ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: "angel011"
Nema ambicije, samo želje da se na tacni dobije.

Naravski, moglo je to još malo da se dajđestuje, ipak je tema SF, ali zadovoljni smo.

Čoveče, pošto ne čitam dugačke tekstove sa monitora, specijalno sam kupijo štampač (i papir) da bi odštampao (i pročitao) Cornelijevu kratku istoriju SF-a, kad ono prekide se na najzanimljivijem delu.

I ko će sad da mi nadoknadi troškove nabavke čuda ultra-tihe savremene tehnologije tzv HP pljuckavca?

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Đehouva"... pa, sitorani nijedni, svako od vas mož' biti bar 'voliki delija...
... što, vi kao, jadni, ne znate ućlanit se u biblijoteku i tamo ištrpkat kojećije prikaze i enziklopedije...
pigmejci jedni intelektualni...

ti ko da ne znaš da je domaća SF teorija oduvek kuburila sa ozbiljnim teoretičarima, i da su ovi fragmenti opštih mesta kornelijusa agripe najviše i najdublje što je neko iz SF obora zadugo vremena unazad pokušao!

Dragi moj, ko god je pratio domaću SF scenu od kraja 80-tih naovamo, taj zna da ista nikada nije oskudevala relevantnom teorijom, kako prevedenom (tj. stranjskom), tako i originalnom (tj. domaćom).

Istina, u toj i takvoj sceni baš i nije bilo ljudi raspoloženih da štrpkaju pasuse iz kojekakvih enciklopedija i tuđih eseja, pa onda te štrpkovine javno predstavljaju kao svoje... you can call us backwards, ali, eto... svojedobno se na takve poteze gledalo kao na pomalo...eh... degutantne.

No dobro, vreme je da se unapredimo, po svakom bogovetnom pitanju, pa tako i po poštivanju kojekakvog kopirajta; iskreno, gde bi nam bio kraj da smo pre 15 godina imali ovako napredan outlook, između svega ostalog što danas imamo al' onomade skroz nismo imali?? joj!  

Zato, predlažem ovde da nam upravo Tardis unapredi domaću žanrovsku teoriju, i to štampanjem upravo ovog topika.

Makar samo da ne gledam kako mi prvi čovek Tardisa & predsednik LK-a ovde 'vako pati & javno plače...    

ma ovo kornelijus okultis pokušava da primeni marketinške postupke svojih iskusnijih i veštijih forumskih kolega koji su takođe sličnim najavama o izvesnim prekidima pre kraja samo pokušavali da steknu jeftine poene popularnosti i tako privuku pažnju na sebe koju inače ne bi bili u stanju.

to je kao ona riba što se skidala po bilbordima, iz dana u dana - skroz isto.

sve je to već viđeno - čak i ovde, na forumu. samo veštije izvedeno. sad je već provaljeno. iskusni marketinški stratezi provalili su strategiju!

Quote from: "scallop"Cornelius je poznat kao polumaratonac. Toliko za sada. Kad istrči maraton 18 aprila ima da ga nastavi.

Brate Scallope, danas sam bio na sajtu Beogradskog maratona i tamo procitao da se ocekuje 40.000 ucesnika!!! Nisam mogao da poverujem. Normalno, nema vise od 1.500 ucesnika. Sta se ovo desilo?! Neko Srbe isprskao gasom, ekstazijem, kokainom, pa ce da trce u tolikom broju... A, ko ce onda da popije svo ono pivo?

Quote from: "Cornelius"

Quote from: "scallop"Cornelius je poznat kao polumaratonac. Toliko za sada. Kad istrči maraton 18 aprila ima da ga nastavi.

Brate Scallope, danas sam bio na sajtu Beogradskog maratona i tamo procitao da se ocekuje 40.000 ucesnika!!! Nisam mogao da poverujem. Normalno, nema vise od 1.500 ucesnika. Sta se ovo desilo?! Neko Srbe isprskao gasom, ekstazijem, kokainom, pa ce da trce u tolikom broju... A, ko ce onda da popije svo ono pivo?

Jok, ima samo 1.500 učesnika. Ostali će da jure tebe što im nisi dovršio tekst koji su tako pomno pratili.

Ma, Scallope, dovrsio bih ja tekst kad bih znao vise nego sto znam. Ovako, stao sam gde sam stao... Ali, poboljsacu se ja. Evo, od nedelje pocinjem intenzivne pripreme. Ne hajem ni za kakve vremenske neprilike (kisa, sneg, vetar, hladnoca...), niti za sva ova zagadjenja i smradove, nego se pripremam 5 dana u nedelji. Tri do cetiri izlaska (po programu), plus jedan do dva dana kod kuce na stepperu, kao i jacanje trbusnjaka.

Ej, bilo bi bolje da otvorim jedan topic "Beogradski maraton", mozda ce mi se pridruziti jos forumasa, pa da trcimo ekipno, sa dresovima Znak Sagite.

