ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Koliko je narkomana medju umetnicima i umetnika medju narkomanima?

Quote from: "tragac"Koliko je narkomana medju umetnicima i umetnika medju narkomanima?

Ti si se baš zagrejao za ovu temu.

pitanje je užasno glupo postavljeno: pre svega, teške droge je malo ko koristio zbog toga (inspiracija), a još kad kažeš 'podržavam li' - šta koj moj time uopšte pitaš?

šta znači podržavati, i kome uopšte treba nečija podrška za takvo što?

dakle, ja ne mogu da PODRŽAVAM nešto što, pre ili kasnije, vodi u uništenje - dakle, ničije samoubijanje ne PODRŽAVAM, ali mogu da ga razumem.

jednostavno, mogu da shvatim da je nekim ljudima muka od tzv. normalnosti i običnog života, i da im je draže da od toga pobegnu na ovaj način.
mogu da shvatim da neki ljudi, i neki umetnici, ne vide alternativu tome. možda zato što nisu dovoljno pametni, a možda zato što život smatraju precenjenim - štono reko axel, ŽIVOT? TO MOGU I NAŠE SLUGE DA ODRADE UMESTO NAS.
prosto, samoočuvanje nije SVIMA na prvom mestu, što je STOCI teško da pojmi.
to sve razumem.

neki od meni najdražih umetnika koristili su ove ili one vrste droga, uglavnom lakše, mada neki i teže, poput barouza, kome opet to nije smetalo da doživi 80tu.
i ko sam sad ja il ovaj tragač da barouzu bilo šta OPRAVDAVAM - njegov život i njegovo DELO njegovo su najveće opravdanje.

Ne, tek sam je postavio. Hajde da vidimo sta o tome misli "auditorijum"

Quote from: "Ghoul"......dakle, ja ne mogu da PODRŽAVAM nešto što, pre ili kasnije, vodi u uništenje - dakle, ničije samoubijanje ne PODRŽAVAM, ali mogu da ga razumem.  ....

Eto, dobili smo jedno misljenje, i to misljenje umetnika iz "mladje garde". Ne bih komentarisao, mozda dobijemo jos neko...

Narkomanija je bolest i tretira se kao bolest u medicini, farmakologiji i psihologiji pa ovo pitanje ima smisla otprilike koliko i 'podržavate li šarlah/ pneumoniju/ ovčije boginje kao umetničku inspiraciju'.

Nema naravno sumnje u to da je mnogo dobrih umetnika spadalo u narkomane (Od Kolridža preko Čarlija Parkera i Koltrejna do Barouza, Igija Popa, Đileta Markovića itd.) i nema sumnje u to da mnogo narkomana nikada nije spadalo u dobre umetnike. Mnogi dobri umetnici su uništili sebe i svoje porodice time što su bili narkomani/ alkoholičari/ kockari/ nesposobni da zarađuju. Mnogi ljudi koji nisu bili umetnici su uništili sebe i svoje porodice na iste načine. Zašto bismo procenjivali vrednost umetnosti na osnovu činjenice da je njen autor bio narkoman/ strejter/ peder/ rasista/ vegetarijanac/ konzervativac?

Quote from: "Ghoul"

neki od meni najdražih umetnika koristili su ove ili one vrste droga, uglavnom lakše, mada neki i teže, poput barouza, kome opet to nije smetalo da doživi 80tu.

Albert Hofman (bas onaj sto pronadje LSD) je preminuo u 102-oj. Nije umetnik vec naucnik, ali podatak da se povremeno radio cistim esidom ukazuje na cinjenicu da ta supstanca prociscava organizam i siri svest. Ipak, deco, ne pokusavajte nesto slicno u kuci. To su smeli samo Hofman i Ernst Jinger svojevremeno.
Pricali su mi ljudi da su na esidima vidjali neverovatne slike (haludze) ali, gle malera, oni nisu umetnici, tako da im uzimanje supstance nije znacilo apsolutno nista. Naravoucenije, umetnici se radjaju, te droga u celoj ovoj prici nema apsolutno nikakvog znacaja. Kad bolje razmislim, konzumiranje droge je glupo.

Ok, Timoti Liri se ovde namece kao uzor, Robert Anton Wilson kao nadograditelj ideje, ceo taj psihodelicni i stoned trip se nastavlja kroz umetnost, nema tu spora, mind altering droge ne konzumiram, jer imam trip da dok si mlad imas dovoljno iskustava koja te oblikuju i bez toga, ali psihodeliju podrzavam, samo treba odabrati dobar sight & setting, i nema problema.

Quote from: "mick_rider"Kad bolje razmislim, konzumiranje droge je glupo.

jeste glupo, ali mnogi pametni ljudi su to radili.

LSD nije heroin i potpuno je bezumno povlačiti paralele. Evo nekih razlika:

* Heroin nije halucinogen

* LSD ne izaziva zavisnost

* LSD nema registrovane negativne fiziološke efekte na korisnika

* LSD ne prave i ne prodaju narko karteli sa privatnim armijama i helikopterima nego dva tipa u svom podrumu. Kada su pre par godina ta dva tipa uhapšena svetska proizvodnja esida pala je za 80%.

Tako da, molim da se skoncentrišemo na priču o narkoticima koji imaju veze sa narkomanijom: heroin, krek, spid i te stvari.

Strucno, nema sta.

Stručno, stručno. Mislim, ja sam poznat kao najljući strejter u kraju, nije se sa mnom šaliti.

Quote from: "Meho Krljic"
Nema naravno sumnje u to da je mnogo dobrih umetnika spadalo u narkomane (Od Kolridža preko Čarlija Parkera i Koltrejna do Barouza, Igija Popa, Đileta Markovića itd.)

MOSKRI

nego, dajte da usmerimo diskusiju na drugu stranu...

mene je moskrijevo delo nateralo da malo više mislim o svemu tome i, možda je za nekog to tužna činjenica, ali su narkomani - ili narkomani kako ih je predstavljao moskri - jedna od retkih "grupa" koja je zaista (potencijalno) subverzivna. na koji način? pa, iako učestvuju u robno-novčanoj razmeni i iako većina ima obrazac ponašanja (zikra-urađenost-...), oni su ipak jedan prilično nekontrolisani element društva. to je moskri potcrtao njegovim, rekao bih, "gangsta narkomanom" koji puca okolo iz obesti. znači ne iz nekog intelektualnog stava kao što je npr. bunjuelov da "treba s vremena na vreme izaći na ulicu sa oružjem i zapucati po gomili" ili zasnovano na jovanovićevim "bunjuelovskim" naznakama u "izrazito ja" i "koltu 15 gap", nego onako, iz neke čiste mladalačke obesti koja nije tu ni zbog adrenalina pa čak ni zbog neke najčistije samopotvrde slobodne volje - iako kao takva jeste potvrda slobodne volje - nego baš "for the funk of it".

a onakvi kakvi jesu, narkomani su neupotrebljivi za društvo i sistem u obe uloge koje im on može dati - ili ratničkoj (u okviru svega što ima veze sa vojskom i vojnom industrijom) ili radničkoj (u proizvodnji dobara) - ja volim da kažem "radtničkoj" ulozi. (na engleskom "warker") dakle, dajte da razvijemo malo tu temu narkomana kao škarta sistema s kojim niko ne može da računa i koji kao takav - opet kažem, za neke ljude "nažalost" - predstavlja globalno jednu od retkih istinskih alternativa sistemu i njegov subverzivni element.

