ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Zašto moramo da zapamtimo?

Uskoro će biti deset godina kako su NATO snage napale Srbiju. Jedan deo naše javnosti, a naročito onaj koji se hvali time da je "druga Srbija", nastojaće da zabašuri ovu sramnu godišnjicu (sramnu po njihove vašingtonske i briselske prijatelje, naravno). Drugom delu javnosti, onom "proevropskom, ali patriotskom", biće pomalo neprijatno. Nešto će morati da se kaže, ali oni neće tačno znati šta. Kod njih će na kraju prevladati faktografija i zaključak da ćemo "svi zajedno, čim Srbija postane član EU, da zaboravimo ove ružne događaje" (ali ćemo zato večno pamtiti Srebrenicu i Vukovar, naravno). Ali, onaj treći deo srpske javnosti, koji je navikao da misli svojom glavom i koji se ne boji da voli svoju zemlju, trebalo bi da zapamti bar tri stvari: dobro držanje naše vojske, teroristički karakter NATO bombardovanja i sramno ponašanje zapadnih medija.

Dobro držanje naše vojske

Srbija je, te 1999. godine, ratovala sa najmoćnijom državom sveta i njenim brojnim saveznicima. Srbiju su napale: SAD, Britanija, Francuska, Nemačka, Kanada, Italija, Španija, Belgija, Holandija, Danska, Turska, Norveška, Portugal, Island, Grčka, Luksemburg, Poljska, Češka i Mađarska. Ovim zemljama-napadačima, pomagale su i pridružene zemlje NATO-a, zemlje-saučesnice: Rumunija, Bugarska, Makedonija, Albanija, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina i Slovačka. Zemlje koje su nas neposredno napale bile su 228 puta veće od Srbije, imale su 67 puta brojnije stanovništvo i bile 518 puta bogatije (tj. sa većim nacionalnim dohotkom). Bio je to, od napada Persijanaca na Heladu, verovatno najneravnopravniji oružani sukob ikada viđen u istoriji!

Amerikanci su, piše poluzvaničan NATO istoriograf, Majkl Ignjatijev, mislili "da će pauza u bombardovanju biti napravljena već posle dva dana"1, tj. da će Srbija već posle dva dana istaći belu zastavu. Madlen Olbrajt, tadašnji državni sekretar, tvrdila je da će se Srbija "predati kao i svaki drugi siledžija u školskom dvorištu, posle dva-tri šamara"2. Ovakvo uverenje u brzu pobedu dolazilo je, najpre, od izrazite vojne nadmoćnosti NATO-a. U akciju bombardovanja Srbije krenuo je 371 avion (210 iz SAD), od kojih su neki bili poslednja reč tehnike (poput bomabardera B-2, koji je bio nevidljiv za radare). Zbog višestruke nadmoći napadača, Srbija je svoje avione morala da ostavi u podzemnim skloništima, a branila se jedino protivavionskim raketama (Neva i Vojin). One su bile proizvod sovjetske vojne tehnologije još iz sedamdesetih, a njima su rukovali neprofesionalci - golobradi regruti ili rezervisti. Šta su oni mogli da urade u borbi sa "najsavremenijim američkim sistemom preciznog navođenja?", pitali su se, kako svedoči Ignjatijev, čelnici NATO-a3.

Kao drugo, NATO je imao praktično sve obaveštajne podatke o srpskoj vojsci. Od bivših oficira JNA, a sada vojnika savezničkih država - Hrvatske, Slovenije ili Bosne, NATO je saznao tačan raspored ukopanih raketnih i radarskih postrojenja, skladišta raketno-tehničkog goriva, aerodromskih hangara, vojnih zdanja i skloništa. Osim toga, Dejtonskim mirom (1995) i Regionalnim sporazumom o ograničenju i nadzoru naoružanja (Firenca, 1997), NATO je dobio pravo da ima neposredni uvid u naoružanje i oficirski sastav svih srpskih jedinica. Ako tome dodamo i iscrpno, dugogodišnje, satelitsko i vazdušno izviđanje, može se slobodno reći da je NATO gotovo savršeno znao celokupan raspored i sastav naše vojske4.

Ipak, odmah na početku rata videlo se koliko je tvrd orah bila tadašnja vojska Srbije. Pogođena su mnoga skladišta goriva i municije. Ali, sasvim dovoljno toga je ostalo sakriveno na drugim mestima. Pogođene su mnoge vojne zgrade i kasarne. Ali, one su bile odavno ispražnjene od vojske. Gađani su mnogi podzemni "komandni i radarski centri". Ali, oni su bili isuviše dobro ukopani da bi bili uništeni. Vojna skloništa, rađena još u Titovo vreme, pokazala su se kao dobra zaštita, jednako kao što se dobrom pokazala i stara titovska strategija izbegavanja i zavaravanja nadmoćnijeg napadača. "Klarkovi piloti (Wesley Clark, vojni zapovednik napada na Srbiju - A. S.) bili su frustrirani svojom nesposobnošću da pogode srpske snage na terenu. Srbi su se pokazali kao stručnjaci za kamuflažu, zavaravanje i korišćenje mamaca. Gradili su lažne mostove i preko pravih boja nanosili kamuflažne koje isijavaju toplotu da varaju radare za akviziciju cilja. Piloti nešto gađaju misleći da je tenk, pa vide gumeni mamac na naduvavanje kako se smežurao kao probušen balon", piše o tome Majkl Ignjatijev5.