Quote from: "Cornelius"Ej, bilo bi bolje da otvorim jedan topic "Beogradski maraton", mozda ce mi se pridruziti jos forumasa, pa da trcimo ekipno, sa dresovima Znak Sagite.

Nije to loša ideja. Usput da im ispričaš šta je bilo dalje sa SF-om.

Quote from: "scallop"
Nije to loša ideja. Usput da im ispričaš šta je bilo dalje sa SF-om.

Eno, otvorih topic "Beogradski maraton 2009", pa, ako ima pacijenata... Inače, tokom trke, ne pričam, nego dišem: dve sekunde udisaj, dve sekunde izdisaj, dve sekunde udisaj, dve sekunde izdisaj... što se tiče daljnjih zbivanja u SF-u, pa, taj period ja i nisam nešto čitao, tako da će pre oni meni ispričati šta je dalje bilo. Inače, moja priča nema neki bitan zaključak, jer se SF nastavlja baš kao da promene veka i nije bilo.

Mada, možemo i da se dogovorimo da svako stavi kraj kakav mu se svidja. Srećan, nesrećan, otvoren, à suivre, kraj sveta, ili već nešto tako. Proaktivan kraj, da upotrebim izraz (proactif)omiljen mom gazdi u zadnjih nekoliko meseci.

Quote from: "Ghoul"
to je kao ona riba što se skidala po bilbordima, iz dana u dana - skroz isto.

Ghoule, ima da se skinem na Terazijama, kad istrčim maraton, jedino ću da zadržim kapu na kojoj će pisati - dok je nama SF-a i igara, za ostalo nam puca ogledalo.

Quote from: "Cornelius"

Quote from: "Ghoul"
to je kao ona riba što se skidala po bilbordima, iz dana u dana - skroz isto.

Ghoule, ima da se skinem na Terazijama, kad istrčim maraton, jedino ću da zadržim kapu na kojoj će pisati - dok je nama SF-a i igara, za ostalo nam puca ogledalo.

nemoj, kornelije, ko boga te molim: pa ima tu i đece, nije u redu!

istina, nisi reko gde će kapa stajati, ali svetlu tvojih nedavnih hvalisanja sa hobitom (glede centrimetraže), ako ih shvatimo bar upola ozbiljno ko ovo tvoje o sf-u, ne znam dal će i kapa biti dovoljna!

Lepo zboriš to o deci. Vidi se da se baviš edukacijom. Neću se skidam, nego ću da im najavim, da ću tek na sledećem maratonu da se razgolitim, tako ću ih držati sve u napetosti, a posebno Hobita, kome se, po svemu sudeći, poljuljalo samopouzdanje.

Quote from: "angel011"

Quote from: "Đehouva"
... što, vi kao, jadni, ne znate ućlanit se u biblijoteku i tamo ištrpkat kojećije prikaze i enziklopedije...

... al' baš nemate ni mrvu ambicije ka kritićarskoj i teoreckoj slavi, a, a, nejaćadi nijedna ???  

pigmejci jedni intelektualni...  

Nema ambicije, samo želje da se na tacni dobije.

A je l' vas dve nemate pametnija posla nego da podjebavate ljude? Ili to hobititis uzima maha...

U nekoj nedefinisanoj budućnosti, kada ovaj sajt bude doveden u nekakvo kao sređeno stanje, ovakva pisanija, poput Monjinog na ovom topiku, biće očišćena od svakojakog trućanja i stavljena na uvid svim lenjim ljudima koji žele ovakve stvari na tacni.

Zahvaljujući bratu Scallopu koji me je podsetio da sam maratonac i da moram da stignem do cilja, do poslednje reči i poslednje tačke »Ogledala«, zahvaljujući brojnoj podršci prijatelja iz Srbije, ali i iz dalekih, egzotičnih i prekomorskih zemalja, evo, doguraću tekst, u dva nastavka, do kraja. Ovo je prvi:

Nezavisno od narodske želje za eskapizmom, svetska politička situacija naglo se menja 1989. godine kada, nenadno, pada Berlinski zid, a sa njim i Crvena imperija. Vojno-politička neravnoteža čini da se NATO blok baca u krvoločno ubijanje raznih naroda na više kontinenata, pravdajući ove agresije mirovnim procesima. »Rat je mir« govorio je Orwelov Veliki Brat, ne znajući da će se sva Velika Braća umrežiti početkom 90-ih godina, praveći novu podelu bogatstava, zemalja i ljudi. Bruce Sterling, predosetivši promene koje su nastupale, u svom tehnološkom trileru »Islands in the Net« (1988), slika globalizovani svet u kome Amerika više nije najvažnija svetska scena. Dolazak Clintona na čelo američke administracije potvrdio je Sterlingove pretpostavke. Vodeći manje ratove, medju kojima je i uništavanje bivše Jugoslavije, Clinton se trudio da američku moć širi kroz preprodavanje političkog, ekonomskog i kulturnog modela.

