ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Više od dve godine novorođenčad koja nažalost nisu ugledala svet drže se u hladnjacima, jer ih roditelji ne preuzimaju, a u niškom porodilištu još vlada strah od optužbi i čuvaju ,,dokaze"

Niš – Juče i prekjuče na nekoliko zvaničnih mesta u Nišu najodgovorniji iz gradskog rukovodstva, predstavnici pravosudnih organa i pojedinih inspekcijskih službi i medicinskih ustanova pokušavali su da reše veliki problem za koji se nije znalo i o kojem se do sada ćutalo: šta i kako činiti sa mrtvorođenim bebama, koje nisu sahranjene i više od dve godine čuvaju se u hladnjacima.

Koliko je problem veliki, a u isto vreme i ne baš lako rešiv, najbolje govori podatak da su ga pokušali da reše gradski većnici, predsednici niških sudova, okružni i opštinski tužilac, predstavnici Ginekološko-akušerske klinike, u sklopu koje je porodilište, i Kliničkog centra.

Dr Blagoje Bradić, gradski većnik zadužen za koordinaciju između gradskog rukovodstva i niških zdravstvenih ustanova, nam je ispričao:– Problem je veliki i on nije nov. Rekao bih da je iskrsao iz više razloga, ali da se sve svodi da se ljudi, zbog neprijatnih i loših iskustava koje su imali sa roditeljima i rodbinom mrtvorođene dece, ponašaju kao u narodnoj poslovici: ,,koga je ujedala zmija, taj se i guštera plaši". Naime, prethodnih godina, a to je široj javnosti veoma dobro poznato, bilo je pokušaja da se napravi velika afera oko navodnog nestajanja novorođenčadi pre dve decenije i više, iz mnogih pa i niškog porodilišta. Iz tog razloga, sigurno je da je postojala doza straha među zdravstvenim radnicima u niškom porodilištu, mrtvorođene bebe nisu sahranjivane pune dve, skoro dve i po godine. Prosto rečeno znalo se da se povremeno, iako je smrtnost novorođenčadi veoma mala, dogodi da porodilja ne donese na svet zdravu bebu, da se rađaju bez znakova života. Majke mrtvorođene dece po pravilu odmah napuštaju porodilište i nikada se više ne javljaju, niti se one i njihove porodice interesuju šta je bilo.

Znači, u kapeli bolnice su čuvana, nisu sahranjivana mrtvorođenčad? – Tako je, i to je s jedne strane, sa aspekta zdravstvenih radnika donekle bilo i opravdano. Ali, ni to ne može u nedogled. Priča je dosta degutantna, možda i morbidna, ali o tome se ne sme više ćutati – rekao nam je dr Blagoje Bradić.

Koliko je mrtvorođene dece koja su u hladnjacima i nisu sahranjena? – U poslednje dve i po godine bilo je pedesetak slučajeva da se ne rode živa deca. U najvećem broju tih slučajeva roditelji i rodbina su već obaveštavani da se mora pristupiti sahranjivanju posmrtnih ostataka, a po zakonu traži se i mora da se dobije saglasnost da se sahrane. Mali broj, tek desetak odsto obaveštenih roditelja dao je pristanak, ostali ćute, odbijaju svaki kontakt. Zato smo sa pravosudnim organima i zdravstvenom inspekcijom odlučili da nam porodilište ustupi dokumentaicju, pojedinačne predmete o svakoj mrtvorođenoj bebi, na osnovu čega ćemo svi zajedno sačiniti zvaničan dopis i još jednom pismenim putem obavestiti roditelje i tražiti saglasnost da se obavi ukop.

