ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Na Sajmu knjiga...

Zoran Jakšić nam u zbirci Ministarstvo senki predstavlja jedan malo drugačiji pogled na svet, u odnosu na ono šta smo navikli da čitamo od ovog pisca.

   * Prvih stotinu razloga za ukidanje pesme
   * Neke posledice anđeoskog ponašanja
   * Kupite Kamelot, blistavi Kamelot
   * Paragraf sedmi
   * Kako preživeti prvih 99 godina
   * Beli dani, bele noći, bela pesma
   * Nacionalni glosarijum atmosferskih manifestacija
   * Novi predlozi za proširenje aleje velikana
   * Vertikalne igre
   * Pesma mrtvih proletera
   * Poslednji podvig sreskog alhemičara
   * Pokušaj da ne spališ Sumatru
   * O Zebri i Ibisu
   * Prilog edukaciji karantinskog osoblja
   * Moj ti ja kaže
   * Tamo gde živi ptica Roh
   * Haj ho pijanino
   * Oda nevidljivom čoveku

Ko želi da pročita pre promocije 17.11.2008. u Klubu, može da kupi knjigu na Sajmu, po nižoj ceni...

Kog dana autor potpisuje knjigu?

U petak posle podne (od 16h do zatvaranja), 24.10.2008. na štandu će biti i Zoran Jakšić i Ilija Bakić. Očekujem da će se pojaviti i ostali prijatelji i saradnici IP Tardis. Na štandu će biti i mala proslava povodom prvog rođendana izdavačke delatnosti u okviru Tardisa.

Quote from: "sivka"U petak posle podne (od 16h do zatvaranja), 24.10.2008. na štandu će biti i Zoran Jakšić i Ilija Bakić. Očekujem da će se pojaviti i ostali prijatelji i saradnici IP Tardis. Na štandu će biti i mala proslava povodom prvog rođendana izdavačke delatnosti u okviru Tardisa.

eto još jednog razloga da BAŠ U PETAK (a ne četvrtak ili subotu) dođete na sajam!
svratiću i ja na tardis u petak popodne, da se zna!

A moći će ekskluzivno da se baci pogled na nulti primerak Nekronomikona...

Quote from: "Boban"A moći će ekskluzivno da se baci pogled na nulti primerak Nekronomikona...

urezan u kožu lektorke...

Demn. Ne znam da li cu moci da dodjem i u petak. Danas sam bio, a urednici vec poceli da mi kukaju kad cu da zavrsim prevode koje bi da objave u januaru...

Jutros sam pročitao prvu priču:

* Prvih stotinu razloga za ukidanje pesme

Drugari, ovo je nešto najbolje što sam pročitao od Jakšića, od domaćeg "SF"... šta domaćeg, svetskog... Ako su sve priče te vrednosti, onda je Tardis uradio posao godine.

Teško će biti mimoići ovako nešto.

Požurite i kupite na vreme. Još danas je glas čujan, sutra već počinje tišina...

Hvala, Zorane. Hvala, Spomenka.

Hvala Radmilo!

Quote from: "scallop"Jutros sam pročitao prvu priču:

* Prvih stotinu razloga za ukidanje pesme

Drugari, ovo je nešto najbolje što sam pročitao od Jakšića, od domaćeg "SF"... šta domaćeg, svetskog... Ako su sve priče te vrednosti, onda je Tardis uradio posao godine.

Teško će biti mimoići ovako nešto.

Požurite i kupite na vreme. Još danas je glas čujan, sutra već počinje tišina...

Hvala, Zorane. Hvala, Spomenka.

Quote from: "Event Horizon"uh-huh, mislila sam da sam jedina koja jos nije procitala ministarstvo senki, te ga juce kupih, i procitah do jutros. da parafraziram harva: "u pitanju je najbolja knjiga na svetu".

Ova zbirka je zaista nešto izuzetno. Meni je bio problem da izaberem  priču koju bih posebno izdvojila, mada... možda... "Neke posledice anđeoskog ponašanja".

E sad ja da pitam sivku:

Kako ja to sve da naručim? Bio sam na sajtu tardisa i tzv. tardishop.com ne radi.

