ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

I ne bih nazvao DH2 jednim od "najboljih nastavaka ičega", makar zanatski bio za udzbenik.

Prvi Die Hard je apsolutno nesnosno ljigavo debilno američko smeće.

Quote from: "Harvester"Prvi Die Hard je apsolutno nesnosno ljigavo debilno američko smeće.

reče čovek koji obožava iliju trulića!

Pa da. On pravi mnogo bolje filmove nego McT.

Quote from: "Harvester"Pa da. On pravi mnogo bolje filmove nego McG.

ispravio sam ti typo.

Гледао сам Fast Food Nation, по мени је ово солидан филм и свиђа ми се што има више неповезаних ликова(бар не директно), корпорације, Мексови, увек инспиришуће америчке вукојебине, на мене је оставио мало мучан утисак, али не због клања крава на крају(been there, done that), већ онако због саме целине.Мало ми је задња сцена предвидљиво симболична.

Uhapšeno sedam pripadnika Kamore


12. oktobar 2008. | 00:39 | Izvor: Beta  
Rim -- Policija u Napulju uhapsila je sedmoro ljudi za koje se sumnja da su članovi organizovane mafijaške grupe Kamora.

Pripadnici te grupe su prošlog meseca ubili šest imigranata iz Afrike. Raciji je sprovedena juče u okolini Napulja, a među privedenima je i poznati italijanski glumac Bernadin Teračano, koji je u poznatom i nagrađivanom italijanskom filmu "Gomora" glumio mafijaškog bosa.

Teračano je igrao lokalnog bosa Ujka Bernadina u filmu "Gomora", a portparol policije Rodolfo Ruperti izjavio je da se glumac sumnjiči za iznudu i veze sa mafijom.

Uhapšeni za sada nisu direktno povezani sa ubistvima imigranata, ali se sumnja da su učestvovali u drugim napadima i da su počinili krivična dela.

Vođa kriminalne grupe Đuzepe Setola uspeo je međutim da pobegne i tako izbegne hapšenje.

Zbog nasilja prema imigrantima iz Afrike koje je izbilo 18. septembra, italijanska vlada morala je da angažuje i oko 500 vojnika. Njihov zadatak bio je da pomažu policiji na kontrolnim punktovima.

Policija sumnja da su ubistva Afrikanaca usledila kao odmazda zbog njihovog mešanja u trgovinu drogom. Do sada su zbog povezanosti s tim ubistvima uhapšene najmanje četiri osobe.

Film "Gomora" osvojio je ove godine drugu nagradu za režiju na Kanskom festivalu, a trebalo bi da bude i italijanski kandidat za Oskara u kategoriji za najbolji film van engleskog govornog područja.

Gomorra (2008) Matteo Garrone 4.5/5

Vest o jutrosnjem hapsenju pripadnika Kamore se na neverovatan nacin poklopila sa mojim uzivanjem u gledanju ovog ostvarenja.Gomorra je kompleksan film i zahteva gledanje iz vise razlicitih aspekata.Moj prvi lican utisak je da retko koji film ima ovako dosadnih 30 minuta,a odmah potom 100 minuta za povratak Italije i njene kinematografije tamo gde im je i mesto.
Matteo Garrone preuzima palicu,ili bolje vruci krompir koji u svojim rukama i danas drzi Roberto Saviano,pisac knjige o napuljskoj zloglasnoj organizaciji.Saviano i danas zbog pretnji smrcu ima policijsku zastitu ili pratnju dodeljenu od strane drzave licno.Ova cinjenica samo malo daje na znacaju Gomorri,ali dovoljno da film ucini znacajnim i interesantnim iz biografsko-istorijskog ugla.
Koliko je sam Garrone bio limitiran saznanjem ili cinjenicom da moze proci mnogo gore od Savianija,ne znam,ali njegov stil podseca na najbolje dane italijanskog neorealizama.Barem u prvoj polovine,koja je izuzetno zahtevna za pracenje i razumevanje.Gomorra je jedno od onih dela koja traze maximalnu koncentraciju uz sklapanje mozaika i kockica u glavi.Sniman poludokumentarnim stilom,film ima izuzetno mracnu konotaciju i aspekt,sa likovima koji su prilicno mrski i ne zahtevaju objektivno sazaljenje.Gomorra ima veliku slicnost sa juznoamerickim ostvarenjima,a Napulj je oslikan na momente ruznije od geta Buenos Airesa ili neke brazilske favele.
Ovo je film koji sam cekao jos od Kana,bezobrazan,smeo,nedodvoravajuc i beskompromisan,a jednako kontroverzan.

Гледао сам Зохана, симпатична комедијица, можда најбоља Сендлерова улога икад...гледао сам и неки словеначки филм Од гроба до гроба, солидан је, почиње као нека комедија, а после прераста у мучаљиву драму...мислим да је то једна од задњих улога Соње Савић.

Quote from: "Savajat Erp"неки словеначки филм Од гроба до гроба, солидан је, почиње као нека комедија, а после прераста у мучаљиву драму...

od groba do groba najbolje je grobno doba!

TROPIC THUNDER

Skoro pa odličan film! Brdo dobre akcije, fantastični glumci, dijalozi puni maštovitih psovki, krv, politička nekorektnost, bizarnost... Koristilo bi još malo političke nekorektnosti, ali what the hell. Nik Nolti je maskiran tako da liči na Krisa Kristofersona, a Tom Kruz na Krisa Eliota.

