ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

A pocelo i podjebavanje

http://www.reuters.com/article/topNews/idUSTRE49F0K720081016?feedType=RSS&feedName=topNews&rpc=22&sp=true

   

Dow Jones i dalje srlja naniže. Sad je ispod 8300. To je izuzetno opasno. Amerika finansira svoje banke parama koje su već dužni svetu. Promena koju bi oni morali da načine je daleko iznad Obaminih potencijala. Evropa i Azija se suljaju naniže zato što su povezani istim monetarnim modelom.
Ne bih bio srećan nikakvim podjebavanjem, jer su oni spremni da povuku sve za sobom. Opasni su to igrači na sve ili ništa.

Izgleda da je svima stalo da dokažu da USA srlja u propast i kako im je drago zbog toga? A niko ne kaže da se sistem koji počiva na totalnoj eksploataciji svega, raspada jer je počeo da jede samog sebe. Kako taj sistem nema  vidljivu alternativu,( ako u alternativu ne uračunamo opskurne klero-nacionalizme i ostale sisteme koji počivaju na privilegijama rukovodioca i slično, čitaj naci socijalizam SPS-a iz 90-ih...) onda je ceo svet u veoma kriznoj i opasnoj situaciji. Amerika ima samo jednu alternativu kojom može da reši svoj problem, a to je rat. I to ne rat lokalnih razmera nego svetski

Quote from: "akhnaton"Amerika ima samo jednu alternativu kojom može da reši svoj problem, a to je rat. I to ne rat lokalnih razmera nego svetski

Ma, njih već iračko-avganistanski rat košta preko hiljadu i trista milijardi dolara. Odakle im pare za još neki rat?

Quote from: "Cornelius"

Quote from: "akhnaton"Amerika ima samo jednu alternativu kojom može da reši svoj problem, a to je rat. I to ne rat lokalnih razmera nego svetski

Ma, njih već iračko-avganistanski rat košta preko hiljadu i trista milijardi dolara. Odakle im pare za još neki rat?

Pa zato će i da ratuju. Za pare i resurse.

3. oktobra, tri tradera francuske banke Caisses d'Epargne ulažu milijardu evra (možda i više) na pretpostavku da će francuska berza da počne da raste. Nesrećom, 6. oktobra berza se otvara i kreće u istorijsku rupu - pad od skoro 10 odsto. Traderi se konsultuju sa hijerarhijom i pokušavaju da prodaju pozicije, ali niko neće da ih kupi. Uspevaju da ih prodaju tek 8. oktobra, ali im ostaje gubitak od 640 miliona evra. Afera izbija na videlo i hijerarhija banke objašnjava da je u pitanju "nezgoda na putu". Potom, tri tradera i dva šefa bivaju suspendovani u iščekivanju kazne. Inače, kroz jednu od svojih podgrupa, CE je već dobila narodne pare za rekapitalizaciju. Ali... Kako rekoše naši strai - Bog dao, Bog i uzeo.

ta burza je meni tolika karina i sranje da ne mogu vjerovati kako ljudi to shvaćaju ozbiljno i ulazu tolike pare

priznajem samo rad... a burza mi je ravna kocki i ruletu--> ulazel iko pare a da ima 100% znanje o doticnoj firmi?
ulazel iko pare na ruletu a da zna 100% koji će broj ispast

 banke dioničari
đavolja posla  

Quote from: "Truba"ta burza je meni tolika karina i sranje da ne mogu vjerovati kako ljudi to shvaćaju ozbiljno i ulazu tolike pare

Objasnio bih ja to tebi, ali se plašim eksperata koji će to odmah demantovati.

Štednja u razvijenom, demokratskom svetu je zlo koje treba suzbiti. Trošiti, trošiti i samo trošiti... rekao je AntiLenjin. Kamate na štednju su smešne, a čini mi se da se štednja i oporezuje na godišnjem nivou. Svet je podešen tako da sve pare koje imaš potrošiš ili ulažeš u sistem koji živi od investiranja u sve i svašta očekujući profit. 70% reklama u SAD su načini kako da potrošiš pare i kako da ih pozajmiš i kasnije bezbroj puta refinansiraš. Sistem je takav da ti se ne isplati da otplaćuješ glavnicu zajma koji si uzeo za kuću, auto, nameštaj... Plaćaj uredno kamate i sve je u redu.

Jel' jasno za sada?

Banke naravno nemaju pare koje ti pozamljuju, već i oni zajme od jačih banaka ili investicionih fondova, koje ti finansiraš iz interesa koje plaćaš na sve što si pozajmio ili poseduješ. Oni kod kojih se osiguraš, reosiguravaju se kod jačih sistema osiguranja. Osiguravajuća društva nemaju pare, nemaju ih ni oni koji reosiguravaju i sve se zasniva na lovi koju ti otmu kroz kamate.

Jel' ti već bliže mozgu?

Oni koji vode te poslove uzimaju svoje bonuse i kupuju sladoled od 25.000$. Sve je kao kod pokojne Dafine Milanović ili u lancu Sv. Antuna. Dokle god raste broj onih koji će da se zaduže i plaćaju svoje kamate, postoje obrtna sredstva. Onoga trenutka kad se balon naduva do pucanja - on puca. Budući da zaduženi ne mogu više da pokrivaju svojim prilogom ciklus mora da stane. Male banke ne mogu da plaćaju velikim, mali investicioni fondovi velikim investicionim fondovim, osiguranja reosiguranju i kriza se generiše na vrhu piramide. Brzo zarađena lova mora da postane sporo zarađena lova ili imamo recesije kakve smo već imali.

Tu smo već kod pravih stvari. Kapishe?

Svi ti veliki poslovi startuju sa 5 do 10% uloga. Praktično džaba upravljaš proizvodnjom vitalnih dobara. To je deo berze koji se zove commitments ili futures. Ulozi u pravo da kupiš neku proizvodnju, ako pre toga preprodajom na berzi ne zaradiš par procenata. Onaj kod koga se na kraju nađe ugovor - mora da kupi proizvodnju. Da zaradi na njoj ili izgubi.

Sad postaje komplikovanije, zar ne?

Ako se srolja berza kapitala, odnosno, bankarsko-investicioni sistem, onda će da stanu proizvodnje širom sveta, robe će ostati neprodate, netransportovane do krajnjih kupaca. Oni koji su orali i kopali neće imati pare da plate interese i kamate na koje su se obavezali dok su mislili da sve ide kako treba. Na kraju, sve plaćaju oni koji su i uložili u čitav sistem. Ostaju bez posla, bez krova nad glavom (jedna od četiri nove kuće u SAD je zaplenjena).

A, sad, rešenje. To be or not to be?

Poslednju veliku recesiju je Ruzvelt rešio New Deal-om (primorao je najbogatije na projekte sa sporim povratkom kapitala), Hitler je odabrao autobahn-ove, a Staljin - gulage. Svako kako je znao i umeo. Trenutno pokušavaju sa podruštvljavanjem (jebote, otkad nisam upotrebio taj termin) propale imovine, koja nije ni postojala. Ćist socijalizam, bokca ti! Da li si znao da je i Nacionalni trezor u SAD u privatnim rukama? Ima da naštampaju 700 bil.$, pa ako ih dobro uvale, preživeće. EU računa na ulog od 2.000 bil. evra. Rusi će da uapse neke svoje milijardere. Azija ima da se batrga, jer su mnogo uložili u proizvodnju za SAD, ali njihovi radnici su ionako bedno plaćeni. Afrika se ne računa, oni su gladni, pa gladni.