Problem u njihovoj subverzivnosti je što je nihilistička. Mislim, nije to nužno meni problem (naprotiv, sve što vodi uništenju čovečanstva drago mi je) ali jeste problem socijalno gledano. Tradicionalno, subverzivnost koja podriva sistem radi to u ime vrednosti koje sistem nazivno podržava a praktično ignoriše, i za račun zajednice (nasuprot naciji ili društvu). Narkomanija, kao suštinski egoistička sila (ne egoizam narkomana koliko egoizam same droge koja narkomana koristi kao medijum za praktično ekstatičku robnu razmenu) razara svaku zajednicu a mnogo više neposrednu (porodicu i krug prijatelja) nego što napada sam sistem. A to zato što se svodi na konzumpciju, a sam sistem u savremenim društvima je zasnovan na podsticanju konzumpcije.

U tom smisu, narkomanija nije subverzivna u onoj meri u kojoj je to odricanje od učešća u razmeni, bar ne kako je ja vidim.

ima tu i ono što je rekao peđa vladušića u "vidimo se u čitulji" kad prijavljuje kako su mu likovi iz druge ekipe poslali "klasične narkomane da mi bace bombu na vrata, razumeš, razumeš"  

Quote from: "Meho Krljic"konzumpcije.

molio bih da se koristi srpska reč - konzumacija!

Nikad. Smrt Srbiji, sloboda Kosovu (hvala Kuncu za dovitljiv odziv). Problem je što se reč konzumacija nepovratno vezuje za besplatno piće koje dobijaš uz kartu za diskoteku pa ne mogu da je koristim u njenom izvornom značenju.

Quote from: "Meho Krljic"Problem u njihovoj subverzivnosti je što je nihilistička. Mislim, nije to nužno meni problem (naprotiv, sve što vodi uništenju čovečanstva drago mi je) ali jeste problem socijalno gledano. Tradicionalno, subverzivnost koja podriva sistem radi to u ime vrednosti koje sistem nazivno podržava a praktično ignoriše, i za račun zajednice (nasuprot naciji ili društvu). Narkomanija, kao suštinski egoistička sila (ne egoizam anrkomana koliko egoizam same droge koja narkomana koristi kao medijum) razara svaku zajednicu a mnogo više neposrednu (porodicu i krug prijatelja) nego što napada sam sistem jer se svodi na konzumpciju a sam sistem u savremenim društvima je zasnovan na podsticanju konzumpcije.

U tom smisu, narkomanija nije subverzivna u onoj meri u kojoj je to odricanje od učešća u razmeni, bar ne kako je ja vidim.

pa da, ali u sistemu koji je tako postavljen da je i odricanje od učešća u razmeni uneto u njega kao tobožnja "antiteza" i izvrnuto u prividnu protivrečnost kao "jedan od stavova/životnih stilova", mislim da narkomanija ima ipak više pravih potencijala.

naravno, slažem se s tim da je narkomanija nihilistička i ja se plašim toga. lično, i kad sam razmišljao da nešto uzmem ostao sam "s ove strane" i, kao, nisam u životu ni cigaretu zapalio. ali, moram da cimba prepoznavanje tamo gde ga mora biti... bar u ovoj razvijenijoj spekulaciji o "gangsta narkomanima".

samo da budem jasan - ne spekulišem o bilo kakvom zajedničkom narkomanskom frontu protiv sistema nego o afirmaciji čistog, što nekontrolisanijeg individualizma, koji ishod nalazi u ratu svih protiv svih.

Quote from: "lou benny"ima tu i ono što je rekao peđa vladušića u "vidimo se u čitulji" kad prijavljuje kako su mu likovi iz druge ekipe poslali "klasične narkomane da mi bace bombu na vrata, razumeš, razumeš"  

http://www.youtube.com/watch?v=oh_JTwgB4IE

0:19 car!  

Quote from: "Meho Krljic"hvala Kuncu što se reč konzumacija nepovratno vezuje za besplatno piće koje dobijaš uz kartu za diskoteku pa ne mogu da je koristim u njenom izvornom značenju.

još je veći problem što ja konsumpciju pre svega vezujem za ovo značenje:
a. A progressive wasting of body tissue. b. Pulmonary tuberculosis.

Quotene spekulišem o bilo kakvom zajedničkom narkomanskom frontu protiv sistema nego o afirmaciji čistog, što nekontrolisanijeg individualizma, koji ishod nalazi u ratu svih protiv svih.

Shvaćeno i notirano. No, kako već rekoh, to mogu da doživim kao filosofsku subverziju (kako je Bodrijer svojevremeno opisivao radnike koji se namerno ne drže bezbednosnih procedura na poslu jer je to subverzija protiv sistema koji je i uveo te procedure da bi sačuvao radnike-kao-alat a ne radnike-kao-ljude) što je za potrebe salonske (ili, er, forumske) rasprave možda dovoljno, ali u iole terenskim uslovima narkomanija gubi na subverzivnosti onoliko koliko dobija na hipertrofiranosti svoje tržišno-ekonomske prirode. Još jedan paradoxxx narkomanije kao afirmacije čistog, nekontrolisanog individualizma je u tome što ona nužno i nezaobilazno uključuje socijalni kontakt koji omogućava robnu razmenu. Ako sediš kući i naručuješ vinjak preko Interneta onda si možda uspeo da dostigneš određenu solipsističku iluziju, ali da bi kupio heroin moraš da ima socijalnu mrežu poznanika i od nje veoma zavisiš. Jeste tvoja egoistička potreba tu u centru ali tvoj ego trpi mnogo savijanja da bi je i zadovoljio.

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Meho Krljic"hvala Kuncu što se reč konzumacija nepovratno vezuje za besplatno piće koje dobijaš uz kartu za diskoteku pa ne mogu da je koristim u njenom izvornom značenju.

još je veći problem što ja konsumpciju pre svega vezujem za ovo značenje:
a. A progressive wasting of body tissue. b. Pulmonary tuberculosis.

Pa, sad, da, avaj, trebalo je da upotrebim srbski izraz 'potrošnja' i mirna Bačka...

Subverzivno delovanje i narkomanija:

South Park- Season 8, Episode 11: Quest for Ratings

Quote from: "Meho Krljic"Shvaćeno i notirano. No, kako već rekoh, to mogu da doživim kao filosofsku subverziju (kako je Bodrijer svojevremeno opisivao radnike koji se namerno ne drže bezbednosnih procedura na poslu jer je to subverzija protiv sistema koji je i uveo te procedure da bi sačuvao radnike-kao-alat a ne radnike-kao-ljude) što je za potrebe salonske (ili, er, forumske) rasprave možda dovoljno, ali u iole terenskim uslovima narkomanija gubi na subverzivnosti onoliko koliko dobija na hipertrofiranosti svoje tržišno-ekonomske prirode.

hahaha, radnici kao "priručno bivstovanje" a ne kao "tu-bivstvovanje" ali da, kul je, to je jedna od poenti.