Je'l može neka varijanta direktne prodaje?

Quote from: "Usul"E sad ja da pitam sivku:

Kako ja to sve da naručim? Bio sam na sajtu tardisa i tzv. tardishop.com ne radi.

Je'l može neka varijanta direktne prodaje?

Naravno...

počevši da čitam knjigu, osetio sam poriv sličan skalopovom, da smesta poitam na forum i podržim ga, rečima. PA OVO JE GENIJALNO ili OVA KNJIGA JE SAVRŠENA!

srećom, nisam to učinio, jer bih obmanuo javnost.

prve 2 priče su ODLIČNE, a onda kreće niz slabijih od toga, dakle 'samo' - dobrih.

konkretno, u (krajnje subjektivnim, ako to treba uopšte apostrofirati) ciframa/ocenama:

* Prvih stotinu razloga za ukidanje pesme =9
* Neke posledice anđeoskog ponašanja =9
* Kupite Kamelot, blistavi Kamelot =7
* Paragraf sedmi =4
* Kako preživeti prvih 99 godina =4
* Beli dani, bele noći, bela pesma =5
* Nacionalni glosarijum atmosferskih manifestacija =4
* Novi predlozi za proširenje aleje velikana =5

elaboriraću kad završim knjigu.

do tada, neka vas ovo što rekoh ne dekuražira: knjiga jeste više nego vredna i dobra i svakako zaslužuje pažnju svakoga ko prati domaću fantastiku a i šire; zapravo, običnijim čitaocima će se više dopasti.

To je izgleda jakšićev manir, ali i to je legalno.
Svojevremeno, zbirka NIKADORSKI HODOČASNIK imala je takođe na početku najbolje priče a na kraju one najslabije.
No, ako bi zbirka bila drugačije koncipirana, pa se krene sa slabom pričom, možda niko ne bi čitao dalje; ovako, pročitaš dve dobre priče i nadaš se da će do kraja biti još jedna što je ukupno gledano premija.

Pročitala prve tri priče, prva mi je bila dobra, druga valjanje od smeha&oduševila me, treća ok.

Quote from: "Ghoul"počevši da čitam knjigu, osetio sam poriv sličan skalopovom, da smesta poitam na forum i podržim ga, rečima. PA OVO JE GENIJALNO ili OVA KNJIGA JE SAVRŠENA!

Fala što si me pomenuo. To i jeste pravi marketing. Ja tebe, a ti mene. Sve ostalo je kolateralna šteta. A, što se tiče brzih komentara, porašćeš i ti i biti 66 Deda, a, dotle će ti se kasti samo.

Quote from: "Ghoul"knjiga jeste više nego vredna i dobra i svakako zaslužuje pažnju svakoga ko prati domaću fantastiku a i šire; zapravo, običnijim čitaocima će se više dopasti.

Ovaj deo ti je sasvim primeren. Mi običniji ne cepamo po svaku cenu dlaku uzduž, volimo dobar stil, a Jakšićev je vrlo, vrlo dobar!

Quote from: "Boban"To je izgleda jakšićev manir, ali i to je legalno.
Svojevremeno, zbirka NIKADORSKI HODOČASNIK imala je takođe na početku najbolje priče a na kraju one najslabije.
No, ako bi zbirka bila drugačije koncipirana, pa se krene sa slabom pričom, možda niko ne bi čitao dalje; ovako, pročitaš dve dobre priče i nadaš se da će do kraja biti još jedna što je ukupno gledano premija.

Tvoj kontraproduktivni manir podrške domaćem stvaralaštvu će biti jedini razlog ako odlučim na napišem nastavak teksta "Patologija srpskog fandoma".

Kome smeta malo realnosti?
Neumerenim samohvaljenjem nigde nećemo stići.

opet su počele baš dobre:

* Vertikalne igre =7+
* Pesma mrtvih proletera =8+

Quote from: "Boban"Kome smeta malo realnosti?
Neumerenim samohvaljenjem nigde nećemo stići.

Aman, kakva realnost? Ti ubiješ sopstveno izdanje. Ti si SF suicidalan. Samohvaljenja nema - Jakšić ništa nije komentarisao.