Trubo, ne kockaj se. Kupuj zlato i dijamante.

ma ne kockam se mrzim burzu a na rulet ne idem više...
otkako je ova kriza počela ja sam halalio svoje novce ( ako ne razumijete pomirio sam se sa sudbinom da su propali ne zanimaju me više nek stoje na banci)

rekao sam roditeljima jebo narod zemlju i obitelj koju u 20 godina zadesi propast 2 sistema i propast stednji... para za stan nemamo dovoljno...

začudo u proteklih desetak dana sam počeo učestvovati u humanitarnim projektima (spasimo ovog spasimo onog donirajmo marku za izgradnju sirotišta i doma za starce)

očito da u nečemu lošem ima i dobrog...

samo mi žao što sam napiustio ultra left ving i postao sam obični socijaldemokrata baš sada kada se počinju nacionalizirati kompanije
samo me zanima oćel država nacionalitzirati našu veš mašinu ako nemam da olatim zadnju ratu

banke su za mene odavno đavolska posla... dionice također... fuj više mi se ne ulazi u banku a ne vjerujem bankomatima

lagano počinjem mrziti ameriku

začudo... nisam ih mrzio dok su ubijali po iraku i afganistanu i dok nisu reagovali za ruandu i darfur

a počinjem ih mrziti kada se mojih bijednih nekoliko hiljada eura možda našlo u krizi

koja sam ljudsjka gromada... mrzim sam sebe  


ps. ne isplati se živjeti u ovom svijetu

Quote from: "Truba"ps. ne isplati se živjeti u ovom svijetu

Bre, Scaloppe, sta si to uradio?! Objasnio si coveku berzanski sistem i uveo ga u filozofsko pitanje - da li postoji zivot pre smrti.

evo šta kaže slavojko, a NIN prenosi:

ПРОМЕНЕ И КРИЗА НА ВОЛСТРИТУ: Класна борба у Вашингтону

На ироничан начин национализација банковног система је добра ствар ако би се спасао – капитализам! Социјализам је лош, али у случају да стабилизује и спаси капитализам, тада је добар
   

Нико не зна тачно шта ваља да се ради". Ову реченицу нарочито смо често чули последњих дана и то пре свега од стручњака за економију. А зашто? Јер су очекивања одавно постала део капиталистичке игре. Јер, како ће да се понашају тржишта не зависи само од тога колико поверења имају људи у државне акције спасавања. У далеко већој мери те мере зависе од тога колико поверења ће, по мишљењу државних интервенциониста, имати остали важни учесници и субјекти тржишне економије. И управо из тог разлога није могуће да се предвиди деловање споменутих мера на тржиште. Економиста Yон Мејнард Кјенз говорећи управо о феномену тржишта веома је добро описао тај проблем. Он је наиме упоредио берзу са такмичењем за најлепшу жену. Жири треба да лепотицу изабере из хрпе од стотина фотографија које су стигле на његову адресу. Победиће она чији избор одговара укусу највећег броја чланова жирија. "Овде није реч о томе да се изабере она коју сматрамо најлепшом, па чак ни да победи она која би одговарала просечном укусу. Овде имамо посла са трећом варијантом. Да ми треба да се потрудимо да предвидимо шта је то просечан укус и да се он на крају доиста и потврди као просечан укус". Или, да сада то применимо на финансијско тржиште: ми морамо да донесемо одлуке, а да немамо потребно знање. "Ми смо присиљени да живимо тако, као да смо слободни", како рече Џон Греј.

Следимо ли мисао нобеловца Yозефа Стиглица, примећујемо да међу економистима расте уверење да проблеми не могу да се реше тако што ће држава да преузме и стави под своју контролу "покварене кредите" (Баил-оут). Ипак "за политичаре је немогуће да у једној таквој кризи седе скрштених руку". Због тога ми мора да "се усрдно молимо, да ће план – који представља фаталну мешавину посебних, личних интереса, погрешних економских теорија и десне идеологије – ипак некако да функционише, или барем да неће да проузрокује сувише велике штете."

Стиглиц има право. Тржишна привреда живи од тога, колико њени учесници имају у њу поверења, и од тога, шта они верују, у којој мери и остали учесници верују. Када, дакле, дођемо у ситуацију да цео свет почиње да размишља и сумња, "како ће тржишта да реагују", тада одговор на ово питање зависи не од реалног утицаја државних мера, већ од тога да ли сама тржишта верују у ефикасност предузетих државних мера. Овде лежи разлог због чега чак и пакет мера за спасавање, који је са привредне тачке бесмислен, на концу би ипак могао да функционише.

Када нам непрестано причају колико је важно поверење и вера, тада се и ми сами морамо запитати у којој мери влада Сједињених Држава увећава опасност економске кризе, против које она сама најављује одлучну борбу. Реторичка сличност Бушовог говора после 11. септембра 2001. и његовог говора по избијању финансијске кризе у сваком случају не може а да се не примети. Утисак је да се има посла заправо са истим говором, а који је написан у две верзије. У оба случаја Буш описује опасност која прети америчком начину живота. У оба говора захтева да се делимично ставе ван закона америчке вредности као што су индивидуалне слободе и капитализам, како би се спасиле управо те вредности.

Притисак који лежи на леђима политичара "да нешто предузму, а не само да причају" подсећа на присилу из света магије. Можда ће тржиште да се понаша сасвим супротно од наших очекивања? Можда је држава превише интервенисала? Можда би држава требало да се сада повуче, да се опет дистанцира од слободног тржишта и да каже праву реч у правом тренутку. Има довољно ствари о којима би требало да размишљамо.

Рецимо, о овом случају: 15. јула 2008. републикански сенатор Yим Банинг критиковао је шефа америчке националне банке Бена Берненкеа: "Берненкеови предлози показују да социјализам у Америци цвета и одлично успева". Банинг је буквално рекао: "Сада шеф америчке националне банке жели да се докаже као регулатор ризика финансијског система. При томе сама Федерална банка представља ризик у новчаном систему. Да се сада Федералној банци да већа моћ личи ми на следећу ситуацију: момак вам, док игра на улици бејзбол, разбије прозор палицом. И у тој ситуацији једини излаз који ви видите је да том момку дате још већу бејзбол палицу." Банинг је 23. септембра 2008. још жешће напао политику америчке владе рекавши да је преузимање "покварених" кредита "неамерички начин решавања кризе".

И неолиберали интервенишу на тржишту, само што не желе да признају. Банинг је био први, који је у име републиканског револта јавно изнео противљење плану спасавања финансијског система, какав је предложила америчка администрација. При томе је интересантно да се републикански отпор према мерама владе формулише језиком "класне борбе": Волстрит (симбол капитала, богатог света; прим. прев.) против Мејнстрита (симбол главне улице, потрошачког друштва, дакле, робних кућа, где обичан свет ради и троши паре; прим. прев.). Али, због чега ми треба да помогнемо онима који су одговорни за проблем, дакле Волстриту, а са друге стране од просечног потрошача у Мејнстриту, који има хипотекарне дугове, тражимо да он сноси цео терет државних мера спасавања система финансија? Зар овде немамо јасан пример за то што економисти зову "субјективни ризик"? Дакле, имамо посла са "ризиком да се неко неморално понаша, јер таквога сада штити осигурање или законодавац од могућег губитка". И какве су последице по цео систем? Неће ли се велике банке штитити од евентуалних великих губитака, а истовремено, дозвољено им је да задрже добит? Не чуди да и левичарски режисер Мајкл Мур пакет мера за спасавања финансијског система осуђује као највећу пљачку века. И имамо ситуацију да по том питању исто мисле левица и републиканци. Над овом чињеницом ваља да се замислимо.

Оно што уједињује левицу и десницу јесте презир према великим шпекулантима и менеyерима концерна, који профитирају од рискантних одлука. Но, ако шпекуланти и менеyери донесу погрешну одлуку, тада су они осигурани од свих непријатности и то уз помоћ "златних падобрана". Да се подсетимо банкрота енергетског дива Енрон јануара 2002. Ово може да послужи као ироничан коментар у погледу појма "ризично друштво". Хиљаде запослених, који су изгубили посао и уштеђевину, без сумње су били изложени ризику. При том, они заправо и нису имали неки велики избор. За те људи ризик је синоним за слепу, неизбежну судбину. За оне друге – који представљају мањину и који су имали преглед над читавим пословањем, па према томе и знали за ризик, а такође су имали могућност да правовремено реагују на развој пословања – ја овде говорим о водећим менеyерима Енрона, они су сопствени ризик свели на минимум, јер су своје акције и опције добро и благовремено уновчили, и то пре него што је фирма, коју су они сами водили, банкротирала. Разуме се да је тачно да ми живимо у друштву које врви од рискантних одлука. Само има једна разлика: менеyер са Волстрита има избор, јер доноси одлуке. Са друге стране, просечан свет који има хипотеке, мора да се помири са чињеницом да улази у ризик, а да нема избор.
Да ли владин план спасавања финансијског система заиста представља "социјалистичку" меру, односно, да ли тиме ступа на снагу државни социјализам у Сједињеним Државама? Ако је то тачно, онда је нешто ипак необично: "социјалистички" корак, чији се главни циљ не састоји у томе да се помогне сиромашнима, већ богатима. Ове мере, дакле, не помажу онима који новац посуђују, него онима који им посуђују. На један ироничан начин национализација банковног система била би добра ствар, наиме, како би се спасао – капитализам! Социјализам је лош, но у случају да он стабилизује и спаси капитализам тада је добар. Овде не смемо да изгубимо из вида "субјективни ризик". Он увек погађа "мале људе", ситне потрошаче. А шта ако је "субјективни ризик" уграђен у основне структуре капитализма?
Чињеница је да животни стандард Мејнстрита зависи од просперитета Волстрита. Једно не може да се одели од другог. Републикански популисти протестују против државне помоћи и на основу правилних анализа и ваљаних разлога доносе лоше одлуке. Са друге стране, заговорници државне интервенције у циљу спасавања система финансија нуде нам погрешне анализе, али доносе правилне одлуке. То значи: док је нешто добро за Волстрит, за крупан капитал, не мора да је истовремено добро и за Мејнстрит, за малог потрошача. Но, Мејнстрит не може да успева и напредује кад је Волстрит слаб. Овде имамо посла са асиметријом и она пре самог почетка игре даје предност Волстриту.