Nestanak komunističke imperije i globalizovani svet probudili su crvenog kineskog zmaja. Novi svet pod dominacijom moćne Kine počeo je svima da bude sve bliži. Neal Stephenson, SF pisac postcyberpunka (Snow Crash, 1992; The Diamond Age, 1995) prebacio je težište dogadjanja u Kinu. Osetivši promene oko sebe, on je slikao neoliberalni kapitalizam u kome je sve privatizovano – do policije i sudstva. Čovek ima sve manji značaj u odnosu na finansijske, političke i ideološke sisteme, te iznenadni nestanak 90 odsto čovečanstva, bez traga i glasa, ne postavlja pitanje kako je do toga došlo, nego šta će to izmeniti u svetu onih koji nisu nestali, razmatra Michael Roessner u svom romanu »Vanishing Point« (1993). Nešto kasnije, »Cryptonomicon« (1999), naučno fantastični špijunski triler Neala Stephensona, naslikaće alternativni svet nalik našem, u kome se tajne naše svakodnevnice osvetljavaju kroz kriptografiju. Na vrlo realističan način, borba neprijatelja se odvija na pozadini modernog kapitalizma, posebno njegove mračne strane, manipulacija, korupcije i veza sa mafijom.

Na jednoj konferenciji 1993. godine, Vernor Vinge (A Fire Upon the Deep, 1992), američki profesor matematike i pisac naučne fantastike, izjavio je: »U narednih 30 godina, imaćemo tehnološke mogućnosti da stvorimo nadljudsku inteligenciju. Potom, ljudska era će se završiti. Da li je takav progres neizbežan? Ako je neizbežan, možemo li da usmerimo dogadjaje tako da preživimo?« Prema njegovim razmišljanjima, mi se nalazimo pred trenutkom koji po važnosti nalikuje pojavi ljudskog života na Zemlji. Ubrzanje tehnološkog progresa je označilo 20. vek, dok bi 21. vek mogao da bude jednostavno prevazilaženje čoveka.  Njegov koncept »tehnološke čudnovatosti« uzburkao je duhove, a Ray Kurzweil i Hans Moravec, dva naučnika specijalizovana u domenu veštačke inteligencije, naslikali su još mračniji pejzaž.

Nalik čuvenom »zidu« na koji maratonci nalete na 35 kilometru trke, »tehnološka čudnovatost« je počela da izgleda ka »zid budućnosti«. Uzevši u obzir teorijske mogućnosti, budućnost više nije lako zamisliva. Sve se menja do te mere da je nemoguće zamisliti čak i najosnovnije elemente: ljudsko telo, ishranu, staništa... Pisci naučne fantastike, često dostignuti, čak i prestignuti, dnevnim dogadjajima i promenama, više se i ne usudjuju da zavire iza zida »tehnološke jedinstvenosti i čudnovatosti«. Retki su autori kojima uspeva da se pravilno orijentišu, a medju njima su, verovatno najuspešniji Kanadjanin Cory Doctorow i Englez Charles Stross. »Tamo gde on ide danas, ostala naučna fantastika će ga slediti sutra – kazao je o Strossu američki pisac i izdavač Gardner Dozois.

"Tehnološka čudnovatost" ti je loš prevod. Verovatno posledica korišćenja francuskih izvora. U pitanju je "Tehološki singularitet".

Sećaš li se one čuvene Asimovljeve SF priče u kojoj pitaju super-kompjuter da li Bog postoji? Šta je odgovor na to pitanje nego predskazanje "tehnološkog singulariteta". Šta su Asimovljevi Zakoni robotike nego sredstvo za sprečavanje efekata "tehnološkog singulariteta"?

Možda je tačno da Charles Stross u svom, uslovno rečeno, romanu Accelerando najekspicitnije prikazuje posledice "tehnološkog singulariteta" na ljudsku rasu, ali ja se ne bih u potpunosti složio sa tvrdnjom da se SF pisci ne usuđuju da "zavire iza".

Uzmi Simonsa i njegov Hiperion, samog Vernora Vindža, Kena Mekleoda, Gibsona, Brina i mnoge druge autore, koji svaki na svoj način razmatraju posledice razvoja veštačke inteligencije, tehnološkog napretka itd.

Izvori su američki i francuski, a kao što sam napisao pre nekoliko dana, ja sam oko 1990. godine prekinuo da čitam SF.  O poslednjoj deceniji svi znate više od mene, ali niko nije hteo ništa da napiše, pa sam ja morao da ubacim ovaj tekst da bih stigao do zaključka. Popraviću "singularity" u singularnost/singularitet (astronomski, matematički termin) kada budem preradjivao tekst. Hvala na pojašnjavanju termina.

