ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Na adresi www.speleofanatici.blog381.com je sklepan primitivni blog moje grupice fanatika (budućih -nadam se- speleologa!) sa par izveštaja iz nekih od avantura. Ponegde stoji i link ka galeriji slika.

Pošto smo neformalna grupa građana, krstismo se SAIS - Speleolozi Amateri Istočne Srbije, dok se ne pripojimo nekom ozbiljnijem klubu.

Najfriškija je pričica o Mandinoj pećini, ovih dana postaviću i galeriju slika za istu.

rekoh da se vratim na ovo ćaskanje sa samim sobom  
odnosno da, koga interesuje, obavestim da naše neformalno udruženje sada nosi naziv Speleološka ASOCIJACIJA Istočne Srbije, dakle nismo više Amateri. (SAIS opet, kako ga obrneš)
Daklem, većina nas je stekla zvanje spelelologa-pripravnika, članovi smo kluba Bradan u Boru kao i članovi speleološke sekcije pri plan.društvu u Zaječaru. Dok ne osnujemo svoj klub.

Na pomenutom blogu ima još par novijih dešavanja, postavio sam u skorije vreme izveštaje sa akcija u jami Davidov propast i jami u Laništu (zasad naša najdublja jama, -280m), aktuelna su istraživanja u našoj najdužoj pećini, Lazarevoj. Trenutna dužina pećine iznosi negde oko 9200metara, a procenjena dužina kanala je na preko 12km, sa mogućnošću i perspektivom da ukupna dužina možda dostigne i cifre od 15ak i kusur kilometara.
Imate par slika na blogu, koga zanima.

pozdrav

Aha! Živelo kopanje po Fejvoritsima!

http://picasaweb.google.com/sima.pecinar

Quote from: "zakk"Aha! Živelo kopanje po Fejvoritsima!

http://picasaweb.google.com/sima.pecinar

Da, da, moja omiljena galerija slika, Sima iz SOB-a ima zaista GENIJALNE fotografije. I genijalnu foto opremu. I gooodine iskustva. Doduše, slike sa našeg bloga su krajnje amaterske prirode, ali barem hvataju trenutak onakav kakav jest - sirov i mračan, do nekle tajanstven.

Quote from: "zakk"http://picasaweb.google.com/sima.pecinar

Ruka mu se pozlatila.
Vishe puta.

Quote from: "iDemo"

Quote from: "zakk"http://picasaweb.google.com/sima.pecinar

Ruka mu se pozlatila.
Vishe puta.

Zašto?

Kako, bre, zasto?

Quote from: "iDemo"Kako, bre, zasto?

Da preformulišem pitanje:

Zbog čega bi trebalo da se Simi pozlati ruka?
Better now?

Pa dobro, ne mora samo ruka - moze i oko/oci i fotoaparat. Jel' sam sad blize pravom odgovoru??

Quote from: "iDemo"Pa dobro, ne mora samo ruka - moze i oko/oci i fotoaparat. Jel' sam sad blize pravom odgovoru??

Pa... recimo. Uglavnom, ima on i oko/оči i ruku-e, ali izgleda i da je caka u skupoj i kvalitetnoj opremi a i dugogodišnjem iskustvu. Slikati pojedine slike u pećini i totalnom mraku je zaista umetnost, treba postaviti osvetljenje (i više njih) kako treba, znati kako podestiti aparat i optiku... Pomoć drugova je neophodna.

Zato su i slike na SAIS blogu takve kakve jesu - amaterske i sirove, za razliku od većine Siminih odličnih fotografija. Vrh vrhova su kod Simana slike iz Bogovinske pećine, Cerjanske, neke iz Lazareve i Vernjikice, gde stvarno ima šta da se vidi i slika...
Evo ja sam juče sa ekipom bio u Lenovačkim pećinama kod Zaječara i nisam ni pokušavao uslikati ogromnu dvoranu dimenzija 25m u prečniku i isto toliko u visini (visina recimo osmospratnice) , jer znam da je sa aparatom od 150-200 E to nemoguće. Avaj...

Ima nesto sto je u opremi a ima nesto sto je u 'mestu dogadjanja' i, naravno, ima nesto sto je oko/laka-ruka... Veruj meni, i ja sam slikao u ranoj mladosti...  

