ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

...počinje sutra, Vlajčić se vajka, a potom on i Tucaković preporučuju naslove sa programa uz haikukolike eksplikacije...

Sutra u ,,Sava centru" filmom ,,Čitač" počinje 37. Fest
Švedski sto za ljubitelje filma


Prividno, ista meta - isto odstojanje, ali svake godine u ovo doba nacija se uskomeša i otkrije da dolaze novi filmovi u velikim količinama. Trideset sedmi Fest (20. februar - 1. mart) nudi osamdesetak dela u ,,Sava centru" i još tri dvorane (KCB, Kinoteka i ,,Balkan"), od kojih će mnoga samo sada biti dostupna filmoljupcima. Jeste da se osiromašilo, jeste da su pristigle nove tehnologije sa odomaćenom piraterijom na svakom uglu (ili podzemnom prolazu), ali videti film na velikom ekranu je ipak ono pravo.


Projekciju dostojnu tehničkih mogućnosti u metropoli nude samo tri multipleksa (,,Takvud", ,,Roda", ,,Ster"): nedostojno za kulturnu politiku ,,demokratije u tranziciji", utešno za filmofile kojih ima više nego što to zamišljaju kulturni činovnici.
Fest već dvadesetak godina prikazuje filmove koji su pretekli sa redovnog repertoara. Selektor ovogodišnjeg programa (13 godina mandata, čestitke Gradskoj skupštini!) neprekidno priča kako ništa nije slučajno došlo do Festa, ali da li poštovalac filma može da odgleda osam filmova dnevno da bi video šta selektor hoće da nam poruči? Paralele sa Kanom i Venecijom nisu pravedne, jer se tamo filmovi prikazuju za desetine hiljada profesionalaca, a ne za običnu publiku.

Distributeri su uvek u pravu

Ali nema objašnjenja zašto su dva najbolja filma godine (prema nominacijama za ,,Oskara"), ,,Milioner iz blata" (13 nominacija) i ,,Neobičan slučaj Bendžamina Batona" (10 nominacija), ostali van Festa. ,,Baton" je već desetak dana u bioskopima, a ,,Milioner" je, čujemo nezvanično, u Beogradu, samo sa privatnim distributerom nije načinjen povoljan dogovor. Ali Fest nije privatna rabota, iako tu i tamo ima privatnog i neodgovornog ponašanja pod njegovom kapom, pa i odnose sa distributerima nije dobro kriti. A možda pomenuta dela nisu zadovoljila selektorov kriterijum, ko bi to znao!
I odmah da kažemo, imaće šta da se vidi na Festu 09, uprkos marketinškim zbunjivanjima. Mlađi gledaoci i intelektualno radoznalija publika po pravilu opsedaju dvorane u starom, istorijskom jezgru grada, jer su tu filmovi koji se prikazuju sada i nikad više, a tu ima ponajviše malih, autorskih filmova, dokumentarnih i eksperimentalnih, pa ko naleti na nešto što zaslužuje da se vidi.

Mali pobeđuju velike

Kao što se već videlo na osnovu nagrada ,,Zlatnog globusa", Britanske akademije BAFTA, i nominacija za ,,Oskara", filmsku godinu u svetu, pa i u Americi, spasli su mali, autorski filmovi i niskobudžetni projekti. Veliki uspeh niskobudžetnog ,,Milionera iz blata" je sludeo centar najveće filmske industrije na svetu, indijski Bolivud, jer je neko drugi iskoristio priliku koju su ovi imitatori klasičnog Holivuda propustili. Zato će i ove godine na Festu prava prijatna iznenađenja pristići od autora iz malih i dalekih kinematografija, od Jermenije i Turske, do Japana, jer odatle filmovi ne stižu u Evropu na lepe oči.
Ono što je ovaj potpisnik video na nekoliko festivala autorskih filmova u Monpeljeu, Beču i Manhajmu potvrđuje ovo upozorenje. Tome valja pridodati filmove iz nordijskih prostora, jer tamo je autorski film u velikom zamahu. Kao što se vidi iz ponuđenog, suša vlada na evropskom istoku i jugu, jer iz Poljske, Češke, Mađarske, Rusije (sa jednim izuzetkom), pa možda i iz našeg dvorišta, ne pristižu nikakva filmska čuda. Čak ni omanja.
I zato će Fest biti dragocen prozor u filmski svet, kao što je uvek bio, čak i kad se kukalo da smo zaslužili bolje.


