ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Razmišljam nešto...
Hajde da vidimo kako razmišljaju članovi foruma ZnakSagite

fali ti opcija: IMAM STAV, AL JE SUVIŠE KOMPLIKOVAN ZA OVE DA-NE PITALICE

Za ulazak.
Zbog ekonomske, privredne, finansijske koristi.
Zbog ucvrscivanja politickog polozaja zemlje. Kao clan EU, mnogo teze ce nam neko moci otimati i cepkati teritoriju.

Naravno da NE, da imam 20-ak godina ili da si postavio ovo glasanje tamo polovinom 90-ih mozda bi i glaso za DA, cisto da malo proputujem...sad je kasno jbga...a i danas bi radje putovo po Americi jer tamo su sveta mesta koja bi ja voleo da obidjem, a u Grcku mogu i ovako.

Znam da ovo zvuci malo neozbiljno sa moje strane, kao gledam samo svoje dupe i to, zabole me za Srbiju i narod, al' jbga, zaista me zabole, nemam biznis, nemam nista, usla Srbija u EU ili jok, meni se isto vata...dno je DNO i tu nema boga.

Ej, ayine... Ma, ko vas pita da li će, kada i pod kojim uslovima Srbija u EU. Samo ćete da dobijete dekret i direktive, a ako ne bude kako oni hoće, onda će da vam odseku i Vojvodinu. Ko zna, možda i Sandžak, a možda oba i jaja pride.

Pa ako udjemo u EU, verovatnoca da sacuvamo Vojvodinu raste.
Ako ne udjemo, bicemo izolovana drzava koju ce svako moci cerupati. Okruzeni zemljama clanicama EU i NATO.
Nije to nikakva ljubav prema EU, to je pitanje interesa i opstanka.

U ovkvoj podeli snaga se EU čini kao neizbežnost.Koliko  treba ,i koliko je trebalo, da se u to gura je drugo pitanje.Pogledajmo koliko se drugi,koji su usrećeni pre nas,sve snažnije osećaju i iskazuju da je takva super država ipak loše skrojeno i pretesno odelo za čoveka.Mislim da treba ostaviti mogućnost za antiglobalističko mišljenje kao korekcioni faktor EUforiji.

ma samo vi sanjajte o eu. nista od toga dok slovencima ne prepustite obe strane autohtone staroslovenske medje vivovitica-kavlovac-kavlobag, dva-tri tunela sa naplatnim kucicama u republici bosni, te se odreknete svih zemljovida gdje prejudicirate granicu sa bugarskom i kurdistanom a da ih niste pitali.

Da, Srbija treba da uđe u EU, ali pre toga da se oslobodi straha od modernizacije. Da se oslobodi svpskog hvvata šešelja...

Quote from: "Cornelius"Ej, ayine... Ma, ko vas pita da li će, kada i pod kojim uslovima Srbija u EU. Samo ćete da dobijete dekret i direktive, a ako ne bude kako oni hoće, onda će da vam odseku i Vojvodinu. Ko zna, možda i Sandžak, a možda oba i jaja pride.

Neeeee!!! Moja jaja!!!

Quote from: "akhnaton"
Neeeee!!! Moja jaja!!!

Registrovano. Tebe će poštedeti.

Pitanje je trebalo da glasi:-Da li bi bio za ulazak u EU kad bi oni hteli da nas prime?
Tada bi ,,da,,,ne,, ili ,,nemam stav,, imalo nekog smisla.

Na njihovim geopolitičkim kartama Srbija se u skladu sa doktrinom o "proširenom Bliskom istoku",smatra zapadnom granicom područja koje se proteže od Avganistana do Bosne, pa ćemo i dalje imati status i tretman kao zapadnoturska provincija.
Ovo je potvrdjeno i čuvenim Vimerovim pismom u kome je objašnjeno zbog čega Srbija treba trajno da bude isključena iz evropskog razvoja.
Uostalom,zašto bi oni bilo šta menjali kad naš marionetski režim izvršava sve njihove naloge od kojih je najnoviji jednostrana primena SSP koji će dodatno pospešiti ekonomski kolaps Srbije.

A u vezi sa nerealnim očekivanjima našeg naroda kome je ispran mozak proevropskom režimskom propagandom,korisno je citirati  našeg pisca i izdavača iz Švajcarske,Slobodana Despota:
,,Realan srpski pristup Evropskoj ideji trebalo bi da počiva na sledećim činjenicama:
-Da ova generacija u Evropsku uniju neće ući
-Da dok sledeća generacija ne stasa,ta  i takva Evropa više verovatno neće postojati
-Da Evropa nije državna zajednica već istorija i civilizacija kojoj mi punopravno pripadamo,pa dopadalo se to Holandjanima ili ne."

Nema neki značaj... ali slažem se s tobom.

NE

Ja bih podržao opciju cela Srbije - slobodna carinska zona

E, i ja bih to, pa da im "zavučemo" preko potkupljivih komšija, Bugara, Rumuna, Mađara, Hrvata, Crnogoraca i Makedonaca. Naravno, kada svi oni budu u EU.

Quote from: "Cornelius"

Quote from: "akhnaton"
Neeeee!!! Moja jaja!!!

Registrovano. Tebe će poštedeti.

Ma 'beš jaja.  

Quote from: "Hobit"NE

Ja bih podržao opciju cela Srbije - slobodna carinska zona

I ja, al plate da primamo u eurima, a ne u dinarima!!!

Verujem da će Srbija ući u EU ako i kada to bude odgovaralo Amerima,pa će nas oni lepo upisati u državu Evropu bez obzira na to da li histerično vičemo da hoćemo i uvedemo sve evropske zakone ,a Holandjani viču da ne daju,mada ne treba zaboraiti da  nisu samo oni  protiv ulaska Srbije,ali se kod nas drugi slabije pominju)

Quote from: "akhnaton"

Quote from: "Cornelius"

Quote from: "akhnaton"
Neeeee!!! Moja jaja!!!

Registrovano. Tebe će poštedeti.

Ma 'beš jaja.  

Registrovano. Ti već možeš u opštini da odjaviš jaja.

Quote from: "Cornelius"

Quote from: "akhnaton"

Quote from: "Cornelius"

Quote from: "akhnaton"
Neeeee!!! Moja jaja!!!

Registrovano. Tebe će poštedeti.

Ma 'beš jaja.  

Registrovano. Ti već možeš u opštini da odjaviš jaja.

Ne mogu. Prijavljena su zajedno sa dodatkom. Kako ženi da izađem na oči?

Evo po rezultatima glasanja do sad ispada da pored dve Srbije postoje i dva foruma Znaka Sagite  

U Uniju, da nam daju lovu i uvedemo zakone po kojima se drastično kažnjavaju bacanje otpadaka, pušenje i korupcija.

Quote from: "akhnaton"

Quote from: "Cornelius"

Quote from: "akhnaton"

Quote from: "Cornelius"

Quote from: "akhnaton"
Neeeee!!! Moja jaja!!!

Registrovano. Tebe će poštedeti.

Ma 'beš jaja.  

Registrovano. Ti već možeš u opštini da odjaviš jaja.

Ne mogu. Prijavljena su zajedno sa dodatkom. Kako ženi da izađem na oči?

To ce biti pravi test za nju, a ti ces saznati zasto te voli. Da li zbog tvoje inteligencije i dobrote, ili zbog neceg drugog.

Quote from: "Alex"U Uniju, da nam daju lovu i uvedemo zakone po kojima se drastično kažnjavaju bacanje otpadaka, pušenje i korupcija.

Bre, što si ti naivan! Ili se dobro zezaš?

Quote from: "scallop"

Quote from: "Alex"U Uniju, da nam daju lovu i uvedemo zakone po kojima se drastično kažnjavaju bacanje otpadaka, pušenje i korupcija.

Bre, što si ti naivan! Ili se dobro zezaš?

Možda i jedno i drugo!

Quote from: "Alex"U Uniju, da nam daju lovu.

Pa, ja ću da glasam protiv. Što vama da daju lovu. Bolje je nama da daju lovu. Mi smo već u Uniji.

Kapitalizam unistava coveka kao biolosko bice i stvar stisnutu pesnicu ,
danas sve je stisnuta pesnica, nema otvorene sake.

Covek je doveden do ivice propasti ,kad pogledate na dole samo crna rupa...crnilo - NISTA !

Osnovna vrednost kapitalizma i njene  decice je novac, dakle novac ne smrdi,
i to je jedna od njihovih ideologija. I stvaranje dve klase za koji su mnogi mislili da je prevazinjena
jer je postojala jaka srednja klasa medjutim kapitalizam potpuno unistava srednju klasu .
Kontrola, zapravo, ljudska kontrola putem kamera.
U Londonu postoje preko cetiri milona kamera koje su instalirane svuda
po autobusima, hotelskim sobama...tu je Orvel mala beba.

Te se manifestuje kroz vaspitavanje dece gde imate iskljucivo ratne, nasilne ,covek protiv coveka igre.
Gde se deca vode na nekakve borilacke meceve da tresu kaveze u kojima je dozvoljeno svom protivniku srce da izvadis a da ne budes kaznjen.

-Na glavnim elektronskim medjima nema ni jedne ozbiljnije i temeljnije diskusije o problemima čoveka,zato i postoje sve te televizije u kojima je 99% emisija zabavnog karaktera,kojima je glavni cilj da zaglupe i idiotizuju čoveka,a s'druge strane život na planeti u svim državama polako nestaje,priroda se nemilice zagađuje,čovek stalno ratuje, i sa sobom, i sa drugima,svuda...on nestaje,mutira...tako da je glavna poenta svih tih televizija ta,da u momemtu kada čovek oseti nezadovoljstvo sve gorim i gorim životom,ne uključi um da razluči šta je šta i da tako pokuša da nađe rešenje za svoje probleme,već da po "munjevitoj" robotizovanoj refleksnoj navici, pritisne taster na daljinski,i tako uđe u virtuelni svet raznih televizija gde će samo naći utehu i kompenzaciju za svoj već unapred prihvaćen život gubitnika. -
Tv narkomanija

Što se tiče sporta, svi mladi ljudi se mame putem pojedinih uspešnih vrhunskih sportista,koji su pokupili veliku lovu,ali to njih je samo mali broj pojedinca,a ne priča se koliko je masa njih uništena kroz sport,njihovo zdravlje,i kasnije postaju izgubljeni socijalni slučajevi,jer su sve bili podredili sportu,i nisu izučili nikakve škole,zanate!

