ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Mučenice zaslužuju poseban topik, u to budite uvereni.

Sinoć sam pogledao film - i to pred spavanje - što se pokazalo kao krupna greška i veoma je verovatno da će vam posle gledanja u sitne sate sledovati porcija noćnih mora.

Laugierov film je retko mučno iskustvo. Svaka pohvala režiseru/scenaristi na manipulisanju publikom, ali na početku filma bi trebalo da bude postavljeno upozorenje: PAŽNJA! OČEKUJE VAS MUČNO PUTOVANJE U DUBINE PAKLA; ODUSTANITE DOK JOŠ IMATE VREMENA.



Francuski horor je već čitav niz godina u usponu, a Mučenice predstavljaju, do sada, najupečatljiviji rad. Prevazilazeći izvikanu Unutrašnjost, pa čak i Ažinu Visoku napetost (mada se između ova 3 filma mogu povući brojne, krajnje zanimljive, paralele), Mučenice uspevaju da se nametnu kao autentično horor remek-delo novog milenijuma.

Bez obzira što je virtuoznost režisera neosporna, film je u meni probudio ambivalentna osećanja. Naime, Mučenice su previše mučne za moj (svačiji?) ukus. Naravno, nagledao sam se ja svega i svačega, ali ovo je baš mračno. Ekstremno mračno. A uz to još i odlično režirano, fotografisano i odglumljeno - pa je udar još jači. Pascal Laugier ne dozvoljava ni trenutak predaha. Udara i udara, ne štedi. Taman kada mislite da možete da predahnete - on smišlja nešto još izvitoperenije. Humora u filmu nema ni trunke (na primer, u poređenju sa Mučenicama, Život i smrt porno bande izgleda kao komedija - zato što nam Đorđević dozvoljava da se tuce pita gorko nasmejemo). Laugier je mrtav ozbiljan. Ekstreman do kraja. Film je potpuno nepredvidiv, a nasilnost prikazanog posramljuje i torture porn. Hosteli i Sawovi su za ovo mala deca. Obdanište. Hardcore - pa još preko toga.

A tu je i kraj filma... Još razmišljam o njemu i nisam siguran koji stav da zauzmem...

Ko je gledao? Impresije?

Sad mi ga je strah gledati.  

Martyrs (2008) Pascal Laugier ****

Kako uci u zacarani krug inventivno originalnih zanrovskih dostignuca u modernoj kinematografiji horor filma? Izgleda kao nemoguca misija, jer koliko god se autor naprezao iz dubine svog stomaka neminovno je barem usputno pokupiti gomilu vec manje-vise isprobanih matrica. Martyrs nije izuzetak u tom smislu. Ali kao i vecinu kvalitetnih horora Lauierov film krasi bezbroj propratnih zanrovskih vratolomija sazetih u extremno sokantno delo, koje stoji rame uz rame sa najuspelijim francuskim ostvarenjima prethodnih godina.

Martyrs se nekako moze podeliti na dve razilite celine. Prva je dinamicki i mehanicki gotovo savrsena, propracena dramskom eksplozivnoscu uz freneticnu shaky montazu, gde Laugier ne pusta gledaocu da dodje do daha i da se iskreno zamsili nad onim sto ga je emotivno tresnulo. Druga predstavlja nedovoljno efektan prikaz prelaza sa krvopljuskajuceg na metafizicki nivo naracije i dramske estetiku u zanru. Da to je hrabro prezentovano, ali je disfunkcionalno i neskladno produkovano i u odnosu na efektivni sadrzaj prve polovine filma, kvaditet je sveden na par nevestih banalnosti i deja-vu klisea.

Druga polovina je nazalost i puna dramskih rupa koje ne mogu biti prenebregnute u kritickom osvrtu. Kada neko izvrsi nelegelan upad na tudji posed i brutalno likvidira sve individue na njemu, logicno bi bilo da odmah pobegne, ili barem 'vesto' sakrije tragove zlocina. Ali Martyrke ne. One u toj kuci provode po mom skromnom proracunu barem 12 casova. I dok Ana nevesto i moralno simptomaticno prikriva tragove zlocina i kopa jamu u dvoristu na novopridosle pokojnike, Lusi 'odlazi na pocinak', koji je naravno propracen neprestanim kosmarima. Zasto? Zasto nisu odmah odpalile, zasto Ana nije odmah odvukla Lusi, nego je cekala da kosmarne vizije dostignu suicidni klimaks. I kada je konacno svanulo, kako to da je Ana iz cista mira krenula da istrazuje 'kutke' palate, i da samo posle par minuta pronadje tajne odaje i skrivenu tamnicu ('u dnevnoj sobi'), gde je godinama obitavala cetvoroclana porodica. Previse lako i nenadahnuto.

Medicinski aspekt price je u najmanju ruku simptomatican i upitan. U sceni kada Lusi ziletom sece ruke od ramena, preko laktova pa sve do dlanova, dolazi do neobicno malog prolivanja krvi. Logicniji bi u stvranosti bilo da, usled kidanja vena, arterija, verovatno i poneke zile, dodje do znacajnijeg i fatalnijeg kravarenja. Ovako Lusi hopa cupa i eto je u dvoristu na kisi. Izgoreti 95% koze gotovo sigurno dovodi do sigurne smrti. Ne mogu ni da zamislim sta znaci odrati gotovo stoprocentno kozu sa ljudskog organizma. Sve i ako prihvatimo stanje hibernacije i komatozne ukocenosti, tesko da ce ta osoba biti u bilo kakvom stanju da izusti jedno slovo, a kamoli da pruzi valjane i neoborive dokaze o susretu sa onstranim svetom.

Ipak Martyrs funkcionise i na kognitivnom i na sugestivnom nivou. Bilo da ga nazovemo body hororom, torture porn ili potmodernim slasherom, ovaj francuski extremno talasni produkt na samom svom pocetku, a sudeci prema kasnijoj spoznaji, invocira i child torture porn elemente, koji kasnije bivaju vesto zaobidjeni i konstruktivno nenaglaseni.