Ne propustite na festu 09

Preporučuje Milan Vlajčić

1. ,,Čitač" Stivena Doldrija
Prateći neobičnu ljubavnu priču, ovaj film dramatično pokazuje kako se od prošlosti (ovoga puta nacističke) ne može pobeći.
2. ,,Rvač" Darena Aronovskog
Dramatična skaska o rvaču kojeg igra fascinantni Miki Rork, prerasta u čudovišnu metaforu o američkom snu i užasu.
3. ,,Moderni život" Remona Depardona
Dokumentarni film o zabačenom francuskom selu, otkriva lepotu i postojanost ljudskog života uprkos modernim trendovima.
4. ,,Gomora" Matea Garonea
Film nam pokazuje kako mafija nije samo slučajna izraslina na društvenom tkivu Italije, već stil života i ,,osmi putnik" bez kojeg se ne može.
5. ,,Između zidova" Lorana Kantea
Pobednik u Kanu 2008, ovaj film govori o očajničkoj pometnji koja vlada među mladima u školi, porodici, društvu sa lažnom šansom za sve.
6. ,,Milk" Gasa van Senta
Nije samo priča o političaru gej orijentacije, već i o atmosferi probuđenih nada tokom šezdesetih, koje su se srušile u prah.
7. ,,Zona mrtvih"
Premijera domaćeg filma koji još niko nije video, prvi zombi-horor film o javnom trovanju građana Pančeva koje traje pred našim očima.
8. ,,Vreme komete" Fatmira Kočija
Prilika da vidimo albanski film koji će nam reći nešto novo o Balkanu i životu na njemu.
9. ,,Buick Riviera" Gorana Rušinovića
Neka je ovaj hrvatski film upola dobar koliko i izvrsna istoimena knjiga Miljenka Jergovića, biće dovoljno.
10. ,,Frost-Nikson" Rona Hauarda
Višestruki oskarovac načinio je fantastičnu rekonstrukciju
TV dijaloga smaknutog američkog predsednika i čuvenog voditelja, otkrivajući Ameriku sa ,,skrivene strane".

Preporučuje Dinko Tucaković

Prvo i najvažnije. Izbegavajte glavni program. On je uglavnom ili kupljen od distributera ili ste ga već kupili od lokalnih snabdevača na DVD-u iz kartonskih kutija.

1."Div" Paola Sorentina
Gigantska farsa, špageti vestern politička komedija o Italiji u vreme nesmenjivog Andreotija. Neodoljivo podseća
na Srbijicu u kojoj je politicarima sve dozvoljeno, ali niko ne snima filmove o tome.
2. ,,Život i smrt porno bande" Mladena Đorđevića
Srpski dogma-film o toleranciji, destrukciji i seksu. Ko zna da li će se ikada dokopati bioskopa. Pornografija kao metafora, i kao što bi rekao Čika Jova Zmaj ,,ko ne zna kazće mu se samo".
3. ,,Tokijska sonata", Kijši Kurosave
Kurosava ali Kijši. Za obavestene filmofile već legitimna legenda. Poetsko ludilo između Vendersa i Džordža Romera. Horor fanatik koji je pokazao da ima poetsko srce koje kuca ispod mačo samurajskog poprsja.
4. ,,Slučaj Bader Majnhof" Ulija Edela
Iako Edel nije među najvećima ovo je dobar podsetnik da je bitka za demokratiju ključna kada se država pretvara u policijsku. Istorijska distanca samo doprinosi boljem utisku.
5. ,,Zona mrtvih", Milana Todorovića i Milana Konjevića
Zona. A nije Zamfirova. Prvi srpski ful zombi film kome je potrebna vaša podrška da bi nova generacija neopterećena političkim spletkama stupila na filmsku scenu.