Quote from: "Meho Krljic"Još jedan paradoxxx narkomanije kao afirmacije čistog, nekontrolisanog individualizma je u tome što ona nužno i nezaobilazno uključuje socijalni kontakt koji omogućava robnu razmenu. Ako sediš kući i naručuješ vinjak preko Interneta onda si možda uspeo da dostigneš određenu solipsističku iluziju, ali da bi kupio heroin moraš da ima socijalnu mrežu poznanika i od nje veoma zavisiš. Jeste tvoja egoistička potreba tu u centru ali tvoj ego trpi mnogo savijanja da bi je i zadovoljio.

sad mi se suviše držiš opažljivog. razvij malo to... kao što sam naglasio u prvom postu, sigurno je da se narkomani mogu interpretirati kao lako objašnjivi sistemi uz samo par uzročno-posledičnih veza, ali poenta je što je kod takvog tumačenja narkomana - po mom mišljenju - moguća greška ipak relativno dosta veća nego u tumačenju drugih grupa. naravno, imaš i - da iskoristim vladušićevu prijavu - "klasične" ludake ali takvo stanje je, pretpostavljam, relativno retko i, što je još važnije, teže ga je proizvesti ako nije i nemoguće.

poenta mog pisanja je da narkomani imaju potrebu koja i kada je zadovoljena samo prividno predstavlja garanciju njihove "racionalnosti", tj. uračunljivost njihovog delanja. međutim, i zikra i urađenost imaju dovoljno inherentnih nestabilnosti koje individualizam zasnovan na gudri čine potencijalno neuhvatljivijim a njegove interese nekontrolisanijim. (p.s. - u tom smislu je i onaj tragačev stav i stav mnoge "zdrave" omladine o "preventivnom suzbijanju" narkomana, zapravo zasnovan na najsirovijem nagonu za samoodržanjem)

Pa, možda je problem u (tvojoj) upotrebi reči afirmacija umesto, recimo, manifestacija individualizma. Pošto ja reč afirmacija čitam kao ispoljavanje volje tog individualizma, dok kod narkomana pre svega možda možemo govoriti o manifestaciji egoizma koji je sam u službi jedne ipak eksterne ekonomije (za razliku od recimo ekonomije samoodržanja koja je prirođena svakoj jedinki pa bi je mogli nazvati interiorizovanom ako već ne internom). Dakle, to je više afirmacija robne razmene nego afirmacija individualizma iz moje, jelte, vizure.

da, pa, po mom mišljenju, to je de facto afirmacija individualnosti iako ne postoji svesna namera za to nego prosto rolling stone inercija. možda sam čak spreman da tvrdim da je kao takva i autentičnija od bilo kakve osvešćene ali mi opet s druge strane izgleda i prejako to tvrđenje...  

ček, zar inspiracija može da dođe i bez droge?  

au, jebem ti...

Quote from: "lou benny"samo da budem jasan - ne spekulišem o bilo kakvom zajedničkom narkomanskom frontu protiv sistema nego o afirmaciji čistog, što nekontrolisanijeg individualizma, koji ishod nalazi u ratu svih protiv svih.

pa nisi baš skroz jasan s koje pozicije nastupaš u ovakvim sumnjivim poluapologetikama narkomana
s pozicije forumaškog dokoličara-zajebanta ili ozbiljnog otuđenog predstavnika eksploatirane klase?

što je tvoj cilj = rušenje sustava?. što nudiš zauzvrat - stanje rata svih protiv svakoga = prestanimo se isprazno pretvarati

nekako mi se čini da bi ti revolucionarnst splasla na najdonju granicu, čim bi ti Aramis Naglić potrgao magicov dres kojega držiš na oltaru

narkomani nisu nimalo subverzivni. oni su dio trome gomile i izvrsna dopuna sustavu. sustav uvijek koristi marginalne onemoćane i perverte, da ojača mehanizme kontrole i upravljanja.

Ja sam "bio" narkoman ( ne venski ali isti qrac) , ali poshto tu kad ti jednom zalepe etiketu to tako ostaje tako da cu biti naro-koman verovatno do kraja zivota po tome, znachi shta god radio bice onaj rad "on je narkomanchina"...i naravno ko to moz da skapira da nije sve u gudromaniji nego ima nesto i pore toga, znachi dal sam ja pocho se drogiram shto sam voleo (iz mode, radoznalosti) ili iz nekih drugih razloga to danas nikog ne zanima , zanima ih samo ono shto sam danas postao, i to je opravdano skroz, a postao sam losh lik koga velika vecina  izbegava, i OK ne zalim se OK mi je ovako...jedino tu ribu shto nemam to me jebe inache mi kul, jer samo OK ljudi su uz mene, koji nisu zatucani propagandom...
Ali ja poshto nemam veze sa umetoshcu to mogu da posmatram samo kao fan tih nekih dela na drogama ("dok mi Moskri...nokte na nogama") i znachi ko moz da skonta taj rad zasto se ti umetnici drogiraju da bi pravili dobre akcije moze ko ne moze po meni je zatucan i kraj priche o tome, vecina "zeshce" umetost pa chak i jedni delom religije one izvorne (bez pretenzija da se manipulishe masama) je nastala pod uticajem narkotika, mozda vise halucionegina (tipa ove indijske relgije) i to svako ko je radio LSD ili neki jachi halucinogen moz da izvali, znachi ono shto vidish tamo to je tachno opisano u svim tim "svetim spisima i pismima"...i naravno jedno je uzimati LSD radi zajebancije na tehno zutrkama ili vec gde (ko danas shto je to masovno) a drugo znachi u nekim uslovima koji su kao OK, ja sam tako radio (nekad i skroz solo a nekad sa jednim drugarom koga dobro znam) i imao sam shta da vidim, znachi nit je bilo smeshno niti bilo shta, bilo je SAMO TAKO...al to je bilo davno ima sigurno 10 godina,'98 sam poslednji put ja mislim uzeo Hodzu...i to je to...ja sam video shta sam hteo i ja vishe u ovom zivotu ga necu uzimati, jer nemam potrebe saznao sam ono sto me zanima i kraj, sve preko bi bilo izivljavanje bez potrebe, ali ne radi se ovde o LSD-ju on je i dobra stvar po meni i moj je stav da bi svaki chovek (osim dushevo obolelih i slichnih) trebao barem jednom u zivotu (to je Liri lepo opisao a ja skonto "uzivo" zasto je to propagiro) , u strogo kontrolisanim uslovima da uzme LSD ili josh bolje neki priorodni halucinogen. (Bobane brishi ovo ako je propagiranje drogiranja po tebi)...