Opšte uzev, Vojska Jugoslavije sjajno se držala u ovom ratu. Pred kraj rata (2. juna), NATO se hvalio da je pobio "više od 10.000 srpskih vojnika". Njihov broj je, međutim, bio daleko manji i iznosio je tačno 546 vojnika i 138 policajaca6. NATO je posebno želeo da uništi oklopne jedinice, pogotovo na Kosovu. Klark se dičio da je uništio 93 tenka i 153 oklopna transportera, kao i da je eliminisao nekoliko oklopnih jedinica. Ismevane su srpske tvrdnje da je na Kosovu izgubljeno svega 13 tenkova i 6 transportera (i to većinom zbog gerilskih napada OVK, a ne zbog uspešnosti američkih aviona). Međutim, kada je rat stao i započelo povlačenje srpske vojske sa Kosova, izronilo je "najmanje 220 tenkova i više od 300 oklopnih transportera" (AFP, 2 juli 19997). Na celom Kosovu, prema izveštaju samog NATO-a, nađeni su uništeni ostaci samo "26 tenka ili samohodna artiljerijska oruđa"8. A na Paštriku gde je, navodno, u makazama između avijacije NATO-a i pešadije OVK uništena cela Prizrenska brigada, nije otkriveno baš ništa!9 "Gorka je istina", vajkao se kasnije Ignjatijev u svojoj knjizi prepunoj hvalospeva Klarku i Holbruku, "da najmoćnija vazdušna sila na svetu nije mogla da uništi Miloševićevu vojsku na terenu"10.

I vazdušna odbrana Srbije odlično se nosila sa čudovišno jakim napadačem. Već trećeg dana bombardovanja, iznad sremskog sela Buđanovci, oboren je jedan od "nevidljivih" aviona, lovac stelt tehnologije F-117A. To je veoma obodrilo srpske protivavionce, koji su mnogo toga izvlačili iz svojih zastarelih oružja. Držeći se iskustva Iraka, oni su neprestano premeštali raketne lansere, pazeći da radare ne uključuju duže od par sekundi, a gustom paljbom topčića kalibra 20-40 mm i protivavionskim raketama ispaljivanim sa ramena, sprečavali su vazduhoplove NATO-a da se spuste mnogo ispod visine od 4,5 km. Tako je oboren i F-16CG, za koga se ispostavilo da je bio komandni avion 555. eskadrile iz Avijana11.

Ove uspehe naših protivavionaca NATO glavešine su objašnjavale pričama o nekakvim "srpskim doušnicima" i "izdajicama". "Na obroncima nadomak Avijana", prenosi te priče Ignjatijev, "jugoslovenski radio-izviđači su preko radio-stanica prisluškivali poletanje aviona i mobilnim telefonima javljali Beogradu koje su putanje predstojećih napada"12. Takođe su, prema tim tvrdnjama, iz briselskog zapovedništva NATO-a curili obaveštajni podaci prema Beogradu13. Pet meseci pre napada na Srbiju uhapšen je major Bjer Binel, ađutant francuskog predstavnika u Glavnom stanu NATO-a (Brisel). Major Binel je optužen da je iz "prosrpskih osećanja" dostavljao Beogradu podatke o mogućim ciljevima NATO bombardovanja u Srbiji. Ali, ti pojedinačni obaveštajni uspesi srpskih službi kasnije su višestruko naduvavani kako bi NATO generali opravdali svoje vojne neuspehe.

Teroristički karakter NATO bombardovanja

Vesli Klark i druge glavešine NATO-a morali su da priznaju da čisto vojno bombardovanje nije nanelo ozbiljniju štetu srpskoj vojsci. Stoga su odlučili da sa vojnog bombardovanja pređu na terorističko uništavanje civila i mirnodopskih objekata. Klark je neprestano tražio nove avione i nove ciljeve koje sme da tuče. Broj aviona je utrostručen (na 1.200), pa je Srbiju, u drugom delu vazdušne kampanje, bombardovalo čak 44% raspoloživih aviona NATO-a - više nego Irak tokom Zalivskog rata. Lista ciljeva takođe je proširena. Gađani su mostovi, kako drumski tako i železnički, pa je srušeno (ili oštećeno) njih 37. Žak Širak izjavio je za BBC da Beograd "njemu treba da zahvali što još ima ijednog mosta na Dunavu"14. Bezobzirno su gađane čak i škole i bolnice, pod optužbama da se u njima kriju srpski vojnici. To je bilo najgrublje kršenje Ženevske konvencije (Protokol 1. st. 1, čl. 51)15. Bombe su bacane svuda i bez mnogo obaziranja na žrtve među građanstvom. Tako su pogođene 7.643 kuće, 300 škola, 53 bolnice, i 50 crkava ili spomenika.