Mićo, mislim da "savremeni" SF pisci nemaju baš najčistiji uvid u stanje nauke. Nauka u SAD veruje da je jedina nauka koja "vuče", a što neće biti sasvim tačno iz prostog razloga što je sistem finansiranja nauke onakav kakav je. Suviše kompromisa se čini da bi se dobila sredstva za istraživanje. Već sam pisao o tome koliko su "pouzdani" najnoviji rezutati. Sada dolazi period u kojem ćemo dokazivati da ono što smo dokazali baš i nije bilo dokazano.

Ja imam nameru da pišem o retrogardi nauke. Biće tu posla.

Quote from: "Cornelius"Lepo zboriš to o deci. Vidi se da se baviš edukacijom. Neću se skidam, nego ću da im najavim, da ću tek na sledećem maratonu da se razgolitim, tako ću ih držati sve u napetosti, a posebno Hobita, kome se, po svemu sudeći, poljuljalo samopouzdanje.

Napetost je dostigla vrhunac

Uzgred, taj maraton mi neverovatno ide na k.... (onaj, ogromni) , nije mi jasno zašto morate da trčite po gradu, a ne po okolnim livadama i brdima? Blokirate ceo grad, ne može nigde da se prođe od zaludnih trkača

Quote from: "Hobit"
Uzgred, taj maraton mi neverovatno ide na k.... (onaj, ogromni) , nije mi jasno zašto morate da trčite po gradu, a ne po okolnim livadama i brdima? Blokirate ceo grad, ne može nigde da se prođe od zaludnih trkača

Postoje maratoni (na gradskom asfaltu), ali postoje i trke koje se zovu cross i trail, čije su trase isključivo po brdima i dolinama. U pitanju su različite discipline koje traže različitu pripremu i koje se razlikuju kako po naporima, tako i po opremi. Novo je, na primer, maraton na severnom polu, ili 100 km mešovitog terena... Ama, Hobite, ajmo na onaj drugi topic specijalno otvoren za maraton, pa ćemo se tamo divaniti. Da li i ti trčiš?

Quote from: "Cornelius"

Quote from: "Hobit"
Uzgred, taj maraton mi neverovatno ide na k.... (onaj, ogromni) , nije mi jasno zašto morate da trčite po gradu, a ne po okolnim livadama i brdima? Blokirate ceo grad, ne može nigde da se prođe od zaludnih trkača

Postoje maratoni (na gradskom asfaltu), ali postoje i trke koje se zovu cross i trail, čije su trase isključivo po brdima i dolinama. U pitanju su različite discipline koje traže različitu pripremu i koje se razlikuju kako po naporima, tako i po opremi. Novo je, na primer, maraton na severnom polu, ili 100 km mešovitog terena... Ama, Hobite, ajmo na onaj drugi topic specijalno otvoren za maraton, pa ćemo se tamo divaniti. Da li i ti trčiš?

Važi, idemo tamo, zamolićemo Bobana da ovu našu korespondenciju premesti. Hmmm, ti ga zamoli, mene će da odjebe iz inata. Tipično srpski.
Upoznat sam sa razlikom između krosa i maratona, ovaj potonji bih zakonom zabranio iz razloga blokade saobraćaja. A i nezdravo je trčati po ulicama, prljavo je, udišu se izduvni gasovi, čađ, olovo izduvano iz auspuha (u Srbiji je benzin sa olovom još uvek IN).

Ja ne trčim Corneliuse, ne bavim se nikakvim sportom, mislim da to nije dobro za organizam, ljudi su stvoreni da odmaraju, uživaju, pijuckaju koktele ispod palme, ako je moguće - da ne rade ništa. Ne volim ni da šetam. Svuda se vozim.

Naravno, pitanje ostaje – kojim putem će se kretati naučna fantastika tokom 21. veka? Kakve teme pisci mogu da obradjuju? Kakvo ogledalo da postave pored svog i našeg puta? Uzevši u obzir da se nauka razvija mnogo većom brzinom nego što pisci mogu da je prate, postoji opasnost da pozadina i tehnologija kao akter budu prevazidjeni velikom brzinom, oduzimajući tako romanu njegovu posebnost koja ga čini naučnom fantastikom.