E sad, jedna je stvar shto sam ja kao neki tu idijoto-kreten totalno neupotrebljiv kad se izdrogiram nekim jachim drogama (mozak mi slab) a drugo je bilo kad se Moskri udrogira pa izbaca rime koje je realno pravio i bez gudre, a ovo ga samo potaklo da bude josh jachi. Dajem primer Moskrija jer mi on nekako najblizi, znao sam ga i lichno, inache ove ostale samo znam iz pricha o njima, i iz tih remek dela da ih tako nazovem, znachi ako UMETNIKU droga moz da pomogne ja to podrzavam...pa makar ga i ubila, znachi onaj RIL UMETNIK ide tim putem do kraja, znachi ne gleda on sad kao jao shta cu sutra, mora od ovih para shto sam zaradio da pravim kucu da ostavim neshto svojoj dechici unuchicima i slichno , nego ga zanima samo ta jedna stvar na prvom mestu, naravno ima josh tu stvari, lepo je to PREZ obrazlozio u svojoj studiji "4 koraka ka samospoznaji" :
1. Alkohol, 2. kriminal, 3. kurve i 4. naravno i kljuchni, najbitniji po meni : DROGA...

Kao što je već opštepoznato, ja sam neobrazovan čovek pa mi je teško da raspravljam o ovako apstraktnim stvarima, no kao što već rekoh, bez volje (koju narkoman hipotetički zapravo nema jer je po svojoj prirodi rob fiziološke i ekonomske potrebe) ne vidim osnovu za priču o afirmaciji individualnosti jer se ona (individualnost) po mojim vrlo staromodnim shvatanjima ispoljava kroz volju. Ovo ne znači da stvari po sebi ne mogu biti individualno različite (automobil se razlikuje od kompakt diska i u određenom smislu, oni su individualne pojave) ali ne mogu afirmisati svoju individualnost.

E, sad, da reiteriram, narkomana mi je u tom smislu teško da shvatim kao potvrdu individualnosti (jer egoizam gonjen eksternom ekonomijom to očigledno nije) već samo kao negaciju pojednačenja/ opštosti/ prosečnosti. U tom i samo u tom smislu ga se može gledati kao (romantični) ideal afirmacije individualnosti i to je, pretpostavljam, strogo logički gledano sasvim tačno.

Ali kako rekoh, čim mrdneš od surove akademske logike susrećeš se sa tim da subverzija koja nema efekat zaista ima važnost samo u akademskom okviru. Subverzija koja menja ili barem ruši sistem u praksi je nešto o čemu možemo da raspravljamo, ali 'subverzija' koja ga samo na apstraktan način poriče a istovremeno uredno sledi njegove zakonitosti i mehanizme nije preterano uverljiva.

Meni je stvarno neprijatno što stalno potežem Bdrijara, al jebiga, od pet knjiga koje sam pročitao u životu bar dve su bile njegove, no njegov uvid je ovde možda najkorisniji da bi se objasnio moj stav ovde:

Nesposobnost narkomana da bude ratnik ili radnik, to jest osvajač ili proizvođač bi bila legitimna subverzija u sistemu koji bi se oslanjao na proizvodnju vrednosti - bilo oduzimanjem od drugog bilo fizičkom produkcijom. Kako je Bodrijar pre nepunih četrdeset godina u Simboličkoj razmeni i smrti prilično bezpogovorno pokazao da se savremena društva umesto toga zasnivaju na reprodukciji i razmeni vrednosti, onda narkoman zapravo nije subverzivan već, naprotiv, dosledan pripadnik sistema.




Sad kad sam sve ovo rekao, kod Moskrija je meni najdragoceniji upravo taj sasvim nihilistički stav da se izlazi iz razmene: kao što je Lubeni naveo: da se ubija iz obesti, ne iz koristi, da se umire bez razmene svoje smrti za neki viši cilj već samo zato što život gubi vrednost a zbog toga življenje smisao. Dakle, iz vrlo sličnih razloga cenimo Moskrija ali razlika je što je ovo za mene čist nihilizam i zato mi se dopada, dovodi slušaoca do tačke u kojoj može samo da ustukne ili da nestane (zajedno sa Moskrijem), nema trećeg rešenja. Subverzija za mene, pak, implicira određenu aktivističku notu, poziv na delanje koje treba da ima opipljiv rezultat u nekoj istorijskoj perspektivi. Ona, da kažem prostački, nudi nekakvu nadu. Nadu da se može iznaći put oko prepreka sistema i taj sistem u perspektivi promeniti ili srušiti. Moskrijev nihilizam ništa od toga ne nudi, on samo grli ništa jer mu je ono draže nego nešto. E, za to apsolutno imam rispekt iako ga ne definišem nužno kao subverziju.

genijalnost + individualnost + egoizam umeju da budu vrlo bliski.
znam da je lepo zamišljati genija i umetnika kao nekoga posvećenog opštem dobru, ali to ipak – verujte mi- najčešće biva iz vrlo sebičnih i ličnih poriva, pa se onda –at best- razvije u nešto šire.

Pa, dobro, pazi, možda ja samo učitavam previše u reč 'subverzija', pripisujem joj aktivističko-rekonstruktivno-reformatorsku težnju koju Lubeni ne vidi...

To je taj rad shto kaze Gholu, bez egoizma zaista nema u vecini sluchajeva umetnosti, i naravno tih iskljuchivo lichnih interesa , tipa self-promotion i tako to hranjenje tog ega, i dizanje sebe u nebesa shto od stane fanova shto od solo...i ja to prihvatam kao realnu chinjenicu jer mozda neko koga smatram za umetnika i ne deluje ko egoista ali ja sam uveren da svako jeste barem pomalo (ako moz to da bude pomalo - il jesi ili nisi jbga)...ali neki to zele da prikriju, ili su zatvoreni, il ne zele svoju intimu javno...pa onda ispada da ima i skromnih, a skromni su zaista retki al' zaista oni full iskreno skomni, vishe je to fasada koju su zbog te inteligencije izgradili da bi ove ljude fanove navukli na tu prichu pa posle kad ih sretnu ili vide neku izjacvu po medijima ili vec gde kazu : jao shto je on dobar lik, prostodushan, uopshte nije naduven i slichno ko shto sam mislio/la ranije" a sve to ovaj radi sa jednim ciljem da bi se dopao svojoj publici, tako da su mi gotivni i jedni i drugi, znachi poshtujem sve to al su mi mnogo drazi ovi koji otvoreno kazu DA JA SAM NAJLUDJI, ko sme na crtu ?
Jer to mi nekako iskrenije, i da, mozda deluje gluplje i nenamazanije ali meni je ISKRENOST tu najbitnija...jbesh mazanje...

E sad, i bez bolesti nema umetnosti po meni, naravno tu u te bolesti mu dodje i narkomanija pa i sve ostale dushevne i tako te, koje iz te neke muke nagnaju choveka da napravi neshto zaista OK...

Znachi FANATIZAM + BOLEST + EGOIZAM za mene RIL NIGGAZ umetnici...

jeste, sine, to je ono što ovaj tragač i tako ti ne mogu da shvate sa svojim smešnim poređenjima sa dopingom: kad bi iz celokupne umetnosti izbacio dela slikara, skulptora, pisaca, pesnika, kompozitora i filmadžija koji su koristili droge ove ili one vrste – ostala bi šaka sitne boranije, neki banalni strejteri, gnjavatori tipa zoća živković i tako ti 'pisci' za tetke i babe.
sem toga – gde povući granicu?
jel izbacujemo ('diskvalifikujemo'!) poa i kolridža, pošto su koristili neke vrste opijuma, al ne diramo pekimpoa i paju vujisića, pošto su se oni drogirali samo žestokim rakijama? jel trava OK, a bockanje i šmrkanje nije?
najzad, ni ove pilule za lilule što doakaše ledžeru ne znam baš dal spadaju u droge al prirodne svakako nisu: aj da mu oduzmemo oskara, ako mu ga uopšte posthumno daju za džokera, pošto je bio 'dopingovan' dok je snimao?
 