Naročito su pogubni po civilno stanovništvo bili pogoci tzv. kasetnih bombi (cluster bomb units)16. Njima je, recimo, 7. maja 1999, bilo zasuto središte Niša, čitav prostor između dva nišavska mosta, pijace i međugradske autobuske stanice. Na licu mesta je poginulo 15 građana, a bar 70 njih je povređeno. Rane su bile brojne i teške, kao u slučaju jedanaestogodišnje Slađane Anđelković, na čijem telu je izbrojano više od dvadeset teških povreda17. Tako se, umesto sa "hirurški tačnim" bombardovanjem, Srbija suočila sa napadima koji su se završavali hirurški tačnim odsecanjima udova žena i dece. Samo na Kosovo bačeno je, prema priznanju NATO-a, 1.100 kasetnih bombi. Smrt je pokosila po Srbiji mnogo nedužnog sveta. Ubijeno je 504 civila, a svaki šesti ubijeni bio je dete (njih 88 na broju18).

"Ako nemamo stomaka za kolateralnu štetu" govorio je general Majkl Šort, zapovednik vazduhoplovnih snaga NATO-a, "i nemamo stomaka za nenamerni gubitak civila, onda ćemo prestati da postojimo kao Savez"19. Zato se na kraju počelo sa terorističkim bombardovanjem postrojenja za proizvodnju struje i vode. Prvi put je "Srbiji isključena struja" 2. maja. Tada su bombe, punjene naročitim staklenim vlaknima, bačene na razvodna postrojenja termoelektrana Obrenovac i Drmno, kao i na strujna postrojenja u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Sutradan, 3. maja, napadnuta je hidroelektrana Bajina Bašta, a 7. maja ponovo Obrenovac i Beograd. Ukupno je, tokom maja, Srbiji osam puta "isključivana struja"20. Gađane su i toplane i crpne stanice. Sremskomitrovačko postrojenje za proizvodnju pitke vode gađano je 22. i 23. maja. Koncem rata, samo trećina Beograđana imala je vodu u svojim česmama, a gradske zalihe pijaće vode spale su na manje od desetinu potrebne količine.

General Majkl Šort otvoreno je govorio o nameri proizvođenja patnji građana Srbije. "Ljudi u Beogradu takođe moraju da pate", bio je naslov njegovog intervjua New York Times-u (14. maj 1999). "Nema struje za vaše frižidere, nema gasa za vaše šporete, ne možete da idete da radite, jer je most srušen"21. To je bio pravi vojni program NATO generala - uništiti srpske frižidere, uništiti srpske šporete, ukinuti Srbima struju i vodu... Junački, nema šta!

Satanizacija Srba u zapadnim medijima

Šort je mogao biti ovako ledeno otvoren samo zato što su Srbi u zapadnoj javnosti već toliko bili sataniziovani da više nisu ni smatrani ljudskim bićima. Srbija je već toliko bila oklevetana, da su Vesli Klark i Majkl Šort mogli do mile volje da je razaraju a da im zbog toga niko ništa ne prebaci. U tom žalosnom poslu ratnog huškanja učestvovali su gotovo svi delovi zapadnih elita. Najpre političari, koji su Srbiju predstavljali, poput Klintona, kao "srce evropskog mraka, region bombardovanih džamija, ubijenih muškaraca i dece, silovanih devojaka, tragova grupne i individualne, ponovno ispisane ili izbrisane istorije"22. Stejt dipartment je, 19. aprila, dao zvaničnu procenu o 500.000 nestalih Albanaca na Kosovu, "za koje se strahuje da su mrtvi". Mesec dana kasnije, američki ministar odbrane Vilijem Koen izjavio je TV mreži CBS da je "nestalo" oko 100.000 vojno sposobnih muškaraca, i da je "moguće da su ubijeni"! A generalni sekretar NATO-a, Havijer Solana rekao je, za BBC, kako se na Kosovu više "ne mogu videti muškarci od 30 do 60 godina. To će biti razjašnjeno kad uđemo na Kosovo, i verovatno ćemo videti dramatične činjenice u koje čak ni ne verujemo"23. Kakve laži, otvorene, gnusne, bezočne...!

U toj sramnoj propagandi mržnje učestvovali su, zatim, i obični novinari. Njima je bilo malo zločina koje su izmišljali propagandisti NATO-a, već su smišljali i svoje, originalne laži. Tako su Rebeka Čemberlen (Rebecca Chamberlain) i Dejvid Pauel (David E. Powell), novinari Philadelphia Inquirer-a, 25. maja objavili članak pod nazivom "Srpski sistem silovanja". U tom članku američki čitaoci se obaveštavaju da su Srbi, kako bi što više zaplašili Albance, počeli sa "masovnim silovanjima na gradskim trgovima". Albanski stanovnici varošica, vele ovi novinari, nasilno su "sakupljani da prate ovaj jezivi događaj", kako bi se "podstakli da dobrovoljno beže"24! Urednici popularnih listova, poput engleskog dnevnika The Sun, stavljali su svojim novinama naslove poput "Gađajte ih kao pse!"25. Ti "psi" su, naravno, bili Srbi.