Ваља да се присетимо конзервативног, односно неолибералног аргумента ("Trickle-down-Argument") чији смисао лежи у противљењу егалитарној расподели богатства. Аргумент гласи: уместо да сиромашне чинимо богатијим, лева политика расподеле богатства доноси само то да богатији постају сиромашнији. Овај аргуменат, међутим, никако није усмерен против државне интервенције у области привреде. Напротив. Конзервативна, односно неолиберална елита има веома јасну слику на који начин држава треба да интервенише у економију. Она тврди: премда ми сви желимо да сиромашнима буде боље веома је контрапродуктивно да се њима помаже директно, јер они не чине продуктиван елеменат привреде. Уместо тога споменута елита предлаже да држава интервенцијом помаже богатима, како би могли да постану још богатији, а део добити тада ће да стигне и до сиромашних. То би дакле значило: Волстрит, крупан капитал мора да добије довољне количине новца, а он ће онда део те суме да проследи до Мејнстрита, до ситног потрошача и тиме ће да се помогне радницима и људима који не могу да отплате дугове за куће.

У логици капитализма у овој аргументацији лежи и зрно истине, јер банкрот Волстрита би веома болно погодио и обичног човека. Због тога пакет мера владе није стајао у контрадикцији са конзервативном и неолибералном елитом, када се и већина демократа изјаснила за план са циљем да се помогне Волстриту.

Звучи необично, но чињеница јесте да опсежне државне интервенције у привреди не представљају ништа ново. Сама финансијска криза јесте последица оваквих државних интервенција. Године 2001. имали смо кризу због плаћања преко Интернета. Тада се влада Сједињених Држава одлучила да олакша доделу кредита како би стимулисала раст на тржишту некретнина. А ако погледамо ствари на глобалном пољу видимо да је испреплетеност привредних односа у свету последица политичких одлука.

Један мали пример: пре неколико година преко телевизије ЦНН могли смо да видимо репортажу о држави Мали. Тема: како у овој афричкој земљи у стварности изгледа "слободно тржиште"? Привреда Малија почива на два ступа: памук на југу земље и сточарство на северу. Обе гране налазе се у кризи, јер Запад крши сопствена правила. Оно што је забрањено у САД и ЕУ, то се намеће земљама Трећег света. Мали производи памук који се одликује најбољим квалитетом. Ипак, Мали не може да конкурише америчком памуку, јер су субвенције америчке владе за произвођаче памука у Америци, за фармере, веће од целокупног буyета државе Мали. Где су овде заговорници слободног тржишта?

Све говори, да не постоји неутрално тржиште. Политичке одлуке непрестано регулишу и координирају догађаје на тржишту. Зато право питање не гласи: "Државна интервенција – да или не?", већ: "Која врста државних интервенција?" У уморним демократијама права политика састоји се у расправи, да се дефинишу основне "неполитичке" координате нашег живота. Све централне политичке теме су на известан начин непартијске, јер додирују битно питање: Како ми хоћемо да живимо? Шта треба да буде "наша земља"? Управо и сама расправа око америчког програма и пружања помоћи представља у овом смислу "праву" политику. Она се врти око одлука у вези битних црта друштвеног и привредног живота. У ту сврху она се чак служи и духом класне борбе. Објективно мишљење експерата, који би само чекали да се њихова анализа примени у пракси, не постоји. Свако мора да се одлучи за једну страну.

Сенатор Мекејн је 24. септембра 2008. прекинуо изборну кампању и вратио се у Вашингтон. Тада је изјавио да сваки политичар мора данас да гледа изнад и преко уских страначких интереса и граница. Да ли ово значи да је политичар заиста спреман да одбаци границе партијске политике и да се свесрдно позабави са проблемом који се тиче свих, а не само "нас", који стојимо у супротности са "онима тамо"? Сигурно то није случај. Јер политика и није друго него борба да се дефинише овај "неутралан" терен. И зато предлог Мекејна, да премости партијске границе, представља чисту страначку политику и није ништа до политичка поза.

Барак Обама има дакле право када је одбио захтев Мекејна, да одгоде први телевизијски двобој. Обама је то поткрепио исправним аргументом да управо настала финансијска криза чини неопходно потребним да дође до политичке дебате два кандидата, јер они, очигледно, имају различите рецепте за решење проблема. Сетимо се: године 1966. Бил Клинтон је победио на изборима са мотом: "Битна је привреда, глупане". Ове изборе демократе могу да добију само ако им пође за руком да народу продају паролу: "Битна је политичка економија, глупане". САД не треба мање, већ више политике.
Мото конзервативаца гласи: "Не треба да размишљате, већ да слушате!" Велики Имануел Кант није томе супротставио мисао: "Немојте да будете послушни, него размишљајте сопственом главом!" Уместо тога Кант је казао: "Послушајте, па ипак наставите да мислите!". План постоји да се банке спасе од банкрота. Ако ми тај план истовремено осећамо као уцену тада треба да нам је једна ствар јасна да је наиме та уцена веома ефикасна. Из тог разлога ваља да се супротставимо популистичком искушењу, односно, да се потпуно препустимо нашем оправданом незадовољству. Уместо тога требало би наш бес да претворимо у хладну решеност и да размишљамо о томе у коме ми друштву заправо живимо у коме је, ето, могућа једна таква уцена.

Die Zeit
Са немачког превео
Никола Живковић


Славој Жижек

Ma pogledajte lepo Zeitgeist 2 ima dobro objasnjeno kako funkcionise americki monetarijanizam.

Quote from: "Cornelius"

Quote from: "Truba"ps. ne isplati se živjeti u ovom svijetu

Bre, Scaloppe, sta si to uradio?! Objasnio si coveku berzanski sistem i uveo ga u filozofsko pitanje - da li postoji zivot pre smrti.

ma joj moj zakljucak nema veze s njegovim pisanjem
to ja otprije tako razmisljam  

gledam neki dan prilog o ljudima koji s djecom spavaju u šatorima i autima zbog ove krize izgubiše kuće i rate s 900 dolara se popeše na 1400

to su sve odron zanimacije ljudi (bauštelac, utovarivač, frizer) i njima su dali kredite od 200000 kako bi i oni mogli imati kucetine... i sada ih istjeruju na ulicu u kuce prodaju u pol cijene
nacija tako fasnicirana bogom biblijom i religijom ne pokazuje ni trunke samilosti... pa sačekatje malo mamu vam reko je buš biće bolje uskoro možda će moći otplatiti kredit nabijem vas sve na osunećeni biblijski penis      

odo vozat biciklo dizajnirano u kaliforniji a napravljeno u kini koje je kostalo 300 eura  

Zbog čega bi četvoročlanoj porodici (tata, mama, dvoje krasne dečice) bila neophodna kućetina? Zato što je i njihovi poznanici imaju?

pa to je sva poanta problema

zajebavas se do 18. ne ucis uzivas u izvanbracnom sexu droga i sve ostalo
dok neko se muci s knjigama
i onda fino os da imas kucu ko on
koju ti dopusti drzava kreditom koji ne mos vracati

treba biti skroman i biti covjek a ne zivotinja svinja koja samo prozdire

Quote from: "angel011"Zbog čega bi četvoročlanoj porodici (tata, mama, dvoje krasne dečice) bila neophodna kućetina? Zato što je i njihovi poznanici imaju?

Pa naravno. Postavi to pitanje iz srpske perspektive:

Zbog čega bi mladom bračnom paru bila neophodna ultra-kič šatorska svada sa 250 zvanica i tulumom od 3 dana i noći? Zato što su je i njihovi poznanici/familija imali?

Quote from: "mafija_x"Ma pogledajte lepo Zeitgeist 2 ima dobro objasnjeno kako funkcionise americki monetarijanizam.

Ima i Zeitgeist 1. Upozoravam: iako smo u govnima, treba i dalje gledati u zvezde!

Quote from: "Usul"

Quote from: "angel011"Zbog čega bi četvoročlanoj porodici (tata, mama, dvoje krasne dečice) bila neophodna kućetina? Zato što je i njihovi poznanici imaju?

Pa naravno. Postavi to pitanje iz srpske perspektive:

Zbog čega bi mladom bračnom paru bila neophodna ultra-kič šatorska svada sa 250 zvanica i tulumom od 3 dana i noći? Zato što su je i njihovi poznanici/familija imali?