Ovo moram da ispravim

,,Milioner iz blata" (10 nominacija) i ,,Neobičan slučaj Bendžamina Batona" (13 nominacija)

vrlo respektabilan izbor (i komentari) by dinko, a ni deda vlaja nije previše lupao. comparatively speaking, of course.

Je l' se organizuje kakvo zajedničko gledanje Zone ili vi svi idete na sve projekcije, pa ste kupili karte za sve projekcije?

C, gleda se samo Zona na Festu.......ovo sam uglavnom sve odgledao..barem ono sto mislim da vredi.

ajmo braco neke karte preko veze jbga  

Quote from: "Son of Man"ajmo braco neke karte preko veze jbga  

sine, dođi u niš 25.02. i garantujem ti ne samo free pass za film nego još i free uživanje u konferenciji za štampu sa ekipom filma koju će da vodi tvoj Učitelj!!!    

Iskreno bi voleo, al' dzaba. Znas da jedva i za BGD imam ausvajs .

skoro nema karata za Zonu mrtvih kod bileta servisa gde svi navaljuju,jos uvek ima u Sava Centru,pozurite!!!
Bice setnje par zombija u Sava Centru
Dolaze na premijeru ekipa Zuti tiltl" ,Grossmann ekipa itd..

Знатижељна публика је драгоценост ФЕСТ-а



Новац значи нешто али не значи све. Публика значи много. Мислим да је знатижељна публика много боља категорија него одана публика. Мени је драго да публика буде одана, да једва чека да види ФЕСТ, али знатижељна је далеко боља, каже за Интернет портал РТС-а Мирољуб Вучковић, уметнички директор ФЕСТ-а.


Директор Филмског центра Србије и уметнички директор ФЕСТ-а Мирољуб Вучковић, уочи 37. ФЕСТ-а, дао је интервју за Интернет портал Радио-телевизије Србије.

Током последњих пет месеци, у Београду је одржано пет филмских фестивала. На који начин ФЕСТ остаје конкурентан, каква је улога традиције?  

Ослањати се на традицију је један елемент, а мењати код је други неопходан елемент.

Ослањајући се на традицију, ви се ушанчавате а, уколико сте свесни тога да се код мења, онда идете напред. Код се мења како на плану израза филма тако и на плану рецепције.

Једно је традиција, а нешто друго је свест о томе да морате да се прилагођавате нечему новом, а ФЕСТ, са искуством од 37 година, свестан је да се код мења, да се израз мења, да се медији мењају.

Једноставно, морамо да водимо рачуна о томе да данас има 5.000 фестивала на свету, скоро више него биоскопа, и да морамо остати конкурентни.

Фестивал је пре свега направљен за домаћу публику и за онолико новца колико се улаже у београдски ФЕСТ, имамо јако добар резултат - и када је о програму и када је о публици реч.

Примера ради, Фестивал у Солуну имао је 2008. године девет милиона евра, а буџет ФЕСТ-а далеко је испод једног милиона.

Новац значи нешто али не значи све. Публика значи много. Мислим да је знатижељна публика много боља категорија него одана публика. Мени је драго да публика буде одана, да једва чека да види фест, али знатижељна је далеко боља.

Како глобална рецесија може да утиче на филмску индустрију?

Маркет Берлинског фестивала имао је велику осеку ове године јер промотери филмова, купци и продавци из Америке нису дошли, па је тако притисак био заиста велики. Може се рећи да постоји чак егзистенцијални страх пред надилазећом кризом.

Тренутно стање је као врх леденог брега у "Титанику", нико не зна шта је доле, испод површине. Вероватно ништа добро...