Jedan od mogućih načina pomeranja SF ogledala duž našeg puta bio bi način kako prozi pristupa srpski pisac Radmilo Andjelković. Ne zadovoljavajući se samo da komentariše našu sadašnjost, on na vešt način vraća ogledalo daleko u istoriju, a potom ga pomera u budućnost, ne bi li tako pojasnio gde se trenutno nalazimo i kuda (možda) idemo. Njegov roman »Vučja deca« (1998) na vrlo specifičan način pristupa našoj balkanskoj sadašnjici, kombinujući više tradicija i tematskih celina. »Realno, potcrtano prepoznatljivim geografskim, folklornim, jezičkim i istorijskim reperima, te fantastično, u svom naučno-fantastičkom liku drugačijih tehnoloških i društvenih konstelacija, i epsko-fantastičkom, koji barata nasleđima saga i epova, u ovom romanu imaju ravnopravan tretman, odnosno pisac nastoji da sve moguće poglede i tumačenja spoji u totalnu sliku stvarnosti, što je potpuno primereno doživljaju na kome insistiraju Rašani, ta nova, punija, sa tkivom egzistencija povezana, stepenica u evoluciji čoveka – piše Ilija Bakić, srpski autor i kritičar.

Roman »Grbovnik« (2002), napisan sa Danielom Reljićem, produbljuje pristup i dovodi, krajem 16. veka, Don Pedra Ohmučevića na Balkan u potrazi za lažnim vlastelinskim poreklom. Sa Balkana on se vraća sa onim što je tražio, što je postalo manje važno, dok je njegovo duhovno sazrevanje preuzelo glavnu ulogu. U »Vučjoj deci« reč je bila o inicijaciji i sazrevanju čitavog naroda, u »Grbovniku« je isti put inicijacije i sazrevanja jednog naroda simbolički sveden na duhovno sazrevanje Don Pedra. Konstrukcija Radmilove naracije je nasečena, u diskontinuitetu, odbijajući ideju da je red neophodan da bi se uredio haos. Stalna i stabilna realnost je odbačena i, nalik fascinatnoj Borgesovoj priči «Tlön, Uqbar, Orbis Tertius«, inače jednoj od Andjelkovićevih fetiš pripovesti, realan svet je lagano obuhvaćen izmaštanim svetom. Odbijajući žanrove i kombunujući nasledja, autor preuzima pristup postmoderne. Medjutim, ulazeći u kontinuitet, on negira isti taj pristup.

Znači, jedan od mogućih načina postavljanja stendalijanskog ogledala pokraj našeg puta, mogao bi da nalikuje pravcu kojim se kreće Radmilo Andjelković. Namesto okvira postavljenih tehnologijom, namesto ideološke i ekonomske pozadine, namesto istraživanje odnosa čoveka i sistema, ogledalo se nalazi ispred svakog od nas i u njemu se vidimo mi sâmi. Verovatna budućnost naučene fantastike nije u istraživanju granica poznatog kosmosa i tehnoloških šokova, nego u istraživanju granica ljudske duše – šta bi čovek mogao da bude i zašta je sposoban, kako je to lepo zapisao Milan Kundera.

S ovim poslednjim recenicama se slazem, upravo to, istrazivanje covekovih mogucnosti. Recimo, i sama nauka priznaje da covek koristi vrlo mali procenat od ukupnih kapaciteta mozga. To otvara neslucene mogucnosti.
Mislim da bi se dosta moglo pisati i o klimatskim promenama, i njihovom uticaju na ljudsku rasu. Pa recimo bioinzenjering, psihicka oruzja, itd. Ipak mislim da ce se o odnosu coveka i sistema, i dalje pisati. Pogotovo sto je u toku, jedna rekao bih
" puzajuca ", ili tiha totalitarizacija, odnosno uvodjene sveukupne kontrole nad privatnoscu.

QuoteMićo, mislim da "savremeni" SF pisci nemaju baš najčistiji uvid u stanje nauke. Nauka u SAD veruje da je jedina nauka koja "vuče", a što neće biti sasvim tačno iz prostog razloga što je sistem finansiranja nauke onakav kakav je. Suviše kompromisa se čini da bi se dobila sredstva za istraživanje. Već sam pisao o tome koliko su "pouzdani" najnoviji rezutati. Sada dolazi period u kojem ćemo dokazivati da ono što smo dokazali baš i nije bilo dokazano.

Radmilo, to što navodiš mislim da je tačno. To isto što kažeš o uticaju specifičnog finansiranja nauke, gotovo od reči do reči kaže i Darko Suvin u svom izvrsnom tekstu u UBIK-u 2 kada govori o romanu "Čovek praznih šaka". Mislim da sam ti već jednom na nekom od foruma pominjao ovaj tekst.

Međutim, prednost SF pisaca je u tome što ne moraju do u tančina poznaju sva dostignuća nauke da bi kreirali dobar SF. Na primer, već navedeni "tehnološki singularitet", tačka kod koje je tehnologija dostigla takav stepen da su veštačke inteligencije sposobne da "odu korak dalje", dovodi nas do one granice o kojoj smo davno razgovarali u Lazaru Komarčiću, one granice o kojoj Zoran govori u svom magistraskom... Sposobnost pisca da balansira na toj granici nije uslovljena samo njegovim poznavanjem nauke i tehnologije, već raznim drugim faktorima... Složićemo se da Ursula ne poznaje toliko fiziku i matematiku, pa ipak u Čoveku praznih šaka pruža jedan od vrhunaca savremene naučne fantastike.