Ozbiljniji kolumnisti iz uglednih dnevnika, poput Vilijema Pfafa (William Pfaff) iz International Herald Tribun-a (31. maj 1999), pisali su takođe da Srbi kao narod moraju da budu kažnjeni, da čitav narod mora da pati: "Srpski glasači su održali Slobodana Miloševića na vlasti u protekloj deceniji. Nije jasno zašto bi oni trebalo da budu pošteđeni da okuse patnju koju je on (Milošević - A. S) nanosio svojim susedima"26. Kolumnista Tomas Fridman (Thomas L. Friedman), "vodeći intelektualac Tajmsa"27, takođe je pisao: "Mi smo u ratu sa srpskom nacijom i svako ko se šeta (hanging around) po Beogradu treba to da shvati. (...)Dajte šansu ratu! (...)Želite u pedesete? Mi ćemo vam dati pedesete. Želite 1389? Možemo da stvorimo 1389, takođe"28.

Tu su, naravno, bili i brojni "liberalni" intelektualci. Tim zanetiji za rat i ubijanje što su se više osećali "liberalnim". Zajedničko svim njihovim napisima bilo je - kao kod Suzan Sontag - zadovoljstvo što su Srbi "najzad doživeli mali deo patnji koje je Milošević naneo drugim narodima" (The New York Times, 3. maj 1999)29. Na početku rata, Madlen Olbrajt se obratila Srbima da bi ih uverila kako NATO ratuje sa Miloševićem a da "nema ništa protiv srpskog naroda". Ali ne, ciktao je Slavoj Žižek, Zapad jeste i treba da bude u ratu sa Srbima! "Bolna je činjenica da agresivni srpski nacionalizam uživa podršku većine populacije", pisao je on, a Srbi "sa opscenim zadovoljstvom dozvoljavaju da se sa njima manipuliše". I zato, veli Žižek, "upravo kao levičar, ja na pitanje 'bombe ili ne?' odgovaram: još nema dovoljno bombi, i one su zakasnele"!30

"Ogromna većina Srba", davao je svoje stručno mišljenje i Daniel Goldhagen, pisac znamenite knjige o saučesništvu nemačkog naroda u nacističkim zločinima, "pod uticajem je naročito zloćudne vrste nacionalizma". "Većina srpskog naroda, koja se ne protivi Miloševićevoj eliminacionističkoj politici ili je čak podržava, učinila je sebe zakonski i moralno nekompetentnom da upravlja svojim poslovima". Zbog toga, predlaže Goldhagen, "njihova zemlja se mora staviti pod nadzor" (tj. mora biti okupirana), a "one koji su podržavali zločince, što je visok procenat srpskog stanovništva, treba naterati da shvate svoje greške"31 (tj. većini građana Srbije nove okupacione vlasti treba da isperu mozak).

Goldhagenov poziv na totalni rat sa Srbijom i njenu okupaciju izuzetno je dobro primljen u zapadnoj javnosti. To se vidi po članku Blejna Hardena (Blaine Harden) "Šta treba preduzeti da se očisti Srbija" (The New York Times, 9. maja 1999). Harden je kao najboljeg svedoka nepopravljivosti Srbije naveo Sonju Biserko, koja je baš tih dana posetila Medlin Olbrajt i "urgirala kod nje da razmotri mogućnost okupacije"32. Zatim je Harden široko preneo stanovište Sonje Biserko o Srbiji, izloženo 22. aprila u IWPR's Balkan Crisis Report-u: "Podstaknuta divljačkom propagandom i sve većim kriminalnim banditizmom", kaže tu Sonja Biserko, "Srbija je krenula putem sa kojeg nema povratka. (...)Posle čitave decenije neuspešne politike na Balkanu, od ogromne je važnosti da Amerika i evropske demokratije artikulišu dugoročnu viziju za čitav region. Ovo mora početi denacifikacijom Srbije (...)Zapad možda raspravlja o kopnenim snagama na Kosovu. Ali, realnost je da će, dugoročno gledano, međunarodne snage biti potrebne i u Srbiji"33. To je bio direktan poziv Sonje Biserko za vojnu okupaciju i potčinjavanje Srbije.