Tako nešto. Jedna moja prijateljica je imala znatno skuplje i kičastije venčanje nego što je želela jer je mladoženja zapeo da se venča slično kao i njegov kum (a kum je vlasnik Ktitora, fabrike nameštaja, dok je mladoženja bio komercijalista-terenac sa platom, tada, od 350 eura).

Quote from: "scallop"Upozoravam: iako smo u govnima, treba i dalje gledati u zvezde!

Uh, ovo tako podseća na Klarkovog "Gleda- Mesec"... Je'l to znači da skoro stiže monolit da nas civilizuje?

Quote from: "Usul"

Quote from: "angel011"Zbog čega bi četvoročlanoj porodici (tata, mama, dvoje krasne dečice) bila neophodna kućetina? Zato što je i njihovi poznanici imaju?

Pa naravno. Postavi to pitanje iz srpske perspektive:

Zbog čega bi mladom bračnom paru bila neophodna ultra-kič šatorska svada sa 250 zvanica i tulumom od 3 dana i noći? Zato što su je i njihovi poznanici/familija imali?

Pa iz istog razloga. Da se pokažu!!! Da svi vide da su i oni "uspeli", a što posle grcaju....  

Quote from: "Usul"Uh, ovo tako podseća na Klarkovog "Gleda- Mesec"... Je'l to znači da skoro stiže monolit da nas civilizuje?

Ma šta Monolit, stiže Spin!

Nego, jedna stvar sa ovom ekonomijom mi malo smeta. Američke banke uzmu pare od svetskih banaka i daju ih svojim građanima, koji posle nemaju para da otplate dug. A gde je tu glavnica? Šta građevinari rade sa hrpom para koje su dobili za izgradnju tih silnih kućerina?

Quote from: "mac"Nego, jedna stvar sa ovom ekonomijom mi malo smeta. Američke banke uzmu pare od svetskih banaka i daju ih svojim građanima, koji posle nemaju para da otplate dug. A gde je tu glavnica? Šta građevinari rade sa hrpom para koje su dobili za izgradnju tih silnih kućerina?

Nema "Gleda...Mesec" ima "Čita...gore".

I građevinari su uzeli kredit da kupe plac, dozvolu, materijal, mašine... A pare postoje ako svi plaćaju kamate. Ako ne plaćaju, onda puca sa vrha. Naravno, pokojna Dafina je uzela svoj deo, oni koji su joj dozvolili da to radi su uzeli svoj deo...
Nemoj sad da pitaš šta rade sa hrpom love oni koji proizvode građevinske materijale i mašine!

Pazi dijalog:
"Koliko vredi sve ono što imaš?"
"Oko dva i po miliona evra."
"A, koliki su ti krediti?"
"Četiri i po miliona evra."
"Kako ćeš da vratiš te dugove?"
"Iz obrta mojih firmi."

A, БЛЛЛЛ?

Quote from: "scallop"

Quote from: "mac"Nego, jedna stvar sa ovom ekonomijom mi malo smeta. Američke banke uzmu pare od svetskih banaka i daju ih svojim građanima, koji posle nemaju para da otplate dug. A gde je tu glavnica? Šta građevinari rade sa hrpom para koje su dobili za izgradnju tih silnih kućerina?

Nema "Gleda...Mesec" ima "Čita...gore".

I građevinari su uzeli kredit da kupe plac, dozvolu, materijal, mašine... A pare postoje ako svi plaćaju kamate. Ako ne plaćaju, onda puca sa vrha. Naravno, pokojna Dafina je uzela svoj deo, oni koji su joj dozvolili da to radi su uzeli svoj deo...
Nemoj sad da pitaš šta rade sa hrpom love oni koji proizvode građevinske materijale i mašine!

Pazi dijalog:
"Koliko vredi sve ono što imaš?"
"Oko dva i po miliona evra."
"A, koliki su ti krediti?"
"Četiri i po miliona evra."
"Kako ćeš da vratiš te dugove?"
"Iz obrta mojih firmi."

A, БЛЛЛЛ?

A i to što ima ne vredi ni toliko.  

pa tako bih i ja mogo biti biznismen
i vozat auto od 100000 eura

nabijem ih sve  

Quote from: "Truba"pa tako bih i ja mogo biti biznismen
i vozat auto od 100000 eura

Vozi, Miško!

Quote from: "Truba"pa tako bih i ja mogo biti biznismen
i vozat auto od 100000 eura

Kao sto znas, biznismeni rade sa novcem, najcesce, tudjim. Vrlo je uobicajeno da preduzece, prilikom rada, angazuje vece sume novca nego sto poseduje, jer je to jedini nacin da se ide napred. Vrlo je cesto da preduzeca u svakom trenutku imaju neke kredite, jer se dosta puta to vise isplati. Rade sa tudjim novcem, placaju kamatu, a zarada pokriva sve troskove.

Tako oni i kupuju automobile od 100 000 evra. Skoro svi Porse Kajen, u Francuskoj, kupljeni su na ime preduzeca i njihova cena ulazi u troskove preduzeca, sto vlasniku omogucava da drzavi placa manji porez na zaradu.

Ma meni se čini da tu ipak nešto smrdi. Sav taj novac koji prelazi iz ruke u ruku nije virtuelan nego stvaran. U jednog trenutku u prošlosti pare su bile u banci, a danas su u nečijim rukama. Proizvodnja je možda stala, kao i ekonomija, ali pare mora da su još uvek tu negde.

Danas je virtelno stvarno. Nikada u proslosti pare nisu bile u banci. Bile su one "u banci" na papiru (virtuelno), a u stvarnosti su cirkulisali na isti nacin kao i danas. Bivale su ulagan e na razne nacine i u razne poslove. Kada su templari izmislili cek, to je bilo isto. Kod templara u jednoj drzavi zalozis sumu novca, oni ti daju vrednosni papir, i taj papir moze da se inkasira ne samo kod templara, nego i kod drugih. Pare se vide samo na pocetku lanca i na kraju lanca.

Nemoj da zaboravis da su finansije isto kao i pokretne stepenice - dok se kotrlja i dok svi lepo ulaze i silaze, nema nikakvih problema. Ali, ako se neko oklizne i padne...

Kako sam sistematski uništen od idiota

Kriza drma Amerikom,
više nije dobro nikom,
samo oni nisu pali
što su krizu izazvali.
U Evropi trpe krizu,
a ona je nama blizu,
kod nas niko i ne haje,
kod nas kriza večno traje.
Šta li će Obama
da misli o nama?
Baš me mnogo dupe boli
da l' nas mrzi, da l' nas voli?
Izazivač svetskog rata
možda crni demokrata?
Il' možda republikanac?
Svakako Amerikanac.
Biće rata, nema mira
dok ne stignu do Sibira.
Preživelih biće
samo teoretski,
ovaj rat je konačan,
poslednji i svetski.
Na planeti
bez pameti.
Biblijsko proročanstvo,
nestaje čovečanstvo.
Crne slutnje, crna slika,
da proglasi pobednika
neće moći niko,
nema nas toliko.
Uzalud želje u zidu plača,
zid puca kao da je od gipsa,
na horizontu četiri jahača
znam da dolazi apokalipsa.

Tačno je da sam zadrti pristalica teorije zavere, ali, takođe, tačno je da prilično veliki broj ljudimisli na sličan način. Mene impresionira sebičnost svetskih vladara (oko 2.000 moćnih i uticajnih ljudi) i njihova nesposobnost da vide dalje od sopstvenog nosa.

Pre neki dan napunio sam 56 godina i mogu komotno da kažem da sam proživeo intenzivno bar jedno tri života. Dakle, ne žalim sebe i svoju generaciju, žao mi je naše dece i unuka kojima se sistematski ruši sistem tradicionalnih vrednosti (vera, ljubav, nacija, porodica, identitet...), a naturaju im se neke nove, još od malih nogu preko crtanih filmova.

Zar stvarno želite da vam deca liče na teletabise? Zar stvarno mislite da su demokratiju izmislili potomci avanturista, kriminalaca i vucibatina koji su ,,otkrili" novi svet, pobili domoroce i opljačkali sve što je tamo vredelo?

Zar vam možda imponuje dominantna i arogantna svetska velesila sastavljena od evropskog taloga, u kojoj su narodni heroji (pardon istorijske ličnosti) ubice i kriminalci Džesi Džems, Bili Kid i Bufalo Bil?

Zar vam nije jasno da je Buš lutka na koncu i da nije pravi predsednik SAD. Jasno je da ga je postavila na tron ta manjinska grupa sebičnih i za sebe pametnih vladara iz senke.

