike jesam, taman toliko da im objasnim da njihovim izabranicima u Srbiji ni moj dolazak ne bi pomogao. Ipak, to je bilo u vreme dok sam bio u RTS-u, a ja nikada ne pregovaram o prelasku dok sam na nekoj televiziji.

n Zašto ste otišli sa svake od ovih televizija? Je li moguće da baš nigde niste imali uslove za rad?

- Naravno da sam na svakoj televiziji imao uslove za rad jer u protivnom ne bih ni dolazio na njih. Uvek sam odlazio kada bi se na televiziji na kojoj sam bio poremetio odnos između kvalitetnog, civilizovanog programa i televizijskog primitivizma koji vređa i mene i one koji prate program koji ja prezentujem.

n Gde ste imali najodrešenije ruke i ko vam je dao najveći budžet?

- Moj osnovni uslov je da imam odrešene ruke i da ne mogu da imam više od jednog pretpostavljenog, tako je bilo svuda i tako će biti uvek. Osnovni uslov je da se prihvati da ja svoj posao znam bolje od bilo koga u ovoj zemlji, što su moji rezultati potvrdili dovoljno puta i da niko ne može da mi nameće svoje ideje samo zato što je moj pretpostavljeni. Ako neko ne veruje u mene i misli da zna bolje, šta ću mu ja? Ja imam odgovornost jedino prema gledaocima i prema finansijama uloženim u program kojim rukovodim, a tu nikada nije bilo problema.

n Očekivalo se da će filmski i serijski program javnog servisa vašim dolaskom biti daleko bogatiji, međutim, još se u udarnim terminima prikazuju reprize domaćih serija. I filmovi se često repriziraju. Da li su to zaslužili oni koji redovno plaćaju TV pretplatu?

- Ne bih se složio da se mojim dolaskom ponuda filmskog i serijskog programa nije drastično obogatila, konačno, kada sam ja došao, filmski program je posle više od jedne decenije prvi put dobio priznanje za najbolji i najgledaniji u Srbiji. Obim emitovanih filmova se povećao četiri puta u odnosu na prethodni period, i to teško da nije bilo vidljivo. Što se tiče domaćih serija, to nikada nije bilo u mojoj nadležnosti, kao ni termini emitovanja. Druga je stvar na šta sada liči program i, naravno, da oni koji plaćaju TV pretplatu nisu zaslužili ovo što im se servira. Kada sam shvatio šta se sprema, spakovao sam se i otišao. Ovo što je sada na ekranu je nešto s čime ja nikada ne bih sebi dozvolio da imam ikakve veze.

ZA TV PREMIJERE TREBA MNOGO TRUDA

n Koliko vremena i novca bi trebalo da građani Srbije mogu da pogledaju TV premijeru nekog filma kada i druge zemlje u regionu?

- Ne tako davno, koliko pre tri ili četiri godine, RTS je emitovao premijerne filmove ili pre ili u isto vreme kad i HRT, i to je bila posledica dugoročne politike koju sam vodio, a ne količne potrošenog novca. U ovom trenutku je potrebno mnogo truda i znanja, ne samo para, da bi se to vratilo.

n Da li biste se vratili u neku od TV kuća s kojih ste otišli?

- Ja ne verujem u povratke, naročito kada je još prisutno, i to u još gorem obliku, sve ono zbog čega sam odlučio da odem.

n Šta je to što ste novom filmskom uredniku RTS-a ostavili u amanet?

- Praktično ništa, osim punih ormana koje on sada predstavlja kao da je on nabavio. Naravno, licence ističu svakog dana i uskoro neće biti ničega osim negledljivih kopija prastarih domaćih filmova uvredljive vrednosti, akcionih filmova D-produkcije i italijansko-francuskog dreša.

n Rekli ste da ste stalno bili na udaru kojekakvih likova koji su preko vas napadali Tijanića, kao i da bi vašim odlaskom njegova pozicija postala ugroženija. Da li se to dogodilo?

- To je bilo mnogo prisutnije u vreme mog rada na Pinku, pošto je ta televizija mnogima pokvarila račune i trebalo je oslabiti Mitrovića kako bi ga slomili. Ipak, njemu je mozak uvek dobro radio i znao je odakle vetar duva i da ne treba da se obazire.

n Da li ste ikada kupili piratski DVD?

- DVD nikad, mada moja porodica jeste.

n Kada bi vam sad neko dao neograničen budžet i odrešene ruke, šta je to što bi građani Srbije gledali?

- Trebalo bi mi godinu dana da počistim izmet koji su moje kolege nenamerno ostavile, pre svega, zbog svog neznanja, a onda bi bilo kao i uvek do sada - sve što vredi u svetu bilo bi na jednom našem ekranu.

Dovoljno je samo pogledati sam pocetak:
Robert Nemeček, stručnjak za filmski program
   
Ja njemu ne bi dao da vodi ni program u starackom domu.

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Naravno, licence ističu svakog dana i uskoro neće biti ničega osim negledljivih kopija prastarih domaćih filmova uvredljive vrednosti, akcionih filmova D-produkcije i italijansko-francuskog dreša.

Šta je to ''dreš''? Drek+treš=dreš?

Quote from: "Giovanni Larsson"
Šta je to ''dreš''? Drek+treš=dreš?

sranje, shit, trash, falsh itd.

Avala prodaje deo kapitala RTL-u

Zamenik predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije Goran Karadžić izjavio je danas da je Savet RRA načelno dozvolio televiziji "Avala" da deo kapitala ustupi novom strateškom partneru, luksemburškoj kompaniji "RTL".

"Reč je o 49 odsto kapitala", naveo je Karadžić i podsetio da stranci ne mogu posedovati veći udeo u vlasništvu nad elektronskim medijima.
Transfer će moći da se obavi kada "Avala" dostavi ugovor iz koga se vidi da nema nedozvoljene medijske koncentracije.
Televizija "Avala" ima dozvolu za emitovanje programa na čitavoj teritoriji Srbije, takozvanu nacionalnu frekvenciju koju "RTL" nije dobio na konkursu.
Zakonom o radiodifuziji predviđeno je da dozvolu za emitovanje programa, koja se odobrava na osam godina, može imati samo domaće pravno ili fizičko lice, a stranci kao fizička ili pravna lica mogu učestvovati u osnivačkom kapitalu emitera sa najviše 49 odsto ukupnog kapitala.
Najveći udeo u vlasništvu TV "Avala", prema podacima Agencije za privredne registre, ima Danko Đunić (45,65 odsto), a najmanji vlasnik Pinka Željko Mitrović (5,95 odsto).
Prema nezvaničnim podacima, moguća je i promena naziva TV "Avala" u "RTL-Avala", ali ta primena ne zahteva izdavanje nove dozvole za emitovanje programa.
Dozvola za emitovanje programa ne može se ustupati, iznajmljivati ili na drugi način preneti ili otuđiti, ni kada emiter proda opremu za emitovanje programa.

Eto ti ga sad.
A Avala je na momente bila čak i gledljiva televizija.

Digitalna televizija do 2015. godine

Srbija će na digitalno emitovanje radio-televizijskog programa preći do 2015. godine, a najveća prepreka u tom procesu biće da se pronađu frekvencije za emitovanje, izjavila je ministarka za telekomunikacije Jasna Matić.

"Veliki problem je što su frekvencije podeljene sa dozvolama koje važe do 2015. godine, tako da je etar vrlo zakrčen i teško je naći slobodne frekvencije na kojima može da počne emitovanje digitalnog signala", kazala je ona u intervjuu agenciji Beta.

U većini zemalja, navela je Matićeva, pre isključivanja programa u analognom formatu nekoliko godina paralelno se emituju analogni i digitalni program, a u Srbiji će biti teško da se pronađe spektar za početak emitovanja digitalnog programa.

Građani će za prijem digitalnog programa morati da nabave adapter, odnosno "setup box", čija cena se sada kreće između 20 i 50 evra.

RTV stanice će morati da nabave opremu za proizvodnju programa u digitalnom formatu, a program će uz plaćanje naknade, moći da prenose i preko opreme Emisione tehnike, koja će biti izdvojena iz Radio-televizije Srbije.

"U toku je javna nabavka za konsultantske usluge kako bi se napravio deobni bilans između RTS-a i tog novog preduzeća i tada će biti određeno da li će biti akcionarsko društvo ili javno preduzeće. To je proces koji nameravamo ove godine da završimo", rekla je Matićeva i dodala da će emisiona tehnika iziskivati ulaganja od 20 do 50 miliona evra.

Digitalizacija će građanima pružiti dodatne usluge poput odloženog gledanja programa, titlova i elektronske kupovine, a razliku u kvalitetu slike moći će da uoče samo gledaoci čiji televizori imaju mogućnost gledanja programa visoke definicije, HDTV.

Digitalizacija omogućava i veći kvalitet slike, ali se na starim televizorima, koji su namenjeni za analogni sistem, ta razlika neće primetiti.

Нови лик РТС-а

Оригинална решења и препознатљив рукопис Бориса Миљковића, једног од водећих српских дизајнера и уметничког директора РТС-а, однедавно су и део новог визуелног идентитета Радио-телевизије Србије, али и суштина нове мисије јавног медијског сервиса.

Радио-телевизија Србије закорачила је у еру промена. Почетак дигитализације програма, подизање нивоа програмског квалитета и као један од најважнијих сегмената - редизајн целокупног визуелног идентитета, почетак су напорног пута којим је РТС кренула, истиче Борис Миљковић - Бота уметнички директор јавног медијског сервиса Србије, на почетку разговора за Интернет портал РТС-а.

Није РТС само национална телевизија. Гледајући на цео тај феномен некада и сада, он је много више од тога - он је просто кућа, каже Миљковић и наглашава значај обликовања новог идентитета телевизије и новог сплета звука, слике и речи у формирању потпуно другачије идеје и лика РТС-а.

Талас новог времена и бујице изазова које оно са собом носи, доводи нас у причу у чијем је средишту и потпуно нов дизајн националне телевизије. Атрактивно, а изводљиво, креативно а не пренатрпано.

Није то нимало безазлен посао, истиче Миљковић, и додаје да ћемо се са првим резулататима сусрести већ за 3-4 месеца.

"Важно је да смо кренули. Ти груби радови су већ почели, рашчишћавамо пут. У ери смо дигитализације, новим стандардима мора се одговорити на прави начин.  Свеобухватност тог посла, наравно подразумева и интернет презентацију РТС-а", објашњава Миљковић.

"Много је свега, остаје утисак да све може бити употребљено, да сваки знак, био он реч, слика, звук може наћи своје место. Ипак, није тако. РТС мора наћи свој пут, прави курс, мора се држати тог јасно одређеног правца, све ван тога није део визије, све ван тога је само пука шминка, без коренитих промена онога што заправо јесте идентитет".