Naravoučenije

Da, te tri stvari - dobro držanje naše vojske, teroristički karakter NATO bombardovanja i sramno ponašanje zapadnih medija - svaki misleći građanin ove zemlje trebalo bi da zapamti. Skretaće nam pažnju, ovih dana, kada se navršava tih deset godina od njihovog zločina, na druge stvari. Kao dvogodišnjem detetu, zamajavaće nas šarenim lažama, kako se ne bismo setili njihovog pravog, neiskrenog i izobličenog lica. Pričaće nam o "novoj eri koja počinje sa Obamom", pričaće nam o "naporima svetske zajednice da se savlada globalna ekonomska kriza", držaće nam, čak, i lekcije o logoru na Starom sajmištu i o tome kako je taj logor "Srbija svesno zaboravila", jer "ne želi da se podseća da je bila druga zemlja koja je istrebila sve Jevreje sa svoje teritorije" (kao da Srbija i tada nije bila okupirana, kao da Srbijom i tada nisu vladali gaulajteri novog svetskog poretka i ujedinjene Evrope!). Pričaće nam o svemu. Samo nam neće pričati o tom martu, pre deset godina, o tom aprilu i maju 1999, kada su nas, "za naše dobro" i "kao naši iskreni prijatelji" zasipali tonama bombi sa osiromašenim uranijumom (zbog koga se danas u Srbiji 40% ljudi više razboljeva od raka, nego pre 1999).

Ali, koliko oni budu želeli da nešto zaboravimo, toliko mi moramo nastojati da to zapamtimo. Zapamtimo ime pilota Milenka Pavlovića, komandanta 204. lovačkog avijacijskog puka, kome je dosadilo da gleda orgijanja NATO aviona iznad Valjeva, pa je, 4. maja, seo u svoj ,,mig 29" i krenuo sam protiv četiri NATO bombardera. Zapamtimo imena dvogodišnjeg Marka Simića, jedanaestomesečne Bojane Tošović, trogodišnje Milice Rakić, šestogodišnjeg Branimira Stanijanovića, petogodišnje Dejane Pavlović, ili bilo koje ime od sve one dece postradale pod NATO bombarderima34. Zapamtimo i imena Vesli Klarka, Majkla Šorta i ostalih generala-ubica, koji su nas, tog proleća, "milosrdno" oslobađali od života naše dece i od naših domova. Zapamtimo imena i svih onih koji su, tih istih dana, histerično tražili okupaciju Srbije i pranje naših mozgova od svake slobodne misli, i od svakog poimanja istine i pravde.

Moramo zapamtiti. Jer, naši "prijatelji" su još ovde. Sa jednako žarkom željom da nastave da nas "oslobađaju" i "usrećuju". Oni imaju više i novaca i oružja. Ali, mi treba da imamo više pameti. Treba bolje od njih da mislimo i više da pamtimo. U borbi sa oružjem i novcem oni su pobedili. Ali, u borbi sa pamćenjem, pobeda mora biti naša!Slobodan Antonić

Slobodan Antonic.

No dobro, treba se setiti, jbte ladno proslo 10 godina  
Jbmliga, ja nekako svoj zivot delim do bombardovanja i posle bombardovanja ("pre i posle nje - tako ja racunam godine"), e sad dal' to mozda ima veze sa tim prelaskom u novi milenijum il' ne znam ni ja sa cim, ali tako se osecam. Jel se javlja jos nekom tako ? Znaci sve FULL do '99, a onda samo takav pad, propast i fizicka i psihicka.

Jbga meni je do te '99 sve bilo potaman, bio Sloba, demonstracije, ludilo, akcija na sve strane, a posle toga ko da sam umro, e sad svojevremeno sam tripovo da sam ja pogino u tom bombardovanju (gajba mi kod Strazevice) i da zapravo sve ovo sto mi se sad dogadja to je neki ko SAN/Koshmar (onaj fazon iz Jacob's Ladder na kraju) , jer je tolko lose i nakaradno. Pojma nemam.

Ako ti je bilo sve potaman do bombardovanja, onda ništa  

Nisam znao da ta gnjida od Antonica moze toliko nisko da spadne.

Gde je objavljen tekst?

Quote from: "mac"Ako ti je bilo sve potaman do bombardovanja, onda ništa  

Meni je bilo potaman, bio sam klinac, sve mi bilo dojaja, najbolje godine, nisam imo finansijskih problema (a realno nisam imo ni neke troskove), svako to gleda jbga iz svoje perspektive.

...u E-novinama, a ako ne tamo, onda u sedmičnom biltenu podmlatka LDP-a stranačkog odbora opštine Palilula...

Meni je to bombardovanje isto na neki nacin promenilo zivot.
Razbilo mi je sve iluzije koje sam imao o " demokratskom " svetu.
Slobo Milosevic, niti njegov rezim, nije bio nikakav trn u oku SAD, on im je samo posluzio kao izgovor da se dovuku ovamo.
Umesto da obiljezavamo godisnjice i datume koji su od znacaja za nas, pa i datume vezane za nasa stradanja, ovde se vise govori o Srebrenici, Vukovaru, Ovcari..
LJudi koji su se borili na Kosovu, srecem ih na nekim forumima, a neke i poznajem, su razocarani i zapostavljeni.
Nisam video nijednu emisiju, osim na RTS, posvecenu stradanju 17. marta, ali su zato danima na tv-u, rasprave o gejevima i sl.
Narod koji ne pamti svoja stradanja i ne postuje sebe, ne moze ocekivati ni od drugih da ga postuju.
A vecina " druge Srbije " smatra da je Srbija i zasluzeno bombardovana.
Donekle razumem Son of Mana. Ovo je sad stanje ni rata ni mira, nit smrdi nit mirise, neke odvratne neizvesnosti, bezidejnosti, ne znam kako da ga nazovem.