Za razliku od vecine americkih (neminovno je poredjenje sa Hosetelom), francuski extremni horor filmovi na svom kraju ne nude emotivno praznjenje i unutrasnje zadovoljenje, i to mozda vec sada moze za potonje naslove predstavljati konvencionalni problem u dramaturskom smislu, jer agonija i beznadje se danas prepoznaju kao elementarni motivi pokretaci modernog francuskog horora.

French director Pascal Laugier ("Martyrs") says his upcoming "Hellraiser" will NOT be a remake but a 'reboot' according to an interview with FilmsActu that was translated by 'Antoine'.

Mixing elements from both the first film and Clive Barker's original "The Hellbound Heart" novella, both the characters of Frank and Julia will be present. The first draft of the script, written in French, is finished and is being translated in English.

Laugier, who admits he turned down an offer to direct "The Strangers" sequel, will then start to write the first draft of the adaptation of China Mieville's short story "Details" for Paramount Vantage.

AWESOME, awesome, prvi deo filma totalno u duhu Davida Ray Parkera, Fred Westa i Gary Heidnika a ponajvise mozda Leonard Lake-a koji je realno tata za sve te tamnichare.  
Dalje kako film traje vec to nije to, ali to je josh jachi rad jer nema tog rape dela koji smo iscekivali na pocetku. E sad jbga namecu se dva pitanja koja mogu da budu spojleri al' cu ipak da pitam, kontam svi su gledali film ovde :

Zasto Ana nije pobegla iz kuce posle svih tih uzasa, a posebno posle smrti svoje drugarice ? Logicno bi bilo da je zapalila jer moze neko da naidje jbga a krvi do kolena. Dalje, posle oslobadjanja one nesretnice zasto nije ostala pored nje nego je otisla da spava pored svoje mrtve drugarice ?

lepa četvorka:
http://ljudska_splacina.com/2009/03/martyrs.html

Jedva cekam da pogledam

Sama činjenica da postoje poređenja sa haute tension (tematski, kvalitetski, kako već) su ogroman podstrek da se ovaj film odgleda!
Avaj, ja to neću moći pre utorka-srede...

(Strpljenja marduče)

Quote from: "Son of Man"Zasto Ana nije pobegla iz kuce posle svih tih uzasa, a posebno posle smrti svoje drugarice ? Logicno bi bilo da je zapalila jer moze neko da naidje jbga a krvi do kolena. Dalje, posle oslobadjanja one nesretnice zasto nije ostala pored nje nego je otisla da spava pored svoje mrtve drugarice ?

my son, because you asked
(nek ne čita ko nije gledo film!):

1. Zasto Ana nije pobegla iz kuce posle svih tih uzasa, a posebno posle smrti svoje drugarice ? Logicno bi bilo da je zapalila jer moze neko da naidje jbga a krvi do kolena.
=zato što je za nju ostala nepojmljiva misterija o tome ZAŠTO je sva ta gnusna tragedija morala da se desi, ZAŠTO su ti naizgled normalni ljudi tako ogavno mučili njenu drugaricu/ljubovcu? ne zaboravi da je to teret koji njih obe nose na svojim psihama već 15ak godina unazad, i da se u tom trenu samo okrenula i pobegla sa jedinog mesta koje može da krije ODGOVOR na događaj koji im je nepovratno obema izmenio živote  - ostala bi OPSEDNUTA time do kraja života.

2. Dalje, posle oslobadjanja one nesretnice zasto nije ostala pored nje nego je otisla da spava pored svoje mrtve drugarice ?
=pa valjda zato što je toliko bila vezana za drugaricu, makar i mrtvu, da je želela da uz nju provede bar još nešto malo vremena, koliko je moguće, pre nego što se ZAUVEK rastave.
film potencira njihovu čvrstu povezanost, od samog početak, i stoga, kada se nađeš pred POSLEDNJIM rastankom s toliko voljenom osobom, sasvim je razumljivo da nećeš tek tako da napustiš njeno telo i ostaviš ga u toj klanici.
ona j e u tom trenu zbunjena, izgubljena, upravo je ostala bez jedine osobe koja joj nešto znači u životu (zato je potreban onaj telefonski razgovor s majkom, iz koga je jasno a) da ona nema alternativu kojoj će da pobegne, ni momka ni porodicu; i b) da je naša perverzna slutnja o mogućim lezbijskim sklonostima prema 'drugarici' nešto malo više od toga, i da nju deli i njena majka, te da verovatno ima i vatre tu gde ima toga dima!)

nadam se da sam ti pojasnio film i da sada možeš da još više uživaš u njemu.
ja sam ga gledao 2put u razmaku od 15ak sati – ako to nije dokaz unikatnog kvaliteta, ne znam šta je.
laugier UME da režira HOROR.


PS: NISAM NA BLOGU PISO OPŠIRNIJE O MARTYRS jer ću uskoro pisati na POPBOKSU o njemu, pa da ne istrošim baš svu municiju...

Quote from: "marduk"Sama činjenica da postoje poređenja sa haute tension (tematski, kvalitetski, kako već) su ogroman podstrek da se ovaj film odgleda!

Ako se zanemari uvod, kompletan prvi segment ima pregršt dodirnih tačaka sa Ažinim filmom. Ali je tvrđi.

(Strpljenja marduče)

Mislim da ću ovih dana pogledani Saint Ange (2004), Laugierov prethodni uradak. Koliko sam shvatio iz prikaza, prethodni film nije ni prineti Mučenicama, ali ću ipak baciti pogled. Novi Hellraiser neće joć dugo.