Криза се свакако одражава на филмску индустрију.

Да би се затворила финансијска конструкција за производњу или пласман филма, или да се филм прода, да се направи такав производ који може да се пласира и на ТВ и у биоскопима, авионима, мобилним телефоним, интернету... неопходан је новац, а новца нема.

Друга прича је да елемент кризе може да инспирише! Волим да цитирам једног младог редитеља, који је добио две награде у Кану. Кад су га питали да ли је то што ради у Србији олакшање или оптерећење, младић је одговорио: ,,То вам је као у теретани, што су тегови тежи, то ћу ја бити у бољој форми".

Ипак, производ филм зависи од технологије, а технологија зависи од новца, новац зависи од политике, политика зависи од кризе, тако да се филмска индустрија налази у проблему који ће се свакако одразити и на понуду филмова.

На реперторау овогодишњег ФЕСТ-а су махом добитници награда на престижним фестивалима. Колико је посао селектора креативан, а колико унапред одређен. Да ли имате слободу приликом одабира филмова?

Програм предстојећег ФЕСТ-а одређује квалитет филмова који су се појавили у претходној филмској сезони, па је у том смислу доста тога предодређено.

Без обзира на то где се филмови пронађу, у лабораторијама, филмским студијима или пак приватним продукцијама, постоји више начина на које се долази до квалитетног филма.

Фестивали као што су Кан, Венеција или Берлин имају филмове који се приказују први пут, филмови који су тек откривени.

Организатори шаљу "скауте" у извидницу месецима пре почетка фестивала да виде шта се дешава у свету филма и на тај начин фестивали долазе до свежег материјала.

Пратити рад филмских центара у свету и пријављивати се на све важне мејлинг листе, затим посећивати филмске маркете, само су неки од начина на који се одабирају квалитетни филмови.

Упркос свему, има простора за креативност селектора фестивала, с обзиром на то да је из различитих углова поглед на филмску сезону различит.

Да ли је тешко направити равнотежу између комерцијалних и ауторских филмова?

Сваки филм направљен је да буде привлачан и да га види што више људи.

Мислим да је превише рећи да, оно што је комерцијално, не ваља, а за арт филм да је то нешто веома добро. Једноставно, то није тачно. Филм је добар у оној мери у којој може да узнемири емоционални баланс, да покрене мисли и да покрене човека на неку акцију.

Подела је направљена да би било лакше манипулисати неком вредношћу, како је нешто снимљено или како је нешто направљено.

Правећи програм ФЕСТ-а, увек ми је циљ да публика види неке нове филмове, да пружим прилику да виде да постоји нешто добро и ван редовних биоскопских репертоара.

С друге стране, сматрам да на фестивалу треба приказати и нове филмове браће Коен, Фолкера Шлендорфа, Вима Вендерса, али и филмове из Азије чији је програм ове године изузетно квалитетан.

...a ovo sa teretanom i tegovima, gde citira svog sina, e, to je posebna dragocenost!