Ono što najviše smeta vlastima u Americi jeste to što boluju od kompleksa više vrednosti. Zemlja ispošćena, Arapi otkidaju sa cenama nafte, a preko puta nedirnuti Sibir, pun svega i svačega i, nažalost, deo Rusije. Sve bi išlo mnogo lakše kada bi na čelu Rusije bio Jeljcin ili neko njemu sličan. Ovako, Ameri su prinuđeni da startuju na Sibir indirektno, preko Evrope i bivših sovjetskih republika. Kosovo je bilo mali test mogućeg sukoba u odnosu na Gruziju. Pri tom su svi zaboravili da Rusiju vodi Putin koji se sada zove Medvedev. Tako su, umesto Amerikanaca, Gruzini dobili i te kako dobre batine. Amerika i Evropa su neubedljivo protestovale, a Rusija je ostala mrtva hladna i, pozivajući se na sramni presedan Kosova, priznala je nezavisne države Južnu Osetiju i Abhaziju zbog kojih je navodno izbio sukob.

Sad bih se malo vratio na način kako Putin rešava probleme. Teroristi upadnu u pozorište, Putinovi specijalci pobiju teroriste, ali strada i jedan broj gledalaca. Teroristi upadnu u školu, Putinovi specijalci pobiju teroriste, ali strada i jedan broj kidnapovanih.

Iako Amerikanci još uvek potcenjuju rusku vojnu silu, a precenjuju svoju, ipak su shvatili da je bolje da kao ,,topovsku hranu" koriste novopečene saveznike NATO-a. Sasvim dovoljno američkih vojnika vratilo se kući u plastičnim vrećama. Nije to politički mnogo popularno, bolje je da, kao na Kosovu, ni kriv ni dužan pogine Ukrajinac braneći američke interese.

Gledajući kako NATO opkoljava Rusiju i znajući da Rusi neće birati sredstva i način da se brane nemam razloga da budem optimista. Sve je manje nade da će pobediti razum i sve je više šansi da će ljudska rasa izvršiti kolektivno samoubistvo.

Shvatite me kako god hoćete.

Borisav, pion u tuđoj partiji šaha, Đorđević.

Bora Corba, Politika

P.S

S obzirom, da je Bujke novi urednik Bolikite nadam se  je ovo poslednji Borin tekst; toliko banalnosti i opstih mesta u jednom tekstu odavno nisam procitao.

Tja. Ovo je kao da je pisao onaj raspad Lukovic, samo sto je nesto kulturnije.

pesmica je kao i sve novije borine – prilična za na vrata od klozeta, u najboljem, i tera me na bljuvanje baš kao i "sistem tradicionalnih vrednosti (vera, ljubav, nacija, porodica, identitet...)"; na žalost, ovo ostalo nije dovoljno daleko od istine da bi ga se zajebavalo.
ako nešto bude došlo kraju živog sveta na planeti (a pre svega čoveka; neke bubašvabe možda i prežive) – biće to besprizornost, drčnost, bezobzirnost amerikanaca.
pritom sam definitivno skeptičan prema šansi da ta zemlja ikada 'ozdravi', tj da počnu da je vode drugačiji principi od sadašnjih.

Sve se menja. Matematički gledano osuđeni smo na bar jednu od bar dve opcije: da nestanemo, i/ili da se promenimo. Sve ostalo je boranija.

Je li, Alexdelarge, ti baš nisi zabrinut? Zamisli, dođe vreme opšteg riknjavanja, a ti nisi stigao u Evropu! Još sediš u Srbiji i veruješ u demokratiju. Čime ti to peglaš vijuge? Ceo svet su zaljuljali svojim nakaradnim globalizmom i korporativnom ekonomijom, a pare izmišljene. I dok bude onih koji plaćaju interes na glavnicu (kamate) imaće od čega da žive. Prava globalna Dafina Milanović. Piramidalno kockanje sa 6 milijardi ljudskih života! I ti slediš one koji nas vuku u taj haos!

Da li ti je poznato da je i velika naftna kriza izazvana od strane globalnih kompanija i prekinuta kad je Bush zavapio da je dosta te igre. Kad sam, u junu, odlazio iz SAD benzin je koštao 4$ galon, a preksinoć mi ćerka javlja da sad košta 1,85$. Soroš je svojevremeno odigrao takvu igru sa funtom.

Mislim da se u EU grdno zabavljaju na naš račun. Kao mi bismo hteli, a oni nam postavljaju uslove. Naša vlast neće u Evropu, jer im je prvi zadatak restitucija, a dok je Dinkića nje neće biti. Mladić je samo izgovor. Holandija je protiv, jer je ona kriva za Srebrenicu. Oni su štitili naoružanu enklavu dok nisu zbrisali kad je vrag odneo šalu.

Pa, onda priča o penzionerima. Trostruko više para odlazi iz tog budžeta na održavanje masivnih ilegalnih administracija vlade. Pre nedelju dana izneli su brojke koje to potvrđuju. Onaj glupi RRA ima desetak ljudi da vodi računa o elektronskim medijima, a odgovarajući FCC u SAD ima armiju od nekoliko hiljada ljudi koji nadziru njihove medije. Ali nemaju armiju besposlenih probisveta koji su zaposleni u Dinkićevim organizacionim jedinicama. Ako neko hoće lobby mora da nađe svoje finansijere, ako neko hoće caucus važi isto. Kod nas javna potrošnja prevazilazi sve normalne granice. Moju i susedne ulice godinama raskopavaju i zakopavaju (svaki put dižu i asfalt), kao da imaju tapiju na Profesorsku koloniju. Što bi bilo sinhronizacije kad para ima u budžetu. Pomalo verujem da i petlja oko Beograda kasni da ne bi Mrka završio na vreme, pa da se pravi važan. Ne daju mu pare na vreme i gotovo.

Naša demokratska korupcija seže do šaltera. Svi se "ugrađuju", svakom si odmah dužan neku uslugu... Jeftini smo, svi smo na prodaju.

Zato ću da dreknem: "Gde su naše pare?", "Gde je imovina moje žene koju koriste, raubuju i preprodaju, kao i imovinu mnogih drugih?" "Kad ćemo dobiti ministre koji neće biti nadležni samo kad to njima odgovara, već i odgovorni za ono što rade?" Još nisam na TV video ministra koji je na pitanje o propustu odgovorio: "Jeste, ja sam odgovoran." Policija je stalno u dilemi koga sme da hapsi, a koga ne. Pravosuđe nije donelo rešenje koje nije oboreno. Bio sam zapanjen kad sam utvrdio da ni DS nema kompetentne profesionalce za resore u kojima su ministri! Šutanovcu salutiraju oficiri, kao da nije civilno lice! Čudo je ova naša Srbija, moj Alexdelarge, samo mi nije jasno kako ti to čudo ne vidiš!

Dođe mi da epitaf odaberem kao onaj iz romana "Predeo slikan čajem", koji je bio i Grk i Bugarin, pa odabrao da umre kao Grk. Da piše da tu počiva Evropejac - bolje jedan njihov, nego jedan naš.

Quote from: "scallop"Kad sam, u junu, odlazio iz SAD benzin je koštao 4$ galon, a preksinoć mi ćerka javlja da sad košta 1,85$.

Benzin je, kao i druga roba, kao i berza, podložan zakonitostima potražnje i ponude. Potražnja za benzinom se smanjila, a proizvodjači su se usrali, pa su spustili cene. Evo, Mitalu u Evropi pala proizvodnja čelika za 50 %. Tako će da se spusti i cena čelika.

Sve će da pojeftini, samo će hrana, voda i stan da poskupljuju bez prekida.  

QuoteJe li, Alexdelarge, ti baš nisi zabrinut?

...nemoj da brigas, zivot se stara, dok bude ljudi, bice i para...

Umoran sam. Idem na pocinak. Kad se probudim, napisacu nesto pametno. To je zato, sto je jutro pametnije od veceri.

Laku noc.

Quote from: "Cornelius"Benzin je, kao i druga roba, kao i berza, podložan zakonitostima potražnje i ponude. Potražnja za benzinom se smanjila, a proizvodjači su se usrali, pa su spustili cene. Evo, Mitalu u Evropi pala proizvodnja čelika za 50 %. Tako će da se spusti i cena čelika.

Sve će da pojeftini, samo će hrana, voda i stan da poskupljuju bez prekida.  

Brate moj, to ti je nestabilna ravnoteža. (Bio ti je bolji stari potpis) Ta zakonitost potražnje i ponude, kad suviše dobro funkcioniše, da se malo pogurati, prodrmati - možda se skazaljka zaglavila?

Nešto ste mi zapustili ovu temu. Kao da Amerika više nije na ivici propasti? I nije. Danas je Dow Jones sišao ispod 8000! Do januara će Obami ostati samo otpatci. Ipak, galon benzina je sada u Tulsi 1,75$. Jedino mi se žale da svaki dan nešto poskupljuje.