Koliko se hrane baca po hotelima, restoranima
a koliko ljudi u svetu je na ivici gladi !

KAKO je moguće da jedan tako primitivan i polupismen (uglavnom nepismen) narod, kao što su Albanci (i na Kosovu i u Albaniji), može da izdejstvuje, bez jake vojske, ekonomije i rata, nezavisnu državu i to samo veštim lobiranjem po najuticajnijim zemljama sveta?

"Samo deset dana pre proglašavanja nezavisnosti Kosova, 17. februara 2008. britanska privatna kompanija za istraživanja, razvoj i eksploataciju raznih mineralnih nalazišta "Lydian International Ltd." objavila je pozitivne rezultate svog dvogodišnjeg ispitivanja uzoraka tla iz oblasti na Kosovu. Projekat je nazvan "Rahovec" i nalazi se u jugozapadnom Kosovu. Srbima je ovo mesto vekovima poznato kao Orahovac. Licenca za kopanje dobijena je decembra 2006., a istraživanje je obuhvatilo teritoriju od 85 kvadratnih kilometara.
Već početne analize tla pokazale su mogućnost postojanja velikih naslaga zlata, srebra, nikla, kobalta, a možda i dijamanata što će se tek ispitati.
Region ima veliki potencijal za mineralizaciju hroma platnijumske grupe elemenata (PGE) i boksit, tvrde u ovoj kompaniji."

Quote from: "Kinljezok"Kapitalizam unistava coveka kao biolosko bice i stvar stisnutu pesnicu ,
danas sve je stisnuta pesnica, nema otvorene sake.

Covek je doveden do ivice propasti ,kad pogledate na dole samo crna rupa...crnilo - NISTA !

Osnovna vrednost kapitalizma i njene  decice je novac, dakle novac ne smrdi,
i to je jedna od njihovih ideologija. I stvaranje dve klase za koji su mnogi mislili da je prevazinjena
jer je postojala jaka srednja klasa medjutim kapitalizam potpuno unistava srednju klasu .
Kontrola, zapravo, ljudska kontrola putem kamera.
U Londonu postoje preko cetiri milona kamera koje su instalirane svuda
po autobusima, hotelskim sobama...tu je Orvel mala beba.

Te se manifestuje kroz vaspitavanje dece gde imate iskljucivo ratne, nasilne ,covek protiv coveka igre.
Gde se deca vode na nekakve borilacke meceve da tresu kaveze u kojima je dozvoljeno svom protivniku srce da izvadis a da ne budes kaznjen.

-Na glavnim elektronskim medjima nema ni jedne ozbiljnije i temeljnije diskusije o problemima čoveka,zato i postoje sve te televizije u kojima je 99% emisija zabavnog karaktera,kojima je glavni cilj da zaglupe i idiotizuju čoveka,a s'druge strane život na planeti u svim državama polako nestaje,priroda se nemilice zagađuje,čovek stalno ratuje, i sa sobom, i sa drugima,svuda...on nestaje,mutira...tako da je glavna poenta svih tih televizija ta,da u momemtu kada čovek oseti nezadovoljstvo sve gorim i gorim životom,ne uključi um da razluči šta je šta i da tako pokuša da nađe rešenje za svoje probleme,već da po "munjevitoj" robotizovanoj refleksnoj navici, pritisne taster na daljinski,i tako uđe u virtuelni svet raznih televizija gde će samo naći utehu i kompenzaciju za svoj već unapred prihvaćen život gubitnika. -
Tv narkomanija

Što se tiče sporta, svi mladi ljudi se mame putem pojedinih uspešnih vrhunskih sportista,koji su pokupili veliku lovu,ali to njih je samo mali broj pojedinca,a ne priča se koliko je masa njih uništena kroz sport,njihovo zdravlje,i kasnije postaju izgubljeni socijalni slučajevi,jer su sve bili podredili sportu,i nisu izučili nikakve škole,zanate!

Koliko se hrane baca po hotelima, restoranima
a koliko ljudi u svetu je na ivici gladi !

KAKO je moguće da jedan tako primitivan i polupismen (uglavnom nepismen) narod, kao što su Albanci (i na Kosovu i u Albaniji), može da izdejstvuje, bez jake vojske, ekonomije i rata, nezavisnu državu i to samo veštim lobiranjem po najuticajnijim zemljama sveta?

"Samo deset dana pre proglašavanja nezavisnosti Kosova, 17. februara 2008. britanska privatna kompanija za istraživanja, razvoj i eksploataciju raznih mineralnih nalazišta "Lydian International Ltd." objavila je pozitivne rezultate svog dvogodišnjeg ispitivanja uzoraka tla iz oblasti na Kosovu. Projekat je nazvan "Rahovec" i nalazi se u jugozapadnom Kosovu. Srbima je ovo mesto vekovima poznato kao Orahovac. Licenca za kopanje dobijena je decembra 2006., a istraživanje je obuhvatilo teritoriju od 85 kvadratnih kilometara.
Već početne analize tla pokazale su mogućnost postojanja velikih naslaga zlata, srebra, nikla, kobalta, a možda i dijamanata što će se tek ispitati.
Region ima veliki potencijal za mineralizaciju hroma platnijumske grupe elemenata (PGE) i boksit, tvrde u ovoj kompaniji."

Mada se slažem sa tvojom analizom kapitalizma, ne slažem se sa poslednjom rečenicom.    Ispada da na kosovu samo što još nisu otkrili i antigravitaciju, sveti gral, atlantidu...

Holy Shit, ja nisam neki ljubitelj kapitalizma, ali ovakvu provalu ideologizovanih poluistina i jetko izgovorenih netačnosti odavno nisam pročitao... Mislim, ne bih sad da se tu nešto prsim sa neki seciranjem i pustim analizama, ali mali reality check nije na odmet.

Quote from: "Kinljezok"
jer je postojala jaka srednja klasa medjutim kapitalizam potpuno unistava srednju klasu .

Er... kapitalizam je upravo stvorio srednju klasu. Koja je i dalje njegov najvredniji resurs jer upravo ona generiše potrošnju bez koje proizvodnja koju kapital pokreće ne bi imala svrhu. U kapitalizmu, pogotovo modernom, liberalnom (za koga sad vele da odlazi u istoriju) bitni su veliki obrti (uz relativno male profite) i konstantni rast - i jedno i drugo garantovano pre svega postojanjem srednje klase i njene kupovne moći. Moderni, dakle, zapadni, dakle liberalni kapitalizam ne zarađuje najviše para od prodaje hrane nego od prodaje nečega što bi se moglo nazvati jeftinom luksuznom robom i usluga. Dakle nečega od čega se ne živi ali što veliki broj ljudi želi da priušti sebi: filmovi, automobili, Internet, bla bla bla. Ako kapitalizam uništi srednju klasu, iseći će granu na kojoj sedi. U tom smislu treba onda podržati unštenje te srednje klase koja mi je uvek bila odvratna iako joj sam pripadam.

Quote from: "Kinljezok"Kontrola, zapravo, ljudska kontrola putem kamera.
U Londonu postoje preko cetiri milona kamera koje su instalirane svuda
po autobusima, hotelskim sobama...tu je Orvel mala beba.

Puh-lease... Ova vrsta kritike panoptikuma je na mestu ako si poslednjih deset godina živeo pod staklenim zvonom. Ali u svetlu reality televizije, videoblogova i youtubea poprima sasvim drugačiji ton. Ne mogu oni nas toliko da gledaju koliko mi možemo da se pokazujemo, dragi moj.

Quote from: "Kinljezok"Te se manifestuje kroz vaspitavanje dece gde imate iskljucivo ratne, nasilne ,covek protiv coveka igre.

Bulšit. Mislim, ne znam ni o čemu pričaš, ali svakako nisi u pravu, bez obzira da li govoriš o dečijim igrama, organizovanim sportovima ili o videoigrama. Ova vrsta generalizacije je potpuno beskorisna u bilo kojoj kritičkoj raspravi.

Quote from: "Kinljezok"Gde se deca vode na nekakve borilacke meceve da tresu kaveze u kojima je dozvoljeno svom protivniku srce da izvadis a da ne budes kaznjen.

Ili 'kako mali Đokica zamišlja MMA mečeve.' MMA (ili K1 ili bilo koji drugi borilački sport) je sport kao i svaki drugi, dakle, pravila i sve što ide uz njih. To što je ikonografija takva kakva je, je već tema o kojoj može da se priča. No, ne sećam se da sam na tim mečevima video mnogo dece uzrasta do sedam godina. A i da jesam, pa šta? Zašto je loše da dete vidi kako se dva čoveka sportski bore, pa makar to podrazumevalo i povrede? Kao bolje je da gleda fudbal gde je povređivanje zabranjeno a ipak se dešava?