PONOVO O GOMORRI !!!!!


http://blic.co.yu/svet.php?id=60920

Žele Savijana mrtvog do Božića
Autor: N. Vlačo | Foto:reuters | 15.10.2008. - 05:49

Kamora, napolitanska mafija, čije je zločine u svom romanu ,,Gomora" obelodanio italijanski pisac Roberto Savijano (29), planira da likvidira njega i karabinjere iz njegove pratnje do katoličkog Božića.
Policija u Napulju saznala je za ovaj plan od Karminea Skjavonea, mafijaša-pokajnika i rođaka Frančeska Skjavonea zvanog Sandokan, jednog od vođa klana Kazalezi (pretili Savijanu), koji je osuđen na doživotnu robiju.
Savijano je nakon otkrivanja plana o atentatu kratko poručio ,,da sve nastavlja kao i do sada".
,,Šta drugo da radim? Nemam drugog puta osim da izdržim, izdržim i izdržim", rekao je Savijano i ironično dodao da je u izolaciji ,,barem naučio da kuva i proučava recepte".
On je u nedavnom ekskluzivnom intervjuu za ,,Blic" govorio o životu na koji je prinuđen u poslednje dve godine, koji se sastoji od stalnih preseljenja na tajne lokacije u strahu od mafijaške osvete nakon objavljivanja knjige. Plan Kamore je da upravo za vreme jednog od tih preseljenja, tokom kojih Savijana obezbeđuju dva blindirana automobila sa karabinjerima, izvrše atentat na autoputu koji povezuje Rim sa Napuljem. Prema rečima Orestea Spanjuola, jednog od Kamorinih ubica koji je nakon nedavnog hapšenja pristao da bude svedok saradnik, Đuzepe Setola, vođa jedne od bandi klana Kazalezi, ,,tražio je da kupi eksploziv sa daljinskim detonatorom" i rekao da je to ,,lak način da se neko ubije".
U ispovesti za ,,Blic", Savijano je naveo primer sudije Đovanija Falkonea, kojeg je zajedno sa suprugom i trojicom telohranitelja 1992. godine ubila sicilijanska mafija koristeći 350 kilograma eksploziva na autoputu u blizini Palerma. Zanimljivo je da on neposredno nakon objavljivanja knjige ,,Gomora" u proleće 2006. nije dobijao pretnje mafijaša, koji su čak smatrali da će im njegovo delo doneti ,,dobar" publicitet tako što će uterati strah u kosti ljudima koji žive u oblastima Napulja i Kazerte. Opasnost od klana Kazalezi po Roberta Savijana javila se tek krajem te godine kada je napolitanska mafija shvatila da knjiga ,,Gomora" postaje sve popularnija u Italiji i svetu, i time otkriva njihova nedela.

Nisu ga hteli u Napulju
Savijano je u intervju za italijansku državnu televiziju RAI izjavio da tokom skrivanja od mafijaša nije mogao da iznajmi kuću u Napulju, pošto bi u svakom komšiluku u koji bi došao, ljudi tražili da ode pošto su se plašili Kamore. On je naveo da se u izolaciji posvetio boksu koji ga ,,zabavlja i smiruje". ,,Često idem u teretanu, ali uvek sa 'mojim momcima', odnosno karabinjerima koji me prate dan i noć i ponekad mi kažu da sam njihov kapetan", kazao je Savijano.

Le Convoyeur-француски филм, преведен код мене ко Пљачка, али ми је то сумњиво нек се Корнелијус изјасни, солидан, полуистрипван филм, са старим мотивом освете...серија опичених ликова, квази-чувара новчааних пошиљки, не зан се ко је ненормалнији....

Tja, nije baš da nam je bilo lepo, ali Cripple, moja gospođa i ja smo sinoć overili Maksa Pejna u Takvudu. Dok čekam da neko napiše pametniju kritiku, evo mojih nesređenih ali ojađenih misli.

QuoteUpravo sam se vratio iz bioskopa gde sam sa ženom i Dimbom gledao Maxa Paynea. Utvrdio sam da sam zbog toga propustio film sa Stevenom Seagalom što bi me iznerviralo čak i da Max Payne nije bio toliko smeće.

Film Max Payne može da posluži kao ogledni primer za tezu da videoigre ne treba ekranizovati i za apendiks toj tezi koji veli da Holivud čak ni uz najbolje namere ovu ekranizaciju naprosto više fizički ne može da izvede kako treba. Ne radi se samo o tome da je Max Payne loš film, gledao sam ja još loših filmova u životu Radi se o tome da je Max Payne film koji svesno i namerno odstupa od svog predloška, pokušavajući da se prilagodi (fiktivnom?) holivudskom modelu uspešnog filma. I isporučuje samo suze i jad.

Za početak možda nije loše istaći da sam ja priličan ljubitelj igre Max Payne. Oba dela sam odigrao po nekoliko puta, oni su me podsetili na i ponovo mi razgoreli ljubav ka noir literaturi i kinematografiji, proučavao sam njihove zaplete i karakterizaciju, aktivno diskutovao o potencijalnim zapletima i mehanikama potencijalnog trećeg nastavka... Dakle, ne može se reći da sam film gledao nepristrasnim očima neutralnog posmatrača. Sigurno nije pomoglo ni to što je Dimbo negde od petog minuta gunđao kako on gleda puno filmova, ali da ovako šusterski režiran film odavno nije gledao.



Za početak (sad stvarno), Max Payne je jeftin film. Ovo je očigledno čak i slepcu jer se jeftinoća njegovih setova prekriva obilnim količinama postprodukcijske digitalne šminke, što ga tera u ambis preterane stilizovanosti i u startu ukida dobar deo emotivne veze koju bi gledalac sa njim mogao da uspostavi. Naravno, nije ovo bilo pravo vreme za ekranizaciju ove igre. Prvi deo izašao je pre više od sedam godina, u vreme kada su bullet time efekti još uvek bili relativno novi, a ekranizacija stripa Sin City još uvek nekoliko godina u budućnosti. U međuvremenu bullet time se ušunjao u spotove srpskih dens grupa i rumunske teve reklame a Sin City je lestvicu za moderni noir film podigao neugodno visoko čak i ako uvažite moje primedbe da je ovaj film bio... slab. Zapravo, ogromni uspeh Rodrigezovog i Milerovog filma je verovatno u velikoj meri doprineo tome da se Max Payne uopšte konačno pojavi na, jelte, celuloidu. Ono o čemu su stotine hiljada gejmera sanjale 2001. godine konačno je postalo stvarnost... u kojoj Maxa Paynea igra.. Marki Mark????? Dođav... Jedina gora stvar od toga bila bi da Monu Saks igra... na primer Džeki iz Veselih Sedamdesetih. Hej, ko bi rekao!!