Нови РТС има три боје, каже Миљковић. Симболика исписује везу са националним обележјима, са заставом, и води још даље.

Бела боја резервисана је за јутарњи термин, црвена за дан, а плава за вече.

Наш саговорник оцењује да такав приступ оставља слободу да свако симболички може да се поистовети и да анализира.

Анализирајући аспекте тог новог идентитета, Миљковић истиче да се највећи напредак може "очитати" узимајући у обзир интензитет и квалитет промена Првог програма, али да корените промене тек очекују Други програм националне телевизије.

"Шминка или корените промене суштине" пита се и Борис Миљковић. И констатује да је много питања, много труда, напора и идеја, које су кренуле да се реализују, преплићући се у свом остварењу са оним што је креативни и визионарски део другачије будућности РТС-а.

Уверење да су ипак у питању суштинске промене и тежак пут који ка њима води, али "којим се кренуло", свакако даје наду да ће то другачије рухо Радио-телевизије Србије испунити очекивања и критеријуме нове мисије јавног медијског сервиса.


Биографија Бориса Миљковића

Готово да нема значајније културно-забавне манифестације одржане протекле деценије у Београду у којој се у једној од главних улога није појавио и Борис Миљковић, креатор логотипа 53. Песме Евровизије и режисер најавних видео клипова земаља које су учествовале на мајском спектаклу у Србији.
Јавност у земљи упознала се са радом Бориса Миљковића још 1980. када је са колегом Бранимиром Димитријевићем режирао ТВ емисију "Нико као ја". Од тада па до данас, Миљковић не престаје да изненађује свет својим оригиналним решењима, када је у питању реклама или музички спот.
Борис Миљковић је рођен 1956. године у Загребу. Дипломирао је филмску и телевизијску режију на Факултету драмских уметности у Београду. Био је дугогодишњи креативни директор маркетиншких агенција Saatchi & Saatchi Middle East, Saatchi & Saatchi Balkan i McCann- Erickson Beograd...
Режија и маркетинг
Режирао је више од три стотине реклама и музичких спотова. Добитник је више међународних признања (Clio Awards, MTV Video Music Awards, Epica D'Or , Golden Drum Award, Grand Prix Golden Rose of Montreux, Eurobest, London, New York Festival...). Предаје на Универзитету уметности у Београду.
Позориште
Режирао је драму "Невјеста од Вјетра" (2003) у Народном позоришту и "Причу о Војнику" (2005) у Атељеу 212. Био је креативни директор позоришних драма и у Југословенском драмском позоришту које је режирао Дејан Мијач: "Псећи валцер" (2004), "Скакавци" (2005) и "Барбело, о псима и деци" (2007).
Књижевност
Као писац, за своју прву збирку прича "Чај на Замалеку" (Геопоетика, 2002) добио је Награду "Исидора Секулић". Своју другу књигу прича, "Фабрику хартије", објављује код истог издавача 2003, а потом му излазе и романи "Успаванка за Лалу" (Геопоетика, 2004) и "Пољупци, сећања и разговори" (Геопоетика, 2006).

Intervju: Robert Nemeček

U SRBIJI NEMA ŠTA DA SE GLEDA

Iako je tokom proteklih osamnaest godina imao niz paralelnih funkcija zamenika glavnog urednika, pomoćnika generalnog direktora, direktora programa, te urednika kompletnog programa na brojnim domaćim (u tom trenutku uvek najrenomiranijim) televizijama, Robert Nemeček je najvećem delu televizijske publike poznat kao urednik filmskog i serijskog programa, i to kao urednik čija se koncepcija po mnogo čemu izdvajala i prepoznavala, a što ga je, u krajnjoj liniji, i svrstalo u najkompetentnije i najtraženije ljude u svojoj branši. Urednik filmskog i serijskog programa, kako priča Nemeček za ,,Link", jeste onaj koji u svakom trenutku mora da podupire program televizije kao celine. Govoreći o osnovnim profesionalnim kriterijumima kojima se čovek na takvoj poziciji mora voditi, Nemeček kaže:

"Generalno, na televiziji se sve radi zbog dve stvari: novca i ugleda. Novac je posledica ostvarene gledanosti, koja se manifestuje kroz rejtinge, odnosno, istraživanja gledanosti, i kao posledica novac se generiše kroz marketinški priliv. Naravno, ovo može da varira, zavisno od sposobnosti ljudi iz marketinške službe jedne televizije. Postoje televizije koje sa manjom gledanošću imaju veći priliv novca od reklama, nego mnogo gledanije televizije sa manje sposobnim marketingom. Ugled podrazumeva generalno mišljenje gledalaca o toj televiziji, tako da televizija koja je najuvaženija u nekoj zemlji ne mora da bude i najgledanija. Ugled se teško stiče, ali garantuje stalno gledalište, pod uslovom da se profil programa bitno ne menja. Ovako rade engleske televizije, na primer, jer su tamo osnovni koncepti većine njihovih televizija, pa čak i satnice programa, ostali nepromenjeni decenijama.

Dobar urednik mora da gravitira između ova dva parametra, a da pritom stalno radi na ubacivanju novih sadržaja u skladu sa kretanjima u svetu i ukusom najšireg gledališta. Naravno, ako je neka serija, na primer, vrlo gledana u svetu, ne znači da će i kod nas biti gledana i tu je urednikovo poznavanje gledališta od najvećeg značaja za televiziju.

*Sme li lični ukus urednika da utiče na izbor filmskog programa, u kojoj meri se to može dogoditi i da li se i kod vas dešava da vaš afinitet prema određenom filmu unekoliko utiče na ono što ćete odabrati za široku i šaroliku televizijsku publiku?
Ne postoji ništa strašnije nego kada na ekranu vidite izbor po ličnom ukusu urednika ili, još gore, njegovog okruženja, a nažalost to je najčešća boljka naših urednika. Urednik mora da neprestano ima u vidu da je on na tom mestu da bi opslužio gledaoca, a ne svoje društvo ili svog šefa, jer je jedino važno da program koji se nudi krajnjem konzumentu – gledaocu, mora da zavređuje njegovu pažnju i njegovo vreme. Ako vam gledalac pokloni poverenje odvajajući vreme da pogleda nešto što ste uvrstili u program, a na kraju razočaran ugasi televizor, vi rizikujete ne da izgubite gledaoca za vaš segment programa (filmove i serije), već za ceo kanal. Naravno, postoji i suprotan fenomen, a to je da gledalac, koji generalno ne voli ponudu televizijskog kanala na kome vi radite, dolazi samo da bi gledao vaš segment programa, jer mu on jedino odgovara.

Nažalost, vrlo je prisutan takozvani kolegijalni pritisak, a to je kada drugi urednici ili, još gore, pretpostavljeni kažu: ,,Kaže mi moj sin da je mnogo dobra ta i ta serija, zašto mi to nemamo", ,,moja žena mnogo voli to i to" ili ,,svi pričaju" itd, čime reper za gledalište postaje pojedinac ili sićušna grupacija, koja isključivo zbog privatne veze sa nekim rukovodiocem utiče na program koji bi trebalo da bude posvećen jednoj velikoj grupaciji gledalaca. Urednik mora da ima snage da se odupre tome, jer takvi programi po pravilu propadaju kod gledalaca i krivac za loš rezultat je kasnije isključivo urednik. Kada vidite da se neki besmisleni program uporno emituje u dobrom terminu na nekoj televiziji, bez obzira na to što je jasno da je reč o promašaju i da je gledanost zanemarljiva, budite sigurni da iza toga stoji nečiji privatni afinitet koji je zloupotrebom stigao do ekrana.

*Koliko je filmski i serijski program jedne televizije bitan za njen identitet, za kulturni i, u krajnjoj liniji, civilizacijski nivo koja ta televizija zauzima ili barem na njega pretenduje?
Ovde mora da se razdvoji filmski i serijski program, pošto tu ima velike razlike. Serijski program ima presudan uticaj na imidž svakog kanala, osim onih koji su ekskluzivno posvećeni vestima ili sportu, naročito kada se serije emituju pet puta nedeljno (od ponedeljka do petka), dok serije koje se emituju jednom nedeljno zanemarljivo utiču na imidž televizije. Tako je i kod nas i svuda u svetu. Za televiziju koja hoće da se probije i da za što kraće vreme stekne redovne gledaoce, jer je to suština uspešne televizije, jedna serija koja obično ima povezanost između epizoda garantuje da će onaj kome se ta serija dopadne bar pet sati nedeljno provesti uz taj kanal. Za poređenje, ako se pet puta nedeljno prave neke političke emisije ili tok šou, kakva je garancija da će isti broj gledalaca gledati svih pet emisija? Praktično nikakva, na stranu što sat proizvedenog programa košta mnogo više nego bilo koja strana jednočasovna serija. Naravno, suština je izabrati pravu seriju za pravi termin, a to je nauka za sebe. Takođe, ako je potrebno ,,prodrmati" gledalište, treba da se napravi ono što je Željko Mitrović svojevremeno nazivao ,,impact", a to je da se u jednom trenutku krene sa najmanje tri potencijalno jake, a pritom žanrovski različite serije, jer je tako mnogo sigurnije da će svako naći nešto što će pratiti redovno. Nedavno je jedna televizija, koja dotle nije bila poznata po izuzetnim serijama, kupila najbolju i najskuplju seriju na svetu, stavila na program i onda im nije bilo jasno zašto se to nije odrazilo na ukupnu gledanost televizije. Da su umesto nje stavili dobro izabrane tri serije, koje ukupno koštaju kao ova jedna, sigurno bi postigli mnogo veći uspeh sa dugoročnim efektom.

Civilizacijski nivo je, nažalost, skoro potpuno zanemaren na našim televizijama, pre svega zato što se kompletno gledalište ove zemlje svelo na jednu grupaciju koja predstavlja otprilike trećinu ukupnog stanovništva. Ostale dve trećine čine onu većinu koja kaže ,,ja nemam šta da gledam na televiziji" ili ,,da nije HRT-a i kablovskih kanala... itd". Jedna trećina, kojoj se povlađuje, vrlo je zadovoljna domaćim serijama, programima u stilu ,,Menjam ženu", ,,48 sata svadba", ,,Grand šou", filmovima sa Žan Klod Van Damom, Majkl Dudikovom, Don Dragon Vilsonom i sličnim filmskim siledžijama, ti isti gledaoci se šetaju između svoja dva omiljena kanala, dok dve trećine koje nemaju šta da gledaju kao da nikoga ne zanimaju, bez obzira na to što oni čine ogromnu većinu. Zašto je tako? Zato što ako bi se ponudio program koji bi zadovoljio dve trećine stanovništva koje ne zanimaju ovakvi sadržaji, ako bi se podigao civizacijski profil naših televizija, to bi vremenom značilo nestanak primitivizma na ekranima i prekid podilaženja manjini koja još uvek živi u neko doba koje je prošlo, jedino što oni ne žele da se pomire s tim. Naravno, ovo je mnogo širi problem i koreni leže izvan televizija.

