ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Začeta u 19. veku, u vreme kada je u književnosti, sa jedne strane, vladao realizam i naturalizam, a sa druge strane, fantastika, SF je u početku popunjavao prazninu koju su prvenstveno osetili autori. Industrijska revolucija je postala nadahnuće za pisce, posebno u Engleskoj i Francuskoj. H.K. Andersen je napisao "Hiljadu godina kasnije", H. Dž. Vels se zainteresovao za put kroz vreme i genetsku manipulaciju, Z. Vern je napisao nebrojene romane "naučne anticipacije", E. P. Mičel ga je kopirao u Americi... U to vreme su se i formirala dva pola naučne fantastike koja se najlakše ilustruju stvaralaštvom Velsa i Verna. Na jednoj strani je popularna književnost, vulgarizacija nauke i zabave, a na drugoj se nalazi ozbiljnija i intelektualnija književnost, špekulativnog karaktera.

Obe tendencije su uvek i neprekidno imale osnovu u životu koji se nalazio oko njih. To je vrlo dobro formulisao Milan Kundera u zbirci eseja "L'Art du roman", objasnivši da roman govori o coveku u svom svetu, ali ne kroz istorijske ili socioloske studije, nego kroz specifican romaneskni jezik. Roman ne  govori o stvarnosti, nego o egzistenciji koja nije ni proslost, niti sadasnjost, nego polje ljudskih mogucnosti - sta bi covek mogao da bude, zasta je sposoban. Duh romana je duh viseznacnosti i citaocu ukazuje da su stvari slozenije nego sto izgledaju. JMG Le Clézio, dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za knjizevnost, rekao je: "Treba citati romane, jer je to odlican nacin da se razume danasnji svet. Romansijer nije filozof, niti tehnicar jezika, nego onaj koji pise i postavlja pitanja."

Istovremeno, odredjeni krugovi intelektualaca su počeli da ističu krizu romana koja je zavladala početkom 20. veka. Kao alternativu "uzanosti" realizma i naturalizma, oni su pronašli da se nove teme nalaze u "naučnoj imaginaciji". Tako je Nau 1903. godine, za roman "anticipacije" "Force ennemie", dobio prvu dodeljenu nagradu Gonkur. To je vreme kada su moderni heroji oličeni u naučnicima - Bekerel, Kiri, Ajfel, Limijer, Paster... Progres je sveprisutan. Umreženost kapitala i komunikacije postaju planetarni i vrhune krajem prve decenije 20. veka. Potom dolazi do I svetskog rata i veličanstvenog razočarenja u nauku koja je, najednom, postala sinonim ratnog orudja.

Završetak rata donosi neverovatan pesimizam, te se nauka kao nadahnuće gura na margine u ozbiljnijoj književnosti. Ekspresionizam i nadrealizam više odgovaraju novoj realnosti u kojoj svaka porodica ima po nekog mrtvog, ranjenog ili invalida. Tokom 20-ih i 30-ih godina, izlaženje naučne fantastike iz psiho-emotivnog getoa dešava se u optimističkoj Americi, neuporedivo manje oštećenoj užasima I rata. Na čelu ovog pokreta se našao Gernsbek, vezujući se neposredno na tendencije drage Žilu Vernu, slaveći napredak nauke kao napredak svekolikog čovečanstva. Na sličnim stazama našao se i Džon Kembel, sa manje nauke, ali sa mehaničkim pristupom književnosti - razum vlada univerzumom. Problem biva izložen na jasan način, a rešenje mora da bude bez ikakve logičke greške.

Medjutim, radjanje dve totalitarne države, komunističkog Sovjetskog Saveza i nacističke Nemačke, učinilo je da su se autori zamislili nad ljudskom sudbinom u represivnim sistemima koji zagovaraju jednoumlje i kondicioniranje ljudskog mozga. Nasuprot američkom optimizmu, redu i logici, javlja se distopija, priča koja se nalazi na suprotnoj strani od tehničkih i tehnoloških utopija.

Quote from: "Cornelius"U to vreme su se i formirala dva pola naučne fantastike koja se najlakše ilustruju stvaralaštvom Velsa i Verna. Na jednoj strani je popularna književnost, vulgarizacija nauke i zabave, a na drugoj se nalazi ozbiljnija i intelektualnija književnost, špekulativnog karaktera.