Quote from: "Kinljezok"Na glavnim elektronskim medjima nema ni jedne ozbiljnije i temeljnije diskusije o problemima čoveka,zato i postoje sve te televizije u kojima je 99% emisija zabavnog karaktera,kojima je glavni cilj da zaglupe i idiotizuju čoveka,a s'druge strane život na planeti u svim državama polako nestaje,priroda se nemilice zagađuje,čovek stalno ratuje, i sa sobom, i sa drugima,svuda...on nestaje,mutira...tako da je glavna poenta svih tih televizija ta,da u momemtu kada čovek oseti nezadovoljstvo sve gorim i gorim životom,ne uključi um da razluči šta je šta i da tako pokuša da nađe rešenje za svoje probleme,već da po "munjevitoj" robotizovanoj refleksnoj navici, pritisne taster na daljinski,i tako uđe u virtuelni svet raznih televizija gde će samo naći utehu i kompenzaciju za svoj već unapred prihvaćen život gubitnika. -
Tv narkomanija

Ovo je kao neka kritika iz vremena od pre trideset godina. Ja sam juče na RTS-u gledao emisiju o jedinom monahu i igumanu manastira Kovilje koji je poznat i po tome da ima ljubimicu vučicu po imenu Alfa. O istom čoveku emisiju je napravila i TV Avala pre desetak dana. Taj čovek u nekih petnaestak minuta kaže više mudrosti nego što se može pročitati u većini knjiga koje po službenoj dužnosti čitam poslednjih par godina. A ja pritom imam vrlo malo simpatija za hrišćanstvo i religiju uopšte. Dakle, nije stvar u tome da na televiziji nema korisnih sadržaja, stvar je u tome da nema ko da ih gleda, dragi moj prijatelju.

Quote from: "Kinljezok"Koliko se hrane baca po hotelima, restoranima
a koliko ljudi u svetu je na ivici gladi !

Ovo je problem o kome često i sam razmišljam, uglavnom dok bacam nepojedenu hranu... I ne vidim da ga išta može rešiti sem totalnog uništenja kapitalizma kao sistema... Dakle, neću doživeti rešenje tog problema.

Quote from: "Kinljezok"KAKO je moguće da jedan tako primitivan i polupismen (uglavnom nepismen) narod, kao što su Albanci (i na Kosovu i u Albaniji), može da izdejstvuje, bez jake vojske, ekonomije i rata, nezavisnu državu i to samo veštim lobiranjem po najuticajnijim zemljama sveta?

A ovo je samo dobri, stari, udobni rasizam. Ako misliš da je albanski narod primetno nepismeniji od srpskog onda si prilično naivan.

Ma nije naivan. Samo malo lakoveran.  

Srednja klasa nestaje jer svakodnevno zaduzivaje u bankama nema ko da vrati, a  ko od toga ima korist !?!

- Zamislite da vam na vrata stana dodje neki Gospodin X. Traži od vas da mu prodate sav nameštaj i sve u stanu što imate.
Gluposti! Ne pada vam na pamet da bilo šta prodajete. Ko je njega uopšte zvao? Izbacujete ga napolje. Ali gospodin X vadi pištolj. Insistira. Daje i ponudu -
30 000 evra - za sve.
Šokirani ste. Pa to sve ne vredi ni 3000 evra. On je lud! Ali, on ima i pištolj i novac. I vi pristajete, šta drugo. On vas isplaćuje i nosi sav nameštaj. Vi stojite sa novcem u rukama shvatajući da ste samo pristajući na ucenu zaradili čak 27 000 evra. Pa, vi ste zapravo dobitnik!
Odmah odlazite u obližnju prodavnicu nameštaja. Za te pare kupićete i bolji i lepši nameštaj. Ali, taman kada ste zakoračili u radnju cene su vrtoglavo skočile. Onih 27 000 evra jedva mogu da vam pokruju kupovinu najnužnijeg - kreveta, stolica, frižidera, šporeta, televizora.
Tražite drugu prodavnicu. Neverovatno! U svim radnjama nameštaja promenjene cene. Preko noći. Kao da su svi saznali da imate 27 000 evra i da hoćete da pazarite nameštaj.
Ali, kako ćete živeti bez najnužnijeg? Ne ostaje vam drugo, nego da kupite po toj ceni.
Nema veze. Važno je da ste ostali živi i zdravi. Zaradićete za ostalo.
Ali, već sutradan vam se dogadja maler. Neko je preko noći vaš automobil na parkingu demolirao tako da ga više ne možete voziti. A bez auta ne možete da radite, jer ste taksista.
Šta ćete bez kola? Dok se čupate za kosu, pre nego što dodje policija, prilazi vam isti onaj Gospodin X. Ovog puta bez oružja. Veoma je fin, teši vas, razume. Može da vam pomogne. Daće vam odmah 10 000 evra, na ruke. Dug ćete mu otplaćivati mesečno, - pet godina. Kamata je mala. Samo za prijatelje. Neka bude 10% za godinu dana. Računate. To vam se isplati. Praktično ćete mu svakog meseca davati 40% zarade. Ali to je samo pet godina. Naravno, ako ne otplatite on će uzeti vaš auto. To je garancija. Gospodin X već ima spreman ugovor. Vešt čovek. Potpisujete. Na njegov pištolj ste već zaboravili od silne muke.
A, da! Gospodin X vas savetuje da ne naplaćujete osiguranje od auta. Prepustite to njemu. Dok se izvrši istraga, utvrdi kako je i čijom krivicom nastala šteta, dobićete možda tek za godinu dana jedva 500 evra. Vaš auto inače nije vredeo više od 2000. Naravno, vama za utehu gospodin X daće vam i 300 evra pride, onako na ruke. Da vam se nadje. To je mala donacija. Što da ne? Odustajete od osiguranja.
Nije prošlo ni mesec dana, kada vas zatiče nova neočekivana nesreća. Vaše dete je obolelo od neke retke bolesti. Čudna bolest, teška. Lek postoji, kažu lekari, ali samo u inostranstvu. Tretman bi vas na privatnoj klinici preko Atlantika koštao bar 50 000 dolara. Šokirani ste, ali dete je u pitanju. Dok hodate izbezumljeni, očajni, grozničavo razmišljate o Gospodinu X. Kako bi ste sada voleli da ga sretnete. Bez obzira na sve, on bi vam možda mogao pomoći, koliko košta da košta. Radićete, otplaćivati... Čitav život ako treba, samo da spasite dete...
I zaista srećete ga. "Slučajno" je naišao. Pričate mu svoj problem. On razume. Naravno da će vam pomoći. Ljudi smo, tu smo da se pomažemo. Koliko vam novca treba? Samo 50 000 dolara? Možda da uzmete 100 000 , 200 000 ili čak milion dolara? Može i 5 miliona, deset , milijarda. Može sve. Hoćete na račun u banci, keš na ruke? Samo kažite i potpišite ugovor.
Ali ko je Gospodin X? Odakle mu tolike pare?

Naravno, da se u poslovnom svetu ne ide na pregovore sa oružjem. Ali pretnja i prinuda, u širom smislu, sastavni su deo svake trgovinske razmene i svakog ugovora. Ono što je inteligentni bankar, Gospodin X, shvatio to je da se i pretnaja i prinuda mogu unapred i lažno inscenirati i dovesti vas u okolnosti da vam je pomoć i poslovna saradnja bankara, neophodna. Da li ste otkrili ko je vlasnik svih prodavnica nameštaja koje su preko noći podigle cene baš kada ste vi hteli da pazarite? Ko je demolirao vaš automobil (vaše osnovno sredstvo za rad)? Odakle se stvorila tajanstvena bolest vašeg deteta (možda neki novi mutirani virus - ptičiji grip npr.)?
Najzad, ko je iz svega što vam se dogodilo izvukao dobit? Naravno, Gospodin X, vaš kreditor. - I.Z.

Kod nas srednju klasu čine 800.000 sretnika koji zarađuju isto onoliko novca koliko iznosi socijalna pomoć u razvijenim zemljama, dok je svega 50.000 ljudi toliko bogato da ne primećuju 300.000 dece koja nemaju hrane ili su neuhranjena.

Kod mladjih ljudi, dece stvari se postavljaju tamo gde samo jači opstaje,gde se vodi borba svih protiv svih,a jedinio što je važno,važan je rekord,uspeh,profit ,progres...tu je čovek samo robotizovana životinja bez mozga i duše...

Rasparcavaju nam zemlju, izumiremo

zašto je to sve tako? To je zbog toga što nemamo nikakve državotvorne vizije, niti bilo kakve nacionalne strategije. Ko treba da stvori viziju i strategiju? Elita. Imamo li elitu? Nemamo. Ko je kriv? Politička oligarhija koja je, iz svoje pohlepe i sujete, obesmislila politiku. Danas je politika postala profitabilan biznis za hulje i ološ. Umesto da dobijemo najbolje ljude na vlasti, okupirali su nas najgori diletanti. Najbolji dokaz su lažni reformatori koji su direktno sa ulice, iz asistentskih klupa, instituta, sa tetkinih kauča ili ujakovih donacija, preko noći, postali kapitalisti. Reforme su propale na samom početku. Mi, gradjani to tek danas osećamo. Bogati su postali još bogatiji, dok su siromašniji postali sve siromašniji. Sve veći i teži socijalni kriminal dokaz je teške bolesti našeg društva. Očaj je potisnuo nadu. Strah je pobedio veru. Građani su sluđeni i izbezumljeni. Građani očekuju da se nešto desi, ali se ništa ne dešava.

Bombardovani smo,jer su Ameri učinili suštinsku stratešku grešku kada posle II svetskog rata nisu napravili svoju bazu ovde i tako stacionirali svoje vojnike.
Sada jesu,u "Bondsvilu" na Kosovu i Metohiji,i druga bitna odluka je da zbog njihovog pozicioniranja i stacioniranja na Balkanu,Srbija mora biti trajno isključena iz Evropskog razvoja!

Tako su odlučili...!

Dalje,taj naš famozni fetiš, zvan Evropska Unija, samo je iluzija za mase dok naša pro-euro-fetiš opcija treba da odradi posao za Amere, koji ih plaćaju, da bi se Srbija što više rasprčala i tako oslabila,da više velikim silama ne bude remetilački faktor.

Za svih ovih 8 godina to se lepo vidi...

Takodje,kroz sport se degradiraju zene.
Zena da bi se dokazala kao vrednosno biće u sportu,ona mora da prihvati model muškog sporta,da se ponaša kao muškarac,da glumi muškarca,tako da je ona degradirana na dva načina-kao žena i u fizičkom smislu,jer mora da upotrebljava doping.

Ali živimo u takvom svetu,gde se ceni materijalno,a ne duhovno.I to je tragedija cele priče...