*Kakva bi bila vaša generalna ocena filmskog i serijskog programa koji emituju ovdašnje televizije, počev od državne RTS, preko velikih privatnih stanica, pa sve do lokalnih televizijskih kuća?
Vrlo je nezahvalno biti iskren u odgovorima na ovakva pitanja, ali činjenica da većina stanovništva ove zemlje nema šta da gleda govori za sebe. Naravno, ovde je kumovala i potpuno nelogična podela nacionalnih frekvencija i istovremeno divljačko ukidanje BK, jedne od najkvalitetnijih, ako ne i najpopularnijih, televizija kod nas, teranje RTL-a, televizije koja bi sigurno bitno izmenila kvalitet ponude na ekranima, sve kao deo istog procesa čije rezultate sada vidimo.

Ne treba biti pametan pa zaključiti da je na svakoj televiziji ponuda, najblaže rečeno, neujednačena do ekstrema, na stranu što je potpuno ukinuto profilisanje po danima i terminima, koje je gledaocima uvek bilo od koristi. Vi danas i ako imate na nekoj televiziji odličan film, to ne znači da nećete već sutra, ali i prekosutra, na istom kanalu imati neku totalnu glupost. Oscilacije su ogromne i to kao da nikoga ne uzbuđuje.

Što se tiče stranog serijskog programa, ovde prvenstveno mislim na američke i engleske serije, u svetu ponuda nikada nije bila bolja i bukvalno svakog meseca se pojavljuje neka izuzetna nova serija. Ovo se naročito intenziviralo posle štrajka scenarista u Holivudu i opšte krize koja je zahvatila filmsku industriju. Ono što su nekada bili hit filmovi, to su sada serije, što za televiziju koja zna šta hoće predstavlja raj izobilja u ponudi, na stranu što su i najskuplje serije neuporedivo jeftinije od hit filmova. To što od toga skoro ništa ne dolazi do nas, problem je za sebe i podseća na sredinu devedesetih, kada se u doba sankcija nijedna televizija nije bavila serijama već piratisanjem filmova. Kvalitetne serije su se gomilale, pa je po okončanju sankcija na Pinku išla gomila vrhunskih serija: ,,Prijatelji", ,,Dosije Iks", ,,Sopranosi", ,,Simpsonovi", ,,E.R.", ,,Nikita", ,,Neš Bridžis", ,,Odeljenje za ubistva" itd. Tako će jednog dana sve dobre serije u kojima danas svet uživa doći i na naše ekrane, uveren sam u to.

*Koliko urednici filmskog programa u Srbiji, čak i ako pretpostavimo da se radi o vrhunski obrazovanim i kompetentnim ljudima, mogu da odgovore na zahteve koje pred njih postavlja profesija, imajući, naravno, u vidu državu u kojoj živimo i novac kojim mediji raspolažu?
Sve zavisi isključivo od njih samih. Oni prvo moraju da shvate da oni imaju prvenstvenu odgovornost prema gledaocima, a tek onda prema sistemu u kome rade, to je prvenstveni zahtev profesije. Gledaoca ne zanimaju razlozi zašto je emitovana deseta repriza nekog glupog filma, već očekuju da mu se ukaže poštovanje pružanjem jedne ozbiljne televizijske ponude. Država u kojoj živimo nije ni bolja ni gora od neke druge, a novca za medije ima i više nego što se na njih potroši u jednoj godini, pa je onda jedino pitanje ponude – kvalitetna ponuda, koja bi privukla nove gledaoce, bez problema bi mogla da generiše televiziji priliv novca. U ovoj državi postoji trećina stanovništva koja bi se najradije vratila u Miloševićevo vreme i dalje u pravcu 19. veka, a dve trećine hoće da postanu deo civilizovanog sveta bez granica – sve televizije se ulaguju ovim prvim, a ovi drugi se tretiraju kao da ne postoje, čak i po cenu da se zbog toga ostane bez ozbiljnog dela marketinškog kolača, pošto tu drugu grupaciju većinski čine urbani potrošači, koji su agencijama i oglašivačima najinteresantniji.

*Može li domaća kinematografija u ovom trenutku da odgovori na zahteve jedne ,,kvalitetne" televizije i ,,kvalitetnog" gledaoca?
Ako je generalno reč o domaćoj kinematografiji i onome što je pojam kvaliteta za modernu televiziju, onda tu dolazi do ozbiljnog razilaženja kada su stariji filmovi u pitanju, sa časnim i retkim izuzecima. Najveći deo toga je vreme progutalo i insistiranje da se to vrti u krug po televizijama pod izgovorom samoproglašenih ,,trajnih vrednosti" ostavlja još gori utisak.

Na drugoj strani, novi domaći filmovi su sve zanimljiviji za televiziju, pre svega zato što govore internacionalnim filmskim jezikom i naravno da mogu da zadovolje i najprohtevnijeg gledaoca. Ovde mislim na filmove Dejana Zečevića, pre svega ,,Četvrti čovek", filmove koje producira Laza Ristovski, ,,Šejtanov ratnik" je bio odličan, ,,Klopka" je remek-delo, a ,,Zona mrtvih" je prelomni film za utapanje u svetska stremljenja.

*Postoji li nešto u aktuelnoj domaćoj tv produkciji (kada su filmovi i serije u pitanju), što bi se moglo izdvojiti kao iole dobro, odnosno kao ono što bar u naznakama ne vređa inteligenciju jednog ,,prosečnog" gledaoca? Ili je, možda, problem upravo u tom ,,prosečnom" gledaocu i u opravdanju da ,,publika takav program sama traži"?
Teško je nešto izdvojiti, pošto je očigledno da se sve televizije takmiče u što prizemnijim sadržajima i praktično je jedina razlika u budžetima, odnosno, ko će angažovati bolje i skuplje glumce, scenariste i režisere da traće svoj raskošni talenat na projekte koji su podjednako uvredljivi za većinu stanovništva ove zemlje. Tu je, naravno, RTS u ogromnoj prednosti, pošto svakog meseca dobija ogromna sredstva od pretplate koja može da troši kako hoće i taj novac ne mora da se vrati preko marketinga niti preko podizanja nivoa praktično nepostojećih kulturnih sadržaja. Na ovaj način su cene produkcije domaćih serija toliko porasle da ostale, takozvane komercijalne televizije ne mogu da se takmiče sa RTS-om jer bi doživeli finansijski krah za mesec dana. Ovakvom nelojalnom konkurencijom ispada da je Javni Servis najbolja televizija, mada bi svaka druga televizija sa tolikim novcem mogla da napravi ne samo isto toliko gledan, nego i mnogo bolji program za sve gledaoce u ovoj zemlji, a ne samo za targetiranu ciljnu grupu.

*Kako, po vašem mišljenju, treba da izgleda program jedne dobre televizije, između ostalog, naravno, i filmski program, i postoji li takva televizija u našem medijskom prostoru? Drugim rečima, kako bi trebalo da izgleda televizija na kojoj biste i sami ovog momenta prihvatili angažman i u čiji biste koncept bez rezerve verovali?
Pre svega, to bi trebalo da bude televizija koja bi bila spremna da ponudi program koji bi zadovoljio i prohtevnog gledaoca, bez insistiranja na lažnom glamuru i podilaženju bilo kome. Naravno da bi me vodilo pre svega da se televizijska ponuda na našim ekranima popuni sa onim čega sada nema, pre svega sadržajima koji danas dominiraju u svetu, a sigurno bi bili prihvaćeni i kod nas kada bi ih neko ponudio gledalištu. I naravno, bez beskrajnog recikliranja i repriziranja onoga što je deo prošlosti i čije prisustvo se opravdava najotrcanijim alibijem: ,,Gledaoci to traže." Koji gledaoci? Gledaoci koji za drugo i ne znaju jer im niko to drugo i ne nudi.

*Za kraj, s obzirom na to da se filmom već dugo bavite na profesionalan način, da li još uvek možete nekom filmu lično da se prepustite, odnosno da li vam bar ponekad gledanje filma predstavlja i lično zadovoljstvo, a ne tek profesionalnu obavezu?
Ja teško mogu da razdvojim šta pratim zbog svog profesionalnog informisanja, a šta zato što očekujem da uživam u tome. Ipak, ja trenutno pratim oko 20 serija, koje se ne prikazuju kod nas, i praktično sve filmove, mada kod nekih ne gledam dalje od špice, ako je jasno o čemu je reč, a to je često tako. Vrlo mi se dopadaju nemački i skandinavski filmovi, na primer Der Baader Meinhof Komplex, Lat Den Ratte Komma In i Die Welle. Odličan je i francuski Martyrs. Naravno, ovo je moj lični ukus i verovatno da nijedan (osim Baader Meinhof Komplex) ne bih stavio u program, bez obzira na neosporan kvalitet.

http://www.e-novine.com/sr/intervju/clanak.php?id=25638

Istraživanje: Slaba ponuda domaćih kanala

Četiri nacionalne televizijske stanice, RTS 1, RTS 2, TV Pink i TV B92 gledaocima dnevno nude šest sati vesti i drugih informativnih emisija, 3,5 sati serija i filmova, 3,5 sati zabavnih emisija, dva sata reklama i sat sportskog programa, rezultati su istraživanja Novosadske novinarske škole.

Istraživač Instituta društvenih nauka Jovanka Matić predstavila je rezultate istraživanja koji su sprovedeni od 10. do 16. novembra 2008. godine, od šest sati ujutro do ponoći.

Matić je rekla da je po broju emisija programska ponuda velika, jer svaka od ove četiri televizije emituje 27 emisija, uključujući i reprize, tokom 18 sati.

Po sadržaju, programska ponuda je siromašna, rekla je ona, jer od 11 registrovanih vrsta programa, na sve četiri televizije preovlađuje pet vrsta - informativni, igrani, zabavni, oglasni i sportski program.

Kultura i umetnost su izrazito zanemarene oblasti programa, rekla je Matić, kao i dečiji program i obrazovni program.

Javni servis nudi raznovrsniji program nego komercijalne stanice, ali je RTS 1, zarad trke u rejtingu sa TV Pink i TV B92, prepustio drugom programu RTS ulogu javnog servisa i najveću raznovrsnost programa, ocenila je Matić.

Najsiromašniju ponudu ima TV Pink, pokazalo je istraživanje, jer ne postoji sportski program, obrazovni, niti kulturno-umetnički, dok je dečiji program zastupljen samo 31 minut nedeljno.

Matić je rekla da TV B92, osim pomenutih pet vrsta programa, ima obrazovne i dečije emisije, ali njihovo trajanje je kraće od oglasnog programa.