Ovo bi mogao da bude dobar početak da takvih početaka već nismo imali. Taj deo je prilično dobro odradila Libeat, ali se zapetljala kad su teoretičari počeli da joj "pomažu". Mislim da treba početi od književnosti same i otklona koji ona neizbežno čini da bi kreirala umetničku komponentu. U tom slučaju možeš da startuješ sa Foknerom, Štajnbekom ili Dostojevskim, svejedno. Uzmi Ivu Andrića i pokaži koji je otklon od realnosti načinio, da bi govorio o stvarnosti. Uzmi Klezioa. Meni se čini da je tvoj cilj da pokažeš kako je u književnosti neophodan otklon od realnosti, da bi se ispričala priča o našoj stvarnosti.

Kada i ako dokažeš da je taj otklon u osnovi književnosti, onda je moguće posmatrati različite strukture tog otklona. Na kraju, ostaje ogledalo stvarnosti i da li u njemu možemo da vidimo sebe. Sve ostalo nije književnost i neka to zovu kako god žele.

Ako nastaviš sa ove strane odakle si počeo, neću se složiti sa postavkama Verna i Velsa. Po meni je odnos obrnut. (bar su tako u tekstu koji sam izdvojim pomenuti, ili se to meni čini) Vern se zanosio otklonom, a Vels pričom o stvarnosti koja stoji iza otklona.

Uvek je moglo da se počne drugde i drugačije. Ja sam odlučio da počnom sa početkom 20. veka, kratko, potom da prodjem kratko kroz period izmedju dva rata i da se najviše zadržim na periodu posle II svetskog rata, kroz tehnološki i finansijski prosperitet, strah od A bombe, hladni rat, seksualnu revoluciju, hipi pokret, naftnu krizu, uspon kompjuterske tehnologije, genetsku manipulaciju, itd.

Naravno, sve mora da ima početak. Nezavisno što su svi sve rekli o radjanju hrišćnske umetnosti, svaka nova knjiga će opet početi sa paleo-hrišćanskim katakombama, mada smo to sto puta čitali. Jebeš ga, mora da se krene od nekud. Ja odlučio odavde i isključivo kroz ono što nazivamo SF književnošću. Ostalo će mi poslužiti da kažem ono što hoću.

Ja kod kuće imam onu SF enciklopediju od Kluta i Nikolsa, pa ni to ne otvaram. Jel imate vi neku drugu priču? Ghoul ga udavi sa hororom, ali ne davi sa teorijom. Teoriju iznosi samo pod prinudom.

Quote from: "mac"Jel imate vi neku drugu priču?

Imam. Nemoj da čitaš postove na ovom topiku.

Quote from: "mac"Ja kod kuće imam onu SF enciklopediju od Kluta i Nikolsa, pa ni to ne otvaram. Jel imate vi neku drugu priču? Ghoul ga udavi sa hororom, ali ne davi sa teorijom. Teoriju iznosi samo pod prinudom.

Cornelije je malo nervozan. Počeci su uvek nategnuti. Ali priča jeste dobra. Uvek smo spremni da o SF-u govorimo kao o delima u kojima postoji otklon od realnosti, cognitive estrangement, pomeraj u vremenu i prostoru... Zbog toga je to žanrovska, pišam je, književnost. I tako sto godina.

Šta ako književnost ne postoji bez otklona od realnosti? Jer, postoje pisanija bez otklona od realnosti i niko nikada nije rekao da je to književnost. Dokumentarna, informativna, spekulativna, naučna, verska, neverska, letopisi... Šta ako je otklon od realnosti deo celine, preduslov da je pred nama umetnička tvorevina? Da li su boja i oblik očiju deo čoveka? Da li je čovek manje čovek ako su mu oči plave, smeđe, kose, šućmuraste, sitne, krupne, zelene?

Književnik kroz te oči gleda u stvarnost i priča nam šta je video. Zar to nije dobar početak? Naravno, ima tu još teških prepreka i brzaka, pa zato Cornelijus startuje rafting niz Drinu, negde oko Skadra. Preguraćemo i mi preko brda i dolja, ako ne stigne neki jeroplan pa nas sve ne prenese na mesto gde ova priča treba da počne.

Quote from: "scallop"
Šta ako književnost ne postoji bez otklona od realnosti?

Postoji. Stendal je u jednom od svojih predgovora objasnio da je njegovo pisanje nalik ogledalu koje se nosi pokraj puta. Balzak je, radi dočaravanja stvarnosti, opisivao do u tančine, ne samo pariske dekore, nego i način oblačenja i manire svojih protagonista. Otklon od stvarnosti je minimalan, ali takva vrsta romana je postala ograničavajuća. Flober počinje da se udaljava i stvara novi roman, ali je još uvek pod snažnim uticajem svog vremena.