Dobro, kasting nije jača strana ovog filma, uprkos pojavljivanju Boa Bridžisa u ulozi BB-ja. Kladim se da su ga uzeli da ovo igra samo zbog inicijala a ne zato što je recimo u pitanju B glumac iz sedamdesetih sa poslednjom velikom ulogom još u seriji Dinastija pre dve i po decenije i kome je bio preko potreban novac za krek...

No, hajde. Gluma u ovom filmu je slaba, ali to je valjda bilo očekivano. Mark Wahlberg je lep, upečatljiv čovek ali on veoma loše glumi. Mila Kunis je ponovila ulogu iz Veselih Sedamdesetih samo što joj je neko u ruke umesto turpije za nokte tutnuo H&K automat. I tako redom. Avaj, film je i režiran primetno loše, sa gomilama nejasnih ili naprosto nepotrebnih scena koje priču odmotavaju na trapav način. U svojim nadahnutijim trenucima znao sam da kažem kako bi film Max Payne najbolje zajednički režirala dva Johna: John Houston, da mu da pravu noir patinu i John Woo da mu da pravi akcioni šmek.



Nažalost, film je režirao treći John, John Moore, koji je bio i producent (otud odsustvo minimuma kontrole kvaliteta) i partizanština se da primetiti na svakom koraku. Primetno je da je najviše energije i vremena uloženo u spotovske scene sa specijalnim efektima koje su... hajde da kažemo da bi delovale impresivno u nekom hip-hop spotu pre deset godina. Danas... Danas na njih teško da ćemo dići više od obrve. No, to su svakako zanatski najupečatljiviji delovi filma – ostalo je naprosto slabo. Akcije, kad smo već kod toga, ima iznenađujuće malo i, s obzirom da je u pitanju ekranizacija igre koja i dan danas definiše 'kinematsku' akciju, ona je slaba, preslaba. Max Payne je u svojim najboljim akcionim trenucima bila igra koja je manijakalni ubilački balet Johna Wooa stavljala pod kontrolu igrača. Mooreov film je daleko čak i od Face Offa, a da ne pominjem neke zaista spektakularne hongkonške Wooove filmove. Koreografija akcionih scena je u najboljem slučaju prosečna i ništa što smo u ovom filmu videli ne može ni da sanja o prilaženju blokbasterima poput Matriksa i filmova o Bornu.

Dobro, akcija nije impresivna, no je li barem noir atmosfera pogođena? Zapravo – ne.  Max Payne nije noir film. Ovo je verovatno bila svesna odluka režisera i scenariste, možda u pokušaju da se distancira od Sin City stigme, tek omaž noiru je urađen u uvodnoj sceni Maksovog plutanja ispod površine reke Hadson, sa promumlanim, promuklim monologom opterećenim teškim izrazima. Ovo je poslednji momenat u filmu u kome je delovalo da bi Max Payne mogao biti uspeli B film o detektivu koji se loži na Bogarta i Chow Yun Fata u isto vreme.

I to nas dovodi do prilično bolnog ali u krajnjoj liniji ne i iznenađujućeg saznanja da film Max Payne naprosto nije imao ni nameru da se ozbiljno angažuje u dijalogu sa igrom. Max Payne je film ispunjen tankim, pretankim likovima sa generičkim motivacijama i nemuštim dijalozima stavljenim u usta, na sasvim drugoj strani od igre prepune arhetipske karakterizacije i raspričanih likova.

Što je, kako rekoh, očekivano. Holivud ne želi pripovedanje ili kreaciju, filmovi se danas prave za rating komisije i finansijere koji žele da čuju tagline sa ne više od deset reči. Scenario i priča su tu sasvim sekundarni. U takvoj situaciji, zašto bismo se iznenadili kada saznamo da je jedna od najfilmičnijih igara ikada napravljenih ekranizovana tako da ne sebe liči samo uzgredno?

Max Payne je, dakle, film koji svoj predložak koristi samo kao polaznu tačku, odbacujući njegovu priču, pripovednu tehniku, karakterizaciju, vizuelni stil, pa čak i propuštajući da barem omažira neke od memorabilnih scena iz igre. Naprosto, ovde nema ni jedne jedine linije dijaloga iz igre, ni jedne rekonstruisane scene koju smo upamtili.



To što nesreću unapred očekujete ne znači da vas ona ne boli. Sam Lake (alias Sami Jarvi) je svojim scenarijima za obe igre napisao srčan i veoma dobar omaž klasičnoj noir literaturi iz njenog zlatnog doba. Duh Chandlera i Spillanea je iz sve snage prisutan ne samo u motivima koje Lake koristi u svojim skriptovima, već još i više u likovima, monolozima, jeziku prepunom do apsurda naduvanih metafora kojima zlosrećni antiheroj opisuje svoje putovanje iz porodičnog raja u pakao organizovanog kriminala i korupcije. Ničega od ovoga u filmu nema. Max Payne nije noir film uprkos svoj veštačkoj tmini koju je postprodukcijska ekipa prelila preko setova. Ovo je film u kome kriminalce ne vidimo kako čine zločine, u kome policija nema ni najosnovnije procedure istrage, u koji se likovi uvode samo da bi opravdali ekspoziciju radnje a zatim su ostavljeni da landaraju u praznini, bez zaokruživanja motiva i linija zapleta. Ovo je nevešto, brljivo režiran film.

Max Payne, film, koristi isti zaplet kao i prva igra, razotkrivajući postepeno zaveru kozmetičke korporacije koja drogu za pospešivanje efikasnosti vojnika posle negativnih testova odlučuje da iskoristi kao dohodovni projekat, valjajući je po ulici. Međutim, film, za razliku od igre, do ovih otkrića i otkrovenja dolazi mnogo kraćim i nezanimljivijim putem.