QuoteMislim da ću ovih dana pogledani Saint Ange (2004), Laugierov prethodni uradak

Zamisli El Orfanato. Zatim oduzmi SVE što valja u tom filmu. Onda dodaj potpuno besplatan i nepotreban (fenomenalan) full frontal. Dobio si Saint Ange.

Quote from: "Ghoul"2. Dalje, posle oslobadjanja one nesretnice zasto nije ostala pored nje nego je otisla da spava pored svoje mrtve drugarice ?
=pa valjda zato što je toliko bila vezana za drugaricu, makar i mrtvu, da je želela da uz nju provede bar još nešto malo vremena, koliko je moguće, pre nego što se ZAUVEK rastave.
film potencira njihovu čvrstu povezanost, od samog početak, i stoga, kada se nađeš pred POSLEDNJIM rastankom s toliko voljenom osobom, sasvim je razumljivo da nećeš tek tako da napustiš njeno telo i ostaviš ga u toj klanici.
ona j e u tom trenu zbunjena, izgubljena, upravo je ostala bez jedine osobe koja joj nešto znači u životu (zato je potreban onaj telefonski razgovor s majkom, iz koga je jasno a) da ona nema alternativu kojoj će da pobegne, ni momka ni porodicu; i b) da je naša perverzna slutnja o mogućim lezbijskim sklonostima prema 'drugarici' nešto malo više od toga, i da nju deli i njena majka, te da verovatno ima i vatre tu gde ima toga dima!)

Ovo prvo mi je sad jasnije, hvala, a ovo drugo sve stoji takodje, ali kako bre ostaviti onakvu nesretnicu u kadi, realno  na samrti (krvari i ceo rad) i otici u drugu sobu, da ih je bar dovukla u istu sobe, jer ova se zbog njenog nemara kasnije isekla jbga. To mene buni, ne buni me sto je vezana za ovu svoju drugaricu, i sto je imala potrebu da bude pored nje, ali kad sam gledo film ja cim sam vido da odlazi u drugu sobu kod ove mrtve reko sebi : sto ostavi devojku na samrti pobogu, moze da joj se nesto dogodi do jutra - i sta ? i bio sam u pravu jbga  

Komšije su počele da renoviraju stan, tako da su me potpuno urnisali svojom bukom i onemogućili da gledam horor do daljnjeg, a sa velikim nestrpljenjem sam očekivao MARTYRS...

MARTYRS se mora gledati sa do daske odvrnutim zvukom (makar na slušalicama ako imate osetljivu familiju i komšije), jer je sound design izvanredan i vrlo važan za ugođaj ovog filma!

Pa ko jos danas gleda filmove bez slusalica?  
Alternativa je uvek kvalitetan DVD sound system.  

Znam, i slažem se. Ali, meni se bukvalno trese posuđe u stanu od bušenja, tako da moram da a) prvo nađem trenutak tišine b) a zatim da malo smirim nerve od celodnevnog maltetiranja kako bih bio spreman za pun ugođaj.

Quote from: "crippled_avenger"Znam, i slažem se. Ali, meni se bukvalno trese posuđe u stanu od bušenja, tako da moram da a) prvo nađem trenutak tišine b) a zatim da malo smirim nerve od celodnevnog maltetiranja kako bih bio spreman za pun ugođaj.

Pusti neki film katastrofe> nesto sa zemljotresom. Imaces potpuni ugodjaj.

Ovaj post moze sadrzati spojlere.

Kako god okrenem, Martyrs je vrlo kvalitetno filmsko ostvarenje. Ima odlicnu pricu, reziju, fotografiju, zvuk(koristio sam slusalice, zanimljivo iskustvo). Glumci su dobro odabrani, a sama gluma je na nivou. Vertikalno i horizontalno gledano, sve u redu je.
E sad, ja ovaj film posmatram iz 2 faze. U prvoj imamo razne scene sakacenje, torture, puno krv, bol, akciju koja je proizvela reakciju(osvetu). Tjelesno i sokantno. Medjutim, u odredjenom momentu stupa druga faza, ezotericna. Tu film vec pocinje da ponire u transcendentalno, zalazeci negdje iza (preko)ovog materijalnog svijeta. E sad, ako je pt.1 bio sokantan, ovaj je duboko uznemiravajuc. Zlo vise nije instrument osvete ili svojevrsna eskapada od psihicke bolesti. Ovdje zlo postaje nesto klinicko, sterilno - sredstvo za dostizanje 'uzvisenog' cilja. Tortura se vise ne poduzima 'zarad same torture', zbog pukog zadovoljenja karnalnih(sadistickih) zelja. Evil be thou my good, ako bih citiranjem Miltona mogao bar donekle opisati uvrnuta razmisljanje one grupe predvodjenje jezivom bakutom. Iako je (filmski) prvi dio jaci, drugi dio (pod)svjesno usadjuje razne ideje i eventualno produbljuje odredjena razmisljanja. I obzirom da u poslednje vrijeme fanaticno istrazujem religioznost srednjeg vijeka, 'martyrs' su nesto sto me u globalu vrlo fascinira. Keep wandering  

Quote from: "m512pg"Keep wandering  

ako je ovo trebalo da bude aluzija na poslednju repliku filma, ona glasi: keep doubting.

a ako si hteo da je parafraziraš, onda bi to smislenije zvučalo u varijanti 'Keep wondering', budući da 'wandering' znači cunjati, skitati se.

Ghoul nema veze sa mozgom.

Quote from: "Harvester"

QuoteMislim da ću ovih dana pogledani Saint Ange (2004), Laugierov prethodni uradak

Zamisli El Orfanato. Zatim oduzmi SVE što valja u tom filmu. Onda dodaj potpuno besplatan i nepotreban (fenomenalan) full frontal. Dobio si Saint Ange.

A kakvi su zombiji? Navodno ih ima.