Mrzelo me da čitam sve, ima tu dosta materijala za Petla Sofronija. Samo bih da napomenem da je glavni razlog zašto je ekonomski balon pukao to što je najpre bio naduvan. U opticaju je bilo više novca nego vrednosti. Oni koji su to uočavali su iskorišćavali situaciju, upravo kao u piramidalnim šemama. Cilj je biti na vrhu piramide i pokupiti kajmak. Ono u čemu se ne slažemo je to što za razliku od tebe ja smatram da niko nije namerno konstruisao piramidu. Nema nekog tajnog društva koje je reklo "e ajde da zeznemo čitav svet". Druga stavka oko koje se ne slažemo je da postoje oni koji su profitirali na ekonomskom kolapsu. Ovde su svi gubitnici, a oni koji su se dobro snašli samo su manje izgubili.

@Kinljezok

Da nije taj misteriozni Gospodin X ona pticurina sto Paji Patku uvali  osiguranje za slucaj nezgode da potpise, a posle ga ugura u neispravan aeroplan

Nešto o odredbama SSPa  o kojima se u domaćim medijima ne priča,tekst je pisan u aprilu prošle godine.


Nepodnošljiva lakoća pridruživanja


Koja strategija je rukovodila naše pregovarače da u SSP-u prihvate odredbu po kojoj se preduzećima iz EU daju ista prava kao i srpskim privrednim društvima u pogledu dobara od opšteg interesa?
Odluka EU da pošalje misiju na Kosovo i priznanje nezavisnosti Kosova određenog broja njenih država članica otvaraju novo poglavlje u odnosima Srbije sa Unijom. Treba biti realan, suočiti se sa situacijom u kojoj se Srbija našla, ne ponašati se kao da se ništa nije dogodilo u našim odnosima, i u novim okolnostima sagledati položaj Srbije u procesu pridruživanja. Ključno pitanje je na kojim osnovama će se graditi dalji odnosi Srbije i EU.
Umesto osmišljavanja strategije Srbije u novim okolnostima, pridruživanje je, po ko zna koji put, predmet pojednostavljenih poruka. Razmotrimo samo neke od njih.
U žaru političke kampanje, sa središnjim pitanjem da li potpisati ili ne Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ovom sporazumu se pripisuju svojstva koja on uopšte nema. Tako čujemo da će nam potpisivanje ovog sporazuma omogućiti pristup ,,značajnim razvojnim fondovima", što je više nego diskutabilna tvrdnja. EU će u periodu od 2007. do 2013. pružati bespovratnu finansijsku pomoć svim zemljama zapadnog Balkana, u vidu programa pod nazivom Pretpristupni instrument (IPA), čiji korisnici su Hrvatska, Makedonija i Turska, Srbija, Crna Gora, Kosovo, BiH i Albanija. Raspolaganje ovim sredstvima ni u kom smislu nije uslovljeno potpisivanjem SSP-a. Razlika između zemalja je u obimu predviđenih sredstava, ali ni to nije direktno u vezi sa statusom zemlje u procesu integracije, već je rezultat odluke EU. Tako je, na primer, za 2008. godinu po glavi stanovnika predviđeno oko 33 evra za Hrvatsku, 35 za Makedoniju, ali samo 7 za Tursku, iako je i ona kandidat, dok će Srbija dobiti 25 evra, BiH 19, a Crna Gora čak 53.
Takođe, kaže se da potpisivanje Sporazuma znači bolji život, veću zaposlenost, dodatni priliv stranih investicija i privredni razvoj Srbije uopšte. Možeda bude, ali ne mora da znači - to pre svega zavisi od politike Vlade Srbije. Od 2000. godine preko 95 odsto proizvoda poreklom iz Srbije može da se uvozi na tržište EU bez plaćanja carine, a u roku od šest godina od stupanja SSP-a na snagu, mi bismo morali da ukinemo carine na uvoz proizvoda iz EU. Ukoliko bi SSP bio potpisan ove godine, tržište Srbije bi 2014. bilo potpuno otvoreno za gotovo sve proizvode iz 27 zemalja EU.
U tom kontekstu tema br. 1 trebalo bi da bude šta je do sada učinjeno i šta će se učiniti da se podigne konkurentnost naše privrede pre ukidanja carina na uvoz proizvoda iz EU. Uprkos političkim proklamacijama o evropskim integracijama mi nismo obezbedili slobodnu konkurenciju na tržištu Srbije, dozvolili smo dominaciju proizvođačkih kartela i trgovinske monopole, omogućili da jedan broj preduzeća dobija subvencije bez kontrole, slabili smo institucije zadužene za borbu protiv korupcije, sprovodili privatizaciju koja je u nemalom broju slučajeva izazivala ozbiljne sumnje, i da ne nabrajamo dalje. Da smo drugačije radili, u mnogo većoj meri bismo se približili evropskim standardima nego što bi to učinilo puko potpisivanje SSP-a.
I najzad, od parola u predizbornoj kampanji, ne čuju se izuzetno važna pitanja, kakvo je na primer: koja strategija je rukovodila naše pregovarače da u SSP-u prihvate odredbu po kojoj se preduzećima iz EU daje pravo sticanja vlasništva nad nepokretnostima, i ista prava kao i srpskim privrednim društvima u pogledu javnih dobara/dobara od opšteg interesa. U čijem interesu je to učinjeno? Naime, mnoge zemlje su i u procesu pridruživanja iz domena primene gore navedene tipske odredbe izričito isključile prirodna bogatstva, poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište. Od novih članica EU, Estonija, Letonija, Litvanija, Slovačka i Mađarska su zadržale ograničenja u pogledu kupovine poljoprivrednog zemljišta i šuma tokom sedam godina od učlanjenja, sa mogućnošću produženja za još tri godine, Češka slično, Poljska zadržava restrikcije čitavih 12 godina, a Slovenija može primenjivati poseban mehanizam tokom sedam godina - podsetimo: od učlanjenja. Što se našeg regiona tiče, Albanija i Hrvatska su u svojim SSP izričito isključile jednaka prava nad navedenim dobrima. Od brojnih razloga za ovakvo postupanje, navedimo samo jedan: cene poljoprivrednog zemljišta u zemljama Centralne i Istočne Evrope, kao i na zapadnom Balkanu su neuporedivo niže nego u EU, i opravdana je bojazan da bi se zemlja kupovala samo u špekulativne svrhe.
Na kraju recimo: nije potreban SSP za sprovođenje odgovorne i strateški osmišljene reforme. Nije potreban za poštovanje zakona, za borbu protiv korupcije, monopola, tržišnu ekonomiju, borbu za zaštitu životne sredine i strategiju ekonomskog razvoja Srbije. SSP je jedno od mogućih sredstava za strateško uključivanje Srbije u jedinstveno tržište EU. Stoga, ne treba verovati frazama da je SSP neophodan kako bi se sprovodile reforme u Srbiji. Neodgovornost i zloupotrebu javnih poslova zbog ličnih i partijskih promocija ne treba sakrivati iza evropskih integracija.

Nepodnošljiva lakoća pridruživanja,objavljeno 24.4.2008.
Maja  Kovačević

Vidim, napredovali ste za ova dva dana što sam ja otputovao. Sad se primećuje da primećujete da nešto nije u redu. Još da ukapirate šta je srednja klasa, pa bismo mogli dalje. Ja ovde kontrolišem gornju srednju, a voleo bih malo da mi opišete srednju srednju, naročito onaj igrač igrica. Da znamo na koga se misli kad se pomene srednja klasa u Srbiji. Ko misli da pripada srednjoj klasi u Srbiji? Nek' se javi, da ga razuverimo.

Quote from: "Kinljezok"(Dugačka alegorija koja treba da obrazloži ucenjivačku prirodu kapitalizma)

Problem kod ovakvih obrazloženja je skoro uvek u tome što opisuju sistem kao zao i pohlepan, ali sugerišu da je pojedinac žrtva koja nema kud nego da igra po pravilima koja diktira jači (ovde simbolizovano pištoljem). Naravno, u stvarnom svetu problem je daleko složeniji baš zato što 'žrtva', to jest pojedinac, nije nedužna i voljno učestvuje u ovom procesu razmene (virtuelnih) vrednosti zahvaljujući sopstvenoj pohlepi.

Da se razumemo, anarhizam nas je naučio kako svaki sistem brzo zameni prioritete i od stadijuma služenja pojedincu pređe u stadijum korišćenja pojedinca da ovaj služi njemu, ali ne treba ni pojedinca predstavljati kao anđela, jer on to nije.

Trenutna globalna finansijska kriza je posledica ne ucene koju je kapital udelio pojedincu već poslovnog aranžmana koga je kapital predložio pojedincu. Kako je gore lepo povučena paralela sa piramidalnim štednim sistemima, ja samo da ponovim: kreditno/ investicione krize nastaju kada se shvati da u sistemu cirkuliše više novca nego vrednosti. A do toga je došlo jer su pojedinci rado ulazili u kreditne aranžmane za koje su bili svesni da su iracionalni.

Zašto? Zbog luksuza. Ne da bi preživeli (kako je sugerisano pištoljem) nego zbog luksuza. Slažem se, niko od nas ne želi da živi neudobno i mnoge stvari koje su luksuz mi doživljavamo kao nasušnu potrebu, ali ko nam je kriv? Kapital, zato što besomučno reklamira luksuz kao potrebu? Ili mi zato što ga slušamo?

Dakle, naš čovek (ovo 'naš' treba shvatiti u najširem smislu koji u krajnjoj instanci može da obuhvati čitavo stanovništvo Zemlje) svesno ulazi u socijalno destruktivan poslovni odnos sa kapitalom zato što time može sebi da priušti luksuzno dobro, a to je opet zato što je mahom podmirio egzistencijalne potrebe i želi nešto čime bi ispunio zjapeću, jelte, egzistencijalnu prazninu. Neću da generalizujem, ima ljudi koje je muka naterala pa su ušli u ovu vrstu zaduživanja, ali ne može se na njima graditi ta vrsta poslovanja, jer kod ljudi kojima je egzistencija ugrožena postoji opasnost da nikada ne možeš da naplatiš potraživanje - mogu da nestanu. Dakle, ova vrsta poslovnog aranžmana zahteva društvo u kome postoji višak i potrošača koji je spreman da višak pusti u cirkulaciju, čak i kada je jasno da se veliki deo viška nalazi u sferi dogovorne konvencije a ne stvarne vrednosti.