Napomena: spojler fri
Vodjen Vlajcicevim komentarom (na TV) da u ovogodisnjoj selekciji sve sto dolazi sa Istoka valja pogledati, ja sam za defloraciju ovogodisnjeg FEST odabrao danasnji termin u SC od 16:30, gde sam pogledao film Tragac, Na Hongg-Jina.
Odabrao i pogresio. Ali ne mnogo.
Ovaj jednostavan film tipski pripada skoli narativnog filma. Sto u scenariju to i u kadru, je nacelo koje je odredilo i rediteljski pristup. A u kadru smo imali prilike da gledamo Yoon-Suk Kima cija je interpretacija glavnog lika jedna od boljih strana ovoga filma. Pracenje osnovnog toka radnje bez insistiranja na psihologiji likova (sem sporadicnih fles bekova i nicim izazvanih krupnih planova) u potpunosti vas prepusta scenariju i likovnosti. Od likovnosti slaba vajda, kamera je tu u ulozi svedoka, postavljena na konvencionalni nacin samo da bi zabelezila objektivnost (jedno od lepsih resenje je scenogarfija u kojo se desdavaju ubistva). Neiskorisceni ambijent grada, kadriranje na nivou TV NEWS i staticnost kamere ne donose uzbudjenja u filmu. Scenario ima dobru ritmicnost te uspeva da drzi paznju na primarnom nivou svih 123 minuta mada neka od resenja  (cak dva kljucna predmeta se pronalaze ispod sedista automobila) deluji iskonstruisano do nivo banalnosti.
Surovo i do detalja insistiranje na prikazivanju procesa ubijanja moglo bi da se podvede pod isocnjacki dozivljaj "horor zanra" da nije toliko patetike i nemoci u rediteljskim resenjima kljucnih dramskih situacija (posebno zavrsne scene).
Da ne bih ostao do kraja u kritickom tonu nudim sasvim sasvim iskreno priznanje da i pored svih slabosti ovaj film ipak nudi savim prihvatljivo posle podne ako ste iskreni ljubitelj "horor-triler" treserice kao i ja.

Chaser treš? Nije najsrećnija odrednica + ovo o neiskorišćenom ambijentu grada koji pak, uz prikaz arhitekture kuća u koje upada, bašti, i način komunikacije, policijske, makroa sa prostitutkama (i podbacivanja), bitno figurira u filmu. Kao i vremenske prilike (kiša).

Ima o Chugyeogji već na forumu,

http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=5560&postdays=0&postorder=asc&start=0

&

http://www.znaksagite.com/diskusije//viewtopic.php?t=1352&postdays=0&postorder=asc&start=1275

greska

Ako si pročitao, onda znaš i šta mislim. Sad, teško da je kiša slaba potpora imajući u vidu istorijsku pozadinu ovog filma, a neiskorišćen ambijent grada uzevši u obzir ono što sam nabrojao naprosto ne stoji. Treš jeste širok pojam ali mislim da je nesrećno upotrebljen imajući u vidu kinematografiju, glumu, posebno montažu i jednu maestralnu scenu na kraju. Ako ga koristiš kao oznaku za smelost, nekorektnost, kontroverzu, onda u redu.  

Ček bre, zar prihvati nije napisao nešto ovde gde se pojavio Event Horizon?  

Quote from: "cutter"

Chaser treš? Nije najsrećnija odrednica + ovo o neiskorišćenom ambijentu grada koji pak, uz prikaz arhitekture kuća u koje upada, bašti, i način komunikacije, policijske, makroa sa prostitutkama (i podbacivanja), bitno figurira u filmu. Kao i vremenske prilike (kiša).

Ima o Chugyeogji već na forumu,

http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=5560&postdays=0&postorder=asc&start=0

&

http://www.znaksagite.com/diskusije//viewtopic.php?t=1352&postdays=0&postorder=asc&start=1275

Of kors, tres kao los film.
I dalje mislim da je film i vizuelno slab.
Kisa kao resenje mi je slaba potpora za stanje.
Sta ja znam, kod ovako slabe motivacije ocekujem vise od opisa ali ovde to ne dobijam.

Quote from: "cutter"Ček bre, zar prihvati nije napisao nešto ovde gde se pojavio Event Horizon?  

Sori za zabunu, i ja devojka se logujemo pa se desi da se zabunim.

Uf, ne stizem te.
Rece montaza? Daj malo pojasni bas me interesuje.
Maestralna scena? I za ovo, molim objasnjenje.

Rezovi, kadriranje, npr kroz sasvim banalne, a vešto izvedene teme koje se često izbegavaju ili eliminišu iz zapleta - komunikaciju mobilnim telefonom, građenje atmosfere kroz pomenutu kišu (za šta je važno znati da je tip voleo da vileni po kiši). Film je neosporno eksplicitan no ipak uspeva da veštom režijom zadrži nesatirizovanu (premda nekad okarakterisanu i kao patetičnu, tipizovanu) ljudskost, kroz scenu u bolnici na primer. I u isto vreme da ne prikrije sve što iz ljudskosti proizilazi.Teško je uspešno balansirati sa takvom tematikom, daleko od toga da mislim da film nema problema...opet, i dao sam ti linkove da bi video šta su drugi pisali na tu temu, a tamo je i moje mišljenje kroz više postova.