Quote from: "crippled_avenger"Znam, i slažem se. Ali, meni se bukvalno trese posuđe u stanu od bušenja, tako da moram da a) prvo nađem trenutak tišine b) a zatim da malo smirim nerve od celodnevnog maltetiranja kako bih bio spreman za pun ugođaj.

Znam kako ti je. Moj je predlog da se raspitaš šta oni konkretno rade, pa ako ti kažu magičnu reč "adaptacija", ti beži iz kuće minimum dva meseca. Dobro si pročitao, dva meseca. Mene su toliko maltretirali neki ološi u starom (roditeljskom) stanu. Kad sam ja moj stan sređivao prošle godine, skoro svakodnevno je majstorima na vrata dolazio neki pandur i njegova drolja od žene, pretili, zivkali me telefonom, pa sam razvukao radove na tri meseca. No, ovog okruženja gde sad živim mi nije žao i da sam razvukao na tri godine; valjda smo karmički osuđeni jedni na druge.

Sve u svemu, moj ti je drugarski savet - run like hell! Ti radovi, ako su ozbiljni, ne mogu da potraju kratko.

Znaš kako, ja sam kao odgovor na komšije koje su dograđivale potkrovlje adaptirao svoj stan tri meseca. Ako tome dodamo da su moji jednom takođe tri meseca radili svoj stan, mislim da nemamo baš moralni highground u ovom sporu. Nerešeno je...

BTW, strah me je i da pomislim kako je ŽiKKKi čiji je stan bukvalno do ovog koji adaptiraju.

No, sad ću tokom noći da se malo iskuliram pa da gledam.  

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "m512pg"Keep wandering  

ako je ovo trebalo da bude aluzija na poslednju repliku filma, ona glasi: keep doubting.

a ako si hteo da je parafraziraš, onda bi to smislenije zvučalo u varijanti 'Keep wondering', budući da 'wandering' znači cunjati, skitati se.

Pobrkao sam, trebalo je da pise 'keep doubting'. Zahvaljujem na ispravci.
Inace, wandering moze znaciti i fantazirati, buncati, biti u bunilu? Zanimljivo, danas me spopala neka temperatura, hara grip..

Quote from: "Kunac"

Quote from: "Harvester"

QuoteMislim da ću ovih dana pogledani Saint Ange (2004), Laugierov prethodni uradak

Zamisli El Orfanato. Zatim oduzmi SVE što valja u tom filmu. Onda dodaj potpuno besplatan i nepotreban (fenomenalan) full frontal. Dobio si Saint Ange.

A kakvi su zombiji? Navodno ih ima.

Zombiji? U Saint Ange? Koliko ja znam, nema ih. Ima neke nemrtve dječurlije, ali to su prije duhovi nego zombiji.

Čitao sam ovaj rivju na Slasherpoolu, ali se možda neko nešto zbunio...

QuoteWell, it starts out as a ghost story, and may I add a very creepy one as well, I think I jumped maybe four times during the first forty minutes or so, but after a while it takes a fatal turn and becomes a futuristic zombie flick.Rumour actually has it that this is supposed to be a free standing sequel to Lucio Fulci's zombie hit The Beyond. My reaction to this was that it's a good thing that they didn't name it The Beyond 2 as this is nothing like the cult hit.

http://slasherp.nexcess.net/htm/reviews/saintange.htm

Zombi film i još futuristički? Bojim se da sam to prespavao  

SPOILER ALERT

Pogledao sam MARTYRS Pascala Laugiera i najzad mogu reći da se pojavio francuski horor koji je u potpunosti ispunio obećanja koja već godinama dobijamo od njihovih autora. Iako je meni do sada najefektniji odande bio HAUTE TENSION, MARTYRS mi je moram priznati delovao zanimljivije na nivou koncepta, premda zaista postoje snažne sličnosti između ova dva filma.

Laugier je uneo nešto barkerovsko u film i zaista ga je moćno realizovao, pokazavši ne samo da je spreman za Holivud u tehničkom smislu, nego i da je proizveo jedan od tehnički najosmišljenijih horora u poslednjih nekoliko godina.

Fotografija sa dosta pokreta kamere, dosta snimanja iz ruke, odlično koncipiranim subjektivnim planovima koji objašnjavaju prirodu duševnih poremećaja kod junakinja, u spoju sa sjajnom, hladnom i vrlo glossy scenografijom daju filmu zaista vrhunsku upečatljivost i izdižu ga za klasu iznad regularnih horora.

Scenario je vrlo solidan, interesantan, iako ne mogu da kažem da je išta na nivou scenarija groundfbreaing, sve što je u njemu postavljeno sjajno je realizovano i čini mi se da je ovaj film bio znatno zanimljiviji za gledanje nego za čitanje.

Zaista nemam većih zamerki na film, osim jedne koja je krajnje subjektivna. Iako sam poznat kao neko ko se ne drži maksime less is more, niti veruje u to da nešto što se ne vidi može biti strašnije od nečeg što se vidi, ipak sam duboko uveren da bi segment početnih faza maltretiranja junakinje trebalo da se izbaci iz filma, i da je upamtimo u stanju u kom je zarobljena pa rez na stanje u kome ulazi u završnu fazu.

Svako od nas ima neke svoje snažne strahove koji često mogu biti izazvani nečim što spolja gledano deluje bezazleno ili ne naročito opasno. Pa ipak čak i tako nešto može izazvati neopisiv strah. Upravo zato, čini mi se da bi psihološki snažnije za gledaoca bilo da učita šta su radili junakinji nego što smo gledali, po meni dosta blag i prilično neinventivam asortiman maltretiranja u prvim fazama koji ne prevazilazi previše ono zbog čega je Meho Krljić zimus adaptirao podrum.  Ili je možda bilo interesantnije da ni ne bude nekog eksplicitnog maltreriranja već upravo pritiska na nekim tačkama gde je konkretno ova junakinja osetljiva.