OK, shvatam ja da je za potrebe filma od sat i po potrebno kondenzovati priču, međutim Mooreov Max Payne je naprosto prepun potpuno neoprostivih rupa u zapletu – negativci su zaprepašćujuće neefikasni u svojim zločinačkim naumima (od gotovo komičnih predegzekutivnih monologa, pa do uistinu apsurdnog iznenađenja što im je policija na tragu, nakon što njihova privatna armija, naoružana do zuba raznese čitav sprat zgrade pucajući na policajca sa značkom), ubilački nastrojeni ovisnik o drogi Valkira ne samo da nema motiv za svoja ubistva već i jedini put kada je esencijalno da ubije žrtvu, on to ne čini, bez dobrog razloga i time omogućava sledećih sedamdeset minuta filma. Scenario je pun likova koji služe samo da protagonisti do njih došetaju, čuju komadić informacije i nastave dalje tražeći sledećeg informanta. Ova zastrašujuća količina mekgafina bi se još i dala podneti da pred kraj filma režiser ne napusti barem tu konzistentnost i počne da spušta likove sa neba tamo gde je to zgodno za odvijanje radnje, bez ikakve svesti o vremensko-prostornim koordinatama na kojima se radnja odvija.




Emotivna komponenta filma je veoma siromašna. U igri, Max provodi gotovo pola vremena boreći se protiv italijanske mafije u Njujorku, da bi tim pre otkriće do koga stiže na sredini zapleta i dimenzije zavere koje se zatim naziru kroz narkotički delirijum i plimu nasilja koju je prouzrokovao, bile ogromnije i strašnije. Pritom, Max je DEA agent ubačen u Mafiju pre dve godine (nakon ubistva žene i ćerke) čiji je partner, jedini koji ga može pozitivno identifikovati kao još-uvek-dobrog-momka na početku igre ubijen. Ovo je očigledna posveta noir klasicima od strane Sama Lakea, a to sasvim konzistentno objašnjava i Maksovo potonje sarađivanje sa ruskom mafijom. Gangsterski rat u Njujorku je idealna kulisa za Maksov privatni rat protiv neprijatelja čiji obrisi kako vreme prolazi postaju sve veći.

Film sve ovo ignoriše odlučujući da se usredsredi na Aesir korporaciju i nekakve beskrvne kriminalce sa kojima Max uzgred ima posla. Ovo ne bi TOLIKO iritiralo da se, u pokušaju ceđenja vode iz suve drenovine (to jest brand recognitiona iz licenciranog IP-a) u filmu ne pojavljuju likovi iz igre u sasvim pogrešnim ulogama.

Primer? Mona Saks je tu. Tu je i njena sestra, ali umesto da vidimo mafijašku suprugu po imenu Lisa (kapirate? Mona – Lisa!), vidimo samo narkomansku kurvu po imenu – Nataša!!! Ovaj lik, sasvim nebitan za radnju nije morao da bude Monina sestra... Takođe, naravno, dok Nataša još i može da prođe kao rusko ime, Mona Saks baš i ne zvuči kao ruskinja. Zašto su Italijanke iz igre pretvorene u Ruskinje u filmu (koje igraju dve Ukrajinke) ostaje misterija.

Isto kao što je misterija i zašto je Moore odlučio da u filu sačuva lik Jima Bravure, ali da umesto sredovečnog italijana u ulozi glavnog policijskog inspektora, ovde to bude nekakav dosadni nasrtljivac iz internal affairsa, koga igra – Ludacris!!! Mislim, svaka čast na kastovanju braće crnaca u ovom filmu, ali zašto je i dalje liku ostavljeno italijansko ime???

Pored toga, film apsolutno nezgrapno rukuje podtekstom nordijske mitologije koju je Lake u igri vrlo suptilno provlačio kroz scenario, likove i motive. Ovde su Valkire materijalizovane kroz halucinacije prepune specijalnih efekata očigledno veoma dragih režiseru, jer se ponavljaju na svakih nekoliko minuta. Prosto je zapanjujuće da su halucinantne scene u igri, iako definitivno najkritikovaniji element gejmpleja, daleko bolje osmišljene i realizovane od generičkog spotovskog ubacivanja čudovišta u film gde im mesto nije.



Neki od likova koji su glavni nosioci mitoloških elemenata zapleta (Alfred Woden, recimo) u filmu ne postoje. Kao šlag na tortu, prevodilac filma je izgleda engleski naučio nekoliko dana pre nego što je dobio ovaj posao pa je reč 'norse' prevodio kao 'norski' što je u meni i Dimbu izazvalo grčevit, gotovo histeričan smeh. Doduše, još više smo se smejali kada je rečenica 'On je u Rag Na Roku' prevedena kao 'On je u Nag na Roku' jer smo obojica imali viziju Jacka Lupinoa koji leži nag na Roku Sifrediju.

Lupino je inače još jedan od likova koji su potpuno zloupotrebljeni u filmu. Od mafijaškog underbossa sa patološkom opsednutošću okultnim, Lupino je postao bivši armijski narednik, jedan od retkih na kome je testiranje sa Valkirom dalo pozitivne rezultate. Naravno, Lupino je praktično neranjiv kada to scenario zahteva od njega, a pada od jednog jedinog metka kada se finale filma približi tako da osećate njegov kužni dah na licu. Istovremeno, Max prima vrelu sačmu direktno u prsa junačka i ne počeše se jer je uvideo sve pozitivne efekte konzumiranja Valkire. Jeste da su haludže zajebane, ali kada se uz njih dobije praktično god mode u kome je lako doterati film do kraja onda OK. Avaj, i taj kraj je, er, krajnje jeftin jer Nicolle Horne ostaje van domašaja scenariste i Maxa Paynea, da ne pominjem da nema nikakvog rušenja helikoptera. Verovatno je to bilo suviše skupo za ovaj film.