Po svim stnadradima bilo kakva vrsta alkohola je takodje droga,znachi nema ono kao pijem al pomalo , il brte pijesh il ne pijesh...i znachi jedan Paja je bio opak umetnik, al je voleo i da popije, i josh mnogi drugi...glumici, reziseri, ma nema bre ko barem ne pije, ako to moz se povede pod "barem", e sad shto postoji ta razlika da taj koji se alkoholishe npr. ne unistava., ili manje unishatava svoju porodicu i sebi bliske ljude to je diskutabilno...znachi ko shto rekoh, bez zrtava nema ni te umetosti, neko zrtvuje porpodicu, neko proda kucu (traktor) da bi napravio film, il tako neke akcije, znachi uglavnom ko to oce on to radi, i nema shannse da ga bilo ko sprechi, znachi gudra, aklohol, lekovi, isti rad...e sad naravno pajdomanija je tu najbrutalnija al shta sad da se radi jbga, eto lepo si setio Poa, on je bio na morfijumu jel tako, dalje da ne nabajamo jbga, dobvoljan je on za koga se znalo...qrac bi mi sad chitali onakve njegove priche i pesme da nije bilo morfijuma (to je u princiupu i gore nego heroin jer je veca zikra), znachi sigurno bi chitali neshto jer talenat, genije tu postoji i bez toga ali ne ovako, znachi bile bi neke drugacije verzije (ako bi ih uopshte i bilo) Gordona Pyma, Raven-a , kuce usherovih, machka, da ne talasam sad previshe, zna se na shta mislim...

Quote from: "Ghoul"
jel izbacujemo ('diskvalifikujemo'!) poa i kolridža, pošto su koristili neke vrste opijuma, al ne diramo pekimpoa i paju vujisića, pošto su se oni drogirali samo žestokim rakijama? jel trava OK, a bockanje i šmrkanje nije?

Grijesis, Pekimpo je volio koku, i to jaaako...

I uzmite samo Lou Reeda ili Bowiea: svoja najbolja djela su napravili upravo onda kada su bili navuceni ("Berlinska faza", i kod jednog i kod drugog; narocito Lou), a kasnije, po skidanju, u odnosu na te prijasnje junkie-radove - sve sto su uradili ima obiljezja kreativno ispodprosjecnog shtiha (u odnosu na prijasnje, jel').

Quote from: "PingvinPatuljak"

Quote from: "lou benny"samo da budem jasan - ne spekulišem o bilo kakvom zajedničkom narkomanskom frontu protiv sistema nego o afirmaciji čistog, što nekontrolisanijeg individualizma, koji ishod nalazi u ratu svih protiv svih.

pa nisi baš skroz jasan s koje pozicije nastupaš u ovakvim sumnjivim poluapologetikama narkomana
s pozicije forumaškog dokoličara-zajebanta ili ozbiljnog otuđenog predstavnika eksploatirane klase?

što je tvoj cilj = rušenje sustava?. što nudiš zauzvrat - stanje rata svih protiv svakoga = prestanimo se isprazno pretvarati

nekako mi se čini da bi ti revolucionarnst splasla na najdonju granicu, čim bi ti Aramis Naglić potrgao magicov dres kojega držiš na oltaru

narkomani nisu nimalo subverzivni. oni su dio trome gomile i izvrsna dopuna sustavu. sustav uvijek koristi marginalne onemoćane i perverte, da ojača mehanizme kontrole i upravljanja.

hahahah aramis naglić sa vilicom kao talični tom hahahaha

pa odvalio bih ga od batina a i, u ovom stanju svesti u kom kapiram život kao vrednost, i protiv bilo koga ko bi me napao bih se borio do kraja za život, kidao bih mu aortu zubima i tako...

da, zaista, ovako kako sam zastupao stanovište to izgleda kao da se zalažem za ostvarenje hipotetičkog stanja pre "društvenog ugovora", ali nemam tu nameru... naprotiv, čitava hipertrofija subverzivnog kapaciteta narkomana je pokušaj da se vidi koji su metodi borbe protiv "sistema" na raspolaganju jer se o tome toliko priča (imam prijatelje levičare koji stalno lome glavu oko toga pa je i mene uhvatilo iako mi realno malo šta smeta u društvenim uređenjima, može se reći da sam konzervativan...)

prosto, meni izgleda da nijedan metod koji je iole "racionalan" i koji teži nekoj "pozitivnoj" svrsi nema izgleda na bilo kakav drastičan reformišući ili revolucionarni uticaj u datom sistemu. u tom smislu, možda sam i sam spreman da kažem da je nažalost narkomanija jedini način da se sistem podriva, jer volim život kakav je a narkotike nikad nisam koristio. ali, i pored tog "nažalost" ipak smatram da sam dužan da prepoznam nešto što zahteva prepoznavanje.

Quote from: "Meho Krljić"Kao što je već opštepoznato, ja sam neobrazovan čovek pa mi je teško da raspravljam o ovako apstraktnim stvarima, no kao što već rekoh, bez volje (koju narkoman hipotetički zapravo nema jer je po svojoj prirodi rob fiziološke i ekonomske potrebe) ne vidim osnovu za priču o afirmaciji individualnosti jer se ona (individualnost) po mojim vrlo staromodnim shvatanjima ispoljava kroz volju. Ovo ne znači da stvari po sebi ne mogu biti individualno različite (automobil se razlikuje od kompakt diska i u određenom smislu, oni su individualne pojave) ali ne mogu afirmisati svoju individualnost.

E, sad, da reiteriram, narkomana mi je u tom smislu teško da shvatim kao potvrdu individualnosti (jer egoizam gonjen eksternom ekonomijom to očigledno nije) već samo kao negaciju pojednačenja/ opštosti/ prosečnosti. U tom i samo u tom smislu ga se može gledati kao (romantični) ideal afirmacije individualnosti i to je, pretpostavljam, strogo logički gledano sasvim tačno.

pazi, na ovo razmatranje, čisto logički ne znam sad koliko je legitiman modalni iskaz "ako postoji neko ljudsko biće koje se "skinulo", onda je moguće da se ljudsko biće "skine"", ali ja verujem da je legitiman, tj. verujem da je tautologija.

iz tog verovanja da je moguće "skinuti se" ja izvodim to da navučenost ne ide nužno ruku pod ruku sa potpunom eliminacijom slobodne volje. uostalom, da navučenost svodi ljude na automate, bilo bi moguće npr. nekim složenim mašinama reprodukovati stvaralački proces nekog umetnika koji je bio navučen i štancovati umetnička dela. možda sam snob s ovim, ali meni je tvrđenje te mogućnosti paradoksalnije nego teza o narkomanima kao afirmaciji individualnosti.