Mislio sam na scenu borbe (tj akvarijum scenu).

Quote from: "cutter"Rezovi, kadriranje, npr kroz sasvim banalne, a vešto izvedene teme koje se često izbegavaju ili eliminišu iz zapleta - komunikaciju mobilnim telefonom, građenje atmosfere kroz pomenutu kišu (za šta je važno znati da je tip voleo da vileni po kiši). Film je neosporno eksplicitan no ipak uspeva da veštom režijom zadrži nesatirizovanu (premda nekad okarakterisanu i kao patetičnu, tipizovanu) ljudskost, kroz scenu u bolnici na primer. I u isto vreme da ne prikrije sve što iz ljudskosti proizilazi.Teško je uspešno balansirati sa takvom tematikom...opet, i dao sam ti linkove da bi video šta su drugi pisali na tu temu, a tamo je i moje mišljenje kroz više postova.

Mislio sam na scenu borbe (tj akvarijum scenu).

Aaaaaaaaa.
Ja mislio na pateticna resenja sa prskanjem krvi po zidu, losim rediteljskim resenjima za otvaranje scena (cesta upotreba totala za otvaranje i elipsu), lose izmontiranu uvodnu scenu sa dzamp katovima, previse lakim odustajanjem od epizodnih karaktera, jeftinim dramaturskim resenjima kao sto je pronalazenje moba na podu automobila, losom montazom paralelnih tokova, losom montazom zvuka (npr. sinhroni sumovi koji pojacavaju udarce, nepravovremena upotreba muzike) i pre svega na zavrsnu scenu (potovu kraj scene) koja ne moze da bude ni replika gomili identicnih resenja u americkim filmovima.
Odoh opet da citam one linkove.

Pa dobro, ne možeš zameriti krvi što prska. Mogu reći da film zaslužuje dublji uvid u ta "loša" dramaturška rešenja prvenstveno zbog istorijske pozadine koju sam pominjao a koja je krcata takvim ishodima te se na devojčino bauljanje ulicom na kraju može posmatrati, a i treba, kao režiserov stav glede slepoće stanovnika i činovnika. Ne mogu reći da mi je zasmetala montaža tj režija paralelnih tokova, kao ni zvuk. A ni "odustajanje" od sporednih likova - npr. nakon što su dali (fekalni) šmek, nije bilo potrebe da ih dalje gledamo. Kad je već pominješ, na pomenutim linkovima značajno mesto ima rasprava o tome zašto američka kinematografija ne može da iznedri ovakvo delo.

Quote from: "cutter"Pa dobro, ne možeš zameriti krvi što prska. Mogu reći da film zaslužuje dublji uvid u ta "loša" dramaturška rešenja prvenstveno zbog istorijske pozadine koju sam pominjao a koja je krcata takvim ishodima te se na devojčino bauljanje ulicom na kraju može posmatrati, a i treba, kao režiserov stav glede slepoće stanovnika i činovnika. Ne mogu reći da mi je zasmetala montaža tj režija paralelnih tokova, kao ni zvuk. A ni "odustajanje" od sporednih likova - npr. nakon što su dali (fekalni) šmek, nije bilo potrebe da ih dalje gledamo. Kad je već pominješ, na pomenutim linkovima značajno mesto ima rasprava o tome zašto američka kinematografija ne može da iznedri ovakvo delo.

Aaaaaaaaaaaa. To oces! Da me navuces no one vase topike gde ste "domaci". E pa nece moci. Tamo dolazim kada se jos malo okurazim.
Za sada, ostajem i ovde i pri svome.  