Quote from: "Ghoul"Pesma mrtvih proletera =8+

Tu sam citao na konkursu ZS pre nekoliko godina. Stvarno dobra stvar.

Quote from: "scallop"Aman, kakva realnost? Ti ubiješ sopstveno izdanje. Ti si SF suicidalan. Samohvaljenja nema - Jakšić ništa nije komentarisao.

samohvaljenje u smislu nas deset sa LK sad sednemo i samo hvalimo jedni druge.

U periodu 1985-1995. mi smo iznedrili mnogo romana i priča i bilo je to zlatno doba kluba LK, ali, pitam se sada, da nas nije to klubaštvo zapravo zaustavilo u razvoju i otklonilo od glavnog toka srpske književnosti.
Samo razmišljam glasno i pitam se...
Jakšić je jači od mnogih hvaljenih savremenih srpskih pisaca, ali potpuno nepoznat ikakvom krugu čitalaca sem klubu LK.
Nismo li uradili isto što i Hugo Gernsbak svojevremeno? Getoizirali se da se sačuvamo od spoljašnjih uticaja. Ali zid ima dve strane, zar ne?

Pazi 'vako, ja sam navraćala u klub1997. i desilo se da sam bila kad se pričalo o Skrobonjinoj zbirci (ne sećam se da li je bila Šilom u čelo ili Od šapata do vriska). Ne sećam se ni ko je govorio, sećam se samo da je zvučalo kao tupljenje, prvo kao ortačko tapšanje po leđima, a zatim neko smaranje o tome kako je Skrobonja obradio motiv vampira, vampir ti ne pije samo krv, nije to bitno, nego ti dušu uzme, blablabla. Sve to me smorilo, strahovito.

Pre toga sam od Skrobonje čitala Kuću na brdu, koja mi je bila ok, i Točak, koji mi se dopao. Bila sam sklona tome da lepo mislim o Skrobonji i njegovom pisanju, ali mi je ovo tupljenje i tapšanje po leđima bilo toliko odbojno da sam izgubila interesovanje.

Zapravo, još uvek nisam pročitala nijednu od te dve zbirke, mada neke priče iz njih verovatno jesam.

Klubaštvo je smrt za pisanje i pisce.

Quote from: "Boban"Jakšić je jači od mnogih hvaljenih savremenih srpskih pisaca, ali potpuno nepoznat ikakvom krugu čitalaca sem klubu LK.

upravo to je tragedija koju zapazih čitajući jakšićevu bibliografiju na kraju knjige: naslovi skoro isključivo vezani za znak sagite i dr. bobanova izdanja.
zaista je tragičan momenat u životu svakog pisca kad shvati da mu je javni književni život u skoro potpunoj meri zavisio od bobana.

a prosek se popravlja:
* Poslednji podvig sreskog alhemičara =6
* Pokušaj da ne spališ Sumatru =5
* O Zebri i Ibisu =7
* Prilog edukaciji karantinskog osoblja =8-

ovo je sjajna literatura za odmaranje mozga od težih stvari (što je kontext u kome knjigu ovih dana konzumiram)!

Quote from: "angel011"Klubaštvo je smrt za pisanje i pisce.

Možda pre "tupljenje" nego "klubaštvo".

Quote from: "Ghoul"zaista je tragičan momenat u životu svakog pisca kad shvati da mu je javni književni život u skoro potpunoj meri zavisio od bobana.

Pročitaj moju bibliografiju. Oko 20% kod Bobana.

I potpuno netačna je priča o tapšanju. "Lazar Komarčić" je uvek patio od bubotaka sa svih strana. Ne znam za Skrobonjin period u LK, ja sam posle penzionisanja nekoliko godina imao pametnija posla na drugoj strani.

Quote from: "scallop"
I potpuno netačna je priča o tapšanju.

Samo pominjem ono čemu sam prisustvovala '97.