Zaboravih da kazem - ima nesto i kad ostavish foto aparat kod kuce... To je zen faza.

Zimske čarolije u Devojačkoj pećini-jami...
samo na blogu SAISčana  

http://speleofanatici.blog381.com/20090102-devojacka-pecina-podgorac/

Quote from: "marduk"Zimske čarolije u Devojačkoj pećini-jami...

u jee. kolika je temperatura u pecini aproksimativno, u to doba kada ste isli? ovi sa slike ne deluju kao da su natrontani. u nasim novobegoradskim blokovskim pecinama sa centralnim grejanjem je prilicno hladno, pa sam mislila da je tako svugde.

Quote from: "Event Horizon"

Quote from: "marduk"Zimske čarolije u Devojačkoj pećini-jami...

u jee. kolika je temperatura u pecini aproksimativno, u to doba kada ste isli? ovi sa slike ne deluju kao da su natrontani. u nasim novobegoradskim blokovskim pecinama sa centralnim grejanjem je prilicno hladno, pa sam mislila da je tako svugde.

Recimo novembra 2007., u Devojačkoj, u ulaznoj dvorani, je bilo oprilicno hladnjikavo, oko 6 stepeni. Ove godine, 2.januara, unutra je bilo podnošljivo, 8-9C u pomenutoj dvorani, a u jamskim delovima i toplije, oko 10-11c. Nismo bili uopšte natrontatni, u pravu si. Ako si mnogo obučen, možeš da se dobro oznojiš a onda i da se, ako staneš da se odmaraš, podhladiš, što nije baš preporučljivo. Fina je temperatura unutra, anywayz.

U pecinama teoretski ne bi trebalo da bude mnog hladnije - nize od 8 stepeni. Cak i kad je napolju zima ispod nule...

Quote from: "iDemo"U pecinama teoretski ne bi trebalo da bude mnog hladnije - nize od 8 stepeni. Cak i kad je napolju zima ispod nule...

Pa...recimo da si u pravu. Uglavnom, u vertikalnim objektima (jamama, ili pećinsko-jamskim objektima) u nekim periodima godine, temperatura u ulaznom delu može da bude i ispod nule (jame-pećine ledenice), u onim delovima gde ima uslova da teži, hladniji vazduh ide ka dnu objekta. Pa čak i na većim dubinama u jamama temperatura može biti i oko 4-5 stepena. Nije to baš toplo kad se unutra dobro zagrejete raznoraznim aktivnostima.
U striktno horizontalnim objektima temperatura je uglavnom tokom cele godine u solidnom plusu. Ukoliko pećina ima dobru promaju, prokapne vode, rečni tok, temperatura neće prelaziti 9-10 stepeni. Ali ukoliko se radi o starijim, fosilnim, ili suvim delovima pećine, temp može biti i oko 12-13 stepeni, što je baš vruće...

Pošto mi se ič nisu dopadale neke stvari na blog381.com blogu, "preselih" većinu strana sa istog na novu aTresu:

www.sais-cavers.blogspot.com

Doduše, ostalo je još par matorih stranica da prebacim, sa sve slikama, i da postujem još goomilu akcija koje su izvedene u međuvremenu...

E ovde kad tad dolazim. Još ako budu vremenske prilike ko na slici

Paa... ipak je kanjon u punoj snazi i lepoti po iole normalnom i suvom vremenu... naročito ako želiš da prepešačiš kanjon. Naravno, i magla i vlaga ima svojih čari. Tamo, u i oko Laz.kanjona je uvek lepo, doduše.

Jasna stvar, nego kad smo kod kanjona da li si ikad bio na Matki. Nalazi se kod Skoplja, reka Treska pre nego se ulije u Vardar. To je u stvari veštačko

jezero dužine nekih 8km i širine najviše 150m. Priroda je nestvarna a pećina i jama kolko oš. Mislim da ne prođe godina a da se ne otkrije neka nova.

Tamo operiše SD Peoni, i ako je ostala aktivna ona ekipa od pre 15 godina, žešći su gotivci. Preporuka.

i sam planiram da odradim comeback.

btw, zaboravih da javim, ako te ne mrzi, šalji mi neku pikanteriju o onim kopačima blaga, ono malo što sam čuo obećava.