Novi autori su se opredelili za različitu tematiku koja im je prvenstveno omogućavala nove sadržaje, a kasnije i nove forme. Veći otklon od stvarnosti je bio neophodan, ali, kada pažljivo skinemo sve ljuske, opet stižemo do onog ogledala koje se nosi kraj puta.

Mislim da "realnost" nije za svakog ista.

Quote from: "Bab Jaga"Mislim da "realnost" nije za svakog ista.

Ja mislim da je "realnost" za svakog različita.

Jesi li primetila razliku? Percepcija je osobena i zato knjige primamo različito. Stvarnost je uvek kao na Stendalovom ogledalu. Komunikacija koju kreira pisac ide kroz njegove oči i zavisi od njegove dioptrije, odnosno, osobenog otklona od realnosti. Tebi Ghoul ftagen, nekom drugom ne-ftagen.

Jesi li primetila da Stendalovo ogledalo nije na zidu, ono je u njegovoj ruci i stvarnost igra po njemu u ritmu Stendalovih koraka. Književnost je ogledalo stvarnosti u nečijim rukama, kao što sam ja to pokušao da stavim u oči pisca.

Cornelijusov pristup je malo teži, ali vodi ka cilju. Meni je problematično, a i Mac-u je bilo, zašto moramo da poređamo šahovske figure kao da ćemo da igramo novu partiju šaha, da odaberemo damin gambit ili indijsku odbranu, pa tako do neke neizvesne završnice? Ako je ubeđen da ima pristup koji može da pomeri odnose prema literaturi, neka postavi to kao šahovski problem "mat u tri poteza", pa da rešavamo nešto što je odvojeno od beskrajnih uvodnih delova šahovske partije.

Na kraju, imam utisak da si baš ti dobila jedini primerak Emitora 473, koga mnogi izbegavaju. U njemu su moji tekstovi i pogled na SF kroz moje oči. Pogledaj, možda je tamo i to Stendalovo ogledalo i ljulja se kraj puta.

Quote from: "scallop"
Na kraju, imam utisak da si baš ti dobila jedini primerak Emitora 473, koga mnogi izbegavaju. U njemu su moji tekstovi i pogled na SF kroz moje oči. Pogledaj, možda je tamo i to Stendalovo ogledalo i ljulja se kraj puta.

Pozorno sam pročitala taj Emitor, i koliko god mi prijalo zbog tvoje nesumnjive spisateljske vještine, ima puno toga s čim se ne slažem. Ali to iti loše, niti dobro, samo moje ogledalo prikazuje svijet drugačije nego tvoje. Ali ja prva priznajem da sam čudna biljka.

Quote from: "Bab Jaga"

Quote from: "scallop"
Na kraju, imam utisak da si baš ti dobila jedini primerak Emitora 473, koga mnogi izbegavaju. U njemu su moji tekstovi i pogled na SF kroz moje oči. Pogledaj, možda je tamo i to Stendalovo ogledalo i ljulja se kraj puta.

Pozorno sam pročitala taj Emitor, i koliko god mi prijalo zbog tvoje nesumnjive spisateljske vještine, ima puno toga s čim se ne slažem. Ali to iti loše, niti dobro, samo moje ogledalo prikazuje svijet drugačije nego tvoje. Ali ja prva priznajem da sam čudna biljka.

Taman posla da nema. Pročitaj potpis ispod mojih postova. Tamo gde se ljudi previše slažu nema ni razgovora. Ni oko Biblije se ne slažemo, ali se oko mog pogleda na fikciju bar ne koljemo.

Važno je da ti se ogledalo zaljuljalo, pa bi sad Cornelijus mogao dalje, ako moramo njegovim putem.

Nastavak ostaje za sutra. Dans sam na poslu i necu uspeti da se oslobodim, niti da se skoncentrisem.

Cornelius fhtagn!

Quote from: "scallop"Cornelius fhtagn!

Scallop se pretvara u hororistu!      

Quote from: "pilot babo"

Quote from: "scallop"Cornelius fhtagn!

Scallop se pretvara u hororistu!      

Radmilo uthfagn!

«Gvozdena peta» (1908) američkog pisca Džeka Londona prva je moderna distopija, a istovremeno i prva distopija 20. veka. Napisan u vreme kada je liberalni kapitalizam vrhunio u Americi, London ovim romanom kritikuje američki sistem zasnovan na svemoći magnata teške industrije i zaštiti koju dobijaju od državnog aparata. Rešenje za moderno društvo on pronalazi u teorijama Karla Marksa i neminovnom razvoju kapitalističkog društva ka socijalizmu. Istovremeno, njegova poetika sadrži odredjene ideje romantičnog revolucionartva Kropotkina o jačanju svesti svake osobe i njihovom dobrovojlnom i nepristrasnom upravljanju zajednicom. Takodje, susreću se i odredjene teze ruskog nihiliste Bakunjina o čistoći koja će se postići tim procesom.