No, ova zamerka ma koliko delovala krupno, zaista ne može da pokvari moćan utisak koji ostavlja ostatak filma. Suštinski, drago mi je to što je ovj film osvežio žanr ali da mu je istovremeno ostao veran na exploitation nivou.

MARTYRS je nesumnjivo jedno lepo otvaranje nove gledalačke godine.

* * * 1/2 / * * * *

moja glavna zamerka takođe se ticala četvrte petine filma (anino 'mučenje'), kao što u mom rivjuu lepo piše:

"problemi, donekle, počinju u II polovini. da ne bih spojlovao, neću to detaljno obrazlagati, ali... užasi koji se dešavaju u toj deonici iznenađujuće su nenadahnuti, čak neshvatljivo suzdržani i repetitivni u svojoj banalnosti. konceptu iza njih nedostaje smisao za aktuelnost – ovako nešto mogao je da inscenira sam oneko ko nema pojma o užasima ratova u bosni, hrvatskoj, na kosovu, o tamošnjim zatvorima, tamošnjim mučenjima... iako film pokušava da uspostavi vezu sa nekim realnim, istorijskim grozotama, to uglavnom ostaje na apstrakciji, i ne uspeva – bar ovdašnjeg gledaoca – da uveri u svoju nabeđenu, ali nedovoljno realizovanu grozomornost.
četvrta petina filma je, dakle, poprilično razočarenje, ali poslednja donekle vadi stvar i spasava film od pravog razočarenja..."

zaista je to neshvatljiv pad za reditelja koji je, sve do tada, pokazao zaista zavidan nivo nemilosrdnosti kako prema junacima tako i prema gledaocima – a onda, odjednom, ono što bi trebalo da bude HELL ON EARTH ispadne – šetnja u parku, u kojoj je najsadističkiji detalj to mučenje vegetarijanskim kašama! mislim, OK, svaki mesožderski molekul mogatela se gnušao tog detalja s njenim pretvaranjem u vegetarijanku, ali sve ostalo je stvarno nepojmljivo blago i promašeno, u tom delu filma. (koliko god čak i te scene pesničenja bile dobro inscenirane i režirane tako da ti udarci stvarno bole – ali jebi ga, laugiere, zar zaista ništa bolje od pesnica nisi umeo da smisliš???)

btw: kao fin companion piece ovom filmu mogla bi da bude priča MARTYRDOM joyce carol oates koju sam ja preveo – izašla je u nekom emitoru pre 10ak godina...

...ne znam da li je još neko primeti odrednicu "Pour Dario Argento" pri samom kraju odjavne špice...

...mada meni, na nivou priče o mogućim uzorima i nadahnućima,  na pamet pre pada  Cronenberg iz dana anatomskog horora, recimo...

Primetili smo kako ne, Poor Dario Argento.

Quote from: "Shozo Hirono"Primetili smo kako ne, Poor Dario Argento.

Misliš: dear poor ol' Dario Argento.

Imao je Radivojević čini mi se na drugoj godini FDU jako sličan scenario ovome, po jednoj Barkerovoj priči. Ali ne sećam se kako zvao scenario, a ni priča.

Quote from: "crippled_avenger"Imao je Radivojević čini mi se na drugoj godini FDU jako sličan scenario ovome, po jednoj Barkerovoj priči. Ali ne sećam se kako zvao scenario, a ni priča.

Možda je po priči Dread iz Knjiga krvi. U njo ima nekog zatvaranja, mučenja... Ono to!

Quote from: "Kunac"

Quote from: "crippled_avenger"Imao je Radivojević čini mi se na drugoj godini FDU jako sličan scenario ovome, po jednoj Barkerovoj priči. Ali ne sećam se kako zvao scenario, a ni priča.

Možda je po priči Dread iz Knjiga krvi. U njoj ima nekog zatvaranja, mučenja... Ono to!

Pitao sam čoveka lično - bio sam u pravu. Dread.

Quote from: "Ghoul"moja glavna zamerka takode se ticala cetvrte petine filma (anino 'mucenje'), kao što u mom rivjuu lepo piše:

"problemi, donekle, pocinju u II polovini. da ne bih spojlovao, necu to detaljno obrazlagati, ali... užasi koji se dešavaju u toj deonici iznenadujuce su nenadahnuti, cak neshvatljivo suzdržani i repetitivni u svojoj banalnosti. konceptu iza njih nedostaje smisao za aktuelnost – ovako nešto mogao je da inscenira sam oneko ko nema pojma o užasima ratova u bosni, hrvatskoj, na kosovu, o tamošnjim zatvorima, tamošnjim mucenjima... iako film pokušava da uspostavi vezu sa nekim realnim, istorijskim grozotama, to uglavnom ostaje na apstrakciji, i ne uspeva – bar ovdašnjeg gledaoca – da uveri u svoju nabedenu, ali nedovoljno realizovanu grozomornost.
cetvrta petina filma je, dakle, poprilicno razocarenje, ali poslednja donekle vadi stvar i spasava film od pravog razocarenja..."

zaista je to neshvatljiv pad za reditelja koji je, sve do tada, pokazao zaista zavidan nivo nemilosrdnosti kako prema junacima tako i prema gledaocima – a onda, odjednom, ono što bi trebalo da bude HELL ON EARTH ispadne – šetnja u parku, u kojoj je najsadistickiji detalj to mucenje vegetarijanskim kašama! mislim, OK, svaki mesožderski molekul mogatela se gnušao tog detalja s njenim pretvaranjem u vegetarijanku, ali sve ostalo je stvarno nepojmljivo blago i promašeno, u tom delu filma. (koliko god cak i te scene pesnicenja bile dobro inscenirane i režirane tako da ti udarci stvarno bole – ali jebi ga, laugiere, zar zaista ništa bolje od pesnica nisi umeo da smisliš???)

btw: kao fin companion piece ovom filmu mogla bi da bude prica MARTYRDOM joyce carol oates koju sam ja preveo – izašla je u nekom emitoru pre 10ak godina...