Quote from: JasonBezArgonauta on 06-11-2009, 02:15:05
Jasna stvar, nego kad smo kod kanjona da li si ikad bio na Matki. Nalazi se kod Skoplja, reka Treska pre nego se ulije u Vardar. To je u stvari veštačko

jezero dužine nekih 8km i širine najviše 150m. Priroda je nestvarna a pećina i jama kolko oš. Mislim da ne prođe godina a da se ne otkrije neka nova.

Tamo operiše SD Peoni, i ako je ostala aktivna ona ekipa od pre 15 godina, žešći su gotivci. Preporuka.

i sam planiram da odradim comeback.

btw, zaboravih da javim, ako te ne mrzi, šalji mi neku pikanteriju o onim kopačima blaga, ono malo što sam čuo obećava.

Ne čuh za taj makedonski kanjon, evo upravo proverih na netu kako to izgleda, ali ne naiđoh na sajt tog speleo društva. Bilo bi lepo otići tamo...

O ostalom ćemo na pm.

Apdejtovah NOVI blog sa par starih akcija... a biće toga još, u dogledno vreme. Otrčite ako ste besposleni na aTresu u mome potpisu...

S pećinarenjem u vezi, evo kako je izgledao turistički deo Lazareve pećine sad za vikend, u toku onih obilnih kiša:

Lazareva pećina, turistički deo (1.deo), nov.2009.

Lazareva pećina turistički deo (2.deo), nov.2009.

Обогаћен је блог новим колажима:

Преконошка пећина: http://sais-cavers.blogspot.com/2009/12/2008.html
Верњикица: http://sais-cavers.blogspot.com/2009/12/blog-post.html

или једноставно кликћите на мој потпис...

čitao?

Jok more, šta je ovo? Daj neki info, pre nego što guglam?

When a local bigwig sends some guys to start blasting in the cave opening to make it more tourist-friendly, Wes and Seth, a fellow ranger, investigate. And that's when the confrontation spirals into a deadly chase deep under the Kentucky mountains. Deluje kao nesto za tebe. .

Aha, 10x, ispitaću stvar čim uzmognem!

Parachute jumping in the world's largest cave

Јес вала, хвала Мелкору на качењу овог исечка из ББЦевог неког "упознајмо своју планету" серијала, а из епизоде Кејвс. Иначе, ради се о једном од најширих јамских улаза на свету и ја мислим о најдубљој улазној вертикали на свету - око 333м чистог пада! Јама је неђе у Мексику а зову је Сотано де лас Голондринас, што вероватно значи Ђавоља пропаст или тако нешто.

Ехлем, занимљиво је да у Хрватском красу имамо сличан, додуше мањи објекат, дубине "свега" 200ак метара али је такође вееома импресиван. Имате поређење са Ђавољом пропасти на тој страни, па погледајте ког занима:

http://public.carnet.hr/speleo/mamet/index.html

(то је линк ка 1 генијалном хрватском сајту за пећинарење)

Иначе, у Срба тако нешто огромно не постоји.

A kako izađu? Helihopterom?

Quote from: Lord Kufer on 20-01-2010, 15:00:40
A kako izađu? Helihopterom?

Па вероватно пењањем уз уже (спелеолошка техника), за шта верујем да је потребно добрих пола сата (и јаче) и то ако је чоек у доброј форми... Или се можда само накаче на уже, а одозго их дижу системима за извлачење (који се користе у спелео спашавању, нпр.)

marduce, reaguj!


Valjevac silazi u srce Zemlje

Preći put od vrha do dna, iskustvo od kojeg se ježi gotovo svaki stanovnik planete Zemlje, u narednih mesec dana biće primarni cilj mladog speleologa iz Valjeva Ivana Nastića (28). Biće to prvi pohod jednog Srbina u najdublju jamu na svetu Krubera Voronja u Gruziji - duboku čak 2.191 metar.

Na istorijski put Ivan je juče krenuo sa Aerodroma "Nikola Tesla", sa 100 kilograma opreme i samo jednom željom - da postavi novi državni rekord u osvajanju dubina Zemljine kore koji trenutno iznosi 1.100 metara.