Max Payne je školski primer apsolutnog disrispekta koji Holivud pokazuje prema materijalu za koji je platio novac ne bi li dobio pravo da ga pretače u film. Ovo je potpuno nemušt, nespretan scenario sa lošim likovima, loše režiran i spakovan u PG 13 priču u kojoj nema čak ni jedne jedine psovke. Čak se i droga konzumira oralno, valjda da se deca ne bi uplašila od špriceva. Pričamo o ekranizaciji jedne od najbolje napisanih, najbolje režiranih, simbolički najpotentnijih igara u čitavoj istoriji videoigara. O nečemu što je mogla biti samo lagana šetnja od tačke A do tačke B, prateći posao koji je finski Remedy Entertainment odradio pre sedam godina. Uprkos tome, ovo je jedan od najgorih filmova koje sam gledao u bioskopu u poslednjoj deceniji. Sami izvucite zaključke ili se samo složite sa onim što sam još davno rekao.

Na blogu imate i ilustracije plus linkove u tekstu...

sta sam LEPO gled'o

Pa, napisao sam u prvoj rečenici da nam nije bilo lepo. Neću valjda da otvaram nov topik za stinkere...

Meni je Max Payne kec bolji od dvojke, mislim na igru.
Da postoji kosmicka pravda Maxa bi glumio onaj lik sto se pojavljuje u prvoj delu.

Pa, to je zapravo sam Sam Lake. Idi na njegovu wikipedia stranu (imaš link na mom blogu) pa ćeš videti fotku. Remedy nije imao para da plaća glumca da pozira pa je scenarista bio model za glavnog junaka igre.

Pa da da je on dobio ulogu, jeste da nije profesionalni glumac al opet bolje on nego Marki Mark.
Al zasto se nisu barem setili da ulogu daju Timoti Gibsu, mada moram opet da napomenem da sam teska srca preboleo sto su promenili izgled Maxu u drugom delu.

pokušao sam da popunim jednu od rupa u svom obrazovanju i najzad pogledam A BOUT DE SUFFLE by godard.
avaj, izgleda da glodar i ja nismo napravljeni jedan za drugog: ponovio mi se VIKEND – iznervirao sam se na pola i ugasio! ali zaista, pola sata improvizacije (?) ili banalnih dijaloga i bezveznog ponašanja u hotelskoj sobi previše je i za moju toleranciju!
poimam ja intelektualno šta je i ozašto je ovo (bilo) značajno, ali čak i intelekt mi je ovim produktom jedva zagolican, a o drugim delovima bića da i ne govorim. (zapravo, kad sam kod drugih delova – cura koja igra amerikanku je zaista prelepa, i zbog nje sam izdržao čak do 47og minuta, ali tu mi puče film i nisam više mogao dalje ni zbog nje; edit: sad vidim da je TO čuvena džin siberg. pa, lepo.).
prosto, ja sam konstitucionalno nesposoban da uživam u glodaru (sudeći po ova 2 filma; još uvek nameravam da PREZIRU pružim šansu): u mom telu ne postoji ni jedan jedini nerv koji bi korespondirao sa ovim.
sorry, pokušao sam, ali ne ide.
   

Zbog mira u kući prsitao sam da me žena veže za trosed i da zajedno pogledamo Hell Ride koji je napisao i režirao John Bishop. Tarantino je za ovaj film bio izvršni producent i, naravno, kast je prepoznatljiv: Majkl Medsen, Dejvid Karadin, Vini Džons, Erik Balfur i Denis Hoper... Bišop je samom sebi napisao glavnu ulogu najveće enigme i najvećeg šmekera, dakako, iako nažalost izgleda kao poor man's Dejv Grol sa deset posto Grolove harizme (koje Grol ionako nema u nekim preobilnim količinama).

Da odmah upotrebim istu metaforu, film je praktično poor man's Kil Bil i izuzetno sam se smorio gledajući ga. Ovo nije slučaj u kome se može reći da stil zasenjuje supstancu jer supstance zapravo i nema a stil se bukvalno svodi na metodično felaciranje Tarantina. I to ne kvalitetnog, dubljeg Tarantina iz Rezervoar Dogza i Palp Fikšna, već frivolnog, manirističkog Tarantina iz Kil Bil.

Film naravno obiluje sledećim stvarima: skakanjem između vremenskih planova i ponavljanjem istih scena u više navrata što im, kao daje veću težinu; pedal-stil gitarama; barovima u pustinji u kojima plešu super cice golih sisa; jakim ženama koje vole (i mole) da budu jebane, itd.

Što se tiče zapleta, ovo je kao špageti vestern sa motorističkim bandama u glavnim ulogama, ne preterano dubok ali ipak sasvim uslužan. Avaj, implementacija zapleta i pripovedanje film čine gotovo negledljivim. Bišopovi likovi nisu ni karikature B stereotipova već senke tih karikatura. Motivacija za njihove postupke se podrazumeva pa se režiser bavi najviše prikazivanjem, jelte, kul scena nasilja ili seksa. Dijalozi su kao najgori momenti Siniše Pavića sa igrama reči koje su naprosto bolno nenadahnute i koje uglavnom ne vode nikuda već stoje i dive se same sebi. Scene razrešenja i krešenda su kilave jer nema nikakvog osećaja tenzije građenog prema njima, postavljene su kao već gotovi i rešeni set pisovi i kad prođu samo su otkačene sa spiska i ide se dalje.

Odavno me neki film nije ovako iziritirao a gledao sam Maksa Pejna pre dva dana a Tajmkap pre dve nedelje...

E majku mu,a ja sam se bas spremao da ga odgledam.....  

Quote from: "Shozo Hirono"E majku mu,a ja sam se bas spremao da ga odgledam.....  

taj smrad sam ja izdaleka namiriso i nisam ni pomišljao da probam.

Pa vi apsolutno nemate pojma!

QuoteFilm naravno obiluje sledećim stvarima: skakanjem između vremenskih planova i ponavljanjem istih scena u više navrata što im, kao daje veću težinu; pedal-stil gitarama; barovima u pustinji u kojima plešu super cice golih sisa; jakim ženama koje vole (i mole) da budu jebane, itd.