Prema njenim rečima, rezultati istraživanja su pokazali da se, kada je reč o programskoj raznovrsnosti programa izdvajaju tri celine - TV Pink kao izrazito komeracijalna televizija sa velikim oglasnim prostorom, RTS 2 sa funkcijom javnog servisa, dok su između njih RTS 1 i TV B92 sa sličnom ponudom.

Informativni program čini trećinu programske ponude, pa četiri stanice dnevno nude 19 emisija, igrani program čini petinu ukupne ponude sa 18 igranih emisija dnevno, dok zabavni program čini 20 emisija po jednom danu.

Kada je reč o dečijem programu, ocenila je Matić, crtani filmovi su najčešći sadržaj, dok su emisije napravljene specijalno za decu malobrojne, dok neke poput emisije TV Pink "City kids" i ne mogu biti svrstane u dečiji program.

Komercijalne televizijske stanice nemaju nikakvu formu kulturno-umetničkog programa, rekla je Matić, dok i javni servis zanemaruje ovaj žanr.

(FoNet)

Sad najvise gledam Foks i Avalu, bude solidnih filmova,sporta i raznih emisija
koje se meni dopadaju, recimo onaj serijal o alpinistima na Himalajima.
Volim emisije istrazivackog tipa, o egzoticnim krajevima, zivotinjama, istoriji,
emisije o istrazivanju ubistava i sl.
RTS, Pink, B92, to je meni sve isto sranje.
Alexdelarge : Hrt ti ne podleze jeftinom primitivizmu ? Ma bogati, jel ti gledas
uopste tu televiziju ? Jel ti primitivizam prenosenje Blajburske mise, emisija
povodom pobede Marije Serifovic pre koju godinu, u udarnom terminu, gde se
raspravljalo o srpskom lobiju i zaveri za njenu pobedu..  .
Mogu da ti nabrojim jos xy primera primitivizma i populizma s te tv.
B92 ima jasan civilizacijski koncept ? Nije li nas ta tv upoznala prva s velikim i
znacajnim zabavno kulturno obrazovnim programom, zvanim Veliki Brat ?
Da ne govorim o politickoj pristrasnosti, i svemu ostalom.
Cak su nam i filmski kanali dno. Na Sinemaniji i drugim, bar jedno deset puta u
zadnjih godinu dana su davali Strsljen, Ni na nebu ni na zemlji, Zaboravljene..

Pink je vasarska tv, ljuljaj udri do zore stil, Grand, Kursadzije, Menjam zenu..
Ja ne znam kako je to RTS javni servis, kojim putem i kako, mi koji ga placamo
mozemo uticati na njegovu sadrzinu ?

Quote from: tiha voda on 24-05-2009, 11:45:53

Alexdelarge : Hrt ti ne podleze jeftinom primitivizmu ? Ma bogati, jel ti gledas
uopste tu televiziju ? Jel ti primitivizam prenosenje Blajburske mise, emisija
povodom pobede Marije Serifovic pre koju godinu, u udarnom terminu, gde se
raspravljalo o srpskom lobiju i zaveri za njenu pobedu..  .

o cemu ti to? ja nista nisam rekao.

Quote from: tiha voda on 24-05-2009, 11:45:53

Pink je vasarska tv, ljuljaj udri do zore stil, Grand, Kursadzije, Menjam zenu..

uz kursadzije se smeje pola sr, je l' ti to hoces da kazes da ti se gadi sopstveni narod? da je tvoj smeh prefinjeniji i kvalitetniji? da si nesto izuzetno?

Pa u otvaranju ove teme, si naveo da HRT ne podleze jeftinom primitivizmu.
Bar stoj iza svojih reci. Naravno, komsijsko je uvek bolje, mogao si naci x boljih
televizija u svetu kao primer, a naveo si HRT koji je pandan RTS, i takodje ima iza sebe ratnohuskacku proslost devedesetih.
Mogu da mi se gade samo pojedinci, ne narod, a znam dosta ljudi koji ne gledaju ni
Grand ni Kursadzije, a ankete o milionima koji ih gledaju uzeo bi sa rezervom.
Naravno, ima dosta ljudi koji ih gledaju, ali neki dugo prate Pink i gledaju po inerciji.
Da im se ponudi nesto drugo na Pinku, mozda im te emisije ne bi bile vise zanimljive.
A takvih emisija je bilo i na tvojoj ozbiljno koncipiranoj B92- podseticu te na Velikog
Brata, i neke debilne serije iz susedstva koje su prikazivali.
Ako smatram da je nesto negativno kod mog naroda, a ima ga nijedan narod nije
bez mana, ja cu se boriti koliko je to u mojoj moci da ga promenim, a necu ga
mrzeti. Necu kao drugosrbijanci da se javim kod Olje Beckovic u emisiju, i kazem
e ja sad zbog onog popa napustam pravoslavnu veru. I sta onda ? Preci ce u
katolike ? Kad neki katolik siluje dete, onda ce se odreci i te vere ?
Problemi se resavaju, NE BEZI se od njih.

Blog ti je dobar, ideja je dobra, i tema vrlo savremena, samo se ne slazem sa tvojim
pogledom na neke televizije, a dozvolices to je moje pravo. Kao sto vidis nisam
zadrt da ne mogu i pohvaliti nekog ko ne misli kao ja.

Ексклузивни филмски програм на РТС-у

Филмски програм РТС-а до краја и ове и у прва три месеца следеће године, обележиће ексклузивни циклуси, и премијере атрактивних филмова и серија. Централно место ове јесени имаће "Дани немачког филма" које наша кућа реализује у сарадњи са Амбасадом Немачке у Београду.

Централно место ове јесени имаће Дани немачког филма који реализујемо у сарадњи са Амбасадом СР Немачке у Београду, речено је на данашњој прес конференцији Филмског програма РТС-а. Циклус траје од 6. до 13. новембра и обухвата седам рецентних немачких филмова, међу којима је и "Случај Бадер Мајнхоф", најуспешнији овогодишњи наслов немачке кинематографије.

У наредном периоду припремили смо и филмове Дејвида Кроненберга (од 16. новембра), зимски биоскоп (током јануара 2010), у сусрет Оскару (фебруар 2010) у оквиру кога ћемо, трећу годину заредом, као увертиру у директан пренос доделе награда Америчке академије за филм, емитовати неколико ранијих лауреата различитих жанрова и година производње.

После две деценије паузе, филмски програм обнавља некада традиционални циклус Фестових премијера (фебруар 2010) као и хронике ФЕСТ-а које ће свакодневно припремати и водити Сандра Перовић, а режирати Марко Новаковић. У првој половини 2010. очекује нас и циклус филмова Мајкла Мура.

Међу ексклузивним домаћим филмским премијерама (2009/2010) наћи ће се: ,,Свети Георгије убива аждаху" Срђана Драгојевића, ,,Медени месец" Горана Паскаљевића, ,,Чекај ме ја сигурно нећу доћи" Мирослава Момчиловића, ,,Београдски фантом" Јована Тодоровића и ,,Тамо и овде" Дарка Лунгулова.

Када је реч о премијерама страних филмова на програму ће се наћи ,,Breaking and entering" последњи филм Ентонија Мингеле, са Џадом Лоуом у главној улози, ,,Invincible" са Марком Валбергом, ,,Wild Hogs" са Џоном Траволтом, ,,Game Plan", ,,There Will Be Blood" са Данијелом Деј Луисом, ,,Момачко вече 2", ,,Читач" са Кејт Винслет, ,,Капитализам: љубавна прича" (у оквиру циклуса Мајкла Мура), ,,Милк" са Шоном Пеном (у оквиру циклуса Оскароваца), ,,Гомора" (у оквиру циклуса Фестових премијера), ,,Че" Стивена Содерберга, ,,Љубав у Барселони" Вудија Алена са Скарлет Јохансон, Пенелопе Крус и Хавијером Бардемом у главним улогама, ,,Тајсон" (документарни филм из 2008), ,,Marc Pease Expirience" са Беном Стилером, ,,Last Chance Harvey" са Дастином Хофманом и Емом Томсон у главним улогама, ,,The Limits of Control" Џима Џармуша, ,,Largo Vinch" са Микијем Манојловићем и Кристин Скот Томас, ,,Crossing Over" са Харисоном Фордом, ,,Браћа Блум" у коме главне улоге тумаче Рејчел Вајз и Ејдријен Броди, ,,Спалити после читања" браће Коен са Џорџом Клунијем и Бредом Питом, као и филм ,,A Serious Man", ,,Beauty Shop" са Квин Латифом и Енди Мекдауел, ,,Blast" са Винијем Џонсом, ,,Роки Балбоа" са Силвестром Сталонеом, ,,Пинк Пантер 2" са Стивом Мартином, ,,Валкира" са Томом Крузом и ,,Dan In Real Life" са Стивом Карелом.

Као и увек очекују нас занимљиве серијске премијере, између осталог и немачка високобуџерна мини серија ,,Будденброокс", нови наставци серијала ,,Поаро" снимљени 2009. године, акциони трилер ,,Castle", хорор трилер ,,Harper's Island", ситком ,,Gary Unmarried", ,,Green Green Grass" спин-оф верзију чувених ,,Мућки", ,,Burn Notice", ,,New Amsterdam" као и дечја хит-серија ,,Хана Монтана". Од добро познатих серија настављамо са новим сезонама: ,,Хотел Вавилон", ,,Торчвуд", ,,Тихи сведок", ,,Љубавнице", ,,Чистач", ,,Оперативци", ,,Преваранти", ,,Бекство из затвора", ,,Боунс", ,,Зовем се Ерл", ,,Бостонски адвокати", ,,Јединица", ,,Злочиначки умови", ,,Очајне домаћице", ,,Место злочина: Мајами, Њујорк, Лас Вегас".

Novogodišnji intervju... Aleksandar Tijanić, Generalni direktor Radio-televizije Srbije
Srbija po meri 1.000 'zlatnih Srba'!


Aleksandar Tijanić, generalni direktor RTS-a i jedan od najboljih srpskih novinara, u tradicionalnom, novogodišnjem intervjuu za Press govori o nemilosrdnom ratu na srpskom televizijskom tržištu, ali i o ekonomskim i političkim perspektivama Srbije....

Gde ste Vi, gospodine Aleksandre Tijaniću, bili u 2009?! Skoro da se niste oglašavali? Zlobnici tvrde da Vam je ponestalo hrabrosti...

- U pravu ste. Jedva sam sakupio nešto malo hrabrosti za polemiku sa Canetom, koji je najopasniji čovek na Balkanu, sa Biljanom Kovačević-Vučo, koja je najopasnija žena u Srbiji, i sa parlamentom oko direktnih TV prenosa. Priznajem, nije mnogo. Starost. Strah. Siromaštvo...

U 2010. godine ističe Vam mandat na RTS-u. Da li ćete ostati na Javnom servisu ili ćete preuzeti neku novu televiziju?