- Imam veliku privilegiju da učestvujem u međunarodnoj ekspediciji koju čini 18 speleologa iz svetski priznatih zemalja u ovoj oblasti Litvanije, Ukrajine, Španije i Francuske. Popećemo se na planinu na nadmorskoj visini od 2.200 metara gde ćemo ući u jamu podeljeni u četiri ekipe i pokušati da nadmašimo čak i svetski rekord od 2.191 metra - priča Ivan koji će, ukoliko sve protekne po planu, biti tek jedan od 30 speleologa na svetu na dubini ispod 2.150 metara.


Za takav poduhvat osim hrabrosti neophodna je i maksimalna koncentracija i fizička pripremljenost, pošto i najmanja greška može da bude kobna.


- U jamu se spuštamo pre svega pomoću užadi, unutra si gotovo stalno mokar i prehlađen na temperaturi između dva i pet stepeni, a uz sve to nosiš tešku opremu. Spavaš u vrećama i pod zastorima i uvek moraš da paziš da li će možda doći do odrona ili poplava usled izbijanja vode iz kanala. U slučaju bilo kakve povrede na dubini ispod 700 metara ne postoji gotovo nikakva mogućnost pomoći - objašnjava Ivan.


Plan je da tokom 25 dana sva četiri tima ekspedicije svega tri puta izađu na površinu kako bi se malo odmorili i pripremili za novu etapu.

Pošto je dno jame u potpunosti pod vodom, u jednoj ekipi imaćemo speleoronioce koji će sa bocama kiseonika pokušati da dostignu što veću dubinu. Kako se sadašnji svetski rekord u toj jami nalazi na svega 50 metara od nivoa mora, oni će pokušati da nađu možda i neke kanale koje vode ispod mora. S druge strane, moja ekipa će nastojati da otkrije nove kanale na dubinama gde nema toliko vode, a stavljaćemo i specijalne uređaje za merenje, pomoću kojih ćemo saznati na kojim mestima i gde voda najbrže izbija kako bismo smanjili mogućnost da, na primer, prilikom spavanja ostanemo zarobljeni usled vodenih prokopa - ističe Ivan.


U celoj ekspediciji Ivan poznaje samo trojicu Francuza koji će biti sa njim u timu.
- Za tako veliki poduhvat jako je bitna i saradnja sa ostalim članovima ekipe. Svu trojicu poznajem deset godina, - priča Ivan koji je na seminaru na Korzici stekao zvanje instruktora speleologije.

Instruktor speleologije
Ivan Nastić speleologijom je počeo da se bavi 2000. godine kada je završio osnovni speleološki kurs. Na seminarima u Sloveniji i Francuskoj stekao je zvanje instruktora, a trenutno vodi Speleospasilačku službu Srbije, a između ostalog je i predstavnik Srbije u Evropskoj speleološkoj federaciji.
- U junu na Tari kao vođa ekspedicije učestvovao sam u istraživanju najdublje jame u Srbiji duboke 300 metara, a 20. juna na istoj planini otkrili smo najdublji kanjon sa novih 400 vodopada - priča Ivan.


Ništa bez pomoći
Privilegiju da bude prvi Srbin koji će ući u najdublju jamu na svetu Ivan je dobio pre svega zahvaljujući dosadašnjem radu, ali i širokom krugu poznanstava. - Zahvalnost dugujem pre svih Društvu istraživača ,,Vladimir Mandić Manda", Savezu speleoloških organizacija Srbije, sportskoj organizaciji ,,Vajld Srbija", proizvođaču opreme ,,Iglu sport", gradu Valjevu i aerodromu ,,Nikola Tesla" - ističe Ivan kome je jedan od medijskih sponzora u ovom pohodu i ,,Blic".


http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/201386/Valjevac-silazi-u-srce-Zemlje

Hm, tako se zove i momak koji Skrobonji radi korice za knjige... čudno

Da,da, poznajem Ivana lično, odličan je to speleolog, nema sumnje, a pohod na Voronju, najdublju poznatu jamu na svetu, biće izuzetno iskustvo za njega a i veliki uspeh za našu speleologiju.

Evo kako su tamo (u Voronji) prošli komšije Hrvati prošle godine, fin tekst sa ilustracijama: http://www.speleologija.hr/voronya/index.html

p.s. sumnjiva mi je ona gornja informacija iz blica gde se spominju "400 vodopada"... ili je neka permutacija ili novinarska patka...