Armand Mattelart, francuski sociolog specijalizovan za medije i komunikaciju, piše da su se prve distopije ukazivale na planetarnu vladavinu državne mašinerije i velikih industrisjkih koncerna, ulazak u «fordistički» racionalizam, mehanizaciju svakodnevnice i kondicioniranje duha i tela. Tako i nije čudno da se prva moderna antiutopija pojavila u Americi. U isto vreme sa neverovatnim jačanjem liberalnog kapitalizma, ruski revolucionar Vladimir Iljič Lenjin, u svojim teorijama o rušenju kapitalizma i uspostavljanju novih društveno političkih odnosa, u velikoj meri se oslonio na eksploatatorske teorije tejlorizma i fordizma, smatrajući da se te američke naučne organizacije rada, dobro mogu da primene na društvo u nastajanju, na Sovjetski Savez. Boljševički ideolog i strateg Aleksandar Bogdanov čak je napisao nekoliko utopijskih romana koje su slavile «socijalistički racionalizam».

Medjutim, 1923. godine, pojavio se distopijski roman – «Mi» ruskog inženjera i pisca Evgenija Zamjatina. Napisan kao protest protiv tiranskih sistema njegovog vremena, ovaj satiričan roman se nastavlja na autorova razmišljanja vezana za boravak u Engleskoj. U Zamjatinovom svetu romana "Mi", ljudima je oduzeta srž postojanja, njihova posebnost, i osobe su svedene na brojeve, a najveći problem diktatorskog sistema je kako uništiti ljudsku imaginaciju. Hapšen i zatvaran u carističkoj Rusiji, a potom i u boljševičkom Sovjetskom Savezu, on je ovaj roman napisao, pre svega kao kritiku lenjinističkih tendencija ljudskog obezličavanja i svakodnevnog terora, ali i kao oštru kritiku industrijalizovane Evrope koja se trudila da ljude svede na točkiće velike mašinerije.

PS Sta znaci fhtagn?

Quote from: "Cornelius"PS Sta znaci fhtagn?

spava

Quote from: "pilot babo"

Quote from: "Cornelius"PS Sta znaci fhtagn?

spava

Fala. Nisam spavo, no sam rintao. Bas kao i danas.

Pa zar na tom trulom Zapadu odavno nije 35-časovna radna nedelja uz zagarantovana dva dana odmora i takve stvari?
Zar nisu prošla vremena kada su naši gastarbajteri bili izrabljivana radna snaga bez kraja i boljeg sutra?

Ako se ne varam Sarkozi je ukinuo tu radnu nedelju od 35 sati. Sada je u nadleznosti poslodavca da odredi satnicu radne nedelje.

Quote from: "Boban"Pa zar na tom trulom Zapadu odavno nije 35-časovna radna nedelja uz zagarantovana dva dana odmora i takve stvari?
Zar nisu prošla vremena kada su naši gastarbajteri bili izrabljivana radna snaga bez kraja i boljeg sutra?

Ti ne citas novine. Mi lagano, ali sigurno ulazimo u distopiju. Radna nedelja od 35 sati je fakultativna. Trajanje radne nedelje se zakljucuje izmedju gazde i njegovog zaposlenog. Nema ogranicenja. Zagarantovan je jedan dan odmora, a u penziju se ide sa navrsenih 70 godina. Tako je za gastarbajtere i sve ostale arbajtere.

Quote from: "Cornelius"Ti ne citas novine. Mi lagano, ali sigurno ulazimo u distopiju.

Nisi valjda bio izvan distopije? Gde je to da svi odemo?

Quote from: "Cornelius"Tako je za gastarbajtere i sve ostale arbajtere.

Kako izgleda za niks arbajtere? Odnosno, ima li za mene tamo neko radno mesto? Ja imam samo 66 godina.

Quote from: "scallop"
Kako izgleda za niks arbajtere? Odnosno, ima li za mene tamo neko radno mesto? Ja imam samo 66 godina.

U penziju se ide sa 70 godina, ali preduzeća izbacuju ljude već u 55. godini, jer su odviše skupi za firmu. Čitav fazon je da država prištedi na penzijama, a što se tiče ljudi - ko preživi, preživi.

Što se tiče distopije, osećaj se pojačao otkada je Sarkozi na vlasti. Od nedavno su uveli da deca od 12 godina mogu da idu u zatvor. Radi se i na novom zakonu kojim će se stvarati policijski dosijei za nasilnu decu počevši od 3. godine života. To će pomoći da se ona odstrane na vreme i da ne ometaju Sarkotopiju.