Quotepa se režiser bavi najviše prikazivanjem, jelte, kul scena nasilja ili seksa. Dijalozi su kao najgori momenti Siniše Pavića

Kako ovo može da bude išta manje od remek-djela???

Pa, da, da, znam da je nekom ovo dovoljno, ali ja sam, poznato je, težak snob i smeta mi kad stil zamenjuje supstancu a pritom ni sam taj stil nije ni svež ni originalan već samo kopija nečijeg stila.

Gledao sam Zebramana... kao i u većini Miikeovih filmova i ovo je 30 minuta predugačko
definitivno mu treba skratiti minutažu a i zabranit mu treba da se zeza na setu
da ozbiljno radi  

uglavnom nikad nisam volio superjunake pa neću ni ovog iako je iz japana i od miikea

ko voli ovakve parodije komedije i sve zajedno s vanzemaljcima neka gleda i uživa... meni je samo prva polovina filma ok kasnije postane dosadno

Men je Zebraman jedan od najslabijih Miikeovih filmova koje sam gledao. Zaista, predugačak je, prespor i nekoliko duhovitih gegova su raspoređeni predaleko jedan od drugog da bi film imao ikakvu pozitivnu dinamiku (što za superherojski slepstik jednostavno nije dobro). Ono, jeste, ima nekoliko savršeno snimljenih scena, ali to je sve...

Sve to stoji,ali moglo je to i na nekom od Miikeovih topika.

Pineapple Express
- odavno se nisam ovoliko smejao!  
Slabo gutam komedije ali mi je ovo ludilo bas leglo. Film ima padove, zna da se "zaglupi", ali je uglavnom dobra voznja i super vezba za trbusnjake.  

Гледао сам други пут Исповест опасног ума, сада без разних кућевних упадица(фон, кева, ћале, рекламе и слична срања, и управо ми је упао ћале и нешто срао у том фазону), и могу рећи да сам остао при првобитном утиску:филм је одличан! Музика, општа атмосфера итд. сем малих замерки:зар стварно ЦИА тражи агенте међу уличарима? и Много ме нервира Џулија Робертс...тек сад сам видео да га је режирао Клуни и био сам пријатно изненађен!

Da malkice odmorim mozak pogledao sam konačno Hitmana, nadajući se da nije tako loš kao što sam se pribojavao, a naročito nakon Gensovog ipak razočaravajućeg Frontier(s)a. Nisam pogledao unrated verziju nego onu regularnu, pa neka neko izvesti ako sam nešto zanimljivo propustio (osim full frontala Olge Kurylenke). Sve u svemu, i nije toliko loše kao što sam mislio i film se može ukratko opisati kao poor man's Born (npr. muzika neviđeno liči), što je u ovom slučaju zapravo kompliment. Naravno, filmovi o Bornu su bolje napisani, režirani, glumljeni, montirani itd. ali Hitman makar ume da ponudi neke fine eksploatatorske momente budući da je R, koji onda bar za trenutak potisnu u drugi plan neke logičke probleme. Pomenuta Olga Kurylenko je u tom smislu više nego dobrodošao bonus i jedva čekam da je vidim u novom Bondu. Negativci su kilavi i Robert Knepper (Tea-Bag iz Prison Breaka) je potpuno protraćen. Naravno, jedna od većih nebuloza je to što naslovni junak svuda ide onako ćelav sa sve bar kodom na potiljku u savršeno skockanom odelu i nikome to ne deluje čudno, već uspeva da se kreće neprimećeno, kao duh. U principu je to najbolje prihvatiti zdravo za gotovo, ako ćete da gledate film bez nerviranja, a možda je i bolje što ništa nisu objašnjavali. Inače, ovaj Olyphant je zapravo dobar izbor za Hitmana, pošto onako ćelav ima tu neku sumanutu bebeću facu koja savršeno odgovara gl. junaku koji je mašina za ubijanje, ali emotivno na nivou nedozrelog deteta. Nego, da ne tupim više, ovo je jedna solidna, gledljiva akcija, ali ne mnogo više od toga.

FULL FRONTAL??? Pa taj film momentalno leti na listu filmova za gledajne!

Evo bas odgledah "El Nido de vacio" (Prazno gnezdo) argentinski film reditelja Daniela Burmana.

Imamo bracni par u godinama, sa decom, i svim standardnim problemima. Jedne veceri on, dramaturg, pisac ali u tom trenutku prevashodno zabrinuti otac, ostaje budan da bi sacekao svoju cerku sa neke zurke. Fade-in, fade-out i dece vise nema a pitanje koje pocinje da se nazire je - da li je nesto ostalo u praznom gnezdu? Tu pocinje polu-komicno polu-psihodelicno samoispitivanje glavnog junaka. Prica nije bas najoriginalnija na svetu ali nacin na koji je film uradjen je nepretenciozan i relativno pitak.

Koga zanima:


Film
http://wiki.taringa.net/posts/tv-peliculas-series/1502405/El-Nido-Vacio-(2008)(dvdrip)_xvid_mp3-(RS).html

titlovi na engleskom
http://www.opensubtitles.org/en/subtitles/3329062/nido-vacio-el-en


Pogledao sam A WOMAN REPORTED...

U pitanju je kratki (5 minuta) film kog sam skinuo isključivo zato što je bio komad nekog torenta pod nazivom Lesbian Short Film Festival. Naravno, letimičan pregled tih filmova otkrio je ne samo da nema nikakve golotinje, već i da sve to izgleda poprilično debilno, gnusno i negledljivo. Al eto ajd, vidjećemo.