Greska/

Los odabir topika.....

Poštovane kolege,
Povodom večerašnjeg nemilog događaja u Velikoj dvorani Sava centra, za vreme trajanja filma ,,Milk" na 37. FEST-u, kada je grupa građana protesno izašla na scenu ispred platna u nameri da prekine projekciju filma, Festival se:
-         Najpre izvinjava cenjenoj publici FEST-a zbog neprijatnosti.
-         Apsolutno ograđuje od ovog događaja s kojim nije imao nikakve veze niti ikakve informacije, jer je taj protest izazvan načinom saradnje između Sava centra i Medija centra.
Molimo da se festivalska scena i projekcije ne zloupotrebljavaju za bilo čije sukobe i nesporazume, jer FEST-ova publika to ni malo ne zaslužuje.
Srdačan pozdrav,
,,Direkcija FEST-a"

...to je kanda u vezi sa ovim...

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=02&dd=24&nav_id=346775

ovaj fest se i nije nesto proslavio...
iako sam ja odgledala dobar deo filmova odvec na torentovanim fajlovima....

mnjeah...

odgledala sam dvadesetak filmova i nista...
jos mi je frost/nixon najbolji film na festu

ne racunajuci MILK svakako i Let the right one in
to sam gleala ranije

A sta si sve to ti odgledala, sto nije valjalo?

dva dokumentarca:
Plaze Agnes Varde - to mi se iskreno dosta dopalo, jer je Anges napravila zanimljiv film o zanimljivom vremenu...

Rene - katastrofa. katastrofa. Dokumentarac o coveku koji je 20 godina proveo po raznoraznim cesko/slovackim zatvorima. bude par meseci, pa izadje, opljcka dve gajbe, pa ga vrate... u celom tom njegovom zatvorenickom stazu prati ga ludaca koja ga je od prvog zatvaranja ga snimala... Ali to je toliko sve nejasno u filmu. Izgleda je vec bio jedan film pre toga jer on pise i neke knjige pa su ceski gledaoci upoznati sa celim razvojnim putom ali meni nista nije bilo jasno. pritom je lik realno dosadan!!!! ko marko vidojkovic da sad ode u zatvor pa ga neko snimi...

dva domaca:
Zona mrtvih - meni je bio zanimljiv, samo se nadam da kreatori nisu bili pretrano ozbiljni u svemu tome. kao jedna sala tra la la je meni bio skroz ok

Zivot i smrt porno bande - za ovo ne znam ni sta da kazem. meni je to skandal bolje da nisam ni gledala da se ne nerviram

ovi veliki sava centrovski:
Revolutionary road - mhmhmhmhmh. verovatno je dosta ljudi vec gledalo. istorija jedne ljubavi. od upoznavanja do kolapsa. ja mislim da je to dobar film i los cast jer kate i leo u zajednickim scenama glume u dva poptuno razlicita filma... 6+/10 nista revolucionarno.. osim puta

Frost/Nixon - jako mi se dopao. tako taj jedan veliki film o velikoj temi cisto faktografski ali zaniljiv.... i frost je potpuno neodoljiv ne znam sto nejga nisu nominovali za oskara

Milk - gledala sam vec 3 puta pre SC i moram da priznam da mi je imao vecu emociju na TVu. ali i dalje mislim da je ovo najozbiljniji i najbolji film Gus Van Santa

Druga zena - ovo je subjektivno jer ja licno fetisizujem filmove o opsesivnim zenama. Meni se jako dopao mada je publika u sava centru bila skandalizovana. Ja sam valjda i sama opsesivna i sve to razumem...