Drugim rečima, kapitalizam nije toliko opasan zato što proizvodi siromaštvo, nego naprotiv, zato što proizvodi luksuz.

Drugim drugim rečima: ja imam redovne prihode ali nemam kreditnu karticu i svakog meseca trošim samo onoliko koliko sam zaradio. Moja žena ima dvostruko manja redovna primanja od mene ali ima neke četiri kreditne kartice i svakog meseca troši dvostruko više nego što zaradi, a kada zagusti popunjava rupu mojim živim novcem. Zato što ima odakle. Da mene nema, šta bi radila? Pa, ne bi poslovala u sferi luksuza, dakle ne bi kupovala odeću, obuću, išla na putovanja itd. Ali bila bi živa i zdrava. Jedino je pitanje da li bi bila srećna jer smo mi danas, posredstvom medijuma komunikacije koji rade u korist kapitala uveravani da se sreća meri određenim količinama materijalnih dobara. Priznajem da je teško oteti se takvom načinu razmišljanja, ali nemojmo se pretvarati da nam neko drži pištolj na čelu.

Quote from: "Kinljezok"Kod nas srednju klasu čine 800.000 sretnika koji zarađuju isto onoliko novca koliko iznosi socijalna pomoć u razvijenim zemljama, dok je svega 50.000 ljudi toliko bogato da ne primećuju 300.000 dece koja nemaju hrane ili su neuhranjena.

Avaj, ovako nije samo kod nas. Većina društava u svetu ima sličnu proporciju. Kina, Rusija, Indija, Kanada...

Ovo dalje ne bih mnogo komentarisao jer uprkos pomalo patetičnom stilu, nije da se ne slažem sa većinom iznesenog.

Ali ovo

Quote from: "Kinljezok"Takodje,kroz sport se degradiraju zene.
Zena da bi se dokazala kao vrednosno biće u sportu,ona mora da prihvati model muškog sporta,da se ponaša kao muškarac,da glumi muškarca,tako da je ona degradirana na dva načina-kao žena i u fizičkom smislu,jer mora da upotrebljava doping.

je vredno promišljanja. Pre svega jer nije neuverljivo. No, valjalo bi da se postavi pitanje (pogotovo da neko pametniji od mene to učini) zašto je to tako?

Zašto žene pristaju na degradirajući socijalni ritual koji ih tera da budu muškarci? Konvencionalna logika veli da su žene ušle u organizovani takmičarski sport jer je to u jednom momentu bio emancipatorski potez. Ne da bi se u direktnom nadmetanju sa muškarcima dokazale kao jače ili jednake (jer većina sportova i danas sprovodi rodnu disagregaciju iz prilično jasnih razloga, čini mi se) već prosto da bi učestvovanjem u nekada nedostupnom socijalnom ritualu pokazale svoju društvenu ulogu.

Međutim, pitanje je, ako je većina sportova 'muška' po prirodi stvari, to jest vrednuje se snaga, agresivnost itd. (ako su to muške odlike, pretpostavljam da je to radna teza), zašto žene ne osmisle 'ženske' sportove u kojima bi se vrednovale 'ženske' karakteristike? Ne umem da kažem šta bi to bilo jer mi se čini da bi po svakoj logici, u okviru ovih definicija muškosti i ženskosti, kompetitivnost sporta bila 'muška' dok bi insistiranje na odsustvu nadmetanja i participaciji kao svrsi bio 'ženski' odgovor. Ali šta bi onda tu bio sport u užetakmičarskom smislu, a što bi ga odvajalo od proste rekreacije? Sport (takmičarski) je ritualizovan socijalni proces nadmetanja u kome se vrednovanje jedinke (ili tima, zajednice, države itd.) podvrgava strogo definisanim pravilima kojih se svi učesnici pridržavaju pa je stoga nužno vezan za rangiranje. Sport bez rangiranja ili bez pravila naprosto nije sport i nema istu vrednost rituala. Što ne znači da nema nikakvu vrednost rituala ali to nije isti ritual, jelte. Šta bi te neke hipotetičke revolucionarne žene onda predložile? Ukidanje takmičarskog sporta, ili osnivanje takmičarskog sporta koji bi vrednovao stvari različite nego u drugim sportovima... Da li su ritmička gimnastika ili sinhrono plivanje kao sportovi koji cene pre svega gracioznost i disciplinu manje muški od fudbala? Da li je streljaštvo manje muški sport jer podrazumeva nadmetanje isključivo indirektno i ne zahteva tako očigledne fizičke predispozicije kao drugi? Mnogo ovde ima pitanja koja ištu da ih neko pametniji od mene razreši.

Quote from: "Kinljezok"Ali živimo u takvom svetu,gde se ceni materijalno,a ne duhovno.I to je tragedija cele priče...

Pa, možda, ali zamislimo obrnuti slučaj, onaj u kome bi se cenilo duhovno ali ne i materijalno, na primer svet islamskog (ili, što da ne, hrišćanskog) fundamentalizma u kome bi se ružne misli (makar neizgovorene) kažnjavale onako kako se u materijalističkom svetu kažnjava krađa imovine, u kome bi sloboda govora bila nezamisliva (kao što je u našem svetu nezamisliva sloboda imovine, tj. imovina koju niko 'ne ima', koja ne pripada nikome), ne bi bre ni u tom svetu bilo lako. Sve treba da ima neku ravnotežu da bi se udobnije živelo...

Quote from: "Scallop from Oklahoma"Još da ukapirate šta je srednja klasa, pa bismo mogli dalje. Ja ovde kontrolišem gornju srednju, a voleo bih malo da mi opišete srednju srednju, naročito onaj igrač igrica. Da znamo na koga se misli kad se pomene srednja klasa u Srbiji. Ko misli da pripada srednjoj klasi u Srbiji? Nek' se javi, da ga razuverimo.

Ajde, ajde, nemoj od svega da pravimo metafizičku misteriju. Srednja klasa je, shodno mojim gornjim mudrovanjima klasa koja se zadužuje da bi kupila luskuz. Prosto. Možda ne 100% precizno ali intuitivno lako shvatljivo.

Quote from: "Meho Krljic"Pa, možda, ali zamislimo obrnuti slučaj, onaj u kome bi se cenilo duhovno ali ne i materijalno, na primer svet islamskog (ili, što da ne, hrišćanskog) fundamentalizma u kome bi se ružne misli (makar neizgovorene) kažnjavale onako kako se u materijalističkom svetu kažnjava krađa imovine, u kome bi sloboda govora bila nezamisliva (kao što je u našem svetu nezamisliva sloboda imovine, tj. imovina koju niko 'ne ima', koja ne pripada nikome), ne bi bre ni u tom svetu bilo lako. Sve treba da ima neku ravnotežu da bi se udobnije živelo...

U svetu u kome bi preovladavalo duhovno nad materijalnim, sistem ne bi bio fundamentalizam. Fundamentalizam je diktatura. Ako preovladjuje duhovno, onda se nema potrebe za diktaturom, jer svaka osoba tezi ka nekom od boljih i visih ciljeva. U takvom hipoteticnom sistemu, sloboda misli i govora bila bi veca nego u bilo kom drugom sistemu.

Nemoj za primer da uzimas dzamahirije i Vatikan, to nisu sistemi zasnovani na duhovnom, nego na ideoloskom i ekonomskom, znaci, u suprotnosti sa duhovnim.

Emancipacija zena ide kroz simbolicno izjednacavanje sa muskarcima. Napoleonovi zakoni su zenu videli kao nesposobnu maloletnicu o kojoj se prvo starao otac, a posle muz. Do kraja 60-ih/pocetka 70-ih, udata zena u Francuskoj nije mogla da ima sopstveni racun u banci, ako joj muz ne napise pismenu dozvolu. Zavrsena su ta vremena. Naravno, ne za sve. Ima jos onih koji smatraju da zena ne bi smela da igra kosarku, da vozi biciklu, da trci maraton, nosi pistolj, vodi preduzece, nego da se sa svojim drugama takmici u strikanju, kuvanju vecere, odgajanju dece, sminkanju, pusenju kare i mozda pisanju poezije (pod uslovom da je romanticna i roze). Zene imaju potpuno pravo da izaberu sebi ulogu u drstvu, a ne da cekaju da im muskarci dodele uloge.

Quote from: "Cornelius"U svetu u kome bi preovladavalo duhovno nad materijalnim, sistem ne bi bio fundamentalizam. Fundamentalizam je diktatura. Ako preovladjuje duhovno, onda se nema potrebe za diktaturom, jer svaka osoba tezi ka nekom od boljih i visih ciljeva. U takvom hipoteticnom sistemu, sloboda misli i govora bila bi veca nego u bilo kom drugom sistemu.

Nemoj za primer da uzimas dzamahirije i Vatikan, to nisu sistemi zasnovani na duhovnom, nego na ideoloskom i ekonomskom, znaci, u suprotnosti sa duhovnim.

Tvrdiš ti, ali duhovno podleže ekonomiji: svaka simbolika ima određenu ekonomiju. Možda bi mogla da se napravi ekonomija potpune slobode govora ali dosadašnja istorija čovečanstva nam ne pokazuje primer takve zajednice sem na najmikro planu. Dobro, ne treba gubiti nadu, kažem ja uvek, ali... na dugom je to štapu. Duhovnost, kao i materijalizam ima svoje lepe i svoje ružne strane.

Veliki sam Zen mislilac, jebote.