Elem, A Woman Reported... je zapravo sasma solidan način da utrošite pet minuta svog vremena. U pitanju je scena potjere (sa sve flešbekovima) nalik recimo na Incident on and off the Mountain Road i krajem koji podsjeća na filmove Descent i An American Crime (s tim da ih ovaj filmić pridejtuje). Izvjesnu curu prilikom zaustavljanja u nekakvoj šumetini spopadaju dvojica siledžija i obaraju na zemlju, s namjerom da je ubiju na mjestu i upropaste. Ona maestralnim potezom ključevima uspijeva da se oslobodi, bježi u šumu i tu započinje solidno montirana i skorovana scena potjere ispresijecana flešbekovima u kojima se naša heroina prisjeća nekih momenata sa svojom curom. Uspijeva da pobjegne, trči u zagrljaj svojoj curi, ali onda se ispostavlja da je to bio samo dream sequence i da i dalje leži na betonu čekajući je isprebijaju ili šta li već. I tu se ekran zacrni i film se završava. Nažalost, sve ovo je devalvirano time što dok idu odjavni krediti u pozadini čujemo glas neke njuz reporterke koja govori o ženi koja je prijavila napad dvojice muškaraca. Toliko o "otvorenosti" kraja.

Ja sam pogledao Get Smart i svideo mi se, prilično zabavan, dinamičan film koji nikad nije dosadan, fino je izmešana akcija i komedija, a i reference na Džejmsa Bonda funkcionišu. Terence Stamp je nedovoljno iskorišćen kao negativac, ali je zato Alan Arkin odličan kao Šef i krade svaku scenu u kojoj je. Anne Hathaway je takođe uživanje gledati u svakom smislu te reči. Doduše, film je prilično predvidiv, a zanimljivo je da je jedan plot point identičan kao u Eagle Eye. To sad poteže dva pitanja, prvo se odnosi na to ko je šta od koga pozajmljivao ili je sve stvar slučaja, a drugo se odnosi na zabavni fakat da jedna parodija na akcione trilere ima jedno takvo preklapanje u zapletu sa jednim ozbiljnim akcionim trilerom, pri čemu je Get Smart povremeno zapravo za nijansu uverljiviji nego Eagle Eye, što ne oduzima na zabavnosti niti jednom od ova dva filma. 3+

EXTENSION DU DOMAINE DE LA LUTTE 1999

predug, predosadan.
bojim se uelbek nije naročito zahvalan za filmovanje – a ovaj roman svakako to nije.
ovo je bukvalno ono što je stari hič s pravom osuđivao: 'photographs of people talking'.
ima ne jednog nego DVA NARATORA! neimenovanog nekoga + gl. junaka!
koga to zanima? čitajte knjigu ako hoćete ideje i priče i bla bla! filmski kvaliteti su minorni, iako je gluma dobra a i dijalozi su, manje-više, to.
jad i tuga sexualne sirotinje dobro je uhvaćena, sa vrhom u sledećem rantu tijekom neuspešnog barenja riba na božićnjem izlasku u bar u kome zgodne cupi odbijaju pokušaje šmokljanastih paćenika:

You'll never be
a girl's erotic dream.
Get used to it.
It's not for you.
Anyhow, it's too late.
All your sexual failures
since adolescence,
the frustration dogging you
since puberty,
have scarred you forever.
Even if you could find a woman,
which I frankly doubt,
it wouldn't work.
It'll neverwork.
You're orphaned
by the teenage loves you never had.
It's already hurt you.
It'll keep getting worse.
An agonizing bitterness
will fill your heart.
There's no redemption.
No release.
That's how it is.

oni koji se prepoznaju u ovome svakako će 'uživati' u filmu više, ali strogo filmski gledano, uživanja u njemu ima vrlo malo – ne samo za junake, nego i za gledaoce.
čak i ako rešite da gledate, nema tu razloga da se gleda PONOVO, a moja stara teza je da film koji ne vredi gledati bar dvaput jedva da vredi gledati i jednom.
ipak, za uelbekoljupce, pičkopaćenike, ljubitelje dosadnih francuskih filmova u kojima ljudi ubeskraj naklapaju o ovome i onome – ovo vredi (pr)overiti.
**(*)
2+

MEET BILL

Počinje kao prilično dobra komedija, sa uvijek simpatičnim Aaronom Eckhartom u glavnoj ulozi, ali vrlo brzo sklizne u dosadnu i slabu dramurdu sa gomilom iritantnih i neuvjerljivih likova. Posljednji ekser u kovčegu je što u filmu glumi Džesika Alba, najbezličnije stvorenje u istoriji ove vrste umjetnosti.

DEATH RACE
Zanemarimo li apsolutno očajne dijaloge, najgore koje sam čuo u posljednjih nekoliko mjeseci, uključujući pri tom i one grozne zombi filmove, dakle zanemarimo li te dijaloge, kao i kompletnu priču, ovo je vrlo uspio akcioni film. Jason Statham igra ono što najbolje zna - akcionog heroja oličenog u vozaču kojeg su strpali u bajbok pod optužbom da je ukokao vlastitu ženu, a nije, siromah. Elem, to je samo blesavo izvinjenje za veoma obilnu automobilsko-pucačku akciju, sa eksplozijama, sudarima, kasapljenjima, tučnjavama i svim drugim sastojcima koje obožavamo kod filmova tipa muškarci u zatvoru. Nema doduše scena zajedničkog tuširanja, tako da se Ghoulu film možda neće toliko svidjeti. Fotografija i muzika Paula Haslingera se lijepo uklapaju u kompletan ugođaj. Kao i kod ostalih filmova Paula W.S. Andersona, vidljivo je koliko čovjek voli video igre (sudeći po ovom filmu između ostalog i Destruction Derby i slične stvari). Nadam se samo da mu nekad neće pasti na pamet da napiše scenario za dramu. Iskreno se nadam.

ROMASANTA: THE WEREWOLF HUNT
Nažalost, iako ima vukodlaka, ovo jednostavno nije horor. Postoji samo jedna transformacija (i to obrnuta - od vuka ka čovjeku) i veliki broj ubistava je offscreen. Film nije nezanimljiv, ima vrlo lijepo rekonstruisanu epohu, finu fotografiju, Elsu Pataky, ali scenario je mogao da bude bolji. In any case, više sam očekivao od čovjeka koji je korežirao [REC].