Quote from: "scallop"Nešto ste mi zapustili ovu temu.

Ma, ko će bre da prati njihovu krizu, kada svako prati svoju. Kod njih je sve toliko otišlo u materinu, da to više i nije neka novost. General Motors pred bankrotom, država neće da finansira sve gubitke banki i osiguranja, država oće da gura potrošače da se još zadužuju... Nek crknu. Zasluženo.

Danas se Džordž Buš obratio javnosti i govorio o ekonomiji, da bi pripremio teren za sastanak G20. Tekst koji su mu napisali odgovara realnosti najbogatijih Amerikanaca - budućnost ekonomije se nalazi u potpuno slobodnom tržištu. Znači, oni koji poseduju USA, ne žele nikakvu promenu. Tako će i biti.

A sistem će pojesti sam sebe i kraj.

Ja mislim da tržište može da bude slobodno, i istovremeno ljudi da budu zaštićeni. Potrebno je "samo" da zakoni i nivo ekonomije svuda budu isti.

Quote from: "mac"Ja mislim da tržište može da bude slobodno, i istovremeno ljudi da budu zaštićeni. Potrebno je "samo" da zakoni i nivo ekonomije svuda budu isti.

...u Nigeriji i Severnoj Koreji, kao u Japanu i Nemačkoj.

Ova tema ponovo jenjava, ali Dow Jones je danas opet ispod 8000. Ekspert u SAD se pitaju:
Where is the bottom? (cit. New York Times)

Kad dodirnu dno biće na čvrstom tlu. Na žalost, neki manje važni će među zombije.

Eto, Amerima se javilo i ono čudo koje nisu videli ni jedan jedini put od Drugog svetskog rata, pa na ovamo - deflacija! Sad su još ozbiljnije počeli da seru u gaće. Obamin dolazak neće ništa promeniti, jer kao što vidimo, on izabira svoju ekipu po kriterijumima "teška kategorija", a ne kao što je prosečan USA stanovnik mislio da će biti "novi ljudi za nova rešenja".

Quote from: "Cornelius"Eto, Amerima se javilo i ono čudo koje nisu videli ni jedan jedini put od Drugog svetskog rata, pa na ovamo - deflacija! Sad su još ozbiljnije počeli da seru u gaće. Obamin dolazak neće ništa promeniti, jer kao što vidimo, on izabira svoju ekipu po kriterijumima "teška kategorija", a ne kao što je prosečan USA stanovnik mislio da će biti "novi ljudi za nova rešenja".

Znao sam da ćeš se na'vatati na ovo.

Meni je Charles nakačio "New York Times" kao bazni sajt pa uvek moram njega prvo da gledam. Oni još veruju da će da se izvuku na stari način. Retail je ozbiljno posrnuo u Holliday Season, a to je katastrofa. Jelena po prvi put zna cene u prodavnicama! To je indikativ da nešto ide loše, jer ranije nikad nije znala koliko šta košta. Upper middle class saznaje za cene na tržištu! To je signal koji ozbiljno može da zabrine. Jebiga, pripadaju u gonjih 2% po prihodima, a useravaju se. Jelena se nada da to neće zahvatiti i Great Plains, kao daleko su od Wall Street-a. Charlesovi roditelji imaju ozbiljne gubitke u ulozima na akcije! A populacija seniora u SAD se smatra dobrim pokazateljem zbog discretional income. To su ti pare koje ostaju od income-a kad se odbiju obavezni troškovi. Seniori su kategorija kod koje se očekuje da imaju uštedu "bele pare za crne dane". Da bi se napala da ih potroše. A oni uložili u akcije, jer je savings kategorija prokažena.

'Ajd' sad malo ti!

Evo jednog zanimljivog teksta koji se bavi ovom temom.
KAKO JE AMERIKA POSTALA IMPERIJA...
... I KAKO ĆE PROPASTI?

Piše: Ivona Živković

Bivši guverner američke centralne banke (FED), Alen Grinspen, koji je ovaj posao radio skoro 30 godina, ovih dana je u intervjuu nemačkom "Šternu" jasno izrekao baš ono što upućeni u tajne monetarne politike odavno već naslućuju. Dolar će, po svemu sudeći, morati uskoro da ustupi mesto svetske rezervne monete znatno jačem i stabilnijem evru.

Ali, i bez Grinspena zna se da je Amerika odavno prezadužena, ekonomski iscrpljena, radna mesta se poslednjih godina masovno sele iz SAD jeftinijoj radnoj snazi na Daleki Istok, a američka nacija, ogrezla u nemoralu i psihološkoj devijantnosti, prepuna nasilja i obesti od trke za novcem i abnormalno visokim standardom, moraće ka -tad da se spusti na tlo - u realnost. Gde je normalno da jedan glumac, muzičar ili fudbaler zaradi stotine miliona dolara?

Cene nekretnina su ovih dana drastično pale zbog enormno visoke ponude na tržištu. Radi se zapravo o nekretninama koje su kao hipoteka (mortgage = mrtav zalog) pripale bankama. Banke koje su obilato prodavala bezvredne dolare uzimajući kao "mrtav zalog" nekrentine, sada nemaju kome da to prodaju. Niko nema takozvanog "svežeg" novca da ih kupi.

Ova pljačkaška vrteška sastavljana od spekulativnog novca i realnih vrednosti, u kojoj su bankari vekovima prodavali NIŠTA, da bi od gradjana uzeli SVE, došla je konačno do tačke kada se vrteška mora usporiti ili potpuno zaustaviti, da se sve ne raspadne. O spekulativnom (bankarskom) novcu ste već čitali u tekstovima Ko vlada svetom? i Mali vodič za ljubitelje kredita.

Da će američka berza verovatno doživeti težak potres, jer će cene mnogih akcija drastično pasti, upućuje i nedavni gest anonimnog berzanskog špekulanta koji se krajem avgusta u velkoj ponudi (put options) za kupovinu akcija od 21. septembra 2007. praktično "opkladio" da će doći do kraha berze. On je kupio opcioni ugovor (za kupovinu paketa od 6.5 miliona akcija po ceni od 740 $ do što iznosi 4.5 milijarde dolara. Kupac ove opcije predvidja da će nakon tog datuma doći do pada akcija od 30 do 50 %. Ukoliko se to ne dogodi kupac će biti u gubitku najmanje 1 milijardu dolara (!), ako do pada dodje zaradiće najmanje 2 milijarde (!).

Šta može da izazove ovako veliki pad vrednosti akcija? Teroristički napad, svakako. To je prvo što su mnogi pomislili.

Ali, ako ste čitali tekst o tome ko zaista stoji iza Al kaide i Osame Bin Ladena, onda ste shvatili da globalna elita veoma vešto orkestrira terorizmom upravo zato da bi imala opravdanje za svoje finansijske spekulacije. Kako bi se inače ovi berzanski spekulanti tako obogatili? Možda pukom srećom?

Na žalost, mnogi misle da su ovi špekulanti nalik kockarima. Ali nije tako. Samo glupi ljudi se kockaju sa vlastitim novcem. Pametni ljudi na sve načine pokušavaju da novac uvećaju. A bankari su pametni. (Zamislite samo kako bi bilo pogubno za vlasnika lutrije kada bi se loto kuglice izvlačile nasumice iz šešira? Ili iz običnog prozirnog lavora? Šta, ako neko svaki put ubode "sedmicu". Zato, ako ste u loto biznisu i želite da zaradite puno para od naivnih kockara, morate za izvlačenje kuglica imati veoma preciznu skalameriju (poseban bubanj na primer) i, naravno, sve uplaćene kombinacije brojeva u kompjuteru pre izvlačenja. Kompjuter će vam 'očas posla dati onaj broj koji niko nije uplatio. "Sedmicu" ćete pustiti tek u svakom desetom ili petnaestom izvlačenju. Dakle, smanjićete 10 do 15 puta mogućnost da isplatite premiju. I uzimaćete tako velike pare gramzivim i lakomislenim naivcima. Prosta logika, zar ne?)

Berzanskim "kockarima" su zato uvek potrebni berzanski potresi, ali koje će kontrolisati. Njih izazivaju najčešće ratovi i nestabilno tržište. Ko zna ishod rata - nosi sve. Dakle, treba krizu izazvati, orkestrirati njome i iz nje profitirati. U globalnom biznisu gde se "igra" sa trilionima dolara i milionima ljudskih života, ništa se ne može prepustiti slučaju.

Globalizam je upravo sistem globalne vlasti. Globalni mozgovi znaju kako se to radi i imaju moćne poluge za sprovodjenje svojih zamisli. Dakle, ako možete da kontrolište finansijske i privredne tokove u čitavom svetu, onda podela sa državnim granicama ne znači ništa više do crno belih polja velike šahovske table (kako je političku scenu nazvao i Zbignjev Bržežinski). Vi se onda slobodno možete zalagati za globalizam.