Quote from: "Cornelius"

Što se tiče distopije, osećaj se pojačao otkada je Sarkozi na vlasti. Od nedavno su uveli da deca od 12 godina mogu da idu u zatvor. Radi se i na novom zakonu kojim će se stvarati policijski dosijei za nasilnu decu počevši od 3. godine života. To će pomoći da se ona odstrane na vreme i da ne ometaju Sarkotopiju.

Svidja mi se ovo za zatvor od 12. godine...mi vec imamo fantasticnu kriminalisticku populaciju uzrasta 12-16 godina koja cveta upravo zahvaljujuci tome sto su van zakona...

Quote from: "Cornelius"

Ti ne citas novine. Mi lagano, ali sigurno ulazimo u distopiju. Radna nedelja od 35 sati je fakultativna. Trajanje radne nedelje se zakljucuje izmedju gazde i njegovog zaposlenog. Nema ogranicenja. Zagarantovan je jedan dan odmora, a u penziju se ide sa navrsenih 70 godina. Tako je za gastarbajtere i sve ostale arbajtere.

Arbeit macht frei.

Quote from: "berserker"Svidja mi se ovo za zatvor od 12. godine...mi vec imamo fantasticnu kriminalisticku populaciju uzrasta 12-16 godina koja cveta upravo zahvaljujuci tome sto su van zakona...

u zatvore s njima, prokleti bili!

Сви преко 14(исправите ме ако грешим) нису ван закона у том смислу...

Sviđa mi se ovo o trogodišnjim nasilnicima. Barabe male, od početka ih treba pratiti.  

Quote from: "angel011"Sviđa mi se ovo o trogodišnjim nasilnicima. Barabe male, od početka ih treba pratiti.  

svima da im se otvore dosijeja!
pa da prepoznamo buduće silovatelje još kad prvi put povuku neku devojčicu za kike!

Тако је! Боље спречити него лечити! Ја при том верујем у лоботомију..

Quote from: "Savajat Erp"Тако је! Боље спречити него лечити! Ја при том верујем у лоботомију..

tebi je pomogla!

Ето видиш! Зашто онда сви не би били узорни грађани као ја? Додуше, имао сам и малу дозу електро-шокова, али Боже мој...

Ako mogu da zatvorim ovaj neugodni spojler:

Svi mi živimo u distopiji. Književnost tu ima jasan stav: nesređenost otvara prostor za priču i stavove, utopijski pristup je neproduktivan. To je otkrio i ABN, pa nemamo potrebe da se time zamajavamo. Utopija bi bila otklon od stvarnosti, ali se u njoj Stendalovo ogledalo ne ljula.

Moram da priznam da imam osećaj da Cornelius malo luta, on traži pristup za konzistentan tekst, ali ga na ovaj način neće naći.

Quote from: "scallop"Moram da priznam da imam osećaj da Cornelius malo luta, on traži pristup za konzistentan tekst, ali ga na ovaj način neće naći.

Ne, Cornelius ne luta. Ja apsolutno tacno znam o cemu pisem, imam teze o citavom tekstu, do kraja (naslovi, autori, deo citata...). Ja pisem o tome da je SF ogledalo stvarnosti, da je SF 20. veka, ma koliko cudnovata bila, sa ma kolikim otklonom od stvarnosti, ona ostaje jasno i duboko ukorenjena u stvarnosti autora koji je pise.

E, sad... Ja konstatujem sta se desavalo tokom 20. veka i spajam drustveno-politicka i ekonomska kretanja sa SF stvaralastvom, znaci ukazujem, hronoloski, na koji nacin su autori o sebi u svom vremenugovorili kroz neke druge u nekim drugim vremenima i svetovima. Mislim, da tebe zanima mehanizam tog otklona od stvarnosti, ali ja o tome necu pisati, jer mi to nije cilj.

U uvodu u roman "1985." Entoni Bardžis detaljno objašnjava po čemu je sve Orvelova "1984." zapravo ogledalo Londona 1948.

Quote from: "angel011"U uvodu u roman "1985." Entoni Bardžis detaljno objašnjava po čemu je sve Orvelova "1984." zapravo ogledalo Londona 1948.

Sticu cu do Orvela u periodu 1945-1953. Njegova "84" je protest protiv svih vrsta jednoumlja (kapitalistickih i komunistickih), kao i svedocanstvo o zivotu u Londonu, posebno tokom II svetskog rata i neposredno posle rata.