Quote from: "Meho Krljić"Nesposobnost narkomana da bude ratnik ili radnik, to jest osvajač ili proizvođač bi bila legitimna subverzija u sistemu koji bi se oslanjao na proizvodnju vrednosti - bilo oduzimanjem od drugog bilo fizičkom produkcijom. Kako je Bodrijar pre nepunih četrdeset godina u Simboličkoj razmeni i smrti prilično bezpogovorno pokazao da se savremena društva umesto toga zasnivaju na reprodukciji i razmeni vrednosti, onda narkoman zapravo nije subverzivan već, naprotiv, dosledan pripadnik sistema.

da, i to bi zaista bila recimo jedna od osobina globalnog društva sa nekakvim laganim brisanjem "drugog". ali probaj da domisliš ovo sa narkomanima u takvom okruženju, probaj da uopštiš. (ne mislim na kantovsku generalizaciju jer se ovde ne proverava nikakvo moralno pravilo)

dakle, probaj da zamisliš da je relativno veliki broj ljudi na planeti zavisan od nekih supstanci i da su, kao takvi, potpuno uronjeni u sistem putem razmene. sigurno da bi se stvorila određena oligarhija "racionalnih", još homogenija nego danas, koja bi živela na zadovoljavanju tih narkomana ali, ukoliko ne bi radili na suzbijanju te epidemije narkomanije, uskoro bi bili suočeni sa nedostatkom radne snage za reprodukciju života, nemogućnošću da zadovolje potrebu ogromne gomile pojedinaca koji bi na osnovu jake psihofizičke potrebe nagonski težili nekoj preraspodeli. ne znam, scenario je prilično sf ali mi je nekako realističniji od bilo kakvih ljudi koji su baterije ogromnog računara ili zombija nastalih mutacijom koji bauljaju i napadaju "ljude" zbog hrane ili da bi ih uvukli u ekipu.

da li bi to uništilo sistem kao takav? pa, ako hipertrofiram tezu, verovatno, ali nije u tome stvar. (uz to treba imati u vidu da "zamislivost" i "mogućnost" nisu iste stvari)

ponavljam, naduvavanje teze o tom nekakvom subverzivnom potencijalu narkomana je više u svrhe detekcije unutrašnjih rupa u samom sistemu nego teza koja se zastupa izdvojeno kao nešto što je izgledno, verovatno i sl.

Quote from: "Meho Krljić"Sad kad sam sve ovo rekao, kod Moskrija je meni najdragoceniji upravo taj sasvim nihilistički stav da se izlazi iz razmene: kao što je Lubeni naveo: da se ubija iz obesti, ne iz koristi, da se umire bez razmene svoje smrti za neki viši cilj već samo zato što život gubi vrednost a zbog toga življenje smisao. Dakle, iz vrlo sličnih razloga cenimo Moskrija ali razlika je što je ovo za mene čist nihilizam i zato mi se dopada, dovodi slušaoca do tačke u kojoj može samo da ustukne ili da nestane (zajedno sa Moskrijem), nema trećeg rešenja. Subverzija za mene, pak, implicira određenu aktivističku notu, poziv na delanje koje treba da ima opipljiv rezultat u nekoj istorijskoj perspektivi. Ona, da kažem prostački, nudi nekakvu nadu. Nadu da se može iznaći put oko prepreka sistema i taj sistem u perspektivi promeniti ili srušiti. Moskrijev nihilizam ništa od toga ne nudi, on samo grli ništa jer mu je ono draže nego nešto. E, za to apsolutno imam rispekt iako ga ne definišem nužno kao subverziju.

pre svega ovo

Quote from: "Meho Krljić"Pa, dobro, pazi, možda ja samo učitavam previše u reč 'subverzija', pripisujem joj aktivističko-rekonstruktivno-reformatorsku težnju koju Lubeni ne vidi...

da, to je to - ja taj pojam koristim kao opisni a ne kao vrednosni u smislu da je za mene subverzija sve što nagriza sistem. (kad smo kod toga, nadam se da će film "beogradski fantom" biti postavljen strejt što se tiče te perspektive - tj. da neće biti romantizacije fantoma kao nekog borca protiv režima nego kao mladog lika, punog hormona i želje za samoafirmacijom koji svaku noć juri kroz grad da malo "cima plave", kao što rekoh "for the funk of it" a i da se zna da je baš on to uradio )

e za moskrija se slažem u većini stvari sem u ovom stavu da "on grli ništa jer mu je ono draže nego nešto". pošto sam sklon da mu učitam najveću moguću sirovost, dokumentarnost i svu tu "suvoću", rekao bih da bi takav stav za moskrija bio suviše patetičan. mislim da njemu nijedno od ta 2 nije draže ili, uopšte, drago, nego da se on jednostavno ponaša, on čini, dela, kreće se tako-i-tako. inercija. rolling stone što rekoh gore. ali ne kao nekakva antička tragička sudbinska predodređenost - naravno i ne kao subjekt koji se preispituje - nego kao junak koji se kreće ka nečemu pa se vraća i vrti se u loopu, i to radi čisto na nivou telesne želje dok je jedina refleksija i komunikaciona namera koja tu postoji taj "battle" momenat kad druge (prevashodno dizelaše i novotalasovace) odmerava sa svojim postojanjem i nastavlja samouvereno da se kreće u svom loopu.

Quote from: "lou benny"kao junak koji se kreće ka nečemu pa se vraća i vrti se u loopu, i to radi čisto na nivou telesne želje dok je jedina refleksija i komunikaciona namera koja tu postoji taj "battle" momenat kad druge (prevashodno dizelaše i novotalasovace) odmerava sa svojim postojanjem i nastavlja samouvereno da se kreće u svom loopu.

ta komunikativnost, odnos prema tim drugima koji su manje "real" i odmeravanje sa njima verovatno oduzima radikalnost, odnosno apsolutnost njegovom individualizmu. meho bi verovatno dodao i sve te kurve koje jebe, ortake koji mu završavaju šeme i sl. ali poenta je u tome da su ti ostali svedeni na nivo sredstva, bar iz njegove perspektive. čak i kad alat zakaže, polomi se, povredi te, on je i dalje alat. naprotiv, ovi s kojima poredi samog sebe jedini narušavaju apsolutnost njegovog subjekta.