Da se vratim na temu - Ministarstvo senki - ostalo mi je još nekoliko priča, ima nekih koje su mi se baš dopale, ali veliki broj mi previše liči na Domanovićevsku satiru, što nije my cup of tea (nije nužno negativna stvar, samo nije po mom ukusu). Inače, lep stil, dobro vođeno, pismeno (pismenost je postala pravo osveženje), prijatna knjiga.

završih jakšića.
na žalost.
ostavio me gladnim za još – i to je najveći kompliment koji mogu da mu uputim.

ocene za preostale priče:
* Moj ti ja kaže =4
* Tamo gde živi ptica Roh =6-
* Haj ho pijanino =3
* Oda nevidljivom čoveku=4-

pitko, čitko, glatko, zabavno, vispreno, duhovito, simpaticinično, odmereno, nimalo smarački – čitajući ovo pomislih, 'dođavola, ovaj čovek zaslužuje svu ovu slavu i halabuku koju dr zoća dobija bez ikakve pravde za svoja sterilna, smaračka trabunjanja – jakšićev je populizam od jedne, ipak, respektabilne sorte...'

da se razumemo, nije ovo neka velika književnost, ali je odlično žanrovsko pisanje, bolje od velike većine domaće fantastike koju sam čitao.

stil je jednostavan, funkcionalan, ali ništa više od toga; služi svrsi da prenese informaciju, i to je to, dakle, žanrovsko u najboljem smislu te reči.

idejnost je u suštini uglavnom plitka, ali za ovu vrstu pripovesti pije vodu.

ovo zapravo nisu priče, već alegorije, a to je najprostija i najmanje umetnička kategorija: nema dubioze, nema dvosmislenosti – pisac ima jasnu poruku koju nam najčešće krajnje explicitno saopštava. to neke priče čini zanačajno manje zanimljivim za drugo ili treće čitanje.
taj prozelitizam pisca, poveremeno sa preexplicitnom satirom, najveća je mana u pojedinim slabijim pričama.

smisao za originalnu frazu, neočekivani detalj, duhoviti paradox, itsl. izraziti su kvaliteti.
utemeljenost u ovo tlo i ovdašnje teme svakako su veliki plus.

sve u svemu, da je ovo bila još duplo deblja knjiga, i to bih čitao.

dajte još jakšića!

Vrlo interesantno da je propušten komentar na jednu sjajnu minijaturu:(Liliput Lillypool Delight)

Quote from: "sivka"Vrlo interesantno da je propušten komentar na jednu sjajnu minijaturu:(Liliput Lillypool Delight)

ispuštena je i u okačenom sadržaju od strane izdavača!  

mene nije impresionirala.
ocena - 3

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "sivka"Vrlo interesantno da je propušten komentar na jednu sjajnu minijaturu:(Liliput Lillypool Delight)

ispuštena je i u okačenom sadržaju od strane izdavača!  

mene nije impresionirala.
ocena - 3

Na sajtu ne...

Meni je lepa. Jedna od boljih.

Lepa je, ima interesantnu ideju, ali tehnički uzev, to nije priča nego početna situacija (komentar sitničavog dramaturga ).

Završila sa čitanjem zbirke juče ali nisam stigla da komentarišem. Ukupan utisak je da se radi o veoma prijatnoj zbirci, super za nekoga ko voli alegoriju&satiru, prijatnoj za ostale. Pismeno, stil je lep, satira bi mogla da odvuče slabijeg pisca na prizeman jezik ali ovde to nije slučaj, maštovito, često duhovito, na momente za valjanje od smeha.

Najzabavnija priča mi je bila "Neke posledice anđeoskog ponašanja" (iznenađujuće, zar ne? ).

Kako napredujete sa prijavljivanjem Tardisa za ucesce  na niskom sajmu knjiga? Ima li nekih vesti? Lepih, nadam se:)

Quote from: "berserker"Kako napredujete sa prijavljivanjem Tardisa za ucesce  na niskom sajmu knjiga? Ima li nekih vesti? Lepih, nadam se:)

Pokusavala sam da kontaktiram organizatora Sajma, ali nisam uspela da dodjem do coveka. Neophodno je da neko ode licno tamo, a ja nisam trenutno u situaciji da odem do Nisa samo da bih se prijavila. Ako neko ima direktan kontakt, nek mi se javi na pm!

pa što ne ćutiš?

`Ministarstvo senki` nije jednosmerna i jednoznačna knjiga na `prvu loptu`.