Cisto sumnjam da reditelj nije bio kadar smisliti groznije oblike torture. Neko ko je u stanju da isporuci Martyrs, zasigurno nije ostao na crtanim filmovima tipa 'Maza i Lunja'. Evidentno je da Laugier poznaje materiju jer je vjerovatno u nekom istrazivanju na temu 'Tortura' prolazio kroz razne ugolinijeve tamnice, gledao slike i snimke ratnih grozota, citao izvjestaje iz konc. logora itd.
Pitanje/zakljucak da reditelj 'nista bolje nije uspio da smisli', stoga je povrsan. Kao i zbog jos jedne cinjenice - mucenje ovdje nije cilj, vec sredstvo. Jer u slucaju da jeste cilj, onda se sredstva ne biraju=>sadizma nikad dosta. Ali ovdje u mucenicima, 'main goal' je uzvisen, onostran. I upravo njegova posebnost i osjetljivost, uslovljavaju nacin. Mozda im je iskustvo sa prethodnim subjektima govorilo da najsuroviji oblici mucenja ne pomazu svrsi, pa su se stoga odlucili na softisticrane nacine torture. Doduse, ni onaj oblik koji vidimo u filmu, uslovno nije nista gori. Godinama biti zarobljen i vezan u totalno nehumanim uslovima, a pri tom potpuno usamljen - svojevrsna je agonija. Sahranjen ziv..

Kako god, odlican film i pravo osvjezenje za filmski horor.

Quote from: "m512pg"Cisto sumnjam da reditelj nije bio kadar smisliti groznije oblike torture.

Naravno, potpuno si u pravu. Čovek se očigledno dobro prirepremio za fim. Okej, mogao je da uzme pa da nesrećnicu nabije na kolac ili je seče na sitne deliće zarđalom kašikom, ali za to nije bilo potrebe. Prikazano je bilo više nego dovoljno - mada će se uvek naći neki kojima će i to biti meko i nemaštovito. A maštovito i ne treba da bude. Tortura je smišljena da slomi junakinju i od nje načini mučenicu, a ne da zabavi gledaoce željne "novotarija".

Quote from: "m512pg"...mucenje ovdje nije cilj, vec sredstvo. Jer u slucaju da jeste cilj, onda se sredstva ne biraju=>sadizma nikad dosta.

Da, naravno. Meni je zaista bilo mučno da gledam šta je sva ta devojka pre/proživljavala. A muke kroz koje je prolazila nisu bile mačji kašalj. Delovale su ubedljivo, degradirajuće i izuzetno bolno.

SPOILER::: Zaoboga miloga, pa ona je na kraju bila potpuno izobličena od batina, ošišana, deformisana... Onako lepa devojka je potpuno unakažena - a onda i živa odrana! To mi je bio najužasniji trenutak filma. Dok je ranije i postojala neka nada da će preživeti muke i prezdraviti (makar fizički) - posle dranja je postalo jasno da joj nema spasa. Bila je tehnički živa, ali zapravo već mrtva, bez mogućnosti za spas. I ranije su junaci umirali na kraju horora, ali ovo je zaista bilo najpotresnije i najmučnije od svega što sam do sada pogledao.END SPOILER

Quote from: "m512pg"Kako god, odlican film i pravo osvjezenje za filmski horor.

Potpisujem.

Quote from: "m512pg"Cisto sumnjam da reditelj nije bio kadar smisliti groznije oblike torture. Neko ko je u stanju da isporuci Martyrs, zasigurno nije ostao na crtanim filmovima tipa 'Maza i Lunja'. Evidentno je da Laugier poznaje materiju jer je vjerovatno u nekom istrazivanju na temu 'Tortura' prolazio kroz razne ugolinijeve tamnice, gledao slike i snimke ratnih grozota, citao izvjestaje iz konc. logora itd.

to nije sporno.
to se vidi i iz dokumentarnih (dakle, autentičnih) fotografija koje 'krase' zidove mučionice.
da, većina onih slika mučenja su autentične.

tim pre je veće razočaranje kad ono što ovim vrlim, višedecenijskim mučiteljima NIJE uspelo beskrajno gorim mučenjima – USPEVA putem nekoliko desetina pesnica u stomak i glavu, i malo zelene kaše.

nije uopšte poenta u tome da sam ja sadistički iščekivao još ogavnije vrste mučenja – 20 minuta SAW3 ili tako nešto, npr.

sasvim bih prihvatio ELIPSU na tom mestu, koju dimbo sugeriše: bolje da nisu prikazali NIŠTA – pa da mi zamišljamo šta su joj radili – nego što JESU prikazali vrstu mučenja, nadugačko i naširoko, koja em je po sadržaju bedna i nikakva (da bi dovela do željenog rezultata), em ima preteranu minutažu u filmu, em je repetitivna, tako da predstavlja razočaravujuću deonicu u inače do tada savršenom filmu.

znači, ili mi pokaži nešto što će prirodnije i smislenije da se spoji sa krešendom koji sledi (dranje), ili mi NEMOJ prikazivati nešto tako bedasto kao pesnice.
 

Ja ne mislim da su metode mucenja naivne i slicno... I vise je nego dovoljno!
Stvar je u tome sto se gledalac koliko-toliko identifikuje s Anom jer se jedina racionalno ponasa a i kao sam gledalac, totalno je neupucena u celu stvar. [SPOILER] U tome je i snaga tog soka, kad krene tortura nad njom. A scena dranja...i kacenja na onu sipku je jedna od najuzasnijih scena u koje sam IKADA gledao u nekom filmu. A to je, upravo zato sto je jako realna i moguca! Koliko je tuzno, toliko je i potresno i skoantno. [END SPOILER]
Sjajan film. A Pascal je, definitivno, nova nada zanra!