Nastojaćemo, kaže dr Bradić, da se svima uruče pozivi i zahtevi za pristanak na sahranu posmrtnih ostataka. Sada, kada će to raditi tim medicinskih, pravosudnih i radnika gradskog rukovodstva i zdravstvene inspekcije, detaljno će biti obrađen svaki slučaj i, ako se dogodi da opet nema odziva od roditelja, komisijski će se sahraniti svaka mrtvorođena beba iz prethodnog perioda, a koja je sada u hladnjacima kapele. Time će se izbeći svaka sumnja i mogućnost da se neko od rodbine sutradan pojavi i kaže nešto drugo. Baš iz tog razloga na rešavanju očigledno velikog problema radiće ekspertski tim i ekipa stručnjaka iz svih oblasti – rekao nam je dr Bradić.

politika.rs

Quote from: "Alexdelarge"Više od dve godine novorođenčad koja nažalost nisu ugledala svet drže se u hladnjacima, jer ih roditelji ne preuzimaju, a u niškom porodilištu još vlada strah od optužbi i čuvaju ,,dokaze"

Niš – Juče i prekjuče na nekoliko zvaničnih mesta u Nišu najodgovorniji iz gradskog rukovodstva, predstavnici pravosudnih organa i pojedinih inspekcijskih službi i medicinskih ustanova pokušavali su da reše veliki problem za koji se nije znalo i o kojem se do sada ćutalo: šta i kako činiti sa mrtvorođenim bebama, koje nisu sahranjene i više od dve godine čuvaju se u hladnjacima.

Koliko je problem veliki, a u isto vreme i ne baš lako rešiv, najbolje govori podatak da su ga pokušali da reše gradski većnici, predsednici niških sudova, okružni i opštinski tužilac, predstavnici Ginekološko-akušerske klinike, u sklopu koje je porodilište, i Kliničkog centra.

Dr Blagoje Bradić, gradski većnik zadužen za koordinaciju između gradskog rukovodstva i niških zdravstvenih ustanova, nam je ispričao:– Problem je veliki i on nije nov. Rekao bih da je iskrsao iz više razloga, ali da se sve svodi da se ljudi, zbog neprijatnih i loših iskustava koje su imali sa roditeljima i rodbinom mrtvorođene dece, ponašaju kao u narodnoj poslovici: ,,koga je ujedala zmija, taj se i guštera plaši". Naime, prethodnih godina, a to je široj javnosti veoma dobro poznato, bilo je pokušaja da se napravi velika afera oko navodnog nestajanja novorođenčadi pre dve decenije i više, iz mnogih pa i niškog porodilišta. Iz tog razloga, sigurno je da je postojala doza straha među zdravstvenim radnicima u niškom porodilištu, mrtvorođene bebe nisu sahranjivane pune dve, skoro dve i po godine. Prosto rečeno znalo se da se povremeno, iako je smrtnost novorođenčadi veoma mala, dogodi da porodilja ne donese na svet zdravu bebu, da se rađaju bez znakova života. Majke mrtvorođene dece po pravilu odmah napuštaju porodilište i nikada se više ne javljaju, niti se one i njihove porodice interesuju šta je bilo.

Znači, u kapeli bolnice su čuvana, nisu sahranjivana mrtvorođenčad? – Tako je, i to je s jedne strane, sa aspekta zdravstvenih radnika donekle bilo i opravdano. Ali, ni to ne može u nedogled. Priča je dosta degutantna, možda i morbidna, ali o tome se ne sme više ćutati – rekao nam je dr Blagoje Bradić.

Koliko je mrtvorođene dece koja su u hladnjacima i nisu sahranjena? – U poslednje dve i po godine bilo je pedesetak slučajeva da se ne rode živa deca. U najvećem broju tih slučajeva roditelji i rodbina su već obaveštavani da se mora pristupiti sahranjivanju posmrtnih ostataka, a po zakonu traži se i mora da se dobije saglasnost da se sahrane. Mali broj, tek desetak odsto obaveštenih roditelja dao je pristanak, ostali ćute, odbijaju svaki kontakt. Zato smo sa pravosudnim organima i zdravstvenom inspekcijom odlučili da nam porodilište ustupi dokumentaicju, pojedinačne predmete o svakoj mrtvorođenoj bebi, na osnovu čega ćemo svi zajedno sačiniti zvaničan dopis i još jednom pismenim putem obavestiti roditelje i tražiti saglasnost da se obavi ukop.