Quote from: "Cornelius"Zene imaju potpuno pravo da izaberu sebi ulogu u drstvu, a ne da cekaju da im muskarci dodele uloge. Ima jos onih koji smatraju da zena ne bi smela da igra kosarku, da vozi biciklu, da trci maraton, nosi pistolj, vodi preduzece, nego da se sa svojim drugama takmici u strikanju, kuvanju vecere, odgajanju dece, sminkanju, pusenju kare i mozda pisanju poezije (pod uslovom da je romanticna i roze).

Pa, to ja i pitam, kako se u svetlu te ideje da žena bira svoje mestoo u društvu onda bira odnos prema sportu? Kroz učestvovanje u postojećim sportovima (što Kinljezok naziva postajanjem muškarcem) ili kroz osmišljavanje novih sportova koji imaju sasvim drugačije kriterijume vrednovanja ili kroz odustajanje od ideje sportskog nadmetanja uopšte?

Quote from: "Meho Krljic"
...(ako su to muške odlike, pretpostavljam da je to radna teza), zašto žene ne osmisle 'ženske' sportove u kojima bi se vrednovale 'ženske' karakteristike?

Pa, da, maraton-kukichanje, heklanje na preponama (onim doslovno-butnim i atleticarskim), dojenje u vis i sl!

Quote from: "Meho Krljic"Pa, to ja i pitam, kako se u svetlu te ideje da žena bira svoje mestoo u društvu onda bira odnos prema sportu? Kroz učestvovanje u postojećim sportovima (što Kinljezok naziva postajanjem muškarcem) ili kroz osmišljavanje novih sportova koji imaju sasvim drugačije kriterijume vrednovanja ili kroz odustajanje od ideje sportskog nadmetanja uopšte?

Ja ne pitam, nego smatram da žena ima pravo da odluči kako će. Ako hoće da se nadmeće na tradiconalni način, ima pravo. Ako hoće da izmisli nešto, ima pravo. Ako neće ništa od toga, ima pravo. Svaka od tih odluka joj omogućava da se slobodno izrazi. Nije bitno šta je izabrala.

Što se tiče potpune slobode mišljenja i govora, složili smo se da pričamo o hipotezi i složili smo se da je to neizvodljivo za ogromnu većinu ljudi. Malo je onih koji imaju hrabrosti da to sebi priušte, ne bojeći se posledica. Sveti ljudi. Mislim da se slažeš sa mnom, Zen mislioče.

Quote from: "scallop"Vidim, napredovali ste za ova dva dana što sam ja otputovao. Sad se primećuje da primećujete da nešto nije u redu. Još da ukapirate šta je srednja klasa, pa bismo mogli dalje. Ja ovde kontrolišem gornju srednju, a voleo bih malo da mi opišete srednju srednju, naročito onaj igrač igrica. Da znamo na koga se misli kad se pomene srednja klasa u Srbiji. Ko misli da pripada srednjoj klasi u Srbiji? Nek' se javi, da ga razuverimo.

ok, scallope, očekujemo da nam otvoriš oči i objasniš šta je to srednja klasa
šta je srednja-srednja, šta je gornja-srednja, šta je donja-srednja?
koji su kriterijumi?
da li je srednja klasa u Srbiji isto što i srednja klasa u Italiji, Danskoj ili Bugarskoj?
ima li tu razlike?
da li je gornja-srednja klasa u srbiji npr. na nivou donje- srednje klase u Španiji......  ?
sa kime, se poredimo, i na koji način?
kako si procenio da si gornja-srednja klasa, po čemu odskačeš od srednje-srednje...?

Srbija bez hrane!

Glavni problem srpske poljoprivrede nije konkurencija iz EU, već manjak ozbiljnih proizvođača i mnogo seoske sirotinje. Umesto da se povećava produktivnost, u glavnim sektorima poljoprivrede proizvodnja opada. Za sada, više od sedam miliona građana neće gladovati, ali bi država vrlo lako mogla da postane uvoznik hrane. Sa Prelaznim trgovinskim sporazumom ili bez njega Srbija će, za sada, imati dovoljno hrane za sopstvene potrebe.
Otvaranje vrata evropskim proizvođačima doneće, ipak, najveću korist potrošačima. Sa druge strane, barem dok ne nauči da se nosi sa konkurencijom, najveći gubitnik će, kako ocenjuju sagovornici Ekonomista, biti prosečan srpski seljak.

S obzirom na to da se na usitnjenim gazdinstvima odvija više od 70 odsto domaće proizvodnje, u problemu neće biti samo sitni zemljoposednici. Dugoročno, postoji bojazan da će u velikoj meri biti poljuljana i jedna od retkih grana u kojoj Srbija beleži spoljnotrgovinski suficit. Umesto da se produktivnost povećava, u glavnim sektorima poljoprivrede, proizvodnja iz godine u godinu opada.

Srpski proizvođači će, žele li da opstanu, morati da ,,obrnu" taj trend. Ako i ne dostignu produktivnost poljoprivrednog proizvođača iz Nemačke, koji proizvodi hranu za 46 osoba, ili onog iz Francuske, koji obezbeđuje hranu za 35 stanovnika, morao bi dostići barem proizvođače iz Bugarske (hrana za 16 stanovnika) ili Italije (22). Trenutno srpski seljak proizvodi hrane u proseku za njih šestoro.

U protivnom, Srbija bi već za nekoliko godina, od izvoznika mogla da postane uvoznik hrane. Tokom protekle godine spoljnotrgovinski suficit je iznosio 460 miliona dolara, dok je u 2007. Srbija u ovoj grani proizvodnje zabeležen suficit od 700 miliona dolara. Pored toga, agrarni ekonomista Miladin Ševarlić objašnjava da je poslednjih godina sve izraženiji rast uvoza poljoprivrednih proizvoda, dok se izvoz smanjuje.

Konkurencija

U domaćoj javnosti postoji stav da će takvoj pojavi u najvećoj meri doprineti jednostrana primena sporazuma sa EU koja će domaće proizvođače ostaviti bez bilo kakve zaštite, pošto će, vremenom, carine na poljoprivredne proizvode biti ukinute.

Danom stupanja na snagu SSP za uvoz iz EU u Srbiju, postojeća carina za semensku i tvrdu pšenicu i semensku običnu pšenicu biće svedena na nulu. Carina za merkantilnu običnu pšenicu smanjivaće se po sledećoj dinamici: u prvoj godini 90 odsto, drugoj 85 odsto, trećoj 80 odsto, četvrtoj 75 odsto, petoj 70 odsto i u šestoj godini, i naredne godine 60 odsto.

Da bi se nosili sa inostranom konkurencijom, poljoprivrednici će morati da snize cene svojih proizvoda. Pri tome, oni se već sada žale da im se ni po trenutnim cenama ne isplati da proizvode žito, mleko, meso, povrće, voće ili mleko. Njihov zadatak će biti teži i ako se uzme u obzir da proizvođači iz EU imaju 2-3 puta veću produktivnost i neuporedivo veću pomoć iz budžeta svojih država i EU.

Primera radi, prosečan prinos pšenice po hektaru na domaćim njivama iznosi oko tri tone, dok je u Evropi dvostruko veći. Slična situacija je i sa kukuruzom gde na jednom hektaru srpski seljak godišnje proizvede oko pet tona, dok evropski proizvođači imaju prinos od osam tona kukuruza. Treba pomenuti i podatak da EU po stanovniku stimuliše agrar sa 137 evra, a Srbija sa 29 evra.

Što se EU tiče - ona glavni deo svojih obaveza iz Sporazuma odavno jednostrano ispunjava, jer je još pre skoro osam godina ukinula carine za oko 95 odsto srpskih industrijskih i poljoprivrednih proizvoda.

Seoska sirotinja

Poljoprivreda Srbije je tradicionalno usitnjena, ekstenzivna i svaštarska. U proteklih osam godina nije došlo do ukrupnjavanja i prelaska na intenzivnu proizvodnju. I dalje je glavni problem manjak proizvođača koji poseduju veće površine zemljišta ili veliki broj grla stoke. Najviše je ,,seoske sirotinje", sa po dva ili tri hektara zemlje u vlasništvu i sa tek nekoliko grla stoke. Tako se agrarni budžet, umesto za podizanje konkurentnosti ozbiljnih proizvođača, većim delom raspodeljuje nalik na socijalnu pomoć seljacima (svi dobijaju po sto ili 150 evra po zasejanom hektaru).

Poljoprivrednici nisu osposobljeni da postanu ,,robni proizvođači za tržište", a Ministarstvo poljoprivrede nije iskoristilo minulo vreme i stvorilo neophodne preduslove za takav zaokret u poljoprivrednoj proizvodnji - od zakona i uredbi do stvaranja informacionog sistema i obuke članova poljoprivrednih gazdinstava.

Ove godine, takve državne injekcije će, po svoj prilici, izostati. Za razliku od evropskih proizvođača koji dobijaju značajne subvencije, domaće poljoprivrednike ove godine očekuje još restriktivniji budžet. U Ministarstvu tvrde da se sav teret ne može svaliti na trenutna davanja iz državne kase, jer su potrebe u ovoj grani akumulirane decenijama. Da bi ih zadovoljila, kažu u Ministarstvu, Srbija mora imati budžete koji su po nekoliko puta veći i od zemalja u EU.

Šanse i gubici

Najveće potencijalne proizvodne, pa i izvozne šanse poljoprivrede Srbije su u sektoru voća i povrća i u stočarstvu. Međutim, umesto da je u proteklim godinama ovim sektorima posvećena maksimalna stručna i finansijska pomoć da u punoj meri iskoriste te potencijale, izveštaji ,,sa terena" izgledaju kao da je sve još na samom početku. Mehanizacija je, na primer, zastarela (prosečna starost opreme je između 15 i 20 godina), neujednačen je kvalitet proizvoda, velike su oscilacije u kvalitetu i prinosima, malo je sorti za plasteničku proizvodnju i proizvodnju za industriju.

Razlike

Evropski proizvođači nisu konkurentniji od domaćih samo zato što su agrarni budžeti zemalja u kojima žive višestruko veći, već zato što podstiču razvoj krupnih proizvođača. U Srbiji, međutim, kako objašnjava Milovanović, budžetska davanja će ubuduće biti usmerena isključivo ka individualnim poljoprivrednim proizvođačima kojima je ova delatnost jedino opredeljenje.