Vijetnam: Otkrivena pećina u koju staje čitav blok solitera

HANOJ - Duboko u džungli Vijetnama otkrivena je najveća pećina na svetu Hang Son Dung, ili ,,pećina planinske reke", dovoljno velika da smesti čitav blok njujorških nebodera. Speleolozi čije je spektakularne snimke veličanstvene špilje objavio časopis "Nešenel džiografik" opisuju pećinu blizu granice Vijetnama i Laosa čija je glavna odaja duga preko pet kilometara, visoka oko 250, a široka 150 metara.

Istraživači su prodrli četiri i po kilometra duboko u Son Dung u nacionalnom parku Fong Na Ke Bang, ali nisu mogli dalje zbog porasta ponornice, koja protiče kroz špilju. Pećinu je proučio tim Adama Spilejna, člana ekspedicije Britanskog udruženja za istraživanje pećina. "Vratićemo se iduće godine i nastaviti istraživanje", izjavio je on. Ulaz u pećinu otkrio je Ho Hang, stanovnik obližnjeg sela, još 1991. Lokalno stanovništvo se plašilo da priđe špilji jer se iz nje čuo zastrašujući šum ponornice. Svetu je postala poznata 2009, kada je grupa britanskih naučnika, s Hauardom Limbetom na čelu, prvi put kročila u njenu utrobu. Međutim, ekipa Adama Spilejna sagledala je i izmerila dimenzije Son Duna. Predvođeni Hoom Hangom, članovi ekspedicije su se u aprilu spustili u njene odaje. Ustanovili su da kroz krečnjačku unutrašnjost pećine, sa džinovskim stalagmitima od 70 metara, protiče velika podzemna reka.

Istraživači su procenili dimenzije Son Duna pomoću laserskih mernih instrumenata. Ta savremena tehnologija omogućava speleolozima da izmere pećinu u milimetar, kaže Endi Ivis, predsednik Međunarodnog saveza za speleologiju, najveći autoritet za pećine, sa sedištem u Francuskoj. "Nekada smo merili pećine odokativnom metodom, ali danas možemo da budemo potpuno precizni", objašnjava on. "Zato smo dimenzije mnogih pećina precenjivali." Iako nije učestvovao u ekspediciji u Vijetnamu, Ivis se slaže da je rekord Son Dunga zasad neoboriv. "Vijetnamska špilja je zaista džinovska", kaže ovaj stručnjak i dodaje da je prosto neverovatno koliko je dugo Son Dung ostala skrivena od očiju speleologa. On to objašnjava nepristupačnim terenom usred džungle. Ranije ekspedicije su prolazile na samo stotinak metara od ulaza i nisu videle otvor.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/227538/Vijetnam-Otkrivena-pecina-u-koju-staje-citav-blok-solitera

Kao i (skoro) svaki novinski članak u kome se govori o speleologiji, i ovde ima previše slobodnih procena i naklapanja, da ne kažem budženja. Najpre, termin "najveća" pećina ne postoji. Pećina može da bude najduža, najdublja (tada su u pitanju jame), a može da bude "najveća" po svojoj zapremini. Ova konkretna gore spomenuta pećina, čini se, drži rekord po pitanju dužine i zapremine glavnog pećinskog kanala (ako su podaci s neta tačni, zaista velikih dimenzija), koji se uslovno shvata kao nekakva dvorana ili pećinska prostorija. Primera radi, naša najveća podzemna odaja (dvorana) do skora je bila dvorana Koloseum u pećini Vernjikici (50ak m u prečniku i skoro 60 u visini!!!) sve do otkrića jedne dvorančine u udaljenim kutcima Lazareve pećine, čija je visina procenjena na oko 70m (laserski daljinomer je merio "samo" do 50m).
takođe, spomenuta "odokativna" metoda jeste čista novinarska izmišljotina. I pre laserskih pomagala speleolozi su koristili (barem oni ozbiljni) standardne merne instrumente koji i dan-danas drže vodu - merne trake, padometre itsl.
malo mi je i sumnjiva visina stalagmita od 70m - sumnjam da tako nešto postoji, ali ajd sad, štampi mora da se veruje

Čini mi se da je ceo članak prepisan iz januarskog broja National Geografic-a pa je moguće da su to loše uradili  Inače slike su mnogo dobre.