Samo sa ovakvom igrom bilo je moguće staviti pod kontrolu pojedinih dinastija stotine triliona dolara bogatstva iz čitavog sveta.

Ali, dok čekamo rasplet na američkoj berzi, pogledajmo kako je SAD postala imperija i šta to zaista znači?

ŠTA JE IMPERIJA?

Za razliku od nacionalne države, koja putem poreza globi sopstvene gradjane, imperija na isti način oporezuje druge države. Razlog za stvaranje imperije je upravo to - globa drugih država i naroda.

U poznatoj istoriji ljudske civilizacije uvek je postojala neka imperija - Vavilon, Asirija, Egipat, Grčka, Rim, Španija, Turska, Francuska, Velika Britanija. Danas je to SAD.

Istorijski globa se vršila u različitim formama. Uzimalo se najčešće zlato i srebro, ali i drugi metali, zatim robovi, žene, vojnici, stoka, usevi i sl. Silom nametnuta globa uvek je bila direktna - vojno okupirana država morala je globu da daje direktno imperiji.

Ali, da bi jedna država došla u poziciju da se nametne kao imperija, ona mora prvo dobro da razvije sopstvenu ekonomiju kojom će stvoriti jaku vojsku i finansirati ratove.

Iako je primarni zadatak vojske odbrana ekonomije, u slučaju SAD stvorena je izuzetno snažna vojska očigledno sa namerom da Amerika vremenom postane imperija. Jer, SAD nikada nisu bile ugrožene spoljnjim neprijateljima. Ali, da ponovimo, ništa u politici nije slučajno. Naročito ako podjete od činjenice da se državnom politikom nikada nisu bavili obični ljudi (narod), već isključivo vlastelini. Dinastički princip nasledjivanja dao je vlasteli i duži život. Dakle, planiranje razvoja sopstvenog gazdinstva u narednih 200 - 300 godina jeste - državna politika.
Prirodna podela ljudi na moćnike koji silom otimaju tudje i slabije koji koji moraju da rade za jačeg - stara je koliko i ljudsko društvo. Sve ostale podele - na narode, države, religije - napravili su vlastelini. Karikatura iz 19 . veka pokazuje da se tu vekovima ništa ne menja.
Poslednja imperija, SAD, prvi put u istoriji za oporezovanje drugih država upotrebila je drugačiji metod - indirektnu globu putem monetarne politike. SAD su tako potlačenim zemljama u ogromnim količinama distribuirale svoj novac (papirnu obveznicu), koji su vremenom namerno obezvredjivali.

Evo kako je to teklo.

GLOBA PUTEM MONETARNE POLITIKE

Ekonomski razvoj Amerike počinje odmah nakon revolucije u Rusiji, kada su poslednji vlastelini, Romanovi, zbačeni sa vlasti. Učinjeno je to baš u trenutku kada se, sirovinama i jeftinom radnom snagom prebogata Rusija, spremala na tehnološku revoluciju. To bi od Rusije za samo nekoliko decenija stvorilo najmoćniju ekonomiju na svetu. Ali Globalni Mozak ne sedi u Rusiji. Naprotiv, Rusija mu se još pre hiljadu godina izmakla kontroli. (Ali, u ovom tekstu nećemo o ovom Globalnom Mozgu, odnosno najvećoj i najstarijoj političkoj konsalting agenciji na svetu).

Danas se zna da je svrgavanje ruske dinastije finansirano iz medjunarodnih bankarskih krugova, te da su u neposrednim radovima učestvovali organizovani aktivisti medjunarodne komunističke mreže koju je smislila i finansirala takozvana judeo-masonerija. (Naravno, po ideji i scenariju Globalnog Mozga).

Dakle, dozvolimo da su takozvani "medjunarodni bankari" sami skovali plan da stvore jednu novu imperiju kojom će pokoriti ostali svet.

Američki dolar je tada bio vezan za zlato, tako da je njegova vrednost bila konstantna. Ovo je odredjeno Zakonom o zlatnom standardu još 1900. godine, donetim u mandatu predsednika Mekinlija. Količina dolara u opticaju je morala tako biti jednaka količini zlata koju je država posedovala.

Predsednik Mekinli je ubijen 1901. Atentator je bio mladi poljski Jevrejin (Frenk Čolgoš), blizak komunističkim krugovima u SAD koje je predvodila Ema Goldman. Tako je na predsednički položaj, bez izbora, stigao Teodor Ruzvelt, koji je samo godinu dana pre toga Mekinliju nametnut za potpredsednika.

Po procenama istoričara, T. Ruzvelt u to vreme ne bi mogao da bude izabran za predsednika. Otac mu je bio njujorški trgovac, a majka iz bogate jevrejske porodice Bjulok (Bullock), koji su bili i robovlasnici. Ruzvelt je obrazovan privatno na Harvardu (koji i danas slovi kao vodeći cionistički univerzitet), dok je njegov politički imidž kreiran u njujorškoj štampi.

Dakle, bio je predodredjen za državničku funkciju i važan zadatak. Upravo u njegovom mandatu (1901-1909.) privatni korporativni biznis pod kapom takozvane judeo-masonerije preuzeo je kontrolu nad velikim delom američke ekonomije.

Tako je 1910. ovih sedmoro ljudi, predstavljajući tada najmoćnije dinastije sveta (koje su u to vreme kontrolisale preko 25 % svetskog bogatstva) , na famoznom Džekil Ostrvu selo da pregovara o formiranju zajedničke centralne banke. Njihova zamiso je ostvarena 1913. kada je osnovana banka Federalne rezerve, koja je postala američka centralna banka. (Knjigu na engleskom o formiranju FED možete preuzeti ovde). Oni koji su bili protiv, "sticajem okolnosti" utopili su se 1912. na "Titaniku"

"Velika Depresija" kojoj je prethodila inflacija (1921- 1929.) kao i ogroman državni dug, značajno su povećali količinu dolara u opticaju. Tako je postalo nemoguće držati dolar vezan za zlato, jer ga Amerika u tim količinama nije ni imala.

ORKESTRACIJA RATA

Franklin Delano Ruzvelt (1933 -45.) dobio je zadatak da dolar razdvoji od zlata.

Tako je za potrebe Drugog svetskog rata (kao i prethodnog) Amerika snabdela saveznike u Evropi i Japanu zalihama robe i oružija i tražila za to plaćanje u zlatu. Naravno, velika opasnost koja je iz Nemačke pretila, u liku sumanutog firera i osvajača sveta Adolfa Hitlera, naterala je ove države da se teško zadužuju i spremaju za rat. Takodje se za rat spremala i Nemačka.

Ali, Nemačku je isti bankarski kartel finansirao tajno ( o čemu je u svojim knjigama dokumentovano pisao Entoni Saton).

Ako uzmemo u obzir da je "veliki vojskovodja" Adolf Hitler zapravo bio prilično neuk čovek, koji je pobegao iz Austrije upravo da ne bi služio vojsku, onda vam je jasno da je ova marioneta sa karakterističnim brčićima (kojom su manipulisali tajni masonski agenti iz "mističnog" društva "Tule" , a masovne zastrašujuće vojne parade režirala Leni Rifenštal), radila upravo ono što je bankarska elita priželjkivala. Moćna Nemačka je uvedena u ratnu zamku kako bi pretrpela težak ekonomski slom. Ova bogata zemlja, sa izuzetnim radnim i intelektualnim potencijalom, slična Rusiji, stavljena je nakon rata pod potpunu ekonomsku kontrolu medjunarodnog bankarskog kartela. Tu je i danas i poslušno sprovodi politiku stvaranja EU. (Kad neko kaže da je Angela Merkel najmoćnija žena na svetu, taj mora da se šali.)

Glavni finansijeri "velikog vojskovodje", a zapravo austrijskog vojnog dezertera, bili su Nemci sa druge strane Atlantika (Morgan, Šif, Rokfeler...), svi članovi judeo-masonske bankarske elite.

Znamo kako se ovaj rat završio. Ogromna ratna odšteta koju je Nemačka morala da plati bila je, naravno, u zlatu. Rusija je dobila svog dželata (Staljina) i olakšana je za 20 miliona stanovnika. Dve najmoćnije države na svetu, Rusija i Nemačka su savladane. Novi Svet, zapravo kolonija u vlasništvu stare evropske aristokratije, u koju su dopremljeni robovi, brojni poljski, ruski, italijanski i jevrejski imigranti, nemački tehnologija i intelektualni potencijal, bila je spremna za ulogu imperije 20. veka.