Što se tiče podizanja efikasnosti poljoprivrede i približavanja zahtevima evropskog tržišta, odnosno tamošnjih usvojenih standarda i propisa, u Srbiji je neophodno donošenje dvadesetak zakona. Od toga je do danas Skupština usvojila dva: Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima i Zakon o veterinarstvu.

Šest zakona čeka u Skupštini da dospeju na red za raspravu i usvajanje, a preostali su još u pripremi ili samo u planovima. Jasno je da se već u ovom osnovnom poslu debelo kasni, jer iz ovih zakona valja sačiniti stotine uredbi, pravilnika, odluka, informacija, operativnih planova da bi se tek potom stiglo do njihove primene u praksi, koja se, zapravo, jedino vrednuje u ocenjivanju ispunjenja zahteva.

Neplanska proizvodnja dovodi do sezonskih viškova, naročito crnog luka, krompira i kupusa. Mali broj gazdinstava raspolaže linijama za sortiranje i pakovanje, skladišni kapaciteti su neodgovarajući, proizvodi se čuvaju na primitivan način, pa su veliki gubici.

Evica Mihaljević, direktor Zajednice voćara i povrtara, kaže da je dokaz da voće i povrće imaju veliku perspektivu na ovom podneblju njihov prepoznatljiv ukus što otvara šansu ne samo da pomenuti proizvodi imaju veću prođu na domaćem tržištu, već i u čitavom CEFTA regionu. Najveći dokaz za to su jabuke koje se iz godine u godinu sve manje uvoze, jer domaće imaju ukus koji je prepoznatljiv.

,,Kvalitet postoji, potrebno je samo izboriti se za to da po kilogramu proizvodi budu što jeftiniji. To je moguće postići, jer je povrće sezonskog karaktera, pa se ljudi mnogo brže adaptiraju na te biljke, za razliku od voća koje je dugogodišnja biljka", objašnjava Mihaljević.

Da bi bili konkurentniji, domaći voćari i povrtari se moraju ukrupniti praveći udruženja koja će obezbediti siguran plasman robe na tržištu. Proizvođači će morati da usvoje Global Gap standard kojim se dokazuju podaci o poreklu robe, od semena do kutije, odnosno do ponude na pijacama ili marketima. Bez obzira što su bez adekvatne primene agrotehničkih mera prinosi i na ovom polju niski, Mihaljević kategorično tvrdi da će u novonastalim okolnostima proizvođači voća i povrća morati da se snađu.

,,Deo njih je tokom poslednje dve, tri godine krenuo ka jednoj ozbiljnoj proizvodnji, uz primenu evropskih standarda", kaže ona.

Za sada, nažalost, stvari stoje tako da je najveći deo površina pod ovim kulturama zasejan semenom koje je zaraženo virusima. Što se prinosa tiče, kao ilustrativan može se navesti primer paradajza, čiji prosečan prinos po hektaru u Srbiji iznosi 8,4 tona. To je za oko 75 odsto manje od evropskog proseka od 34 tone.

Klanje po kućama

Slična situacija je i u stočarstvu. Zbog neinformisanosti i neorganizovanosti odgajivača svinja u tom sektoru su prevelike godišnje oscilacije u proizvodnji i cenama mesa, čemu dodatno doprinosi i neravnomerni rod, pa i cene kukuruza. Nestabilnosti doprinose i, kako se žale proizvođači, neadekvatne intervencije Republičke direkcije za robne rezerve. Lošim izborom sorti i pogrešnom ishranom proizvode se velike količine nekvalitetne, premasne svinjetine, a kolju se prasići i priplodne krmače.

Klanice su zastarele, ne poštuju pravilnike o kvalitetu i kategorizaciji svinjskog mesa, najčešće se krše sanitarni i higijensko-tehnički propisi, nemaju adekvatan tretman životinjskog otpada. Od početka 2009. po Zakonu o veterinarstvu preduzetnici, odnosno pravna lica koja se bave stočarstvom, biće obavezni da uvedu principe sistema HACCP. U Srbiji se, inače, oko dve trećine svinja kolje po kućama. Zbog svinjske kuge i vakcinacije zabranjen je izvoz svinjskog mesa u zemlje EU, a zbog neusklađenosti regulative i njene primene iz oblasti veterinarsko sanitarnog nadzora nije moguć ni izvoz u Hrvatsku, iako i tamo nedostaje kvalitetne svinjetine.

U govedarstvu je takođe niska produktivnost proizvodnje. Troškovi proizvodnje su previsoki, naročito za farmere sa 10 do 20 grla koji su se razvijali u periodu od 2000. i koji su osnova za dalji razvoj govedarstva. Najviše je sitnih proizvođača koji poseduju između jednog i pet grla. U celini, proizvodnja goveda u Srbiji opada iako se, na primer, od odobrene godišnje kvote za izvoz u EU od oko 9.000 tona na ovo tržište plasira tek oko 2.000 tona mesa. Uz to, postoje velike mogućnosti izvoza i u BiH i Crnu Goru.

Poljoprivredno stanovništvo Srbije

Statistika o poljoprivrednom stanovništvu Srbije je pomalo konfuzna. Po redovnim popisima stanovništva udeo poljoprivrednika u ukupnom stanovništvu je konstantno opadao - od oko 72 odsto 1948. do 17 odsto 1991. i 11 odsto 2002. Danas se pominje da u Srbiji ima oko 1,5 miliona stanovnika koji žive od te privredne grane, što znači da se svaki peti stanovnik izdržava od poljoprivrede.

Postotak poljoprivrednog stanovništva je u Srbiji četiri do pet puta veći nego u zemljama EU. Najzad, u Srbiji je registrovano više od 400.000 poljoprivrednih gazdinstava. Među njima ima više od 120.000 penzionerskih seljačkih domaćinstava, koja se sigurno ne mogu ozbiljno baviti poljoprivrednom proizvodnjom.

Posebna boljka za stočarstvo su klanice. Od oko 1.200 klanica u Srbiji dozvolu za izvoz nema nijedna klanica živine i nijedan objekat za preradu mesa i mesnih proizvoda.

Slično je i u ostalim sektorima poljoprivrede. U mlekarstvu postoji dominacija jednog prerađivača, a seljaci se žale na preveliku razliku između otkupne i maloprodajne cene mleka. Srbiji nedostaju i registrovani objekti u domaćinstvima za preradu mleka, a nedostaje i uprava za mlekarstvo koja bi vodila računa o zdravstvenom stanju muznih krava i prisustvo tehnologa u procesima proizvodnje.

Došlo je, znači, vreme da se srpski seljak ozbiljno priprema za ulazak u EU, koja je već sasvim blizu, na granicama Bugarske, Rumunije i Mađarske. Period od šest godina, koliko je predviđeno za postepeno smanjivanje carina, nije dugačak, a videlo se da će za neke grupe proizvodnje biti i znatno kraći. Konkurencija iz EU neće, doduše, snažnije pritisnuti poljoprivredu Srbije već u prvoj godini primene Sporazuma, ali će taj pritisak biti sve jači.

Autori: Katarina Marković, Vladimir Karakašević

Glede srednje klase,odnosno zašto njeno propadanje usled ekonomskikh kriza i tranzicija odgovara ciljevima NWOa i o tome kako se na taj način ostvaruje osim ekonomske i politička korist,ovde:

Quote
.... Zato sto veliki broj bogatih ljudi (ovde se pod ,,bogatstvom" podrazumeva da ljudi imaju visak novca, dakle da nisu optereceni pribavljanjem novca za osnovne potrebe – hranu, komunalije, struju, grejanje, ...) predstavlja silu koju je nemoguce kontrolisati.
Srednja klasa predstavlja ljude koji imaju obezbedjen zivot i mogu da se posvete i razmisljanjima o nekim drugim stvarima – o naciji, patriotizmu, nacionalnim interesima.
A sto je najgore, imaju cime i da finansiraju aktivnosti na tom planu.
Zato se srednja klasa mora eliminisati.
Na Zapadu se to postize povremenim ekonomskim krizama, kao sto je bila kriza (namerno) izazvana 1929. godine, kada je sve ono sto su generacije stvarale decenijama, za kratko vreme preslo u ruke malog broja onih koji su imali cvrstu zaledjinu – Zlato (dakle, u ruke krupnih bankara, onih koji kontrolisu federalne rezerve SAD).
Tada je stvorena ogromna razlika izmedju ekstra bogatih i srednje klase.
Na Istoku je to postignuto – komunizmom, koji je jednostavno zaplenio sve od imovine srednje klase i proglasio je drzavnom imovinom.
Druga ciljna grupa su usitnjena seoska domacinstva.
Covek, pored disanja i unosenja vode, jedino sto mora da radi je da – jede.
A seljak koji ima nesto svoje zemlje, ako nista drugo, ima bar obezbedjenu hranu.
A samim tim ne mora da moli drzavu za komad hleba.
A samim tim nije podlozan lakom manipulisanju.
Drzavi, naprotiv, trebaju lumpen-proleteri, oni koji nemaju nista, i koji ce u svemu zavisiti od onoga ko je na vlasti ( i od mrvica koje ce im udeliti).
Zato – unistiti sitna poljoprivredna gazdinstva.
(Ovo je narocito izrazeno danas u Srbiji, kada se sve cini da se sitna domacinstva potpuno ekonomski uniste – neadekvatnim cenama – tako da vecinu zemlje u Srbiji pokupuje nekolicina tajkuna)
Na Zapadu je to odradjeno jos davno – tamo samo mali procenat stanovnistva poseduje zemlju.
Ostali rade kao radnici na njihovim imanjima.
Dakle, potpuno isto kao na Istoku u komunizmu – zadruge i kolhozi.........

U vezi sa onim što Scalopp gore reče,pitanje je kojoj klasi pripadaju ljudi koji danas u Srbiji mogu svakog meseca da odvoje 1000 dinara za internet,tj da li to u današnjim uslovima kada većina jedva sastavlja kraj s krajem ili gladuje,predstavlja luksuz?