Nastojaćemo, kaže dr Bradić, da se svima uruče pozivi i zahtevi za pristanak na sahranu posmrtnih ostataka. Sada, kada će to raditi tim medicinskih, pravosudnih i radnika gradskog rukovodstva i zdravstvene inspekcije, detaljno će biti obrađen svaki slučaj i, ako se dogodi da opet nema odziva od roditelja, komisijski će se sahraniti svaka mrtvorođena beba iz prethodnog perioda, a koja je sada u hladnjacima kapele. Time će se izbeći svaka sumnja i mogućnost da se neko od rodbine sutradan pojavi i kaže nešto drugo. Baš iz tog razloga na rešavanju očigledno velikog problema radiće ekspertski tim i ekipa stručnjaka iz svih oblasti – rekao nam je dr Bradić.

politika.rs

Eee Srbijo!!!!!

aknatone, da li si ti uopste procitao tekst ili si samo napisoa ovaj nerazumljivi komentar?

Quote from: "marlowe"aknatone, da li si ti uopste procitao tekst ili si samo napisoa ovaj nerazumljivi komentar?

Ma, tek sada sam potpuno pročitao tekst. Voleo bih da znam kakvi su to roditelji koji ne sahranjuju svoje mrtve bebe?

deLarge, zašto si toliki pacijent...

Bebe nema ko da sahrani

Beograd, Niš -- U Institutu za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije čuvaju se tela oko 50 mrtvorođene dece, koje nema ko da sahrani, a slično je i u Nišu.

U porodilištu u Višegradskoj je oko 50 mrtvorođenih beba, a neke su tu još od 2003. godine, rekla je šefica nemedicinskih poslova Radica Bulajić. Ona je objasnila da preduzeće "Pogrebne usluge" ne preuzima tela dok roditelji ne potpišu zahtev i ne plate troškove sahrane. Roditelji, prema njenim rečima, najčešće iz emotivnih razloga ne preuzimaju tela.

"Moram da napomenem da je Zakon o sahranjivanju iz 1974. Ukoliko najbliži srodnici ne sahrane dete, problem se preseljava u opštinu", objašnjava Bulajićeva.

"Mi smo probali da napravimo kontakt s opštinom Savski Venac, oni te godine nisu imali sredstava za te namene. Rukovodstvo Kliničkog centra je u stalnom kontaktu s gradom Beogradom i preduzećem za pogrebne usluge. Mi smo imali tri sastanka i ja se nadam da ćemo u najskorijoj budućnosti rešiti problem", očekuje ona.

Inače, Novosti prenose da im je u tom porodilištu rečeno da opština Savski venac, u kojoj se porodilište nalazi, ne može da izdvoji oko 300.000 dinara, koliko je neophodno za sahranu oko 50 beba.

U opštini Savski venac navode da GAK u Višegradskoj nije opštini uputio zahteve za organizovanje i plaćanje troškova sahranjivanja mrtvorođene dece niti bilo kakav dopis koji se odnosi na to pitanje u poslednjih nekoliko godina.

U opštini navode i da njima tek nakon sahrane račune za sahranu šalje komunalno preduzeće Pogrebne usluge, koje je dužno po zakonu da obavi sahranjivanje, ako to ne žele roditelji.

Ginekološko-akušerska klinika "Narodni front", s druge strane, telo mrtvorođenog deteta prosleđuje Institutu za histopatologiju ako roditelji ne žele da ga preuzmu.

Niš: Grad će sahraniti tela mrtvorođenih beba

Ukoliko roditelji ne preuzmu tela svojih mrtvorođenih beba iz kapele gradske bolnice u Nišu, grad će ih sahraniti o svom trošku, kaže gradski većnik Blagoje Bradić.

U kapeli se čuvaju tela 32 bebe koje roditelji u poslednje dve godine nisu preuzeli niti su dali saglasnost da se sahrane. Zdravstvena inspekcija je gradskoj upravi naložila da ovaj problem reši.

Nakon sudske ili kliničke obdukcije, tela beba čuvaju se u zamrzivačima kapele gradske bolnice.

Posle tragičnog porođaja, roditelji u šoku, napuštaju bolnicu i samo mali broj njih preuzima svoju mrtvorođenu decu ili daju saglasnost da ih sahrani komunalno preduzeće uz nadoknadu
troškova.