Quote from: "Meho Krljic"Sad kad sam sve ovo rekao, kod Moskrija je meni najdragoceniji upravo taj sasvim nihilistički stav da se izlazi iz razmene: kao što je Lubeni naveo: da se ubija iz obesti, ne iz koristi, da se umire bez razmene svoje smrti za neki viši cilj već samo zato što život gubi vrednost a zbog toga življenje smisao. Dakle, iz vrlo sličnih razloga cenimo Moskrija ali razlika je što je ovo za mene čist nihilizam i zato mi se dopada, dovodi slušaoca do tačke u kojoj može samo da ustukne ili da nestane (zajedno sa Moskrijem), nema trećeg rešenja. Subverzija za mene, pak, implicira određenu aktivističku notu, poziv na delanje koje treba da ima opipljiv rezultat u nekoj istorijskoj perspektivi. Ona, da kažem prostački, nudi nekakvu nadu. Nadu da se može iznaći put oko prepreka sistema i taj sistem u perspektivi promeniti ili srušiti. Moskrijev nihilizam ništa od toga ne nudi, on samo grli ništa jer mu je ono draže nego nešto. E, za to apsolutno imam rispekt iako ga ne definišem nužno kao subverziju.

subverziju shvaćaš valjano, ali oko tzv. 'moskrijevog nihilizma' očito imaš samo nerazgovijetne predožbe i fantazmatske scenarije - nema tu ničega što bi se 'dopadalo' i 'respektiralo', to je sam destilat gluposti, upadljivo ružan i lažan, bezumnost (makar ne bezumnost tipa kad te strefi munja, što već može biti estetskim kao i dopadljivo i respektabilno)
'''''da se ubija iz obijesti''''' - kada ti se bude dopadalo da ti gospon cijenjeni nihilist iz obijesti ubije dijete/ženu/oca/prijatelja, tek tada ću te moći shvatiti iole ozbiljno (naravno, smatrat ću te neprihvatljivim i odstraniti iz moje okoline)

takav pomišljeni nihilizam, uopće nije opasnost po sustav: tako nešto, postoji samo kao eksces, izolirana mrlja koju sustav proguta i crpi iz nje - vrlo je poznato da najrepresivniji sustavi koriste 'batinaše', povremni izljevi nasilja potrebni da se kontrola i srezavanje slobode pooštre. takvi fantazmatski oblici nihilizma uopće nemaju potencijala za mas-okupljanje, da zažive u kritičnoj masi. sustav mogu srušiti samo mase.
uostalom, sustav je pokazao da sasvim elegantno proguta redove takvih veličina kao što je radnička klasa (marxov proleterijat na kojemu je on temeljio rušenje sustava) i upregne ih kao održavatelje sustava (naime, dovoljno je samo malo povisiti nadnicu).
a tu se, nebulozno, razbacuje sa nekolicinom narkomana-nihilista = budimo ozbiljni

subverzija i revolucija je doživjela poraz biblijskih razmjera u toj mjeri, da se više ni ne misli nekakva drukčija simbolička stvarnost (niti spekulativno nisu žive razrade nekakvih novih sustava)
ali, kao što kaže marcuse: upravo ta totalna mobilizacija društva protiv novih oblika Uma i Slobode, pokazuje kolika je ta mogućnost zbiljska.
eto, u nedostatku praktičnog rješenja, barem nam ostaju supersubverzivne parole.

Tjah, nešto nemam volje (ali ne zbog droge!) da sad nešto više tupim sem da konstatujem kako je iz jednog krajnje imbecilno koncipiranog topika (što je Ghoul objasnio već u prvom postu) ispala zanimljiva diskusija. Po stavovima sam najbliži onome što Meho priča (onoliko koliko sam pročitao, naravno, ko će još baš sve čitati što Meho napiše!), a i to kad je o psihologiji reč ponajviše pije vodu. I Ghoulove opservacije su, kao i obično, vrlo smislene... Inače, u vezi te priče oko volje, zavisnosti i kreativnosti i koliko je sve to paradoksalno ili ne, trebalo bi samo malko raščlaniti stvari... Naime, svakodnevna egzistencija je po mnogo čemu ustrojena po principu izvesnog automatizma koji biva razoren kod narkomana jer se zapravo menja za jedan drugi automatizam; sistem navika, nužnih za funkcionisanje u društvenoj realnosti se potiskuje spram jedne druge, oštro usmerene navike. Tako da tu kreativnost i ne mora uopšte da trpi kad je reč o onim talentovanijim individuama; oni sa manje talenta moraju (i mogu) da ga nadomeste viškom volje, ali o takvima ovde zapravo i ne pričamo. Što se tiče te čitave socio-političke priče i narkomanije (sistem i sl.) ja u to ne bih ulazio, nije mi preterano zanimljivo...

Quote from: "Son of Man"e sad shto postoji ta razlika da taj koji se alkoholishe npr. ne unistava., ili manje unishatava svoju porodicu i sebi bliske ljude to je diskutabilno...

Uništava.

Quote from: "angel011"

Quote from: "Son of Man"e sad shto postoji ta razlika da taj koji se alkoholishe npr. ne unistava., ili manje unishatava svoju porodicu i sebi bliske ljude to je diskutabilno...

Uništava.

Vise nego neke vrste droga, tacnije od duvke (grass, hash), koja i nema u sebi nista sto bi imalo "unistavajuci" efekat.
Ali je alkohol, jbg, eto "socijalno akceptirajuci opijat", sto maja nije.

Ala ste se raspisali u ovako kratkom roku. Ocigledno da niste bili na Salonu stripa. Elem, lsd(b) moze prouzrokovati zavisnost. Pogledajmo Dzonija Rackovica. I eto ti umetnika.

P.S.

"Moskri je umro, a i mi cemo."

Quote from: "mick_rider"I eto ti umetnika.

ecce artist :S

Ne mogu da se setim sad tacnog citata... ali Gisbon je glede droga rekao, a dodao kako je i njegov idol iz mladosti Burroughs vremoenom dosao na isto misljenje, da supstance ne dodaju nove informacije, ne otvaraju ti svest ka stvarima koje do tad nisi mogao da percipiras, vec samo tweakuju ono sto je vec tu (tweakuju incoming infromation) te da bi umetnik trebalo da je sam u stanju to sebi da pruzi, i da se zavarava svako ko tvrdi da zaista nije u stanju da to uradi bez supstanci.

Hmmm. Prvo ovo:

QuoteLSD is not considered addictive, in that its users do not exhibit the medical community's commonly accepted definitions of addiction and physical dependence. Rapid tolerance build-up prevents regular use, and there is cross-tolerance shown between LSD, mescaline[24] and psilocybin.[25] This tolerance diminishes after a few days without use and is probably caused by downregulation of 5-HT2A receptors in the brain.

Sa wikipedije. Ako neko ima ozbiljan protivargument, neka ga, molim, okači ovde. Džoni Racković je mnogo toga ali nije zavisnik od LSD-a.

Dalje...

Lubeni hipotetiše o sistemu koji je sagrađen od zavisnika i koji se urušava sam u sebe jer brzina i intenzitet razmene koje ovaj sistem nameće prevazilazi kapacitet samog sistema. Što je zamisliv scenario makar na laboratorijskom nivou, ali, vraćam se na ono što sam sinoć napisao - ovo je prihvatljivo kao subverzivna/ subvertirajuća srategija samo ako imaš nihilističku agendu, dakle ako ti je naum uništenje sistema po svaku cenu bez reformatorske agende u pozadini. Pošto Lubeni nešto kasnije otprilike tako definiše svoje shvatanje pojma subverzija onda je to konzistentno.

Ja lično, naravno, sam i dalje ukopan na poziciji da je nihilistički impuls jedno a subverzija drugo pa ostajem gde sam bio.