Quote from: "EKSTREMISTA"Glede srednje klase,odnosno zašto njeno propadanje usled ekonomskikh kriza i tranzicija odgovara ciljevima NWOa i o tome kako se na taj način ostvaruje osim ekonomske i politička korist,ovde:

Quote
.... Zato sto veliki broj bogatih ljudi (ovde se pod ,,bogatstvom" podrazumeva da ljudi imaju visak novca, dakle da nisu optereceni pribavljanjem novca za osnovne potrebe – hranu, komunalije, struju, grejanje, ...) predstavlja silu koju je nemoguce kontrolisati.
Srednja klasa predstavlja ljude koji imaju obezbedjen zivot i mogu da se posvete i razmisljanjima o nekim drugim stvarima – o naciji, patriotizmu, nacionalnim interesima.
A sto je najgore, imaju cime i da finansiraju aktivnosti na tom planu.
Zato se srednja klasa mora eliminisati.
Na Zapadu se to postize povremenim ekonomskim krizama, kao sto je bila kriza (namerno) izazvana 1929. godine, kada je sve ono sto su generacije stvarale decenijama, za kratko vreme preslo u ruke malog broja onih koji su imali cvrstu zaledjinu – Zlato (dakle, u ruke krupnih bankara, onih koji kontrolisu federalne rezerve SAD).
Tada je stvorena ogromna razlika izmedju ekstra bogatih i srednje klase.
Na Istoku je to postignuto – komunizmom, koji je jednostavno zaplenio sve od imovine srednje klase i proglasio je drzavnom imovinom.
Druga ciljna grupa su usitnjena seoska domacinstva.
Covek, pored disanja i unosenja vode, jedino sto mora da radi je da – jede.
A seljak koji ima nesto svoje zemlje, ako nista drugo, ima bar obezbedjenu hranu.
A samim tim ne mora da moli drzavu za komad hleba.
A samim tim nije podlozan lakom manipulisanju.
Drzavi, naprotiv, trebaju lumpen-proleteri, oni koji nemaju nista, i koji ce u svemu zavisiti od onoga ko je na vlasti ( i od mrvica koje ce im udeliti).
Zato – unistiti sitna poljoprivredna gazdinstva.
(Ovo je narocito izrazeno danas u Srbiji, kada se sve cini da se sitna domacinstva potpuno ekonomski uniste – neadekvatnim cenama – tako da vecinu zemlje u Srbiji pokupuje nekolicina tajkuna)
Na Zapadu je to odradjeno jos davno – tamo samo mali procenat stanovnistva poseduje zemlju.
Ostali rade kao radnici na njihovim imanjima.
Dakle, potpuno isto kao na Istoku u komunizmu – zadruge i kolhozi.........

U vezi sa onim što Scalopp gore reče,pitanje je kojoj klasi pripadaju ljudi koji danas u Srbiji mogu svakog meseca da odvoje 1000 dinara za internet,tj da li to u današnjim uslovima kada većina jedva sastavlja kraj s krajem ili gladuje,predstavlja luksuz?

Koja većina? Jel onih što čim prime neku nezarađenu crkavicu otrči kod lokalnog dilera ili menjača po јевре? Jel ta većina? Da većina ljudi ovde u Srbiji gladuje, jedva sastavlja kraj sa krajem ova i ovakva vlada bi bila srušena, imali bi smo socijalne nerede! Ne, svaki socijalni problem se ovde zataškavao sa pričom o naciji, državnosti... Ova kriza im je došla kao kec na destku. Sad barem imaju još jedno opravdanje.

Quote from: "akhnaton"Da većina ljudi ovde u Srbiji gladuje, jedva sastavlja kraj sa krajem ova i ovakva vlada bi bila srušena, imali bi smo socijalne nerede!

Nije pravilo
Bar kod Srba to nije pravilo
Bila je i ona 93. ali ovde nema "dešavanja" dok se ne "steknu uslovi".
Možeš da zajebavaš neke ljude sve vreme, ili sve ljude neko vreme, ali, uslovi se steknu kada počneš da zajebavaš sve ljude sve vreme. I to treba da potraje da bi se Srbi setili da treba nešto da urade. A kada se konačno sete, onda je vrag odneo šalu, tada dospemo u govna preko glave

Quote from: "Hobit"

Quote from: "akhnaton"Da većina ljudi ovde u Srbiji gladuje, jedva sastavlja kraj sa krajem ova i ovakva vlada bi bila srušena, imali bi smo socijalne nerede!

Nije pravilo
Bar kod Srba to nije pravilo
Bila je i ona 93. ali ovde nema "dešavanja" dok se ne "steknu uslovi".
Možeš da zajebavaš neke ljude sve vreme, ili sve ljude neko vreme, ali, uslovi se steknu kada počneš da zajebavaš sve ljude sve vreme. I to treba da potraje da bi se Srbi setili da treba nešto da urade. A kada se konačno sete, onda je vrag odneo šalu, tada dospemo u govna preko glave

Veoma smo blizu. Smrdi, da ubija dušu.

Quote from: "akhnaton"

Quote from: "Hobit"

Quote from: "akhnaton"Da većina ljudi ovde u Srbiji gladuje, jedva sastavlja kraj sa krajem ova i ovakva vlada bi bila srušena, imali bi smo socijalne nerede!

Nije pravilo
Bar kod Srba to nije pravilo
Bila je i ona 93. ali ovde nema "dešavanja" dok se ne "steknu uslovi".
Možeš da zajebavaš neke ljude sve vreme, ili sve ljude neko vreme, ali, uslovi se steknu kada počneš da zajebavaš sve ljude sve vreme. I to treba da potraje da bi se Srbi setili da treba nešto da urade. A kada se konačno sete, onda je vrag odneo šalu, tada dospemo u govna preko glave

Veoma smo blizu. Smrdi, da ubija dušu.

Nisam siguran akhnatone, voda u kojoj se kuva žaba Srbija, daleko je od ključanja. Još je mlaka
Većina u ovoj zemlji još uvek živi dobro. Ili, bar misle da žive dobro.
Uzmi primer scallopa, on je u jednom postu izjavio da pripada gornjoj srednjoj klasi. Pa, hajde ti sada ubedi nekog takvog da treba da se uključi u neka dešavanja i da se pobuni. Nema šanse. Takvi će, eventualno, da napišu pismo nekim novinama ili Tijaniću, i da iznesu svoje stavove i neslaganje sa postojećom situacijom. I toliko od njega, i njemu sličnih, a puno ih je.

Quote from: "Hobit"

Quote from: "akhnaton"

Quote from: "Hobit"

Quote from: "akhnaton"Da većina ljudi ovde u Srbiji gladuje, jedva sastavlja kraj sa krajem ova i ovakva vlada bi bila srušena, imali bi smo socijalne nerede!

Nije pravilo
Bar kod Srba to nije pravilo
Bila je i ona 93. ali ovde nema "dešavanja" dok se ne "steknu uslovi".
Možeš da zajebavaš neke ljude sve vreme, ili sve ljude neko vreme, ali, uslovi se steknu kada počneš da zajebavaš sve ljude sve vreme. I to treba da potraje da bi se Srbi setili da treba nešto da urade. A kada se konačno sete, onda je vrag odneo šalu, tada dospemo u govna preko glave

Veoma smo blizu. Smrdi, da ubija dušu.

Nisam siguran akhnatone, voda u kojoj se kuva žaba Srbija, daleko je od ključanja. Još je mlaka
Većina u ovoj zemlji još uvek živi dobro. Ili, bar misle da žive dobro.
Uzmi primer scallopa, on je u jednom postu izjavio da pripada gornjoj srednjoj klasi. Pa, hajde ti sada ubedi nekog takvog da treba da se uključi u neka dešavanja i da se pobuni. Nema šanse. Takvi će, eventualno, da napišu pismo nekim novinama ili Tijaniću, i da iznesu svoje stavove i neslaganje sa postojećom situacijom. I toliko od njega, i njemu sličnih, a puno ih je.

Oni koje si naveo čekaju da ih neko kao ovce povede, ali nema ko. Da objasnim onu svoju tvrdnju o smradu: Sa nekakvim oscilacijama nama je teško već skoro tri decenije, od smrti "najvećeg sina naših naroda", raznih inflacija, devalvacija, depozita za izlazak iz zemlje, stezanja kaiša... Osamdesete pamtim po nestašicama, švercu kafe, deterdženta... Jedino je bilo dobrih stripova i manje si se brinuo o sutrašnjem danu. Onda krajem iste decenije dolazi ono govno koje mnoge navlači na mamac nacije. Raspad države, ratovi u kojima jelte ne učestvujemo. Izolacija. Bombardovanje. Ko i šta je alternativa svemu ovome? Nema je. Zato i smrdi. Dokle? Kažeš da je voda mlaka, pa kad će da stigne do 100c? Plašim se da oni imaju još  hladne vode koje mogu da dodaju u ovu baru i tako odlože prokuvavanje.

"Plašim se da oni imaju još hladne vode koje mogu da dodaju u ovu baru i tako odlože prokuvavanje. "

Naravno da imaju, i vasdan je pomalo dolivaju. To je suština, to je način kako se vlada u Srbiji


"Ko i šta je alternativa svemu ovome? Nema je. "

Ima.
UVEK i za SVE postoji alternativa.
Treba je potražiti, videti, prepoznati...
Na prvom mestu - treba imati volje da počneš da je tražiš

Quote from: "Hobit""Plašim se da oni imaju još hladne vode koje mogu da dodaju u ovu baru i tako odlože prokuvavanje. "

Naravno da imaju, i vasdan je pomalo dolivaju. To je suština, to je način kako se vlada u Srbiji


"Ko i šta je alternativa svemu ovome? Nema je. "

Ima.
UVEK i za SVE postoji alternativa.
Treba je potražiti, videti, prepoznati...
Na prvom mestu - treba imati volje da počneš da je tražiš

Hvala ti na savetima.