- Razmišljam isključivo kad moram, i to u samoodbrani. Mandat mi ističe tek u junu. Videću šta da radim u meri koja zavisi od mene i ponuda koje pristignu.

Šta mislite o ideji televizija Pink, B92 i dela štampanih medija, da se na RTS-u ukinu reklame?

- Svi koji traže ukidanje marketinga RTS - a to je ogromnih 40 procenata našeg ukupnog godišnjeg prihoda - zapravo traže ukidanje RTS-a! Ništa to neće pomoći papirnim medijima. Ali, Željko sa Pinka kupiće još jedan avion i još jednu jahtu za 15 miliona evra, koliko se nada da će oteti od RTS-a. Veran sa B92 planira da se sa naših 15 miliona evra izvuče iz krize. Nije sporno da su komercijalne stanice i novine u krizi i da im treba pomoći. Ali, ne mogu se spasavati vlasnici privatnih medija time što će se zadaviti Javni servis. Pink se možda i izvuče, ali B92 mora hitno da se proda ili će za četiri godine završiti u sastavu RTS-a kao jedan segment našeg programa.

Koliko ljudi u Srbiji plaća TV pretplatu i koliki je prihod Javnog servisa od pretplate?

- Procenat plaćanja pretplate je najsigurniji sonar za merenje dubine ekonomske krize u Srbiji. Građani danas plaćaju tačno polovinu moguće sume. U Beogradu i Vojvodini naplaćuje sa 65 procenata, a na jugu i istoku Srbije od dvadeset do trideset posto. Pretplata i marketing zajedno godišnje čine budžet RTS-a od oko 90 miliona evra. To nas ubraja među 20 najvećih srpskih kompanija.

Da li je u 2009. godini Javni servis prvi put izgubio bitku sa ,,rijaliti Srbijom", pre svega sa ,,Farmom" TV Pink?

- Duhovito. Prema zvaničnim podacima jedine licencirane agencije za merenje gledanosti, RTS je petu godinu zaredom ubedljivo nadmašio sve konkurente u svim segmentima i u svim žanrovima programa. Od deset najgledanijih emisija na svim srpskim televizijama, devet je sa RTS-a. Šampioni su serije ,,Ranjeni orao" i ,,Selo gori, a baba se češlja" sa fantastična 72 procenta gledanosti. Tek na šestom mestu, jedina emisija sa Pinka, jeste finale ,,Farme" sa 60 posto. Na listi deset najgledanijih sportskih prenosa svih deset je sa RTS-a. Pogledajte, na primer, informativni program. Naš Dnevnik je u proseku imao godišnji rejting od 17,2 i šer od 45. Dnevnik Pinka samo 7,3 i šer 19. Vesti B92 imaju rejting od 4,2 i šer od 12,4... Nadam se da sad razumete razloge zbog kojih komercijalne TV napadaju RTS.

Zašto je RTS-u i komercijalnim televizijama toliko važna gledanost?

- Bez gledanosti nema uticaja i nema marketinga. Ali, postoje dve vrste gledanosti. Uprkos kritikama, RTS je svoju gledanost napravio sopstvenim emisijama izbacujući iz programa španske serije, rijaliti-programe i folk muziku. Naše najgledanije emisije su Dnevnik, ,,Slagalica", ,,Jutarnji program", ,,Oko", ,,Beogradski program", ,,Upitnik", ,,Kvadratura kruga", ,,Sasvim prirodno", ,,Svedok".... Taj naš rezultat naterao je B92 da u potrazi za rejtingom prikazuje ,,Velikog brata" i time ozbiljno naruši sopstveni identitet. Pink je posebna priča, jer smo naterali tu televiziju da sedam sati dnevno prikazuje ,,Farmu", a uveče da slika nesrećnice koje odgovaraju na pitanja da li su doživljavale orgazam dok ih je otac silovao. Ovakav razvoj Pinkove koncepcije dovešće do brazilskog sindroma, gde je voditelj tamošnje televizije u potrazi za gledanošću naručivao ubistva i snimao ih skrivenom kamerom. Protiv toga Srbija nema odbrane i mislim da će sledeće godine Pink čitav program zasnivati na ,,Farmi".


Kažete da nikako ne biste prihvatili da vodite dnevne političke novine u Srbiji. Zbog čega?

- Sporost. Nepismenost publike. Nesposobnost novinara. Srbija ima samo deset sposobnih urednika i novinara u papirnim medijima.

U 2009. godini Srbija se suočila sa ekonomskom krizom u kojoj su političari opet bolje prošli od običnih građana, a kriza će, kako se najavljuje, biti nastavljena i u 2010. godini...

- Osećam da je krizi kraj. Ali, znam da nije. Sledeća godina je i za vlast i za opoziciju doba ,,Novog realizma". Naime, pre ili docnije, svaka politika sretne svoj umor. Reči više nisu moneta, jer opstaje nepremostivi ponor između ,,Hiljadu zlatnih Srba" - koji imaju sve što požele - i običnog sveta koji nema ništa. Ali se boji i za to ,,nešto". Naša deca će zauvek raditi za nadnicu za potomke ,,Hiljadu zlatnih Srba". Takva nemoć više proizvodi politički apsentizam i klonulost, nego bilo kakvu vrstu revolucije. Sledeća godina je vakuum; dole nemamo kud, a bez snage smo da krenemo naviše.

Da li će i kada ta ekonomska kriza prerasti u političku i izazvati vanredne izbore?

- Vrenje u društvu lakše nastaje kad život postaje bolji, ali nedovoljno brzo. Ili ne zahvata sve slojeve društva. Ako razmišljamo o izborima, pošteno je reći sledeće: svaki novi izbori u Srbiji predstavljaju pobedu nade nad iskustvom. Sami po sebi, izbori ne rešavaju ništa, jer je manevarski prostor svih politika u Srbiji jako sužen. U takvoj situaciji postoji opasnost da se čežnja za promenom vlasti optički prikazuje kao rezultat i napredak po sebi. Novi izbori, kad god da dođu, samo će precizno izmeriti veličinu jedne nove stranke.
slika

Na Vas su nekako najviše ljuti funkcioneri SNS-a jer smatraju da nisu dovoljno zastupljeni u programu RTS-a. Da li su oni u pravu i da li RTS namerno medijski sputava naprednjake?

- Slučajno znam da Nenad Lj. Stefanović, glavni i odgovorni urednik njuz-programa RTS-a, meri štopericom svaki sekund podele programa na vlast i opoziciju. Uostalom, rejting naprednjaka ne zavisi od toga ni šta rade, niti od broja njihovog pojavljivanja na RTS-u. Oni su još uvek u ugodnoj, verbalnoj zavetrini.

Kao neko ko vrlo dobro poznaje sve političare u Srbiju, kakvo je Vaše mišljenje o Tomislavu Nikoliću i kakvu političku budućnost predviđate njemu i njegovoj stranci?

- Šešelj je znao kakve su sposobnosti Nikolića kad ga je unapredio u radikala broj Dva. Sada Toma treba da pokaže koliko je spreman da bude broj Jedan. Nadam se da shvata da promeniti Srbiju i vladati Srbijom nisu iste stvari. Drugi njegov problem je njegovo kontroverzno biračko telo. S jedne strane, to su mlitavi radikali s istim konfekcijskim brojem. S druge, Srbi u večitoj potrazi za čovekom koji ima čarobni štapić da ih poštedi napora tranzicije. To je eksplozivni spoj frustracije i nade.

Da li je Tomislav Nikolić u pravu kad kaže da je politika predsednika Srbije i DS-a Borisa Tadića dobra, samo je problem što se ona ne sprovodi?


- Toma je izabrao najopasniju taktiku prema Demokratskoj stranci. On, praktično, tvrdi da je za građane Srbije svejedno da li glasaju za Borisa ili za njega. U situaciji kad postoji konsenzus oko pet krupnih nacionalnih pitanja, a u nedostatku velikih tema i manevarskih mogućnosti, Nikolić istura koeficijent pretpostavljene efikasnosti kao mamac za birače.

Znači, dvopartijski sistem u Srbiji?

- Dvopartijski sistem mi se činio dobrom idejom. Međutim, ortačka vladavina dve najveće stranke poništiće na osam godina svaki trag srpske opozicije. Time će potencijalni ortaci, umesto da se kontrolišu međusobno, napraviti ugodnu dugovečnu većinu koja će pod svoju kontrolu entuzijastički staviti ne samo državu već i društvo. Ali, možda će ih baš ta mogućnost približiti.

Delite li entuzijazam vlasti u vezi sa srpskim evropskim integracijama?

- A gde drugo da idemo? Greška je, međutim, što brbljivi ministri licitiraju godinom ulaska u Evropsku uniju. Naš je posao da Srbiju sredimo kao državu, da izvozno usmerimo našu ekonomiju, da pobedimo u ratu sa korupcijom, da pružimo svakom talentovanom potomku šansu da uspe u ovoj zemlji. Ulazak u porodicu evropskih nacija formalna je potvrda da je naša Srbija ozbiljna država. Samo članstvo je, bez unutrašnje ozbiljnosti, čaplinovski model bugarskog evropeizma.

Kosovski ultimatum
Koliko je, prema Vašem mišljenju, realna politika ,,i Evropa i Kosovo"?!
- Verujem da ćemo biti izloženi nekoj vrsti ultimatuma tipa: ,,Ili-ili". Ne isključujem da Srbija jedinstveno odbaci ultimatum da se za nagradu, zauvek i neopozivo, odrekne celog Kosmeta. Kad se jednom naruši princip međunarodnog prava, sve je moguće. Kakvi su to principi na delu kad se na liniji Kipar-Priština-Beograd-Sarajevo primenjuju tri principa i pet politika?! Ali, videćemo odluku Međunarodnog suda i potom - hoće li Srbiji biti dozvoljeno da trijumfuje ili da časno remizira. Više od toga je utopija.

Tadićeva ,,kokoška u loncu"
Kakvo je Vaše mišljenje o politici koju sprovodi predsednik Boris Tadić?
- Tadić, na mnogo načina, predstavlja uzemljenje za srpsku naciju. On je obezbeđenje od šokovitih, masovnih strujnih udara. Politikom ,,korak po korak", ne prelazeći nosivost Srba, jasno je definisao orijentaciju države. Njegov je problem što - u vremenu kada je od političara postao državnik - ova godina, kao godina spoljne politike, prelazi u 2010, koja će predstavljati dominantno godinu unutrašnjepolitičkih pitanja. Spektakularno je njegovo približavanje sa Vašingtonom. Ulaznicu je predstavljala politika mira u regionu, ali i politika rata sa mafijom i međunarodnim narko-kartelom. Tačno je da gazi Amerikance po cipelema kad je u pitanju Kosmet, ali je tačno i da uživa status glavnog regionalnog igrača u očima Evrope i Amerike. Upućeni kažu da je to igra sa ulogom njegove glave. No, njegova će pozicija sledeće godine zavisiti od toga hoće li uspeti da stavi ,,kokošku u lonac" svakom srpskom domaćinstvu.