E, sad, Moskri... Prvo ne razumem kako me je Pingvin ovako pogrešno shvatio: ja sam se upravo protivio ideji da Moskrijeva nihilistička agenda (grlim ništa jer mi je ono draže nego nešto) može da se tretira kao legitiman subverzivni akt, u smislu uspostavljanja modela koji može da dovede do reformacije sistema. Baš sam naglasio da Moskri izlazi iz igre time što izlazi iz sistema razmene vrednosti: njemu ni tuđ ni sopstveni život nemaju vrednost i zato sa njim ni sistem ni pojedinac ne mogu da se razmene - on nema šta da da a ne želi ništa da uzme. U tom smislu, iako je Lubeni moju poetsku figuru o grljenju ništavila i prezrenju prema nečemu ispravno okarakterisao kao romantično-patetičnu, ja jedino u ovom aktu vidim demonstraciju lične slobode koja (da se povežem sa onim o čemu su Albedo i Pingvin raspravljali na drugom topiku) nije sloboda unutar zajednice nego sloboda izvan svega. Dakle, ne-praktična, ne-primenjiva sloboda, sloboda da se izađe iz procesa razmene i ekonomije time što se vrednost proglašava ništavnom a ništa se proglašava za vrhunsku vrednost.

Nigde ne tvrdim da je ovo poželjan reformatorski model, naprotiv, samo da je ovo model raskida sa sistemom u kome sistem nema način da odgovori. Ne može se apsorbovati ova vrsta 'pobune' jer njen cilj nije ostajanje u sistemu već izlazak iz njega. Nema šta da se razmeni za ovu vrstu 'ponašanja' jer ultimativno Moskri nudi u razmenu svoju smrt, ne svoj život. Kako odgovoriti na takvu razmenu? Šta dati u zamenu za smrt? To je kraj ekonomije, kraj kruženja vrednosti, kraj sistema u smislu da je individua stigla do njegovog kraja, naravno, i izašla iz njega (i nestala u tom procesu, naizgled paradoksalno potvrđujući svoju individualnost kroz čin samouništenja), a ne u smislu da je on uništen.

Uh, sad sam ga zapetljao...

No, Moskrijeva afirmacija individualnosti se, opet iz moje perspektive može prihvatiti na način kako to Lubeni objašnjava samo kroz afirmaciju volje (jebiga, pročitao sam pet knjiga u životu, od kojih je bar jedna bila Ničeova i bar jedna Šopenhauerova) i tu onda postoji konzistencija sa svime što on piše (o jebanju, završavanju, pucanju, betlovanju, svođenju drugog na alat kojim izvršavaš naum svoje volje) ali, ultimativno, ovo je volja za smrt.

To 'telesno' 'kretanje u loopu' o kome pričaš meni potvrđuje ovo što sam gore napisao, to jest da se Moskrijevo bivstvovanje istovremeno unutar (ekonomske) razmene a opet, ultimativno izvan nje oslanja baš na volju za smrt, odnosno na ništenje vrednosti, na spremnost u svakom momentu da pusti nešto da bi prihvatio ništa. Ravnodušnost prema svom (i tuđem) životu je u osnovi te vrste slobode. E, sad, postoje razne definicije slobode, svojevremeno je From definisao slobodu od kao niži stepen slobode (u osnovi slobodu ropskog mentaliteta) i slobodu za kao, jetle, društveno poželjnu i socijalno odgovornu vrstu slobode (primereno mentalitetu slobodnog čoveka). Moskrijeva sloboda se možda može definisati kao sloboda protiv jer se ona zasniva na poništenju osnova egzistencije ne samo društva već i individue.

Ali kako već rekoh, dok se ovo može rispektovati iz sve snage, ovo mogu da definišem kao strategiju borbe protiv sistema samo ako je ultimativni cilj uništenje a ne reformacija sistema i čovečanstva. Meni lično bliska ideja, razume se, ali, ponavljam, ne i nešto što veliki broj ljudi može da prihvati kao legitimno.

Quote from: "Meho Krljic"
Ali kako već rekoh, dok se ovo može rispektovati iz sve snage, ovo mogu da definišem kao strategiju borbe protiv sistema samo ako je ultimativni cilj uništenje a ne reformacija sistema i čovečanstva. Meni lično bliska ideja, razume se, ali, ponavljam, ne i nešto što veliki broj ljudi može da prihvati kao legitimno.

fixed

Zahvaljujem svima koji su potrosili vreme i izneli svoje misljenje na ovoj temi (do sada). Ima vrlo zanimljivih stavova.

Citat:    Milosh

" Tjah, nešto nemam volje (ali ne zbog droge!) da sad nešto više tupim sem da konstatujem kako je iz jednog krajnje imbecilno koncipiranog topika (što je Ghoul objasnio već u prvom postu) ispala zanimljiva diskusija. Po stavovima sam najbliži onome što Meho priča...."

Ovo je druga ("imbecilna") tema koju sam postavio  na ovom forumu. I za prvu su mnogi rekli da je beeeeez veze, pa je ipak "zivela" dovoljno dugo da doceka i trecu stranu... Na mnogim "pametnim" temama ne procitah ni jedan odgovor na postavljeno pitanje. Pa, sad ti vidi...
Na koji nacin bi naslov topica osmislio neki kvaziintelektualac kao ti? Pitanje je postavljeno tako da bude potpuno razumljivo svima, sta je tu "imbecilno"? Uzgred, jedan profesor francuskog jezika rece mi da samo tupadzije koriste izraz "imbecilno", pravilno je embecilno.

Sto se Ghoul-ovih objasnjenja tice, covek je odvalio toliko gluposti da sam se, u momentu, skoro rasplakao...

I ja sam, po stavovima, najblizi Mehinim razmisljanjima, ma da, nerado to priznajem jer me je Meho, cim sam "ugazio" na ovaj forum, nacepio svetski. I to mu nikada necu zaboraviti...

Citat: angel011

"Unistava"

Kratko i jasno!

David:

"

Son of Man :
e sad shto postoji ta razlika da taj koji se alkoholishe npr. ne unistava., ili manje unishatava svoju porodicu i sebi bliske ljude to je diskutabilno...

Vise nego neke vrste droga, tacnije od duvke (grass, hash), koja i nema u sebi nista sto bi imalo "unistavajuci" efekat.
Ali je alkohol, jbg, eto "socijalno akceptirajuci opijat", sto maja nije.  "


Nemam nista protiv, cak, voleo bih da diskusiju prosirimo i na zavisnost od alkohola.

Ocekujem da ce Ghoul i u tom smislu dati svoje vidjenje stvari... npr.  Pa sta ako umetnik dodje ujutru pijan kuci i ispovraca se po zeni i deci...to su umetnicke slobode, covek moze da povraca gde hoce i kako hoce, i to nema nikakve veze sa inspiracijom.......

Quote from: "tragac"Uzgred, jedan profesor francuskog jezika rece mi da samo tupadzije koriste izraz "imbecilno", pravilno je embecilno.

Poruči mu da je imbecil.

Svako ko ne izvali sta oce ovaj Tito i nastavi da se prepucava sa njim smatracu ili za ljubitelja praznih prepucavanja samo radi prepucavanja iz dosade ili za potpunog kretena, trece nema...mada mozda i ima, al posto nije bitno sht ja smatram nastavite...

Ja bi ga samo stavio na IGNORE i kraj priche...