"Vreme bi po zakonu trebalo da bude mesec dana. Mi to tolerišemo čak i do tri meseca. Pojedine bebe su čak iz prošle godine, iz 2007. Po zakonu mi ih i dalje čuvamo dok se drugačije ne reši", kaže šef Gradske kapele u Nišu, Davorin Jondžić.

Na osnovu dokumentacije koju treba da dobije od Kliničkog centra, Grad će pozivati roditelje da se izjasne o tome da li će sami organizovati sahranu.

"Nadam se da ćemo uspeti da iniciramo da se bar deo roditelja javi. Ako ne, na osnovu dostavnice, njihovog neodgovaranja, smatraće se da imamo saglasnost da pristupimo ukopu jer malo je degutantno čuvati tu decu u zamrzivačima dve godine", smatra gradski većnik Blagoje Bradić.

On ocenjuje da je rukovodstvo Kliničkog centra oprezno postupalo jer je telo jedini dokaz ukoliko dođe do sudskog postupka. Tako je pre nekoliko godina nastala velika afera kada su roditelji mrtvorođene dece optuživali zdravstvene radnike da su njihova deca ukradena.

Ovaj topic valjda treba da ide u onaj drugi topic: ''Ghoule, reaguj''.

Quote from: "DušMan"Ovaj topic valjda treba da ide u onaj drugi topic: ''Ghoule, reaguj''.

to bi više imalo smisla da je naziv topika: kako OTKOPATI mrtve bebe?

Ma šta da ih otkopavaš kad su u zamrzivaču? I to još na verovatno samo par stotina metara od tvoje kuće!

Ćut bolan Horror!

Quote from: "DušMan"Ma šta da ih otkopavaš kad su u zamrzivaču? I to još na verovatno samo par stotina metara od tvoje kuće!

He. Ne merači! Gholu su sline krenule...

ma to se već ubajatilo, ukiselilo, vidiš da ih ima još od prošle godine.

bebetina je najbolja dok je sveža, najbolje dok je još topla.

ništa bolje od odojka!

pa nije se ubajatilo i ukiselilo u zamrzivaču.

pitaj skalopa da ti kaže o zamrzivaču!

Mrtve bebe godinama bacaju u kontejnere

Iz šipražja, zemlje, iz kontejnera i odsvakud godinama su vađena i čupana mrtvorođenčad, amputirani ostaci i tzv. "tkivni otpad"?!... Roditelji, gotovo po pravilu, ne traže da sahrane mrtvorođeno dijete!?... Da li je kremacija rješenje?

Mrtvorođenčad i bebe koje su umrle nekoliko dana po rođenju godinama su bacane u kontejnere, nalažene po šipražjima ili su ih razvlačili psi lutalice u krugu bijeljinske bolnice, ali o tome niko nije želio da govori javno, a nadležni i cijelo društvo su pred tim užasom zatvarli oči!

GROB U KONTEJNERU

"Pogrebne usluge "Božur" iz Bijeljine u toku jedne godine sahrane u prosjeku 15-oro mrtvorođene đece ili beba koje su umrle nekoliko dana po rođenju" - kaže za Srnu Brano Ranković, vlasnik ovog preduzeća i čovjek koji je jedini, nakon višedecenijskog nemara i zaobilaženja ovog problema, našao način da se "ovi ostaci" dostojanstveno pokopaju.
"Prije tri godine naišli smo na žestoke probleme pri raščišćavanju kruga bolnice i iz šipražja, zemlje, iz kontejnera, odsvakud... vadili smo, čupali mrtvorođenčad, amputirane ostatke i tzv. žotpadno tkivož. Bila je to strašna slika, nedopustiva, jadna i sramna koja me - kao čovjeka, kao humano biće - opredijelila da napravim grobno mjesto gđe bi se dostojanstveno ova mrtorođenčad sahranjivala", rekao je Ranković.
On je dodao da je to bio trnovit put "jer ni sanitarna inspekcija, niti bilo ko kome se na nivou opštine, ali i Republike, obratio, nije imao odgovor na ovo pitanje".
"Bili su svi odreda zatečeni, pa sam krenuo dalje i sa bijeljinskim preduzećem Komunalac, koje je zaduženo za održavanje groblja, uspio naći dogovor. Predložio sam i uspio se dogovoriti da otkupimo dva grobna mjesta na gradskom groblju u Pučilama" - kaže Ranković.
Uredio sam ga, ima dvije betonske ploče i poklopac i kao čovjek veoma sam zadovoljan da sam ovaj problem donekle riješio", priča Ranković i dodaje da je ponosan što je dao mogućnost roditeljima koji su doživjeli tragediju i traumu da dostojanstveno imaju gđe zapaliti svijeću.