Valja obratiti pažnju na Jakšićeve naznake koje ovu knjigu vezuju sa njegovom prethodnom zbirkom; i tada i sada Jakšić uveliko izlazi iz žanrovskih zabrana i troši obrasce `mejnstrima` fino i sa osećanjem za meru.

Priče jesu odvojene ali se slažu u celinu, u specifičan pogled na svet oko nas i u nama (oko pisca i u njemu).

Priče prvo treba čitati samostalno pa ih isčitavati kao knjigu i `hvatati cake`, gledati (i diviti se) kako groteska, humor i apsurd `jašu zajedno`.


Ovo je ubedljiva i uzbudljiva knjiga kojom se konačno vratio ozbiljan pisac, pre-pre-dugo odsutan; iskreno se nadam da se vratio kako bi ostao među nama.

U ponedeljak, 17.11.2008. u 19h u DOBu, promocija knjige Ministarstvo senki Zorana Jakšića. Osim pisca govore Ilija Bakić, Goran Skrobonja i, možda, ja.

Quote from: "sivka"U ponedeljak, 17.11.2008. u 19h u DOBu, promocija knjige Ministarstvo senki Zorana Jakšića. Osim pisca govore Ilija Bakić, Goran Skrobonja i, možda, ja.

Potrudite se da to bude dobro.

Quote from: "Ilija Bakic"`Ministarstvo senki` nije jednosmerna i jednoznačna knjiga na `prvu loptu`.
Ilija Bakic
Pridružio: 06 Nov 2006
Poslednja poseta: 06 Nov 2008
Poruke: 2

bjutiful, i.bakic je clan vec 2 godine, tokom kojih je imao samo 2 posta, od toga 1 za "ministarstvo senki".

Bakić nema internet kod kuće, zapravo ima, ali je toliko spor da ne praktično nema mogućnosti ništa da postira; oba posta su poslata kada je bio u gostima.
Postoje ljudi koji samo čitaju; Jašić, Nešić, ranije Sale, ABN, ZŽ... Bob, mnogi drugi... gomila nekih ljudi koje lično znam su tu, ali ne osećaju potrebu da treba da nešto dopisuju.

 uz sve što je Boban napisao a u vezi Ilije da dodam da on, tj. Ilija, postuje redovno u dnevnim novinama i časopisima (Dnevnik, Književne novine, Naš trag, Gradina, Omaja ...).


Ilija me je zamolio me da c/p jedan pasus iz prikaza koji je napisao, jer on ne može (iz razloga koje je Boban naveo).

Jakšićevo pripovedanje jasno je i poletno, potpomognuto humorom i vrcavim dosetkama, sa punim osećanjem mere. Otuda se priče čitaju lako i brzo. Ali, kako knjiga odmiče i utisci se talože, sve je teži teret mračnih tonova koji zaostaju iza 'smešnih' slika. U konačnom sameravanju, nakon što se sklope korice, ,,Ministarstvo senki" predstavlja se kao vesela i neugodno ozbilja knjiga koja će znatiželjnicima prikazati, kao u vašarskim kućama sa iskrivljenim ogledalima, neobične obrazine strašnog (a našeg) lika. Za one kojima je do razbibrige ove krive slike biće povod za grohot; za ostale će biti dovoljno materijala i za mnoge sumorne zaključke.

čitam bre ovu sve odlepljeniju libeat na art-animi i NE MOGU DA VERUJEM svojim očima šta ta žena piše!

izbor njenih prijava o jakšiću (s mojim šlog-komentarima)- priseća se naša tetka-libe iz dalekog J-burga:

"fakt jeste da je Jakšićeva proza uvek bila držana za... eh... patetičnu"
=fakt???
=uvek?
=držana za?

"mislim da je upravo TO bio oficijelni epitet, a mene mlado pamćenje ni malko ne vara, bar ne po ovakvim pitanjima."
= oficijelni?
= mlado pamćenje?

"Dakle, Jakšić je svo vreme piso ali to niko nije čito jerbo je bilo mnogo patetično."
=niko?

"Pa je tako Jakšić uvek loše prolazio na fandomskim konkursima i u sve ove godine uspeo je tek dvaput da osvane u Znaku Sagite, i to u broju 7 i 14."
= loše prolazio na fandomskim konkursima???!!!