Nažalost, naši izdavači vrlo malo pažnje posvećuju "tehnološkom" SF-u, a povremeno se u svetu objavljuju i veoma dobri romani koji su up-to-date sa naukom. Primer su neki od romana već pomenutog Charlesa Strossa, pa onda sjajni roman SPIN Roberta Charlesa Wilsona, itd. Na primer, mislim da bi ti se taj roman svideo...

I dobra ti je ta ideja o retrogradnosti nauke. Piši, tamo u tuđini...

Quote from: "Mica Milovanovic"Radmilo, to što navodiš mislim da je tačno. To isto što kažeš o uticaju specifičnog finansiranja nauke, gotovo od reči do reči kaže i Darko Suvin u svom izvrsnom tekstu u UBIK-u 2 kada govori o romanu "Čovek praznih šaka". Mislim da sam ti već jednom na nekom od foruma pominjao ovaj tekst.

Međutim, prednost SF pisaca je u tome što ne moraju do u tančina poznaju sva dostignuća nauke da bi kreirali dobar SF. Na primer, već navedeni "tehnološki singularitet", tačka kod koje je tehnologija dostigla takav stepen da su veštačke inteligencije sposobne da "odu korak dalje", dovodi nas do one granice o kojoj smo davno razgovarali u Lazaru Komarčiću, one granice o kojoj Zoran govori u svom magistraskom... Sposobnost pisca da balansira na toj granici nije uslovljena samo njegovim poznavanjem nauke i tehnologije, već raznim drugim faktorima... Složićemo se da Ursula ne poznaje toliko fiziku i matematiku, pa ipak u Čoveku praznih šaka pruža jedan od vrhunaca savremene naučne fantastike.

Dobro je što su svi već pre mene rekli ono što ja kažem, pa se i to što ja kažem čini tačnim.

Naravno, SF pisci ne moraju da se bave naukom da bi znali da pišu. Naročito ne "tehničkim naukama". Taj pristup ćemo ostaviti ABN-u. Le Guinova je morala, pored talenta, da ima stav, etiku, da svojim očima gleda ono što se dešava po svetu i da zna ponešto o estrusu. Onda dobiješ "Omelas", "Čoveka praznih šaka" ili "Levu ruku tame". Nisu, valjda, "ansibl" i "NAFAL" naučno potkovani?

Bla, bla, priče o "tehnološkom singularitetu" bile su bajate već sa "Batllestar Galactica 1" (to je bilo pre 26 godina), a retroanaliza tog slučaja "Batllestar Galactica 2" se mučno okončava, valjda, ove godine. Možda negde postoje "veštačke civilizacije" koje nas nadmašuju, ali da mi stvorimo "veštačku civilizaciju" koja će nas nadmašiti je patetična ideja. Mi ne možemo da dostignemo sebe, onako kako se zamišljamo, a mislimo da smo dorasli da nadmašimo sebe!

Nauka i tehnologija su marginalno značajni za pisanje dobre naučne fantastike. Za pisanje dobre naučne fantatike je neophodan dobro zamišljen romaneskni zaplet sa temom razvijenom na više nivoa, radi reljefnosti. Potom je neophodno stvoriti strukturu, uraditi karakterizaciju likova i pravilno ritmizirati pripovedanje. Nisu neophodne nikakve tehnološke studije, nikakvo poznavanje fizike i astronomije, nikakvo poznavanje matematike ili kibernetike... Potrebna je igra hipoteza, paradoksa, improvizacija, koje govore o egzistenciji koja nije stvarnost, nego polje ljudskih mogućnosti. Roman je suština ljudskog života, otkrivena i prikazana u njegovom najdubljem i pravom smislu, u svoj punoći.

Ovo važi za dobar roman SFa, ali i za svaki drugi dobar roman. Čemu ta želja da se SF zatvori u tehnološku fikciju? Zašto naučnu fantastiku zatvarati u geto tehnike, tehnologije i ostalih naučnih dostignuća? Zašto naučnu fantastiku procenjivati po kriterijumima naučno-tehnoloških predvidjanja?

Najuspešnija i najkvalitetnija naučna fantastika čak i nije striktno vezana za nauku, tehniku i tehnologiju, nego za čoveka i njegovo mesto u njegovom svetu.

SF pisac ne mora da bude tehnički potkovan, ali njegov roman mora da bude uverljiv. U redu su slojevitost i karakterizacija, ali uzalud mu sve to ako se njegov svet meni ne otvori kako valja. "Spin" je odličan primer. Priča sadrži novotarija taman koliko treba, i sve su dobro zasnovane. Sećam se jednog detalja, kad u jednom trenutku junak bude svedok brzog proticanja vremena van Zemlje, jer zvezde krenu da vitlaju po nebu. Do tog trenutka nisam ni znao za to šetanje zvezda po Mlečnom Putu, ali ima savršene logike, i zaista i jeste tako, i iako je to samo detalj baš se lepo uklopio u ostatak priče. Voleo bih da je više takvih romana.