U Americi je i završio najveći deo ovog zlata. Američka ekonomija postala je dominantna u svetu.

Ali, Amerika još nije bila imperija.

RADJANJE IMPERIJE

Fiksirana količina zlata za dolarske novčanice, pretila je da vremenom i druge države koje bi u trgovini sa Amerikom došle u posed dolara, ove novčanice zamene za zlato. To se moralo sprečiti.

U ekonomskom smislu američka imperija je stvorena nakon monetarnih reformi usaglašenih u Breton Vudsu 1945. Tada US dolar nije bio u potpunosti konvertibilan za zlato, već je to bio samo za strane države. Ono što više nisu mogli Amerikanci, mogli su stranci.

To je dolar dovelo u poziciju da postene svetska rezervna moneta, s obzirom da je iza dolara tada stajala zaista ogromna zlatna rezerva. Ali, da su zalihe dolara u skladu sa odlukama u Breton Vudsu bile držane u skladu sa količinom zlata i mogućnošću da se dolar zameni za zlato u svakom trenutku, od imperije ne bi bilo ništa.

Tako, nakon 1960. kreće finansiranje rata u Vijetnamu (bio je to zapravo krstaški rat), uz istovremeno stvaranje takozvanog "Velikog Društva" u samoj SAD. To je bio program ogromnih socijalnih davanja za najsiromašnije Amerikance. Koliko je ovo bilo apsurdno (istovremeno finansiranje rata i ogromna socijalna davanja u zemlji) evidentno je. Ali, ako znamo da je cilj ovakve politike bio što više štampanja novca, onda je to sasvim u skladu sa namerama globalne oligarhije. Glavni politički igrač u ovom delu je bilo Lindon B. Džonson, čovek koji je nakon ubistva Džona F. Kenedija stigao na čelo SAD sa potpredsedničkog mesta. Dakle, opet bez izbora. (Da li je to isti "mozak" smišljao 1901. i 1963.?)
Količina dolara u opticaju počela je vrtoglavo da raste. Ovakav novac, emitovan bez ikakvog ekonomskog pokrića, obilato je davan širom sveta za kupovinu razne robe i sirovina koje su u Ameriku uvožene.

Amerika je kupovala i kupovala i izdavala svoje zelene dolarske obveznice. Za sve to vreme zadržavala je robni deficit uz istovremenu inflaciju. Vrednost dolara je tako sve više padala.

Kada su strane države u svojim bankama 1970. i 1971. već akumulirale ogromne količine dolara, pokušale su da ih zamene za zlato. Ali, SAD toliko zlata nisu imale. Bio je to u ekonomskom smislu čin bankrotstva. Dakle, dolar , koji je bio garancija za plaćanje robe zlatom, postao je bezvredan. Tako su SAD, 15. avgusta 1971. praktično bankrotirale. Medjutim, domaćoj javnosti je ovo prikazano kao "politika razdvajanja dolara od zlata" sa ciljem da se stimuliše ekonomski razvoj i povećaju investicije.

Dakle, SAD su praktično uzevši ogromnu količinu robe širom sveta, odbile da to plate. I svet joj nije mogao ništa. Nekad moćne Rusija i podeljena Nemačka - znate pod čijom su okupacijom bile te 1971. (Nije li iz ovoga evidentno za koga je radio "Veliki drug Staljin").

Amerika je tako postala najveća sila.

Tih godina, sa Ričardom Niksonom kreće nova američka politika - era imperije. Iako dolar nije bio nikakva garancija u trgovini, Amerika je rešila da ga nametne kao sredstvo plaćanja. Tako je 1973. godine sa vodećom zemljom OPEC-a, Saudijskom Arabijom, sklopljen gvozdeni sporazum. Saudijska kraljevska porodica je dobila moćnog zaštitnika, a za uzvrat je morala da vrši pritisak da sve države članice ovog naftnog kartela prodaju naftu isključivo za dolare.

Od tada do danas, koja god država u svetu je htela da kupi naftu, morala je prvo da kupi dolar. I tako je nastao petro- dolar. Dakle, dolar je umesto vezanosti za zlato, postao vezan za naftu.

Kako je sa tehnološkim razvojem potreba za naftom postajala sve veća širom sveta i dolar je sve više tražen i kupovan. Naravno, tu kupovinu su druge države plaćale svojim sirovinama, robom i zlatom. Amerikanci su samo štancovali zeleni papir.

(Naš siroti Nikola Tesla uzaludno je pokušavao da pokaže da svet može imati mnogo isplativije i jeftinije energente, ali bankarski kartel, koji je već sproveo najveći deo svog nauma, morao je i ovog naučnika da ućutka.)
SREDSTVO MASOVNE OBMANE?
IRAČKO- IRANSKE PROVOKACIJE
Namera Sadama Huseina da naftu počne da prodaje za evre, teško bi ugrozila Imperiju. Da li je to bio razlog da se Irak okupira, a Husein svrgne sa vlasti?

Sada Iran uporno pokušava da otvori svoju naftnu berzu (Iranian Oil Bourse - IOB) i da naftu prodaje za evre, jene, pa i rublje. Otvaranje se već treći put odlaže, ali je dogovor o prodaju nafte Japanu i to za jene izgleda na vidiku. Otvaranje ove naftne berze Amerikancima će svakako doneti težak berzanski potres, jer će im se gomila bezvrednih dolara sliti u centralnu banku, a čitavu državu može zahvatiti strahovita inflacija. Sporazum Irana i Japana postignut je upravo ovog meseca. (Da li je to tajna mogućeg kraha američke berze nakon 21. septembra?)

Globalna oligarhija je, ipak, spremila i drugu izuzetno jaku ekonomiju koja će moći da preuzme imperijalno kormilo nakon ekonomskog kraha Amerike. To je Evropska Unija. Naravno, stožer EU će biti katoličke zemlje, dok će jeftinu radnu snagu i vojsku dati narodi bivšeg Istočnog Bloka.

Stvaranje posebne EU vojske, Centralne evropske banke i ogromnim politočkim uticajem takozvane "Medjunarodne zajednice" , EU će verovatno već u drugoj polovini ovog veka biti nova svetska imperija. Kako ni EU nema naftu, princip globe će verovatno biti isti. Evro se može u budućnosti vezati za resurs koji EU ne poseduje, što znači da se ekonomija EU može veštački i po potrebi oligarhije snažiti i slabiti. Glavno snabdevanje nafte će ići preko Rusije.

A američki gradjani? Kako kroz inflatornu krizu prevesti trista miliona besnih, agresivnih i naoružanih Amerikanaca, od kojih je svaki dužan skoro 300 000 dolara (ukupni dug gradjana se samo od rata u Iraku, koji je premašio trilion dolara, utrostručio). Koji će američki predsednik reći svojim gradjanima da će od sada da zaradjuju kao ruski i kineski radnici, da je priča o američkom snu i enormnom bogaćenju bila samo prevara koju su vešti baroni pljačke plasirali "namoćnijoj", "najbogatiojoj" i "najdemokratskijoj" naciji na svetu?

Ne, to im niko ne ne može reći.

Zato se krivica za pad dolara mora pripisati nekom spoljnom neprijatelju, recimo teroristima (nepostojeće) Al Kaide. Zbog njih će Amerikanci morati ponovo u rat. A "teroristi" su rasporedjeni po čitavom svetu. Dovoljno da se ova džinovska sila potpuno uruši, kao i Nemačka nakon Hitlera. Nakon Velikog rata, Amerika će biti svedena na sasvim prosečnu ekonomiju čije će dugove narod otplaćivati decenijama, radeći možda i u gulazima, dok će se nafta prodavati za evre.
Nezadovoljne gradjane u SAD nakon finansijskog kolapsa "smirivaće" već odavno teško naoružana policija, ali i strane vojne snage u okviru NATO.. Uz stalnu medijsku priču o terorizmu, opštem porastu nasilja i kriminala, ove specijalne snage sa dugim cevima godinama su jačane i već su na ulicama svih američkih gradova da "štite gradjane". Ali, pogledajte ih, pa recite da li je normalno da policija nosi ovakvu opremu? Da li je ovo oprema za smirivanje gradjanskih nereda ili za ubijanje?

GOD BLESS AMERICA!

Ali valuta im skače, majku im njihovu. A naša opada.

Quote from: "Demo(n)lisher"Evo jednog zanimljivog teksta koji se bavi ovom temom.
KAKO JE AMERIKA POSTALA IMPERIJA...
... I KAKO ĆE PROPASTI?

Piše: Ivona Živković

Opet ta zena!
Da li ona svoje tekstove pise iz hobija ili dobija neku lovu za to? Nadam se da je ipak ovo drugo u pitanju.

Ko je sad pa ona?

http://www.ivonazivkovic.net/

(oprez - radioaktivno)