Quote from: "Harvester"akciju, sa eksplozijama, sudarima, kasapljenjima, tučnjavama i svim drugim sastojcima koje obožavamo kod filmova tipa muškarci u zatvoru. Nema doduše scena zajedničkog tuširanja, tako da se Ghoulu film možda neće toliko svidjeti.

zatvorski film bez scene tuširanja je kao tuširanje bez šampona!

Quote from: "Harvester"DEATH RACE
Zanemarimo li apsolutno očajne dijaloge, najgore koje sam čuo u posljednjih nekoliko mjeseci...

U AvP su koliko se sećam još gori. Taj Anderson režira solidno zabavne filmove, ali mu zaista treba zabraniti da piše scenario...

Quote from: "Milosh"Taj Anderson režira solidno zabavne filmove

odreći ću vas se preko novina, obojice!

jedini njegov film koji mi je bio IOLE (a i to jedva) gledljiv jeste EVENT HORIZON.

ovo ostalo ne bih nazvao 'zabavnim' ni pod najgorom torturom (osim ako nije uključena i genitalna tortura, u kom slučaju bih možda kroz zube i nimalo ubedljivo kazao nešto slično ovome što milosh kaže)!

Event Horizon je njegov najbolji film. Sad kad bi ga ponovo pustili u bioskopima opet bi ga pogledao na platnu, iako sam ga u međuvremenu već nekoliko puta reprizirao na divxu...

Jedini njegov film koji je potpuni krš je AvP, dok su svi ostali vrlo gledljivi. Ne kažem da su dobri (osim Event Horizona), ali gledljivi i zabavni jesu, a to je već krajnje subjektivna kategorija.

Mada, i dalje mislim da mu treba zabraniti da piše scenario...

Event Horizon je odličan film, isto tako i Resident Evil, a bogme i Soldier. AvP, Death Race i Mortal Kombat su sasvim solidni.

Ne mislim da je Anderson loš scenarista, samo nema talenta za pisanje dubokoumnih dijaloga. Stvari tipa "I'm gonna kick your ass, you zombie bitch!" su njegov fah, a ne ono baljezganje o očinstvu i sl. iz Death Race.
Eto npr. Resident Evil 2 i 3 su vrlo dobri filmovi, a on je singlehandedly pisao scenario za njih.

Quote from: "Harvester"Event Horizon je odličan film, isto tako i Resident Evil, a bogme i Soldier. AvP, Death Race i Mortal Kombat su sasvim solidni. Resident Evil 2 i 3 su vrlo dobri filmovi, a on je singlehandedly pisao scenario za njih.

Potpisujem. Volim Andersonove filmove, pravi su popkorn flikovi. Dijalozi? Pa, da su vrhunski - nisu, ali ne vidim zašto bi pa i bili. Nisu to filmovi za Oskara nego akcijaši i hororci za neobaezno uživanje. Jedva čekam UNRATED verziju TRKE SMRTI (ili kako je Vladislava napisala na Popboksu: MRTVE TRKE).

Ja sam toliki fan AvP i tih franshiza uopste da mi ne moze jedan
Anderson pokvariti ugodjaj i apsolutno sve A i P filmove obozavam...
ni to nije najgore ...
...zamislite da uve bol rezira AvP....

ovako ipak treba biti

Pogledao sam Taken. Neću sad nešto preterano elaborirati, pošto je ovo jedan od (retkih) trenutaka da se u potpunosti slažem sa avengerom koji je već nahvalio film na svome topiku. Između novog Bonda i Takena preporučujem Taken, ma koliko da mislim da je Craig odličan kao Bond. Oba filma emuliraju Borna, svaki na svoj način, ali u Takenu je to urađeno bolje, ubedljivije i na kraju krajeva s razlogom. 4

Quote from: "Milosh"Event Horizon je njegov najbolji film. Sad kad bi ga ponovo pustili u bioskopima opet bi ga pogledao na platnu, iako sam ga u međuvremenu već nekoliko puta reprizirao na divxu...

Jedini njegov film koji je potpuni krš je AvP, dok su svi ostali vrlo gledljivi. Ne kažem da su dobri (osim Event Horizona), ali gledljivi i zabavni jesu, a to je već krajnje subjektivna kategorija.

Da.

Quote from: "Milosh"Pogledao sam Taken. Neću sad nešto preterano elaborirati, pošto je ovo jedan od (retkih) trenutaka da se u potpunosti slažem sa avengerom koji je već nahvalio film na svome topiku. Između novog Bonda i Takena preporučujem Taken, ma koliko da mislim da je Craig odličan kao Bond. Oba filma emuliraju Borna, svaki na svoj način, ali u Takenu je to urađeno bolje, ubedljivije i na kraju krajeva s razlogom. 4

TAKEN - vrlo dobar film, ali Liam Neeson je bolji od samog filma. Scenario izgleda kao da ga je pisao neki ludi američki patriotski paranoik. Lik Beson je najobičniji američki dupeuvlakač.

Quote from: "Harvester"

Quote from: "Milosh"Pogledao sam Taken. Neću sad nešto preterano elaborirati, pošto je ovo jedan od (retkih) trenutaka da se u potpunosti slažem sa avengerom koji je već nahvalio film na svome topiku. Između novog Bonda i Takena preporučujem Taken, ma koliko da mislim da je Craig odličan kao Bond. Oba filma emuliraju Borna, svaki na svoj način, ali u Takenu je to urađeno bolje, ubedljivije i na kraju krajeva s razlogom. 4

TAKEN - vrlo dobar film, ali Liam Neeson je bolji od samog filma. Scenario izgleda kao da ga je pisao neki ludi američki patriotski paranoik. Lik Beson je najobičniji američki dupeuvlakač.

Odlican je TAKEN. Prava akcija. Ima i nasih glumaca> Radivoje Bukvic je supercool. A nije losa ni Holly Vukadinovic.