Quote from: "Alec"Ja ne mislim da su metode mucenja naivne i slicno... I vise je nego dovoljno!

Očigledno ne baš za sve ukuse.

Meni je bilo veoma mučno da gledam onog rmpaliju kako prebija nesrećnu devojku - nije imala nikakve šanse, a ipak je pokušala da se, bar u početku, odbrani. Puna kapa!

I ovo što Alec pominje u spoileru --- užas --- još potresnije zbog rutine koje čova pokazuje dok radi "svoj posao". Bez emocija, rutinski, kao da jedva čeka da završi i ode kući (tj. na sprat) da se odmori i gleda TV. Bilo je nešto TCMovski u svemu tome - sve sa barkerovskim rezultatom.

Quote from: "Ghoul"tim pre je veće razočaranje kad ono što ovim vrlim, višedecenijskim mučiteljima NIJE uspelo beskrajno gorim mučenjima – USPEVA putem nekoliko desetina pesnica u stomak i glavu, i malo zelene kaše.

nije uopšte poenta u tome da sam ja sadistički iščekivao još ogavnije vrste mučenja – 20 minuta SAW3 ili tako nešto, npr.

sasvim bih prihvatio ELIPSU na tom mestu, koju dimbo sugeriše: bolje da nisu prikazali NIŠTA – pa da mi zamišljamo šta su joj radili – nego što JESU prikazali vrstu mučenja, nadugačko i naširoko, koja em je po sadržaju bedna i nikakva (da bi dovela do željenog rezultata), em ima preteranu minutažu u filmu, em je repetitivna, tako da predstavlja razočaravujuću deonicu u inače do tada savršenom filmu.

znači, ili mi pokaži nešto što će prirodnije i smislenije da se spoji sa krešendom koji sledi (dranje), ili mi NEMOJ prikazivati nešto tako bedasto kao pesnice.
 

'Nadugacko i nasiroko' zvuci pretjerano, da nisam gledao film pomislio bih da te 'nepotrebne' scene traju bar trecinu filma. Efektivno, par minuta.
Bijedno po sadrzaju? Kapiram da mozda zelis kresendo, ali ovaj adagio ima svoju svrhu. Jer ovdje nije bitno sto gledalac zeli(a on naravno hoce eskalaciju, vise krvi, bola), vec sto treba filmu da ocuva svoj integritet. Tu dolazimo i do sledece konstatacije kako je ta tortura 'nikakva(da bi dovela do zeljenog efekta)'. Prvo, mislim da ni ti ni ja ne mozemo znati koliko je dovoljno da dovede mucenika do stepena svjedoka. Drugo, onakav oblik torture(dugotrajno zarobljenistvo, potpuna izolacija, svijest da svaki novi dan nosi jedno isto itd.) jeste mnogo zajeban, a to sto se tebi ne doima potrebnim(dovoljnim), druga je stvar. Jos kad na to dodamo dranje na zivo..
Vise nemam sto da dodam na tu temu. Film je definitivno ostavio utisak, i to je ono sto se broji.

Quote from: "m512pg"'Nadugacko i nasiroko' zvuci pretjerano, da nisam gledao film pomislio bih da te 'nepotrebne' scene traju bar trecinu filma. Efektivno, par minuta.

pričaš napamet.
ne moraš se slagati sa mnom, ali nemoj bar pričati napamet.
deo o kome ja govorim kao o slabljenju u odnosu na prethodeće mu (a i na ono što mu sledi), dakle, četvrta petina filma, traje od 62. do 80. minuta = punih 18 minuta, a ne 2-3.
krešendo je odličan, ali adađo koji mu prethodi nije.
PRESLAB JE – da bi doveo do tog rezultata.
ponavljam: ti ljudi su 20 godina unazad radili MNOGO GORE stvari desetinama devojaka: zašto one nisu pomartirile sa svojim mnogo bolnijim, gadnijim i dužim mučenjima – a ana jeste zahvaljujući vegetarijanstvu i boksu?
kao što već rekoh – na gluve uši – bolje da su to preskočili nego što su tim boxom zauzeli skoro 20 predugih i preslabih minuta filma.

Hm, pricam o spornim scenama tipa 'kasha, shaka u stomak', koje tebi ocigledno najvise bodu oci. Inace, tih 18 minuta svakako nisu gubljenje vremena. Daleko od toga!
btw. zar nije logika da kult u periodu od 20 godina nabaci malo iskustva?? Valjda oni znaju sto je djelotvornije u dostizanju njihovog suludog cilja. Probali te bolnije/gadnije metode, vidjeli ne pali - pa se odlucili na ovaj long-play. Et voila.
A ako pricamo o stvarnosti i tome koja vrsta torture jeste NAJ, to uveliko zavisi od cilja koji tim sredstvom zelimo dostici. Odosmo daleko, mislim da je vrijeme stvarno da stanemo  

Jos nesto   - kad je vec dozivjela prosvjetljenje, Ana je trebala da iskulira babu i posalje je u p.m. Hahaha, to bi bilo mocno jer ne vidim razlog kako bi je nagovorili da progovori. Racunam da ponovno mucenje ne bi imalo koristi, prosvjetljeni su upravo to sto jesu jer su se izdigli iznad fizickog bola.