NAPOKON, EVIDENCIJA

On ističe da njegovo preduzeće vodi urednu evidenciju o svakom sahranjenom mrtvorođenčetu.
"Dešavaju nam se i problemi poput nedavnog slučaja u vezi sa zahtjevom roditelja da se izvrši obdukcija nad njihovim mrtvim muškim đetetom koje je umrlo dva dana poslije porođaja. Upozoravao sam, s ovim u vezi, Porodiljsko ođeljenje da nam, prema svojim procjenama, kažu koliko treba da zadržimo dijete, jer oni ga samo donesu i ono u hladnjačama stoji tri do četiri dana, a trebalo bi duže, iskustvo mi to govori, upravo zbog ovakvih slučajeva. Na sreću, problem koji se tada pojavio riješili smo, jer dijete nije bilo sahranjeno, obdukciju je obavio naš patolog", rekao je Ranković, koji smatra da bi saradnja sa Ođeljenjem trebalo da bude mnogo intenzivnija.
Ranković ističe da roditelji, gotovo po pravilu, ne traže da sahrane mrtvorođeno dijete?! U njegovoj praksi u svega dva ili tri slučaja zatražena je sahrana.
Govoreći o slučaju zatražene obdukcije na đetetu koje je umrlo dva dana nakon porođaja, Ranković smatra da je neophodno obdukciju izvršiti i nad fetusima starim pet-šest mjeseci, a pogotovo nad devetomjesečnim bebama rođenim, pa umrlim nakon nekoliko dana.
On smatra da je kremiranje mrtvorođene đece najbolji način da se ova problematika sahranjivanja riješi, ali i da se riješi pitanje spaljivanja tzv. otpadnog tkiva.
"Razmišljao sam o ovome i dalje me drži ta ideja. Posjetio sam mnoge veće centre u bivšoj Jugoslaviji i raspitivao se, ali to je investicija u koju bih sam teško mogao ući. Samo filteri koštaju 200 do 300 hiljada KM", rekao je Brano Ranković i dodao da bi angažovanje šire društvene zajednice bilo neophodno.

DO PRIJE DESET GODINA BEZ PATOLOGA

"Kad se ima novca za organizaciju kojekakvih manifestacija, kotlića i sličnog" - kaže Ranković - "i trošenja para iz opštinskog budžeta, da li je moguće da za ovakve stvari u gradu nikada niko nije našao ni vrijeme, ni novac, ni interesovanje".
"Prije 10 godina našli smo dijete u kontejneru, nismo tada imali patologa, o svom trošku nosio sam ga u Doboj na obdukciju. Već dugi niz godina sam žodrađujemž smrtne slučajeve u saobraćajnim nesrećama, samoubistvima i ubistvima, i to bez ikakve nadoknade, transportujem ih do mrtavčnice i za sve to vrijeme svi se oglušuju na moja potraživanja" - kaže Ranković, ocjenjujući to kao neshvatljivo.
Ranković je privatnik koji je u dio bijeljinske Patologije uložio sopstvena sredstva u renovirnje i sada je tu "pod zakupom". "Pet-šest hiljada KM uložio sam ovđe i nije mi žao, ali u opštini se za ovaj posao i probleme niko nikada nije zainteresovao", rekao je Ranković.