Quote from: "mac"Priča sadrži novotarija taman koliko treba, i sve su dobro zasnovane.

Zar je bitno koliko novotarija sadrži roman? Zar nije bitno da je on kvalitetan bez razlike da li ima novotarija ili ne?

Tipičan fandomski stav jeste da SF mora da bude naučno-tehnološki obavešten i da kao najvažniji element romana mora da bude zaplet proistekao iz ekstrapolacije novotarija. To je redukujuće i getoizirajuće.

Ako roman nema novotarija onda može da bude samo dobar roman, ali ne i dobar SF roman. Ako ima novotarija ali ne igraju ulogu u romanu, nego su samo dekor, to je kao da ih i nema. Nemam ja ništa protiv dobrih romana, ali ovde pričamo o SF-u.

Quote from: "mac"Ako roman nema novotarija onda može da bude samo dobar roman, ali ne i dobar SF roman.

Kao što rekoh, tipičan fanovski pristup. Nešto nije dobro ako ne podleže pravilima i zahtevima fandoma. Tako se radja sprega potražnje i ponude, te se tako u stvaralaštvo unosi kič.

Nije stvar u tome, nego ja prosto ne mogu da zamislim SF bez novotarija. Nisam navodio svoj stav nego viđenje. Ako roman nema elemenata nekog žanra (bilo kog žanra) onda nije u tom žanru. Prosta logika. Uostalom, ima li primera SF romana koji nema ni jednu novotariju?

Quote from: "mac"Ako roman nema elemenata nekog žanra (bilo kog žanra) onda nije u tom žanru.

Zasto sve uterati u zanrove? Da li je "Ana Karenjina" ljubavni roman ili istorijski roman? Da li su "Seobe" istorijski roman? Da li je "Zlocin i kazna" kriminalisticki roman? Da li je "Les Bienveillantes" ratni ili psiholoski roman?

Zanrovi su vazni fandomu da bi dobio ocekivane elemente (novotarije, emocije, strah, enigmu...) i trgovcima da bi ga prodali odredjenoj publici (fandomu). Jedina vrednost jednog romana (nezavisno od zanrovske pripadnosti) je njegova knjizevna, umetnicka vrednost.

Pa, sad, to je kao da kažeš dobra kola su dobra kola, zašto ih klasifikovati u terence, limuzine, i sportske varijante. Ili, u muzici, zašto je klasifikovati u pop, metal, džez, folk. Ne znam zašto, ali bez klasifikacije se ne može. Ne želim da slušam metal, ma koliko da je dobar. Naš mozak mora da imenuje i klasifikuje pojmove da bi mogao njima da barata, a nove ideje može da ugradi u svoj sistem samo poredeći ih sa postojećim idejama. To poređenje je lakše ako klasifikujemo pojmove.

I da ukinemo žanrove ljudi bi opet čitali ono što im duša ište, samo bi imali više poteškoća da pronađu to što traže.

a možda bi se i zeznuli pa pročitali nešto valjano.  

Quote from: "mac"Ne znam zašto, ali bez klasifikacije se ne može. Ne želim da slušam metal, ma koliko da je dobar.

Quote from: "Cornelius"Da li je "Zlocin i kazna" kriminalisticki roman?

dr zoća kaže da jeste.

Ljudi su uglavnom rasisti... belac hoće belu ženu, bez obzira koliko crnkinja bila dobra u krevetu.

O ne, nemojmo sad o seksu, to je prejak oftopik, otići će sve u PM (a nije Private Mail)!

Quote from: "Boban"Ljudi su uglavnom rasisti... belac hoće belu ženu, bez obzira koliko crnkinja bila dobra u krevetu.

Tu si u pravu. Moja prva zena je Srpkinja koju sam upoznao u Americi, a druga je Srpkinja koju sam upoznao u Francuskoj. Rasni i civilizacijski uticaji.

Srpstvo nije rasa! I kakve sad to ima veze sa SF-om? Možda ako se u nekoj doglednoj budućnosti otkrije kod u lancu DNK koji razlikuje srbina od recimo hrvata ili francuza pa ajde!

Ja sam onda atipican srbin. Zivim u sredini gde je preko 70 posto srba i vise, a stalno nalecem na neke madjarice, slovakinje itd, nikako na srpkinju..
Vise sam za stav protiv zanrovskih ogranicenja. U stvari, najvise volim dela gde se mesaju razni zanrovi. Kako bi klasifikovali recimo Majstora i Margaritu ?
Recimo Kingov Talisman. To nije cist horor, ima puno elemenata fantastike.