Takodje, neposredno po završetku I svetskog rata pojavio se Čapekov distopijski pozorišni komad R.U.R. (Rosumovi univerzalni roboti) objavljen 1920,  a prvi put igran godinu dana kasnije. Genijalni naučnik Rosum izmislio je robote, mašine sposobne da misle i da rade, ali ne i da osećaju i razmišljaju. Čovek, osudjen na nerad i dokolicu, vrlo brzo ulazi u potpunu dekadenciju u kojoj se čak ni bebe ne radjaju. Pobuna robota dovodi do rata koja preti istrebljenjem ljudske vrste, svedene na nepotrebni element.

Čapeka ne zanima tehnološki aspekt priče, nego psiho-socijalne posledice. Upotreba tehnologije u svrhe masovnog ubijanja i nova dominacija tehnoloških sredstava, po njegovom mišljenju, mogla bi da dovede do toga da čovek u potpunosti zavisi od tehnologije i da tako sam sebe dehumanizuje. "Oni koji misle da mogu da vladaju industrijom, bivaju njom ovladani. Roboti moraju da budu stvarani, iako su sredstva ratne industrije, ali su stvarani i zato što jesu sredstva ratne industrije. Proizvod ljudskog uma utekao je kontroli ljudskih ruku – objašnjava češki autor u jednom tekstu.

Preokupacija sveprisutnom naukom i tehnologijom i njihovom sve većom upotrebom zabrinjava na svim meridijanima. Tako je i nastao «Vrli novi svet» (1932) engleskog pisca Oldouza Hakslija, distopija koja, po rečima samog autora, nema za temu progres nauke, nego «uticaj progresa nauke na ljude».  Opisujući racionalističko i hijerahizovano društvo u kome su drogom neutralizovana osećanja i kritički duh, Haksli se suprostavlja pozitivističkom pogledu na nauku koji je vladao u industrializovanim zemljama. Nadahnuće za ovaj roman je Haksliju došlo posle boravka u Americi, zemlji tejlorizma i fordizma, ali i zemlji rasističkih teorija o vrednosti čoveka.

"Prva stvar koju neko može da zapazi o romanu "Mi" jeste, nikada ukazan element, da "Vrli novi svet" Oldouza Hakslija delimično proizilazi iz njega. Obe knjige govore o buntovništvu primitivnih ljudskih duša protiv racionalnog, mehanizovanog, bezbolnog sveta (...)  Atmosfera dveju knjiga je slična, i grubo govoreći, opisana je ista vrsta društva, mada Hakslijeva knjiga pokazuje manje političke svesti i više je pod uticajem novijih bioloških i psiholoških teorija – napisao je 1946. godine Džordž Orvel u svom prikazu Zamjatinove knjige.

"Cilj čelnika Hakslijevog sveta je socijalna stabilnost i oni do nje dolaze kondicioniranjem osoba kroz sofisticirana naučna sredstva. Tako društvo postaje šema u kojoj je osoba sabijena do veličine kockice jednog mozaika, bez ikakve mogućnosti da sama prosudjuje i da sama odlučuje o sopstvenoj sudbini – piše Jean Servier, profesor sociologije sa univerziteta u Monpelijeu, u svojoj studiji istorije utopije. Takvom svetu Haksli suprostavlja zajednicu Indijanaca koji žive na primitivan način. Bivajući izuzetno dobar posmatrač analitičkog i sintetičkog duha, Haksli u svom predgovoru sugeriše i treći put, onih koji bi se udaljili iz ova dva sveta uredjena na posebne načine. "Ekonomija bi im mogla da bude decentralizovana, nalik zamislima Henrija Džordža, a politika kropotkinovska sa kooperativama. Nauka i tehnologija bile bi upotrebljavane kao da (...) su načinjene za čoveka, a ne kao da čovek treba da im služi. (...) Vladajuća filozofija života bila bi jedna vrsta višeg utilitarizma u kome bi princip potpune sreće bio potčinjen principu Konačnog Kraja."

Svojom distopijom sa blagim prizvucima utopije, Haksli je označio kraj jedne čitave epohe u kojoj se još uvek verovalo u mogućnost utopijske vizije. Izbijanje II svetskog rata, masovna ubijanja, dominacija totalitarnih režima i masakr nevinog stanovništva nuklearnim bombama, učinilo je da se pisci okrenu vrlo gorkim distopijama u kojima je vladalo beznadje.