Quote from: "m512pg"Jos nesto   - kad je vec dozivjela prosvjetljenje, Ana je trebala da iskulira babu i posalje je u p.m. Hahaha, to bi bilo mocno jer ne vidim razlog kako bi je nagovorili da progovori. Racunam da ponovno mucenje ne bi imalo koristi, prosvjetljeni su upravo to sto jesu jer su se izdigli iznad fizickog bola.

pa sad, tu ostaje otvoreno još jedno – zapravo, ključno pitanje (koje se račva u dva povezana):
a) šta je martirka videla, a b) šta je babi rekla.
mi ne znamo ni a) ni b)

možda je videla raj i divote nebeske, a babi rekla: gorećeš u paklu, jebaće te sadam husein vo vjeki vjekov amin.
možda nije videla ništa naročito, neko sivilo a la THE BEYOND, a babi rekla to isto sa sadamom (il slobom).

ključno pitanje ovog filma jeste pitanje svake VERE:
ko veruje, ne trebaju mu ni dokazi ni svedoci;
a ko sumnja, zašto bi taj neko verovao posredniku (pa još – onom koga je pre toga ubeskraj sjebavao)?

znači, ili 1st hand experience (mistika, šamanizam, okultizam, šta god), ili ništa.

ganjati 'spoznaju' koja je zasnovana na TUĐEM svedočenju je bezvezno već po sebi;
prihvatati 'spoznaju' od nekoga nad kim si se pre toga ko zna koliko dugo iživljavao (i ko ima jake razloge da ti se osveti kako jedino ume) - žeeeešća je glupost.

to je ujedno još jedan problem koji imam sa ovim filmom i logikom iza njegovih dešavanja.
prosto, ta sekta, njena organizacija, sistem, ekonomija koja stoji iza njega (sve to izgraditi, onako veliko i bajoslovno i skupo i flashy) – deluju prilično apsurdno, nelogično, glupo.
mučiti, mučiti, i samo mučiti – kako bi na kraju iz tih (tuđih) muka proizašlo neko (sumnjivo) saznanje... bez veze, zar ne?

pre ću da poverujem u 'sektu' tj organizaciju koja stoji iza HOSTELA, nego li u ove glupave 'mistične sadiste'.

na nekom nivou parabole oni još i mogu da se prihvate, ali bukvalno, kao realna organizacija... hm, malo teže.

Spiritualno je iracionalno, samim tim spoznaja moze biti jedino licna. Mada su i ta iskustva iz prve ruke poprilicno upitna, moguce je da 'onostrani' dozivljaji  nisu nista vise do proizvod naseg uma(mikrokosmosa).Ali opet, kazu da se makrokosmos oslikava u mikrokosmosu. Definitivno 1st hand expirience, ali to vec znaci ozbiljno se posvetiti ezoteriji.

Sto se same sekte iz filma tice, definitivno je posmatram kao parabolu. Kao realna organizacija, ima previse rupa. Mada opet, ne treba potpuno vjerovati ni ovom nasem poimanju stvari iz 'realne' perspektive.

Quote from: "Ghoul"zaista je to neshvatljiv pad za reditelja koji je, sve do tada, pokazao zaista zavidan nivo nemilosrdnosti kako prema junacima tako i prema gledaocima – a onda, odjednom, ono što bi trebalo da bude HELL ON EARTH ispadne – šetnja u parku, u kojoj je najsadističkiji detalj to mučenje vegetarijanskim kašama! mislim, OK, svaki mesožderski molekul mogatela se gnušao tog detalja s njenim pretvaranjem u vegetarijanku, ali sve ostalo je stvarno nepojmljivo blago i promašeno, u tom delu filma. (koliko god čak i te scene pesničenja bile dobro inscenirane i režirane tako da ti udarci stvarno bole – ali jebi ga, laugiere, zar zaista ništa bolje od pesnica nisi umeo da smisliš???)

Eh,a da su samo malo proucili lik i delo Gerija Hajdnika, mogli su da ubace neku varijaciju na njegovu foru, jer on je meso svojih preminulih zrtava mesao sa psecom hranom i u blenderu od toga pravio kasu kojom je hranio svoje "mucenice". To bi npr. po meni bio vrhunac uzasa, al jbga.

Kao što sam već govorio pišući o HOSTELu, premisa tog filma sama po sebi je genijalna i prava je šteta što taj film nije bolje realizovan. Sigurno je da ekipa iz HOSTELa deluje ubedljivije iz ekipe u MARTYRS, premda na nekom geronotološkom nivou (ekipu u MARTYRSu čine mahom stari naručioci koji žele da znaju šta ih uskoro čeka, možda se i može popiti njihov senilni poriv) i ovo ima nekakav smisao. Ne zaboravimo naciste koji su se na vrhuncu moći iscrpljivali baveći se potpuno besmislenim stvarima, pošto su naprosto mogli. Tu ne mislim samo na okultizam već na sve segmene njihovog pokušaja da razumeju i promne društvo i čoveka kao individuu.

Šta je Ana mogla da kaže starici što ju je navelo na samoubistvo? Ako bi zagrobni život bio ništavilo ili kada bi mučitelje čekale paklene muke, nelogično je da stara koka požuri sa samoubistvom i sebe gurne u beskonačnu patnju. Laugier očigledno voršipuje Fulcija (njegov prethodni film je direktna posveta maestru) tako da verujem da mu je  fulčijevski pogled na zagrobni život sigurno blizak, ali, opet, mi nemamo nikakvih naznaka koje bi nam pomogle da pojmimo šta je Ana videla.  

Ako mrce, ipak, čekaju nebeske divote nije logično da to saznanje matora ne podeli sa ostatkom sekte (to bi, pretpostavljam, bila dobra vest za njih - mogli su se onda svi ritualno koknuti i odlepršaju na "zelene pašnjake").


Interpretacija ima više, ali mi se čini najuverljivijom ona da čovek ne treba baš sve da zna, da je bolje da neka pitanja ostanu neogovorena. Bolje je sumnjati, nego znati - istina može da bude toliko razorna da čovek neće moći da je hendluje.

U svakom slučaju, okreni obrni, Ana iz priče izlazi kao pobednik ili bar kao neko ko je uspeo da iz temelja poljuja mučiteljsku udrugu. Njeno svedočanstvo je obesmililo čitav projekat, ali kraj je previše otvoren da bi se smatrao srećnim.

Mene je Anina sudbina podsetila na sudbinu Srbije.