"20 punih godina je baja bio patetično nečitljiv, a sad, eto... isti ti ljudi za iste te priče nalaze skroz drugačije epitete."
=20 punih godina je baja bio patetično nečitljiv????!!!

a dexa, jedva dočekao, na to se prima:
"Dajem ti za pravo, kao starijoj i iskusnijoj."

itd.

daj, bobane, iskopaj odnegde onu listu rejtinga domaćih pisaca prema uspesima na konkursima LK – mada i bez nje znam, po sećanju (malo boljem od lidijinog) da je jakšić, kadgod je imao priču u konkurenicji, bio među prvih 10 mesta, a često i u prvih 5!

sad se odjednom stvara nekakva slika po kojoj njega niko nije šljivio 20 godina, a onda odjednom, juče, ti isti počeli da ga tapšu po ramenu!

ne-ve-ro-va-tno!!!
   

Jakšić je najnagrađivaniji i najobjavljivaniji fandomski SF pisac u odnosu na broj napisanih dela. Četiri knjige, četiri pobede na ZS konkursima, prisutan u svakom Tamnom vilajetu, naslovna novela u Alefu... uz sve to čovek živi u Pančevu a radi u Beogradu, ima troje dece, uspeo da magistrira i doktorira, preveo Autostoperski vodič i još gomilu lepih stvari... gule, ko se bre još peca na lidijno baljezganje po art-animi osim jednako nesuvislog dexe. Njih dvoje su savršen primer šta alkohol čini od ljudskih mozgova. treba ih uramiti kao upozorenje mladim naraštajima.

Ghoule, dižeš veliku paniku bez preteranog razloga.
Jakšić dugo nije bio prisutan na domaćoj sceni fantastike i većina mladih ljudi nije imala priliku da čita njegova najbolja ostvarenja. A ni mnogi stariji. Da li si ikada video u knjižari njegovu sjajnu zbirku Nikadorski hodočasnik?
Zato je bolje pokušati približiti njegovo delo mlađim ljudima, nego podstrekivati svađu.
Meni je bilo izuzetno drago što me je Jakšić zamolio da napišem predgovor za Nikadorskog hodočasnika, gde sam dao kratak prikaz njegovog rada do tog vremenskog preseka. Evo, možda će nekome biti zanimljivo:

QuoteSvaka kratka priča mora imati neku osnovnu zamisao koja njen svet odvaja od sveta kakvog znamo. Ovo ne važi samo za priče koje pripadaju žanru koga uslovno možemo nazvati spekulativnom fantastikom, a koji u sebi krije fantastiku, naučnu fantastiku i fantastiku natprirodnog. Ovo važi i za sve dobre priče koje svrstavamo u takozvanu književnu maticu. Posao pisca spekulativne fantastike samo je nešto teži, jer otklon od stvarnog sveta mora biti veći; priča spekulativne fantastike mora sadržati osnovnu zamisao koja suštinski menja čitaočevu percepciju sveta koji ga okružuje i koja ga uvodi u jedan pogodbeni svet u kome važe neka druga pravila igre.
Nisu svi pisci spremni da se upuste u takav pomak. Mnogima se priobalne vode sveta koji poznaju čine mnogo prihvatljivijim od jedrenja na otvorenom moru mašte, gde nema plićaka u koje je moguće baciti sidro i gde veliki valovi svakoga časa mogu da prevrnu krhku konstrukciju na kojoj se nalaze.
Zoran Jakšić je jedan od retkih pisaca koji najčešće ne dopušta da mu maštu sputavaju žanrovske premise i koji se bez ustezanja otiskuje na pučinu da se, poput Geda, suoči sa iskonskim zmajevima. To što njegove priče mi kritičari ponekad zovemo naučnom fantastikom, epskom fantastikom, ili, već pomenutom, spekulativnom fantastikom, više govori o našoj želji da imamo sidro, nego o njegovoj potrebi da bude svrstan u neki od postojećih kalupa.