Quote from: "tiha voda"Donekle razumem Son of Mana. Ovo je sad stanje ni rata ni mira, nit smrdi nit mirise, neke odvratne neizvesnosti, bezidejnosti, ne znam kako da ga nazovem.

Taj neki rad, 90-ih smo bar znali, Sloba i policija sa jedne strane, a mi, opozicija i novinari sa druge - pa udri. A danas se vise ne zna ko koga jebe, isti ti novinari podrzavaju policiju, opozicija presla u poziciju i sve vise lici na Slobin rezim, i tako dalje.

Quote from: "tiha voda"Slobo Milosevic, niti njegov rezim, nije bio nikakav trn u oku SAD, on im je samo posluzio kao izgovor da se dovuku ovamo.

Kakvo lupetanje! Amerika hoće da dezintegriše Jugoslaviju, Sloba hoće sve Srbe u jednoj državi. Amerika pomaže Hrvate u ratu protiv JNA (i onog što je ostalo posle JNA), Sloba snabdeva čime god treba Srbe u Hrvatskoj i praktično je i lider Srba u Hrvatskoj. Svet se pita što se Amerika ne aktivira više povodom sukoba na Balkanu, Slobino ministarstvo istine javno postavlja pitanje što se Amerika meša u naše poslove. Amerikanci poruče Slobi kakvo ponašanje očekuju od njega, Sloba se pravi lud dok mu ne potpale tabane.

Nije trn u oku? Haha, mislim, smešno...

Sad trenutno nemam vremena za čitanje kompletnog originalnog Ekstremistinog posta, ali u svakom slučaju puna podrška od mene. Vrlo je lijepo da se stvari nazovu pravim imenom, dakle da se fino kaže AGRESIJA i TERORIZAM, a ne da se koriste odvratni eufemizmi kao "rat na Kosovu", "bombardovanje" i slično.

Odličan je Antonić. Nadam se da će desetogodišnjica biti obeležena sa kakvim-takvim dignitetom, bez performansa Nacionalnog stroja ili nekog divljanja tzv. navijača. S tim u vezi, veoma me zanima kako će izvesni krugovi reagovati na obeležavanje desetogodišnjice, koji će biti izbor reči, na šta će se dati akcenat i tome slično.

Primetio sam da Sin u poslednje vreme prenosi veoma zanimljiva razmišljanja (sad mislim na post iznad Macovog), iako se stalno žali da mu mozak ne radi kako treba. Kakav li je kad proradi kako treba?

Quote from: "EKSTREMISTA"Slobodan Antonić

uh, este vi sigurni da je to antonic? vopste nije njegov stil, a misljah da on drugojacije razmislja?? no,

"pod uticajem je naročito zloćudne vrste nacionalizma" - ekskjuzmi?

"U borbi sa oružjem i novcem oni su pobedili. Ali, u borbi sa pamćenjem, pobeda mora biti naša!" - sve je to o-kej, nego nemoj da opet pomislimo da smo pobedili na kosovu, da smo odbranili kosovo, da smo zaustavili turke pa kao smo "kul". nek je i jedan samo poginuo u tom...ratu, nek je samo jedan bio uplasen, pa je previse. izgubili smo dosta i to ne sme da se zaboravi, da smo bili u takvom ratu sa njima i da smo zbog toga puno izgubili. kao im je sloba smetao, mos misliti koji faktor. pao bi on pre ili kasnije, cak je i pao uz pomoc veceg dela tih istih para koje su finansirale tu ... agresiju.

meni je tada bilo potpuno logicno da se mrzi tadasnji rezim ali i da se mrze i ovi svi sto nas bombarduju ( a da mi je pre toga neko rekao da cu tako misliti, rekla bih mu " more, da se ..."). treba da se nikad ne poprave i ne uklone rusevine od bombardovanja, i npr put od aerodroma u bgd treba da vodi kroz  kneza milosa i nemanjinu (zgodno je, samo se malo produzi auto putem, p akroz nemanjinu dalje gde oceju), da im bude jasno gde su dosli. a treba i nama neki podsetnik, da se nikad ne zaboravi sta nam se desilo i zasto (mozda se to ne bi desilo da smo se drugacije ponasali jos pre 30 godina, itede).

ja ne znam kako, ali meni svaki razgovor sa tim nekim strancima koji cirkulisu kroz firmu mora da se dotakne bombardovanja. sad pre neki dan mi jedan kaze da ide u neki restoran, ja ga pitam a gde to, on kaze "u nekom hotelu...", "u hotelu? da nije mozda jugoslavija? jao, pa taj je bio bombardovan". a on ce meni na to "je l si sigurna? zasto bi bombardovali hotel?". i onda ja tu ispricam par anegdota, kako su ga bombardovali, a ja blizu zivim, pa me bilo stra'. i tako.

Kada vidim ko dolazi na ovaj skup sve mi je jasno.    