Grand sa Pinka prešao na Fox

Televizija Pink izdala saopštenje da je "prekinula svaku saradnju sa Grand produkcijom, ne želeći da podlegne pritiscima i da nastavi poslovanje na način koji nije primeren".

Uređivački kolegijum televizije Pink saopštio je da je prekinuo saradnju sa "Grand produkcijom" i da nijedna emisija te produkcije neće biti zastupljena u novoj programskoj šemi televizije. "Blic" piše da će se zabavne emisije ove produkcijske kuće ubuduće prikazivati na televiziji Fox.

U saopštenju televizije Pink povodom prekida saradnje sa "Grand produkcijom" se ističe da je TV Pink "odavno prerasla potrebu za eksternim produkcijama i kooprodukcijskim aranžmanima, jer se tokom svih ovih godina razvila u najsnažniju televizijsku stanicu jugoistočne Evrope, sposobnu da i najsloženije projekte u potpunosti proizvede oslanjajući se isključivo na sopstvene kapacitete i zaposlene stručnjake".

Ovakve poslovne aranžmane sa "Grand produkcijom" televizija je nastavljala zbog poslovnih uspeha koji nisu izostajali i zbog želje da održi dobre odnose prema eksternim produkcijama, koje su godinama u toj televiziji pronalazile šansu za svoje poslovanje, navedeno je u saopštenju.

"Kako je to 'Grand produkcija' zaboravila i kako su pregovori o novoj sezoni izašli iz okvira korektnosti poslovanja dugogodišnjih partnera i dotakli politiku ucenjivanja i nerealnih postavki, TV Pink je prekinula svaku saradnju sa tom produkcijom, ne želeći da podlegne pritiscima i da nastavi poslovanje na način koji nije primeren", navodi se u saopštenju.

Uređivački kolegijum televizije "Pink" je naveo da je saradnja prekinuta posle decenije saradnje i poslovanja sa "Grand produkcijom" i očekivanja da će biti nastavljena na dogovornoj osnovi, kao okviru zdravog poslovanja dugogodišnjih partnera.

Pregovori o prelasku sa televizije Pink na Fox su trajali nekoliko dana, a Foks je, piše "Blic" upravi Granda ponudio više novca nego vlasnik RTV Pink Željko Mitrović.

(MONDO)

Brena i Saša Popović dobili 15 miliona evra

Vladimir Đurić Đura | 03. 08. 2010. - 20:00h | Komentara: 47

Bogati grčki biznismen, vlasnik ,,Foksa" Minos Kirjaku ponudio je pravo malo bogatstvo za emisije ,,Grand produkcije" koje su se do sada emitovale na ,,Pinku". Danima su trajali pregovori Željka Mitrovića i Saše Popovića oko ostanka na ,,Pinku", a kada su pregovori propali, Popović je prihvatio ponudu koja se ne odbija - petnaest miliona evra za tri sezone.

http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/201280/Brena-i-Sasa-Popovic-dobili-15-miliona-evra

Šta će mu Lepa Brena, sa'će on sa Anđelinom Džoli.

ghoul na facebooku sjajno prokomentarisao vest:

"ovo je isto ko kad je boban banovao ghoula sa sagite!"

Ne znam koliko je sjajno porediti se sa Grandom, al' ako voli covek...

Poređenje je sjajno!

Mada, grand i pink su se ubrzo pomirili, za razliku od Bobana i Ghoula.

Jebga, nit Boban ima tolko para, nit ghoul (ipak) tako peva.

Aj što ne peva ko grandovci, nego što i manje horora proizvodi.

RTS: Podvala "Prve televizije" je posao za Savet RRA

"RTS se oštro suprotstavlja tumačenjima da je čin hajdučije 'Prve televizije' i njeno neskriveno demonstriranje medijskog neokolonijalizma, jednostavni sukob dve medijske kuće oko pitanja da li je bolje emitovati snimak ili direktan prenos koncerta Zdravka Čolića", piše u saopštenju RTS-a povodom toga što je "Prva televizija" 25. juna, dok je na RTS-u prenošen koncert Zdravka Čolića na Ušću, emitovala snimak starog koncerta Čolića u Sarajevu.


"Daleko od toga. Ovo je prvi, veoma bitan sukob u srpskoj medijskoj budućnosti. Ovo je legalizacija najozbiljnijeg medijskog srpskog pitanja, koliko će u budućnosti preostati srpskih medija, kakvi će oni biti i ko će tumačiti i kako naše živote?

Otvoreno je pitanje, s toga, da li smo, kao društvo, kao građani i kao država, nečijim odlukama unutar Srbije osuđeni da budemo medijska kolonija? Ko je taj srpski političar ili koji su to moćni ljudi koji kažu strancima: radite šta hoćete, kupujte za sve pare, menjajte suštinu postojećih a otkupljenih televizija, ne obazirite se na zakone i evropska pravila, ukidajte Javnom servisu pravo na marketing, zakonsko pravo na pretplatu, pravo na gledanost i uticaj.



Nisu problem stranci i njihova ulaganja

Da se odmah razumemo, nisu stranci i njihova ulaganja bilo kakav problem. Problem nastaje kada neki stranci - verujući da su obučeni u skafander oktroisane nedodirljivosti - demonstriraju oslobođenost od srpskih zakona, dobrih poslovnih običaja, evropske fer tržišne utakmice i standardne normalnosti.

Dakle, bogata, moćna komercijalna televizija sa dve nacionalne frekvencije, zaštićena kao ,,beli medved" , od postojećih 365 dana u godini i od 24 sata na raspolaganju, izabrala je baš isti dan i isti sat da pusti stari snimak Čolića iz Sarajeva - gle, frapantne slučajnosti, baš kada je RTS najavio prenos beogradskog Čolićevog koncerta?! Ništa strašno, rekli bi naivci. U pitanju je samo nedostatak mašte da se pronađe neki drugi dan u godini i neki drugi sat u tom danu.

Možda! Ali kada tajming emitovanog snimka ukrstite sa činjenicom da nijednom rečju, nijednom najavom, nijednim grafičkom ili pisanim objašnjenjem ,,Prva televizija" nije obavestila svoje gledaoce da im - pod navodnim ,,ekskluzivno" i ,,poslastica za gledaoce" podvaljuje stari snimak sa Koševa, tada stvari izgledaju manje naivno, ali više nego proračunato.

Potez nezabeležen u medijskoj istoriji Evrope

Umesto izvinjenja RTS-u, zbog poteza kakav nije zabeležen u medijskoj istoriji Evrope, očigledno bogata grčko-tursko-nemačka koalicija saopštenjem nekog anonimusa, koji u profesiji ima dva imena a nijedno prezime - kreće u nesmiljeni napad na postojanje Javnog servisa Srbije, ukida formulu Lorda osnivača Bi-Bi-Sija, po kojoj javni servisi moraju da budu gledani, inače čemu služe, a svoju ulogu ostvaruju kroz večnu jednačinu: informisati, zabaviti i poučiti; prezrivo se odnoseći prema evropskim propisima po kojima je svaka država u obavezi da svojim javnim servisima obezbedi ,,stabilan i dovoljan izvor finansiranja".

Umesto skrušenog izvinjenja, stigle su obmane, uvrede i neistine. Vrhunac licemerja predstavlja navodna briga za pretplatu, tržišnu utakmicu i briga o interesima građana, kojima su, da ne zaboravimo, autori saopštenja samo dan ranije probali da podvale buđavi koncert umesto direktnog prenosa.

Moćna komercijalna TV ne želi RTS kao najgledaniju srpsku televiziju


Tako smo došli do suštine spora. Moćna, zaštićena komercijalna televizija, ne želi RTS kao najgledaniju i najuticajniju srpsku televiziju i vapije pred svojim zaštitnicima - a moguće i svojim partnerima - da se Javnom servisu oduzme pravo na marketing. Time se 25 miliona evra našeg godišnjeg prihoda, od čega finansiramo kupovinu sporta i ove vrste koncerata, deli na jadne, osiromašene vlasnike televizija i njihove partnere. Baš toliko nedostaje svima pa da zaokruže po milijardu evra kapitala. Uostalom, šta će Srbima srpski javni servis, šta je to i kakva su to interesovanja građana koja ne bi mogle da zadovolje i komercijalne televizije.

Eto, recimo, piše u saopštenju Numeričke televizije da je Jednog dana, onomad, za razliku od 364 dana, u jednom terminu između dve turske serije, emisija njihovih Vesti bila gledanija od Vesti RTS-a. Aferim, bre, Aga beže, za taj jedan pogodak koji se u Srbiji krsti ,,efektom ćorave koke".



Srbija zna o čemu se ovde radi


Okončajmo ovu bruku. Čemu inače služe fakti. Niko sa RTS nije zvao nikoga sa ,,Prve" povodom, tada, tek prestojećeg skandala. Poslata je samo poruka da je postupak nekolegijalan, ali da ćemo umeti da izvučemo pouku iz njihovog akta. Potom je direktor ,,Prve" sedativno zvao nešeg direktora, onda poslao još dve hašiš poruke koje nisu naišle na razumevanje ove strane dovoljno za razgovor bilo kakve vrste.


Naravno, Srbija vidi, zna o čemu se ovde radi i, sudeći po broju gledalaca lažnog i pravog koncerta, prozrela je podvalu autora svega što se dogodilo. Baš zbog toga, razrešenje nije posao dvojice direktora, već je posao Saveta RRA, za nadležne srpske sudove, udruženja novinara i evropske institucije. Obratićemo se njima. Sa samo jednim pitanjem: u kojoj je evropskoj zemlji moguć ovakav postupak unutar regulisane tržišne utakmice? Koja evropska televizija ne bi izgubila licencu uhvaćena u pokušaju da svojim gledaocima, na nacionalnoj frekvenciji, podvali stari koncert za novi i direktan prenos. Sačekaćemo odgovor. Ako nam se, u međuvremenu, jave zaštitnici vlasnika i direktora ,,Prve", objavićemo i njihova mišljenja. Dok smo još ,,naši".


Služba za odnose s javnošću RTS
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/262504/RTS-Podvala-Prve-televizije-je-posao-za-Savet-RRA

Glumac Lane Gutović nakon saopštenja RTS-a u kojem se otkriva iznos honorara koji je dobijao, odnosno tražio po epizodi serije "Bela lađa", rekao da sada ne bi reprizirao ulogu ni za veće pare.

"Više ne bih pristao na tu sumu, sada bih tražio mnogo veću svotu", rekao je "Srećko Šojić" za "Blic".