Zoran Jakšić je već skoro deset godina prisutan među nama koji volimo ovu vrstu književnosti. S obzirom da sam bio član skoro svih žirija koji su ocenjivali priče, prvo na internim konkursima Kluba prijatelja naučne fantastike "Lazar Komarčić", na kojima je Zoran Jakšić brusio svoju spisateljsku veštinu, a zatim i na konkursima edicije "Znak Sagite", gde je ubedljivo pobeđivao, imao sam retku priliku da pratim razvojni put jednog dobrog pisca. Njegove prve priče, nalik na rane verzije priče "Kraljevi septembra" koja je u izmenjenom obliku kasnije objavljena u antologiji Tamni vilajet, odisale su bujnom maštom, ali su bile zatvorene u hermetični omotač autorove nespremnosti da čitaocu pruži dovoljnu količinu informacija da probije tu opnu. Onoga trenutka kada se to dogodilo, kao da više ništa nije stajalo na putu njegovog meteorskog uspona.
Na prvom konkursu edicije "Znak Sagite" prvo mesto osvaja njegova priča "Dubrava", objavljena u almanahu Monolit 6; predivna priča o svetu na kome čovek svojim boravkom izaziva pojavu čudesnih bića proisteklih iz njegove podsvesti. Kao i u Solarisu Stanislava Lema, i ovde je priča data iz ugla ljudi koji nisu u stanju da uspešno izađu na kraj sa avetima vlastite psihe. Na žalost, sem članova žirija drugog konkursa iste edicije, malo ko je imao prilike da pročita po meni do sada najbolju Jakšićevu novelu, "Jeka", koja je sledeće godine ponovila uspeh "Dubrave". U pitanju je možda jedno od najboljih ostvarenja u svekolikoj srpskoj naučnoj fantastici, briljantna priča o budućoj Srbiji i borbi protiv starih neprijatelja u jednom fantastično izmenjenom okruženju.
Jedna drugačija vrsta pripovedanja, koja je najbliža klasičnom shvatanju naučne fantastike kao žanra koji se bavi svemirskim temama punim akcije, u Jakšićevom opusu najprisutnija je u jedinom romanu, Kradljivci univerzuma, objavljenom u novosadskoj ediciji "X-100 - naučna fantastika" pod pseudonimom Dejvid Dž. Strorm, i njegovom nastavku, drugom delu nedovršene trilogije, noveli "Zvezdani vrtlog", izašloj u izdanju iste izdavačke kuće, časopisu Alef. Određene ustupke u načinu pripovedanja, koji su bili neminovni da bi se ova ostvarenja približila širem krugu čitalaca ovih izdanja, Zoran Jakšić je bogato nadomestio izvrsnim idejama i bujnom maštom pri smišljanju fantastičnih svetova u kojima se odvija dosta konvencionalna radnja.

Sasvim drugačiji pristup prisutan je u Jakšićevim kratkim ostvarenjima sakupljenim u zbirku koju ste upravo pročitali. Ona, pored nekoliko novih priča, uglavnom sadrži manje ili više prerađena ostvarenja objavljivana u različitim časopisima, krajnje raznolikim po profilu čitalačke publike. Najveći broj priča prvi put je objavljen u Politikinom zabavniku, ali tu su i priče iz Pančevca, Tehničkih novina, Emitora, internog časopisa Društva "Lazar Komarčić", kao i priče sa trećeg konkursa edicije "Znak Sagite", na kome je priča "O zebri i ibisu" osvojila prvo mesto u konkurenciji minijatura...
Možda najveći kvalitet ove zbirke predstavlja jedna fina nota blage ironije u odnosu na svet i čovekovo mesto u njegovom ustrojstvu. Nije slučajno da se na dva mesta u zbirci javlja varijacija jedne iste rečenice; na kraju priče "O zebri i ibisu" stoji, Da bi bili uspešni demoni moraju imati ljudski lik, a u priči "Pakao svitanja", Samo najstrašnija čudovišta mogu imati ljudski lik. Međutim, u Jakšićevim pričama ta provejavajuća nota ironije ne isključuje toplinu u pristupu ličnostima, i kada su one tragični gubitnici, kao Avram u predivnoj priči "Nikolajev detektor snova", ili Starac u pomalo patetičnoj pričici "'Stormberry Fields Forever'"; i kada su simpatični mudraci, kao Nuamvegi u već pomenutoj priči "O zebri i ibisu". Jakšićeve priče su, pre svega okrenute čoveku, a čudesni, pomereni svetovi u kojima se njegovi junaci zatiču, samo još više ističu njihovu ljudskost.
Osim toga, danas, kada je mitski Nikador, sa postrojenjima za fino poliranje vremena, uz ispravljanje istorijskih nepravdi, ili za podešavanje i fino baždarenje postojanja, u stvarnosti dalji nego ikad, možda ova zbirka dobija i jednu dimenziju koju u nekom srećnijem dobu ne bi imala. Ali Zoran Jakšić sigurno nije kriv za to...