Quote from: "akhnaton"Kada vidim ko dolazi na ovaj skup sve mi je jasno.    

Šta ti je jasno?

brrr, pročitao sam Vesli umesto Remzi.

Da se istorija ponavlja, eto to mi je jasno!

Quote from: "akhnaton"Da se istorija ponavlja, eto to mi je jasno!

Opet će nas bombardovati? Sve ono što smo čitali u SF knjigama i gledali po SF filmovima sad se obistinjuje? Groundhog Day će svanuti u 12:01, uz zlokobno šištanje "tomahavka"? Istorija se ponavlja!

Uvek, ali pazi, mutira. Mutira, opasno kao virus.

Tako i treba, neka mutira. Polako, polako, pa će nastupiti i evolucija. Valjda će u jednoj od tih mutacija nezahvalna Srbadija 24. 3. klicati usrećiteljima.

Quote from: "John Reynolds"Tako i treba, neka mutira. Polako, polako, pa će nastupiti i evolucija. Valjda će u jednoj od tih mutacija nezahvalna Srbadija 24. 3. klicati usrećiteljima.

Kome? Kakvim usrećiteljima?  

Hoce li gostovati ona idiotkinja, Ivana Zigon?

Quote from: "Alexdelarge"Hoce li gostovati ona idiotkinja, Ivana Zigon?

Jao bre zao mi nje zaista, onako lepa devojka a totalno prsla.
Gre'ota.

Жали Боже солидне рибе

Eto prilike da se setimo stare kletve-ne daj bože da se Srbi slože.
Koštunjavi organizuje baš u utorak uveče kontramiting sa svojim podmlatkom iz sekte Dveri srpske,da se Vlasi ne dosete.  
Govore i Aca Gica,ekumenista Amfilohije i naravno guru Matija.A reditelj spektakla je a ko bi drugi nego sinovac Siniša  

Sve stranke koje se narodu predstavljaju za patriotske su ladno odjebale organizatore mitinga na Trgu.
Neki neće da se zameraju režimu,neki postavljaju uslove,neki bi da oni vode glavnu reč i biraju govornike,neki traže pare.
Uz režimski dekret zabrane svim domaćim medijima da slučajno ne spomenu da će na Trgu biti održan miting povodom desetogodišnjice NATO agresije,biće uspeh ako se okupi i par hiljada ljudi.
Iako organizatorima smeta što neće biti zvučnih imena iz najjačih stranaka,meni upravo njihov izostanak daje legitimitet ovom mitingu.Drago mi je što niko od te bande neće iskoristiti još jednu priliku da na obeležavanju  desetogodišnjice velike narodne nesreće skuplja jeftine političke poene.
Iako među najavljenim govornicima ima likova koje nije trebalo pozivati zbog njihovih repova iz bliže ili dalje političke prošlosti ili prosto samo zato što im je ovo dobro došlo za egzibicionizam i samopromociju,ipak većina najavljenih učesnika ima kredibilitet da govori na ovakvom skupu.Tim pre što od toga u današnjoj Srbiji danas mogu da imaju više štete nego koristi.Posebno me obradovalo što je Antonić u organizacionom odboru.
Na žalost,najavljena je i ona budaletina Bora tako da će uz pomoć blesave Ivane "kulturno umetnički" deo programa zadovoljiti najviše treš standarde koji se na žalost podrazumevaju na ovakvim okupljanjima.
,,Kako da odbijemo Boru i Ivanu kad su dokazane patriote?"

Nek samo dođe Handke i ludi Grci ko što je najavljeno pa ćemo nekako izdržati i onog smarača Zurovca.

Uostalom,najbolja ilustracija o tome kakvu podršku danas u Srbiji možeš da dobiješ u vlastima,privrednicima,vrhu SPC i srpskom društvu uopšte, ako pokušavaš da obeležiš godišnjicu genocida izvršenog nad njenim sopstvenim građanima,su reči samih organizatora:

Quote
... само су 2 организације прихватиле да учествују у организацији митинга. СНП 1389. и Слобода. Нико више, иако смо многе звали и многима упутили писма. Једна је прихватала али условљавала да не може да учествује једна од наведених. То нисмо хтели да прихватимо и онда они штампају плакате са почетком митинга у 17.00 и збуњују народ.
....................................................
Од свих адреса на које смо упутили захтев за помоћ наишли смо на затворена врата. Помоћ су нам дале четири фирме али на њихов захтев не можемо да објавимо имена јер зна се шта следује од диктаторског режима.
Тражили смо од владе да из фонда за невладине организације одвоји средства за митинг. Нису се удостојили да бар одговоре. о граду да и не говорим. Али зато дају шаком и капом оном гаду шиптарском (не зна се јели мушко или женско), зато дају педерима и лезбосима, зато дају педерун из градске касе 5 милиона за један плакат о ЕУ, дају свима али патриотском блоку- НЕМА.
МИТИНГ ће бити одржан па макар на мишиће. Биће уљудна бина, биће квалитетно озвучење, биће врхунски говорници из света и земље и надамо се да ће бити први корак ка уједињавању патриотског блока и ако Господ да, да се тамо негде за Видовдан одржи .......
ШТА НАС ЈЕ ПОСЕБНО ЗАБОЛЕЛО. СПЦ НАМ НИЈЕ ОДГОВОРИЛА НА НАШ ЗАХТЕВ ДА ОДРЕДЕ СВЕШТЕНО ЛИЦЕ КОЈЕ ЋЕ БЛАГОСИЉАТИ МИТИНГ. ПОЗВАО ЈЕ ТЕЛЕФОНОМ НЕКИ СЕКРЕТАР И НИШТА ВИШЕ ОД ЈЕДНОГ БЕЗЛИЧНОГ ТЕЛЕФОНСКОГ ПОЗИВ А.  
СРС није ни једним конкретним кораком помогла и подржала митинг.
СПС чијег су председника са завезаним очима одвели и убили није прстом мрднула да помогне организацију.
од осталих нисмо ништа ни очекивали.
Толико да се тек знају неки детаљи а и да схватите у којим условима радимо на организацији митинга.Лично нисам оптерећен колико ће људи бити. Ја бих сам изашао и да се ништа не организује
.............................................