Uoči snimanja novih deset epizoda serije "Bela lađa" Siniše Pavića, RTS je izdao saopštenje u kojem je navedeno da televizija i glumac nisu uspeli da postignu dogovor oko honorara, zbog čega je saradnja prekinuta.
Milan Lane Gutović je postavio uslove koje je RTS protumačio kao ucenu nakon čega je usledelo saopštenje u kojem je objavljen i iznos sume o kojoj se pregovaralo (sedam hiljada evra po epizodi).

Sada je "Srećko", u svom maniru, rekao "Blicu" da je i do sada svoje honorare morao producentima da saopštava kao presudu, tako da sada ne bi pristao da radi ni za tih sedam hiljada.

" Bez obzira na gladnu decu Bijafre, siromašne radnike u ugljenokopima, beskućnike Pariza i na činjenicu da u RTS-u nisu dobili plate, ne bih igrao pod uslovima koji već nisu prihvaćeni, ali bih sada igrao samo po još većoj ceni od one u prošlom ponuđenom ugovoru koji su već odbili da potpišu. I do sada sam visinu svojih honorara izricao kao presudu, a ne razlog za pogađanje, pa pošto mi je to već polazilo za rukom, nisam blesav da u tome nešto menjam ", rekao je Gutović.

Glumac dodaje da visinu svojih honorara određuje sam.

" To činim bezobzirno iz ličnog koristoljublja i saopštavam visinu honorara mojim žrtvama sa kojima potpisujem ugovore samo u prisustvu kardiologa i psihijatra. Ako me jednoga trenutka bude ganula sudbina sirotih radnika RTS-a i ako me bude ophrvalo samopokajanje, šibaću se špagetima i ići u krevet bez večere ".

Umesto legendarnog Šojića, u "Beloj lađi" ćemo nadalje gledati "Ujku", Branimira Brstinu.

(MONDO)

 

Odgovor Tijaniću koji ,,Vreme" nije htelo da objavi
Smeša buke i besa

Povodom izveštaja o medijima u Srbiji koji je uradio Savet za borbu protiv korupcije, nedeljnik ,,Vreme" objavio je seriju tekstova, između kojih i autorski rad Aleksandra Tijanića, direktora RTS. Budući da je Tijanić u svom uratku nekoliko puta pomenuo članove Ujedinjenih televizijskih eksperata, nedeljniku ,,Vreme" se sa svojim odgovorom javio Bojan Bosiljčić, predsednik UTE; međutim, glavni i odgovorni urednik ,,Vremena" Dragoljub Žarković odbio je da tekst objavi. Redakcija e-novina prenosi ovu polemiku: u celini objavljujemo Tijanićevo i Bosiljčićevo pismo, uvereni da su činjenice koje se u njima iznose od relevantnog javnog interesa

ALEKSANDAR TIJANIĆ PIŠE LISTU ,,VREME":

Moje neprijateljstvo prema Verici Barać je platonsko. Nikada joj ne bih naudio. Međutim, odnos Predsednice Saveta za borbu protiv korupcije prema meni i RTS-u, instituciji koju vodim, sadrži elemente aktivnog neprijateljstva.

Da se odmah razumemo, rad njenog Saveta je od izuzetne važnosti za normalnost Srbije. Pod uslovom da ona sama taj rad shvata kao smrtno ozbiljan. Gde je onda koren našeg tradicionalnog nesporazuma? Ako krenemo od Srbije, zemlje na beskrajnom lečenju, na večitoj terapiji, na neprekidnom bolovanju od sebe same, razmotrimo korupciju kao epidemiju nacionalnih razmera. Suštinski, nadam se da Verica prihvata moju definiciju korupcije kao duboko emotivnog odnosa dve osobe u grozničavoj potrazi za obostranom korišću. Razlike nastaju njenim verovanjem da su mediji autohtono korumpirani, generalno krivi, te da ovu tešku optužbu gotovo ne treba dokazivati.

Nije esnafska tajna koji televizijski novinar, sa obaveznim izrazom lica punim prezira prema samom sebi, radi za jednog opasnog "krojača" sa poternice. Još je poznatiji tragični slučaj seniorskog novinara, ljubitelja "operativnog rada na terenu", koji je promenio sopstveni stav, svoje pisanje i svoj lični odnos prema pomenutom "krojaču" i njegovoj zalizanoj "bebi". Osnovna je pretpostavka da je uzrok nagle promene dvojice pomenutih feničanskog porekla: novac. Ali tih slučajeva nema u Izveštaju Saveta kojim rukovodi Verica. Ali ima dosta štampanih stranica vezanih za rad medijskog Javnog servisa Srbije i mene kao generalnog direktora sa sedmogodišnjim stažom.

Daleko od toga da sam ja bezgrešan. Baš zato i meni i RTS-u treba da "sudi" osoba manje grešna. No, kako ta pretpostavljena bezgrešnost izgleda u praksi? Sedam godina zaposleni u RTS-u drže prvo mesto u poverenju i gledanosti među elektronskim medijima. To je postignuto u hroničnoj nestašici novca, neprekidnom padu pretplate, koja je došla do granice od četrdeset procenata. Reklo bi se, besmislene i nedovoljne veličine. Svaki evropski javni servis počiva na dogovoru sa državom. Ona obezbeđuje dovoljan i stabilan izvor finansiranja; javni servis program koji zadovoljava standarde. No, umesto budžeta od sto miliona evra, RTS iz godine u godinu ima sve manje pa smo došli do 75 miliona što je nedovoljno za održavanje Javnog servisa.

Da situacija bude teža, ruža vetrova koja duva na četiri hiljade zaposlenih u RTS-u predstavlja katalog zahteva da se loša društvena situacija čini boljom, da se veoma teška situacija čini tragičnom, da se jedni čuvaju na vlasti, drugi dovedu na vlast, da se agencije koje otkupljuju marketinški prostor – uobičajena praksa u celom svetu – odbiju, jer su njihovi vlasnici aktivisti jedne političke stranke, da se udovolji višku patriotizma, da se propagira biblija globalizma, da se ne bude toliko gledan, da sva tri programa u svakom trenutku odgovaraju ukusu svih društvenih grupa, pojedinaca ili organizacija.

Konkretno. U poslednjem Izveštaju Saveta, gospođa Barać u potpunosti citira zbirku kleveta, neistina, komičnih anegdota, šarlatanskih tvrdnji koje, skrivajući se iza opštih interesa, sakuplja, distribuira i deli grupa nesrećnika koja sebe naziva "ekspertima". Ta grupa hiperaktivnih anonimusa, budući da su uglavnom radili na RTS-u, zakonski nedozvoljeno skupljaju detalje o ugovorima, radu i stanju u RTS-u, tumače ih na svoj način i potom za takva tumačenja traže neuspešno podršku među političkim strankama, institucijama, Fakultetu političkih nauka, sindikatima, agencijama... Jedino gde su naišli na topao prijem je pomenuti Savet.

Mada znaju da su aktivisti "eksperata" tuženi sudu, mada znaju da nijedno njihovo tumačenje nije potkrepljeno bilo kakvim sudskim rešenjem, postupkom u tužilaštvu ili zaključkom bilo kojeg tela koje brine o zakonitom radu. Savet je njihove humoroidne tvrdnje o korupciji primio kao "ozbiljne indicije" i kompletno ih uvrstio u svoj tekst Izveštaja. Mehanizam je jednostavan. Vi ste frustrirani, neostvareni, nedokazani ili na granici paranoidnog. Prvo zatražite od RTS-a, u skladu sa evropskom praksom, detalje ugovora za koji ste zainteresovani. Ako vam RTS odgovori da su svi ugovori Javnog servisa dostupni javnosti ili zainteresovanim licima, ali da se detalji ugovora ne smeju publikovati, onda se traži podrška poverenika za dostupnost informacija od javnog značaja. Kad RTS zatraži pisanu garanciju od poverenika ili Saveta da podaci koji predstavljaju poslovnu tajnu ili cifre koje mogu da nanesu nenadoknadivu poslovnu štetu neće biti objavljene, ćutanje je odgovor RTS-u.

Znači, ispod kišobrana "opšteg interesa" traži se poslovno uništenje RTS-a. Umesto da dođu predstavnici ovlašćenih agencija i saveta, da uvidom u poslovne papire i ugovore sagledaju poslovanje i zakonitost, traži se objavljivanje svih ugovora koji se odnose na suštinu onoga što se naziva biznisom. Cene fudbalskih utakmica, koliko RTS plaća košarkaške utakmice, koliko košta svetsko fudbalsko prvenstvo, koliko košta minut serije domaće proizvodnje... Naravno da su svi papiri RTS-a dostupni nadležnim institucijama. Još naravnije, objavljivanje brojeva značilo bi poslovni krah RTS-a. Koji bi prodavac ubuduće išao ispod cene koja je objavljena u javnosti. Kako bi u budućnosti RTS trgovao? Kako bi očuvao poslovnost?

Ovo je pitanje na koje ćemo odgovor potražiti od sudova, koji treba da nas zaštite od pogrešnog tumačenja društvenog interesa. Nije tačno da je propast RTS-a društveni interes. Nije tačno da je RTS, kako se navodi u vašem Izveštaju o pritiscima i kontroli medija u Srbiji, instrument vlasti. Tako se pišu politički pamfleti i televizijske kritike, ali nikada izveštaji saveta od krucijalne važnosti za medije, javno mnjenje i srpsko društvo. Vaše reči moraju biti odmerene, objektivne, proverene, tačne. One odjekuju po svim ambasadama, međunarodnim centrima moći, domaćim institucijama i neformalnim omekšivačima srpskog javnog mnjenja.

Jedno je borba protiv korupcije, koja uživa svu podršku RTS-a. Drugo su lomače, hajke i makartizam.

BOJAN BOSILJČIĆ PIŠE NEDELJNIKU ,,VREME":

U iznimno interesantnom tekstu pod naslovom  ,,Đilas, Šaper, direktori, vlasnici i urednici" (koji je, doduše, znatno manji po obimu od antrfilea koji ga začinjavaju, a koje potpisuju kolege novinari prozvani izveštajem g-đe Verice Barać o stanju u ovdašnjim medijima) za potpisnika ovih redova još iznimnije interesantno bilo je pročitati istup direktora Javnog radio TV servisa Srbije Aleksandra Tijanića. Stoga što je pomenuti istup bio tragikomična smeša buke i besa jednog u suštini nemoćnog čoveka kome je celoživotna preokupacija bilo da dokaže – upravo suprotno. A i stoga što je potpisnik ovih redova predsednik Skupštine tog udruženja  koje direktor naziva ,,humoroidima" a koje je, gle čuda, i pored oštre Direktorove zabrane na takvo šta, uspelo da zainteresuje predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije svojim nalazima o dugogodišnjim (pa, da budemo precizni: sedmogodišnjim) finansijsko-programskim nepodopštinama jednog umišljenog, a nestručnog i neznalačkog menadžmenta, kome je na čelu pomenuti Direktor. Udruženje se zove Ujedinjeni televizijski eksperti (UTE), a visoko stručni Direktor mu zamera to što su njegovi članovi ,,svi ostali bez posla na RTS-u". Čudna mi čuda. Ostati bez posla u firmi koju vodi takav Direktor, sa takvim ,,stručnim" timom.