Ja sam jedan od verovatno velike vecine ljubitelja fantastike u Srbiji koji je Jaksica citao samo kao prevodilaca "Autostoperskog vodica" i jos ponecega. Dobro, citao sam ga i u "ZS". Ako to vazi za mene, itekako vazi za mnoge mladje od mene, kojih ima bogami poprilicno u toj populaciji koja cita i kupuje fantastiku kod nas. S druge strane, sve i da nikad u zivotu nisam cuo za Zorana Jaksica i da ljudi koje jako postujem ne tvrde da je sjajan pisac - bila bi mi cast da tom coveku stisnem ruku samo zbog pomenutog prevoda "Autostoperskog vodica". Ne ide mi u glavu kako iko moze da pomisli da covek koji je u stanju da iznedri takav prevod zapravo ne ume da pise.

nije mi namera da dižem ni paniku ni pokrećem svađu; samo sam šokiran ovoliko promašenom interpretacijom stanja stvari od osobe koja should've known better.
da je npr. dexa napisao ovako nešto, ne bih se ni nasmejao: on do prekjuče nije znao da postoji ni LK ni Emitor; ali Lidija... c,c,c,c,c,c...

da, video sam NIKADORSKOG HODOČASNIKA u niškom ogranku BATE, tamo negde '93. il '94.
za razliku od dexe, koji je u to vreme čitao mikijev zabavnik, ako je uopšte znao da čita, tada sam pratio fantastiku (mada me, iskreno, tada domaća nije zanimala).

Vidi, Šefe, svaki si ima svoj defek. Ja ti patim od viška memorije, pa ne mogu da se snađem u taj galimatijas, ponekad.

Mića jeste jednom omanuo, pa napisao onu reč - "patetičan", a napisane reči nekako opstaju, iako bismo ih se ponekad odrekli.

Naravno da je Lidijina rasčešljana memorija slično fragmentirana, kao moja, ali kod nje je to od "geografske", a ne od "vremenske" distance. Seća se ona nekontrolisanog pljuckanja na sve strane u njeno vreme u LK, kao što ćemo i mi zapamtiti tvoja, ali i Deksina (uzgred, mnogo mi je prijala vaša razmena pljuce na Art-Animi), kao što ćete ih i vi zapamtiti, pa se za neka pokajati. Povezala je ona to sa nedavnim, sličnim razmiricama, pa kako je informisana, tako i reaguje.

Jakšić jeste bio u ta vremena malo drugačiji od ostalih, nije ga bilo briga kakav mu je "novum", pa smo mu zavideli na stilu, a zamerali što je različit. U ova vremena, Jakšićeva literatura svojom sadržinom predstavlja moderan pristup, neopterećen "žanrom", on nije "obajatio", pa je jasno da drugačije vidimo napisano.

Dalje, pauza u prisutnosti na sceni je normalna pojava tamo gde niko od pisanja ne može da živi. Čovek je imao ozbiljnija posla i, da ne ponavljam Bobana, opako dobro obavio to što je sebi stavio u zadatak. Sad bi mogao ponovo malo da luduje. Mene raduje da je opet tu, on je jedan dvojice naših SF pisaca čije bih neke rečenice voleo da sam ih ja napisao.

Radmilo, što se mene tiče, ja ne bih promenio nijednu reč iz teksta koji sam tada napisao (osim, možda iz prvog pasusa, gde teoretski tupim više nego što je pristojno...)