Izmedju zidova - ne znam sta da milsim o ovom filmu. traje dva sata, sat ipo vremena se apsolutno nista ne desi, onda u poslednjih pola se sabije nekoliko situacija... ali likovi ostaju isti nema nikakvog evolutivnog toka... imam teoriju da  je taj lik koji je napisao scenario, koji je pritom zaista profesor u skoli bio neki burzuj ustvari koji je zapao u neki pariski blok da predaje i zatekla ga je situacija razocarane nemotivisane dece. ja sam licno sve to prezivljavala i u osnovnoj i u gimnaziji, pritom sam iz centra grada tako da to mene na licnom planu nije dotaklo... a film ko film je osrednji

ovi manji kao autorski:
Vreme komete - albanski dizaster. istorijski/kostimiran. u balkanskim ratovima se desava. nije dosadan ali je beskrajno nebitan

Sreda - indijski. no comment. katastrofa

Akne - mali argentiski film o jevrejskoj deci u osnovnoj skoli. prica o prvom poljupcu... ali neki cudan ugao gledanja kroz tu bogatu decu... zaniljivo sve u svemu

planiram jos Slucaj Bader Majnhof

uz jos sve te sto sam pogledala na dvdjevima i dvixima Let the right one in odnosi moju pobedu sa festovskog menija

Quoteali i dalje mislim da je ovo najozbiljniji i najbolji film Gus Van Santa

Which isn't saying much, jer je taj Van Sant snimio slovima i brojem JEDAN (1) podnošljiv film, a i to je vjerovatno bila čista slučajnost.

E zabole ga sad. Drugstore Cowboy, Good Will Hunting i Elephant su odlicno osmisljeni, koncipirani i proizvedeni filmovi. Oko drugih se mozemo sporit, koliki je znak jednakosti izmedju Milk i My Private Idaho i Mala Noche, koliko su bezvezni Even Cowgirls Get the Blues ili recimo fijasko Psycho, ali oko 3 koja smatram autorski zrelim ostvarenjima NEMA SPORA!

Kolko sam se nacito negativnih kritika Zone za samo par dana, kontam da ce mi ovo bude najgotivija scena :



Ghoule pogibe ti drug, jel ti tesko ?    

Quote from: "Shozo Hirono"E zabole ga sad. Drugstore Cowboy, Good Will Hunting i Elephant su odlicno osmisljeni, koncipirani i proizvedeni filmovi. Oko drugih se mozemo sporit, koliki je znak jednakosti izmedju Milk i My Private Idaho i Mala Noche, koliko su bezvezni Even Cowgirls Get the Blues ili recimo fijasko , ali oko 3 koja smatram autorski zrelim ostvarenjima NEMA SPORA!

My Private Idaho nije sporan, a ni To Die For.

Psycho je možda promašaj jer je izneverio očekivanja, jer se očekivalo više i drugačije, ali nekome je kad tad moralo pasti na pamet da bukvalno prepisuje i to je bio Van  Sant - kad smo dobili rezultat videlo se da se na takav način ne može napraviti relevantno ostvarenje, ali rezulatat ne može biti ni stvarno loš, ako original valja.

sine, na zalost moram ti reci da se ova scena (kao i toliki drugi efekti u filmu) - NE VIDI!

Onda nista jbga, izgubio sam i poslednji izgovor da ipak odem u bioskop  

Nego bre, jel gledo neko od starije raje porno bandu - ocel bit tog rivjua ikako ?

Quote from: "Shozo Hirono"E zabole ga sad. Drugstore Cowboy, Good Will Hunting i Elephant su odlicno osmisljeni, koncipirani i proizvedeni filmovi. Oko drugih se mozemo sporit, koliki je znak jednakosti izmedju Milk i My Private Idaho i Mala Noche, koliko su bezvezni Even Cowgirls Get the Blues ili recimo fijasko Psycho, ali oko 3 koja smatram autorski zrelim ostvarenjima NEMA SPORA!

Mislio sam na Dragstor kauboja, a Dobri Vil Hanting jeste solidno zamišljen film koji je upropašten ekstremno pretjeranom količinom patetike i nepotrebnim preglumljavanjem. I na scenariju je trebalo da se poradi.

Mislim, taj Van Sant je homoseksualna verzija Kevina Smita