Da razjasnimo, dakle, tu dilemu stručnosti: Direktor Javnog servisa je takav znalac televizije koji, avaj, nikada nije napravio nijedan tv prilog, o emisiji ili ne daj bože seriji da ne govorimo. (Onomad, kad je pravio neke priloge za Redakciju za kulturu, na čijem je čelu, kasnije, do otkaza bio potpisnik ovih redova, tadašnja urednica Zora Korać nije mu davala da uđe u redakciju nego je tekstove pisao na klupi u tašmajdanskom parku. A prilozi mu nikad nisu ni objavljeni).

Dolepotpisani ,,humoroid" je, pak, u toj redakciji bio dugogodišnji urednik čije su emisije zastupale ovu zemlju na nekoliko međunarodnih festivala. A otkaz je dobio kad je u novinama za Direktora izjavio da mu ,,devojčice kojima je glavni adut pupak istrčavaju u udarne termine, a kultura je oterana u duboke noćne sate". Istovetna situacija traje i danas. Samo su sati još kasniji. Toliko o stručnosti.

Stvar sa mučenim Javnim servisom je, naime, u tome, što se, kao i poslovični krčag, ta skalamerija bliži svojim poslednjim metrima puta. A na kraju svakog krčagovog puta, znamo to – sledi razbijanje. Direktor, naime, dobro zna da je snaga tog preduzeća kom on stoji na čelu isisana njegovim pametnim rukovođenjem, i da tu više nema šta da traži. Pa je malo ljut. A i nervozan. Ali činjenice su neumoljive:

* Neumoljiva je činjenica da su direktorovi interesi veoma neprincipijelno isprepleteni sa interesima članova Upravnog odbora, da mu je jedan član (Dušan Stokanović) autor petominutne emisije ,,Verski kalendar" za koju dobija, na ime sopstvene tv produkcije, ogromne iznose u evrima, iako se nijedan sekund te serije ne snima, nego se slika sastoji isključivo iz materijala sa arhivskih traka koje leže u Dokumentaciji RTS-a.

* Neumoljiva je činjenica da je drugi član Upravnog odbora (Predrag Marković) autor mnogih kvizova i supervizor ostalih kvizova, a da te kreativne usluge obilato naplaćuje preko preduzeća – sopstvenog oca.

* Neumoljiva je činjenica da je veliki znalac televizije, naš veleumni Direktor, od Zdravka Šotre dobio sinopsis ,,Ranjenog orla" da bude urađen u produkciji RTS-a, jer Zdravko Šotra ni ne ume drugačije da razmišlja, kao doajen te kuće. Veleumni direktor je, međutim, rekao: ,,Koga to zanima". Nakon toga je Šotra to ponudio privatnoj firmi ,,Košutnjak filmu" koji je seriju snimio i naplatio je RTS-u – DVOSTRUKO. Ostalo je istorija. Istorija rekordne gledanosti. I rekordne cene. (Posle si, kao veliki znalac, od Šotre zadihano tražio još, još i još, pa je ovaj morao da isfabrikuje još dve serije, plaćene, takođe dvostruko, u privatnoj produkciji.) A sve to u kući koja je decenijama sama snimala sve svoje serije (,,Građani sela Luga", Ljubav na seoski način", ,,Više od igre" ,,Pozorište u kući", ,,Otpisani", ,,Vuk Karadžić", ,,Vruć vetar". Direktore, da li još da ređam? Da ti ne bude muka?)

* Neumoljiva je činjenica da ,,siromašni novinar" Tijanić (njegova formulacija) kad slupa jednog volvoa terenca (na čijem vozačkom sedištu, uzgred, ima našivenu futrolu za pištolj), nekoliko dana kasnije na svoje mesto u Takovskoj parkira istovetni džip. Osiguranje, reći ćete? Naravno; ali svi znamo koliko je osiguranju potrebno da isplati sumu kasko osiguranog automobila. Mnogo više od nekoliko dana.

* Neumoljiva je činjenica da direktor programa RTS-a Vladan Čkrkić izlazi jednog dana iz Televizije kad tamo - upravo pristigla nova novcijata reportažna kola, dar Evropske unije, a znalac Čkrkić (sve znalac do znalca), pita: "Ko je parkirao hladnjaču ispred Televizije?!".

Iza kampanje koja je od strane direktora pokrenuta u javnosti, a u kojoj je glavni argument infantilna tvrdnja o najvećoj gledanosti, krije se, naime, sledeći naum: da se, pored pretplate (koja razumljivo opada) od države dobiju nedostajuće pare, e da bi se direktoru i njegovima i dalje isplatilo da šefuju Javnim servisom. Što će, koliko je poznato potpisniku ovih redova, biti jedinstveni presedan u evropskoj praksi, da Javni servis biva DVAPUT finansiran od strane poreskih obveznika: preko pretplate i iz budžeta. Koliko, Direktore, treba da platimo? Može li još jedan džip, i da li bi se zadovoljio polovnim? Da dodamo i pečeno prase? Reci, napokon, Direktore, šta je to što će te zadovoljiti, pa da znamo kako da se postavimo prema Televiziji ,,koja pripada nama"?

Tako, dakle, stoje te stvari: direktorska veleumnost ne može da podnese argument protiv sebe, jer tako funkcioniše svaka samoproklamovana veleumnost: ja sam u pravu zato što – ja tako kažem. Ali stvarnost, veleumni Direktore, ne funkcioniše tako. Stvarnost funkcioniše po principu krčaga koji se obavezno lomi. Nekada i o nečiju glavu. Pa bila ona i veleumna.

Direktor koji je 5. oktobra 2000. dok je RTS goreo pio viski u Crnoj Gori, a pio ga je i 12. marta 2003, znajući da sad, posle Đinđićeve smrti (,,Ako Đinđić preživi, Srbija neće") napokon dolazi njegovo vreme, sada, dakle, polako shvata da je, sa praznom kasom, uništenom njegovim pametnim gazdovanjem, to vreme nepovratno prošlo i da dolazi vreme naplate. Ko zna šta još sve možemo očekivati od njega, kakve sve akrobacije da se dokaže da je borba protiv korupcije sve samo ne postavljanje njegove odgovornosti, krivične, moralne, profesionalne.

Na kraju, Direktore, nadam se iskreno da ćeš me posle ovog pisma koje će Vreme jakako objaviti, tužiti. Za klevetu, umanjenje direktorskog dostojanstva, duševni bol, bilo šta. (Nemoj da bude kao prošli put kad je Dnevnik objavio da su Ujedinjeni televizijski eksperti tuženi za klevetu, kad ono – tužbe nigde.) Ozbiljno, direktore, Dnevnik nije šala. Uzgred, kod one gledanosti kojom toliko mašeš: pa Dnevnik, i uopšte RTS, su UVEK bili najgledanija emisija/stanica. Dnevnik je bio najgledaniji čak i u zimu 96/97 kad ga je toliko ljudo bojkotovalo lupajući u šerpe! To je, jednostavno tako sa gledanošću: gledalački mehanizmi baždareni decenijama ne menjaju se tako lako. Ništa ti, i tvoj veleumni tim, niste tu unapredili. Samo ste ,,Ranjenog orla" platili dvaput skuplje.

I još nešto: molim te da opet, kao onomad u Danasu, citiraš moje pismo tebi, posle otkaza kog sam imao čast da primim i odem sa tvog RTS-a, i da kao tada, isečeš moje rečenice baš na mestu kad one tako tragično po tebe menjaju smisao. Molim te ponovi taj glamurozni polemički potez, jer će Vreme, kad je već, jakako, objavilo ovaj tekst, sigurno uraditi ono što onomad nisu uradili mučeni Danasovci, a to je da objavi integralne rečenice koje si ti tako veleumno isekao. Pa da se narod napokon malo zdravo nasmeje, a da za to napokon bude zaslužan Direktor Javnog servisa. Ovako samo plačemo od muke. I gledaoci, i tvoji zaposleni.

http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/55908-Smea-buke-besa.html

da ne smaram na drugoj temi, evo nove Tijanićeve izjave

Економска криза је учинила своје и Јавни сервис који је 2008. године имао претплату и зараду од маркетинга чак 106 милиона, ове године укупно има на располагању само 70 милиона евра.

http://www.nspm.rs/prenosimo/aleksandar-tijanic-da-ustane-karadjordje-ovde-se-mnogi-ne-bi-nanosili-glave.html

jest da priča da od toga mora da izdvoji i za dažbine državi (i smatra da bi ga država trebala toga osloboditi), ali brate, i da ima 50 miliona godišnje o čemu pričamo, da ne može kvalitetan program da napravi za 50 miliona evra?

Evo male računarske zajebancije: ako ima 50 miliona, a emituje televiziju 24h 365 dana u godini, to znači da ga sat programa u prosjeku košta 5.700 evra

a toliko ga bre ni 24h svadba nije koštala, ali jeste Radoš Bajić, Šotra, Gutović itd...

dakle, para ima, kako za koga.

Vidim da ti je i račun jača strana. Ima li neke struke za koju nisi car?

srećna i tebi nova godina 

 

Бато бре... Не рачуна се то тако, где су дажбине држави, трошкови типа бензин, телефонски рачуни, струја... Одржавање опреме, куповина нове, поправке, набавке свага од канцеларијског материјала до материјала за одржавање зграда (множина)... Истина, многи се понесу таквом рачуницом и зато се својевремено отворила гомила телевизија и радио станица.

Него, пустимо сад то, видите ове генијалце:

pa rekoh da je računarska zajebancija, al' opet, sve da snime tu emisiju sa svadbom, plate svadbu, kamermana, voditeljku, montažera, benzin i vozača za ekipu, vozilo RTS-a i održavanje istog, eventualne telefonske račune i kancelarijski materijal, opet je pitanje da li je moguće da to košta više od 5700 evra za jednu emisiju?

A svadba se još i plaća, dok muzička slagalica sigurno ne košta toliko.

Ako pročitaš ostatak intervjua, Tijanić tvrdi da je Prva u svoju rekonstrukciju uložila 10 miliona evra. Dakle, čitav program je izmijenjen za 10 milki, došao buljuk voditelja sa drugih televizija itd... pa brate, RTS ima para koliko Pink i Prva zajedno, a navodno je prisiljen iz finansijskih razloga da reprizira serije iz osamdesetih?

50 miliona je možda malo za kvalitetnu televiziju, ali RTS to nije.