Naravno da je SF ogledalo stvarnosti, kao sto je i ogledalo pisca i njegovih stavova. Svaki tekst pisala je neka osoba koja svet dozivljava kroz filter svojih ubedjenja, i taj filter se nikad ne moze do kraja sakriti ili isfolirati, cak ni u "dirigovanoj" knjizevnosti, bilo da diriguje Gernsbek ili Zdanov.
Normalno je da neko ko pise o buducnosti (ili proslosti. Ili sadasnjosti) bar donekle, i mimo svoje volje, projektuje u viziju buduceg sveta svoje vidjenje sadasnjice, i da taj buduci svet izvodi iz sadasnjeg ili protiv sadasnjeg. Hocu reci: utopije govore o svetu iz koga poticu bar koliko i distopije.
Bas me zanima kako ce tekst izgledati dovrsen. Za sada neke teze podsecaju na Darka Suvina, ali bez onog tvrdog marksizma...

Quote from: "Jevtropijevićka"Za sada neke teze podsecaju na Darka Suvina, ali bez onog tvrdog marksizma...

Čuj, ja sam nekad bio član komunističke partije, ali me je Zapad omekšao.

Utopija prikazuje kako loši ljudi u dobrom sistemu postaju još gori. Distopija prikazuje kako dobri ljudi u lošem sistemu postaju loši.

Tokom 20-ih i 30-ih godina dolazi do korenitih promena u pristupu romanu, kojim se ovaj tip proznog stvaralaštva udaljava od Stendahlovih i Balzacovih principa starih čitav vek. U novom romanu, manje je opisivanja, a više razmišljanja. Subjektivni realizam, kako ga je objasnio J-P. Sartre, vodio je ka rigoroznom i sistematskom prikazivanju fiktivne realnosti  kroz optiku protagoniste. Istovremeno, autori više ne prezaju od sve češće upotrebe različitih prosedea u okviru istog dela, pokušavajući na taj način da dočaraju percepciju svojih junaka. Realnost nije ispričana, nego je dočarana kroz deliće, prikazana u trenutku kada se stvara. Čovek je bačen u sredinu fantazmagorije, vrlo često zastrašujuće i beznadežne.

U takvoj klimi, pred sâm početak II svetskog rata, u Njujorku se okuplja grupa mladih pisaca, levičarski nastrojenih, ljutih na sistem i željnih da naučnu fantastiku dublje otvore ka politici i tako se udalje od gernsbekovskih i kembelovskih zabavnih priča. Oni su sebe nazvali "Futurijancima" i njihov pristup je bio inovatorski, pre svega, zbog okupljanja u klubove i grupe i razmatranja nasledja naučne fantastike. Shvativši da je ovaj žanr iza sebe ostavio odredjenu kolektivnu imaginaciju, oni su rešili da se oslone na postojeće, da uvedu odredjene inovacije i da kroz naučnu fantastiku otpočnu političko osvešćivanje čitalaca. Srž ove grupe buntovnika sačinjavali su Donald A. Wollheim, Fred Pohl, Cyril Kornbluth, Judith Merril, James Blish, Damon Knight i Isaac Asimov, autori čiji će talenat eksplodirati neposredno posle završetka rata.

Oldouz?! Gde si nasao taj izgovor, svega ti?

S obzirom da se pise Aldous a cita /'ɔ:ldəs/, srpska transkripcija bi bila Oldos. Zacudo, takvo se i nalazi na vecini mesta, bar gde sam ja nailazio na njega.

Imaš pravo - Oldos.

Tokom II svetskog rata, evropski autori nisu imali mogućnost da objavljuju svoje tekstove, medjutim, američki pisci, fizički udaljeni od ratišta, manje pogodjeni nestašicama, nastavili su da objavljuju svoju prozu u magazinima i knjigama. Uprkos stvaralačkom siromaštvu za vreme rata, američka naučna fantastika je iznedrila dva važna dela – «Zadužbinu» Isaaca Asimova i početak «Grada» Clifforda Simaka.

«Zadužbina», delimično zasnovana na radovima britanskog istoričara Edwarda Gibbona o dekadenciji i padu rimske imperije, govori o kraju medjugalaktičke imperije i protagonistima koji obeležavaju taj period. Središna ideja je postojanje nove nauke, psihoistorije, koja posebnim metodama uspeva da pretpostavi ljudsko ponašanje i tako da predvidi verovatna kretanja u budućnosti. Sâm autor je svoje delo nazvao «socijalnom naučnom fantastikom». «Upotrebljavajući neverovatno složenu matematiku, Seldonov Plan predvidja pad Prve Galaktičke Imperije (čitaj Rimske imperije), uzdizanje Obrtnika i Trgovaca Prinčeva (čitaj buržoazije i nacionalizma), rast Prve Zadužbine (čitaj postindustrijskog, birokratskog, tehnološkog društva), njenu medjuvezanost sa dugo skrivanom Drugom Zadužbinom i mogućim stvaranjem Druge Galaktičke Imperije, civilizacije zasnovane na 'mentalnoj nauci' (čitaj asimovljevska vizija utopije) – piše Charles Elkins, američki teoretičar i profesor engleskog jezika.