U BOLNICI GLEDAJU SAMO U BUDUĆNOST

I patolog bijeljinske bolnice Vidak Simić kaže da je situacija u pogledu sahranjivanja mrtvorođenčadi u periodu prije nekoliko godina "bila ružna".
"Ranije, unazad nekoliko godina, situacija je bila mnogo, mnogo ružnija od današnje kada se mtvorođenčad sahranjuju na dostojanstven način", rekao je Simić Srni, ne želeći da komentariše nekadašnju sliku.
On je dodao da je važno da danas i Bijeljina ima mjesto gđe sahranjuje mrtvorođenčad, ali i drugi tzv. "tkivni otpad" - posteljice i aputirane dijelove tijela.
Za razliku od Rankovića i Simića, načelnik Porodiljskog ođeljenja Bolnice "Sveti vračevi" Stanka Časar nije željela da komentariše načine na koje se godinama u bijeljinskoj bolnici odlagao tzv. "tkivni otpad" i "sahranjivala"ž mrtva đeca, ali je rekla da danas postoji dobra saradnja sa Patologijom, u čijem je sklopu mrtvačnica.
Ona navodi da ovo ođeljenje ima evidenciju o petogodišnjem procentu smrtnosti, prema kojoj na ođeljenju ima dva promila smrtnosti.
Njeno ođeljenje ima dobru saradanju sa kliničkim centrima u Srbiji, Institutom za majku i dete i bolnicom u Tiršovoj, gđe specifične slučajeve i novorođenčad šalju na dodatne pretrage, ali je problem vezan za drugačiju evidenciju, odnosno što ne dobijaju povratne podatke o novorođenčadima koja su tamo upućena.
U ovoj godini, do polovine avgusta, na Ođeljenju su bila "tri mors fetusa in utero", odnosno zadesne smrti u majčinoj utrobi, a broj smrtnosti u toku porđaja ovo ođeljenje ne bilježi.
"Nemamo mrtve đece na porođaju, što potvrđuje da je tim ljekara i akušera na ovom ođeljenju uspio da odgovori zadatku, poštujući sve protokole", rekla je Časareva.
"Roditeljima, u zavisnosti od stepena trudnoće i od težine mrtvorođenog đeteta, savjetujemo da prihvate i sahrane svoje mrtvo čedo i u većini slučajeva oni to i prihvate", rekla je Stanka Časar.

A ODGOVORNOST?

Ostaje mučna činjenica da je sudbina mrtvorođene ili umrle đece godinama bila tabu tema, koja nikada nikoga u Bijeljini nije interesovala, niti je bilo ko preuzeo inicijativu da se taj problem riješi - kako zbog dostojanstva đece i pijeteta prema roditeljiima koji su doživjeli traumu i tragediju, tako i zbog svih onih koji su godinama bili izloženi različitim izvorma infekcije.
Prema zakonu, svaki fetus koji napuni 10 neđelja starosti /zabrana abortusa nakon 10 neđelja starog ploda/ smatra se živim bićem, pa ostaje pitanje odgovornosti za ovu višedecenijsku sramotu i nehumanost..
Ili je moguće da baš niko nije kriv?

pressonline.rs

QuoteViše od dve godine novorođenčad koja nažalost nisu ugledala svet drže se u hladnjacima, jer ih roditelji ne preuzimaju,

Ponekad mi se povraća od ovog naroda.

мени се понекад повраћа од људи in general, али шта ћеш, такав је живот...

Argentinka Analija Buter, koja je insistirala da vidi telo svoje bebe za koju su joj rekli da je mrtvorođena, otkrila je, kada je pogledala u fioku bolničke mrtvačnice, da joj je dete živo, prenosi AP.

Kako su priznale lokalne vlasti, novorođena devojčica je provela 12 sati u hladnoj sobi u jednoj bolnici na severu Argentine. Buterova je lokalnoj televiziji rekla da je pomislila da halucinira kada je pogledala svoje dete u mrtvačnici, čula dečji plač i videla znake života.

Doktori kažu da je devojčica sada u dobrom stanju.


Buterova se porodila u šestom mesecu trudnoće i bolnica je izdala sertifikat o smrti u kome se navodi da je dete umrlo pod nerazjašnjenim okolnostima.

Majka deteta je izjavila da su joj doktori rekli da niko ne zna da objasni kako je beba uspela da preživi 12 sati u hladnoj prostoriji.


Argentinske vlasti sada istražuju ko je odgovoran za ovaj incident.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/316782/Pogledajte-Mrtvorodjenu-bebu-posle-12-sati-majka-nasla-zivu-u-mrtvacnici