Quote from: "akhnaton"Srpstvo nije rasa! I kakve sad to ima veze sa SF-om?

Ma, nikakve, ali ti znaš da je oftopikovanje specijalizacija članova ovog foruma. Ako ne umeš da oftopikuješ, Gazda te otera sa ranča - bjež, jado...

Quote from: "tiha voda"Recimo Kingov Talisman. To nije cist horor, ima puno elemenata fantastike.

Kada budeš imao malo duži staž na forumu, uvidećeš da mi ovde mislimo da horor nije žanr već emocija i kao takav može se naći u svim drugim žanrovima, čak i u komediji.

Ali pošto i svaki drugi žanr ima tu osobinu da može da se nađe u bilo kom drugom žanru dolazimo do zaključka da nijedan žanr zapravo ne postoji. SF komedija, vestern survivalistički (?) horor, istorijska romansa, kung fu psihološki triler...

Quote from: "mac"Ali pošto i svaki drugi žanr ima tu osobinu da može da se nađe u bilo kom drugom žanru dolazimo do zaključka da nijedan žanr zapravo ne postoji.

Upravo tako. Žanrovi postoje radi fandoma, radi trgovaca, radi bržeg opisivanja, radi nekakvih kategorizacija, radi... Medjutim, postoji samo dobra i loša književnost.

U istom smislu ne postoji ni imaginarni broj, pa ga ipak koristimo. Izmislili smo ga da bi nam bilo lakše i dobro nam je došao. Ova rasprava je pomalo bespredmetna. Ne možeš da ukineš žanrove, jer su oni u našim glavama. I ako ja tražim osećaj čudesnog naći ću ga ma kako se zvao.

Quote from: "mac"Ova rasprava je pomalo bespredmetna. Ne možeš da ukineš žanrove, jer su oni u našim glavama. I ako ja tražim osećaj čudesnog naći ću ga ma kako se zvao.

Kad bolje razmislim, ovu raspravu si ti počeo. Da si mućnuo tintarom na vreme, video bi i sam da je bespredmetna. Pisac piše knjigu, a knjižar je stavlja u policu.

Da nismo ceo dan jurili kravu da je strpamo u friz, objasnio bih ti mnogo ranije celu priču o žanrovima i "ko kosi, a ko vodu nosi". Kome treba žanr, taj ima žanr, kome ne treba, taj ga i nema. Meni nikada nije bio potreban kao nalepnica. Neko drugi ne može da napiše ni priču, ako nije po "žanrovskim" uzusima. Zato, ovakvi kao ja pišu, pa ko čita - čita. Neki drugi moraju da imaju nalepnicu: "Ovo je žanr, taj i taj", pa, ko čita - čita. Takođe, ko ne čita ne ćita.

Kako bi ti prepoznao SF? Recimo, ja napišem priču o tome kako su se sudarile dve sekunde u svemiru. A, počnem 5.000 godina kasnije sa opisivanjem posledica.

Zavisi kako se napiše, ali ima velikog potencijala da pobegne od mog shvatanja SF-a. Dve sekunde posle 5000 godina? Nema tu mesa. Ako dodaš meso onda više nije o dve sekunde posle 5000 godina...

Quote from: "mac"Zavisi kako se napiše, ali ima velikog potencijala da pobegne od mog shvatanja SF-a. Dve sekunde posle 5000 godina? Nema tu mesa. Ako dodaš meso onda više nije o dve sekunde posle 5000 godina...

Ma, ima mesa, eno ga u frizu. Čeka da prođe 5.000 godina.

Vidim da nisi primetio poentu. Tu i jeste problem SF-a. Pisac veruje da ima "novum", a čitalac ga ne vidi. Recimo, Sojer je u "Dve Zemlje" sudario Zemlju Kromanjonaca sa Zemljom Neandertalaca. Dobio i neku SF nagradu za to. A, ti meni - nema mesa. Naravno, pisac se nalupetao, usput, SF alatima da mi je mozak prozviždao, ali su zato mnogi uspeli da prepoznaju SF. Da je ostalo na te dve sekunde koje su se sudarile, ti bi bacio knjigu.

Ja volim "tanani" otklon od realnosti, taman toliko da napravim mesta za priču. "Otklončina" baca knjigu u žanrovsko naručje, a meni se tamo ne mili.

Mi ovde govorimo o dva razlicita pristupa. Mac kaze piscu "zabezekni me novom tehnologijom, novom naucnom ekstrapolacijom, novim dovitljivim naucnim resenjem ukomponovanim u intrigu". Scallop i ja piscu kazemo "zabezekni me dobrom knjigom u koju si ukomponovao i neke SF elemente". Legitimna su oba stava, jedino sto sam ja Macovo glediste napustio pre dvadeset godina i uputio se drugom stazom.