Uzevši odredjene osnove marksizma o kretanju ljudskih masa, Asimov se oslanja na Buharinovu ideju da su društva u svom kretanju podložna neumitnim prirodnim zakonima prisutnim u čitavom univerzumu, i na Lenjinovu teoriju da je «istorijski materijalizam omogućio da se, prvi put, sa naučnom tačnošću proučavaju društveni uslovi života mase i promene u njihovim uslovima». Nažalost, Asimovljeve ideje nastale su na osnovu malo prevedenih Marksovih i Engelsovih tekstova, propuštenih kroz filtere sovjetske propagande. Staljinovi ideolozi su se potrudili da ukažu na neminovnost odvijanja istorije prema tačno odredjenim ciljevima, nezavisno od aktivnosti ili volje pojedinaca. Na taj način boljševici su pokušavali da obezbede kolektivnu apatiju. Medjutim, II svetski rat, u punom jeku, upravo je pokazivao suprotno, da su ljudska volja i sloboda odlučivanja jača od svake ideologije.

Bravo, Corneliuse! Svidjaju mi se tvoji postovi na temu o naucnoj-fantastici kao ogledalu stvarnosti. Jedva cekam da obradis sajber-pank.  

Quote from: "iceman"Bravo, Corneliuse! Svidjaju mi se tvoji postovi na temu o naucnoj-fantastici kao ogledalu stvarnosti. Jedva cekam da obradis sajber-pank.  

Mene podstiče tvoja ironija u iščekivanju odgovora na sajber-pank. Siguran sam da ti se neće dopasti. Sajber-pank je funkcionisao taman toliko dugo koliko i osnovna premisa. Imam utisak da ga se i rodonačelnik odrekao upravo zato što u tom ogledalu nije bilo moguće videti stvarnost. Za trenutak je izgledalo da može, a onda se ogledalo - razbilo.

Cornelius je malo spor. Sadašnja faza se bavi civilizacijom u celini kao odrazom u ogledalu stvarnosti. Političko-društvenim ustrojstvima. Ne bih se složio da su to bila samo gledanja unazad, ali to ne znači da će preskočiti gledanja unapred. Ogledalo stvarnosti može biti moćan alat.

Siguran sam da će se druga faza posvetiti i užim slikama stvarnosti. Na primer, odrazima trgovine, nauke, manipulacijama istorijom, komunikacijom, ličnim odnosima i, na kraju, čovekom kao jedinki. Optika celine ne zahteva dioptriju, ali će za finalna poređenja biti potreban mikroskop.

U nekim svojim "esejima" posvetio sam dosta prostora upravo socijalno-političkim sadržajima SF-a i u ovom delu postova ću se složiti sa posterom. Ne sasvim, ali, je li iko na svetu imao identično mišljenje sa bilo kojim drugim pojedincem?

Sajber-pank je mrtav!?    Hmm, ne bih rekao da je taj podzanr sf-a prestao da funkcionise, narocito ne posle sjajnog Brasyl od Jana MekDonalda. To sto se ''tata'' Gibson odrekao svog ceda nece izmeniti cinjenicu da ce evoluirani sajber-pank nastaviti da bitise kao ogledalo stvarnosti.
Uostalom, nanotehnologija i sajber-terorizam ce imati znacajnog upliva tokom 21 veka, a samim tim i na razvijanje fabule buducih dela sf pisaca.  

Quote from: "scallop"
Cornelius je malo spor. (...)

Siguran sam da će se druga faza posvetiti i užim slikama stvarnosti.

Spor sam jer ovo radim iz zabave kad imam malo vremena. Potom, neke stvari moraju i da se provere, citati da se ponovo nadju, neki, put i da se skoci do biblioteke... Potom ima i sve ono sto ne ulazi u tekst, a ostavljam ga za posle, jer ima svoj znacaj. Inace, ovo mu i dodje kao laksi deo, jer se SF mnogo vise razvije tek od II svetskog rata. Polako cu doci na sve vaznije trenutke tokom 20 veka koji su imali svoj odraz u ozbiljnijoj SF knjizevnosti. Naravno, kako nigde ne zurim, tako ce i tekstovi ici tempom koji mi odgovara.

Ovo je u stvari jako zanimljivo, i vrlo zenovski. Nije važan Cilj, važan je Put.

Jel stvarno skokneš do biblioteke po materijal za forumski post?