Па писали смо влади и то предесднику влада и Заменику председника владе, првом потпредседнику владе и министру али нису се удостојили ни да одговоре. Писали смо јавном предузећу железница, професор је лично ишао код бакија зверке али одјебао нас само тако. када је добијао од Слободана изигравао највећег патриоту. чак идиот није прихватио да на свом радију објави наш проглас о позиву да се изађе на митинг.
ма све ћемо до детаља да објавимо само да прође догађај.
Или један детаљ: од јавног телекома тражили смо да само додели бесплатни интернет прикључак у времену од 25.02 до 26.03 за потребе организације митинга. Онај радуљица Диктаторово чедо се није удостојио да бар одговори.
Коју смо непријатност доживели од ГЛАСНЕ Јанковићке када смо позвали да питамо шта би са нашим писмом и хоћемо ли се срести и попричати. То је такође ВЕЛИКО, ВЕЛИКО разочарење. Више јој не верујем да каже да је данас недеља.
И на плакатима позивамо све грађане. погледај плакат, има ли на њему и једне речи неке идеологије или страначког определења................................................
............Хвала свима који засеравају овај митинг два дана пре него што ће се одржати! Посебно хвала демократској странци која је осигурала да динар не капне за његову организацију, хвала власти што је урадила исто, што није поменула у медијима да се митинг одржава! Хвала дсс-у што одржава своју свечану академију баш у време одржавања митинга а прави се блесава када су јој се организатори обратили за помоћ! Хвала Марку Јанковићу што је мутав па се збунио пред полулудачом толико да није ни поменуо митинг, иако је обећао да ће то да уради! Хвала и Живораду Јовановићу што организује конференцију поводом бомбардовања а митинг нигде не помиње! Хвала им свима на саборности! Хвала онима који не могу сукоб између СРС и СНС да оставе по страни макар за ову прилику него и то морају да усеру! Хвала идиотима који позивају људе сат раније пре него што ће митинг да почне на неке друге митинге на другим местима у граду! Хвала свим кретенима у медијима који организаторима митинга на Тргу неће да обезбеде ни један вашљиви интервју (изузев Коперникус тв и Српског радија Сутон)! Хвала свим људима који имају пара а динара нису дали за ову прилику! Хвала Србима што се свађају два дана уочи митинга! Хвала министарству културе што може да одвоји 256 хиљада динара за педере а ни динара за то да се споменик Вечне ватре окречи! Хвала бајним патриотским организацијама и партијама на великој подршци коју су дале (част изузецима), а као услов за то постављале да имају говорнике на митингу! Хвала Партибрејкерсима што им бубњар има турнеју баш ето тог 24. марта и Неши Галији што ето баш тог дана не може да дође! Хвала свим уштвама које су се потрудиле да ову организацију учине што тежом, да поставе све живе препреке које су могли и да им то добро пође за руком! Хвала штампару лажовчини! Заиста, хвала свима који су учинили да овај митинг буде малтене немогућ догађај и да што мање људи на њега дође!

МИ ЋЕМО ТАМО БИТИ!

jebali vas pederi dabogda, a jebala vas i SPC sa svojim 'osveštavanjem mitinga'!

ovo pismo pokazuje da ste samo druga vrsta govana od onih protiv kojih bi da protestujete.

Neko je izgleda zaboravio da povuče vodu, a šolja se zapušila!!!
Inače što se tiče genocida, nema većeg genocida od onog koji smo sami nad sobom izveli!  

Dosta bre! Dosta više tog kompleksa žrtve!!!                        

Tužno, zaista. Mantijaši bi malo više da se petljaju u politiku, pa se drže stranaka, dok ih ovi nesrećnici sa Trga ih sa suzama u očima vuku za mantiju: "Osveštajte nas, osveštajte nas..." A ovi jok.

Gvirnuo sam na spisak učesnika govorancije u SC i ono je je-zi-vo. Ako izuzmemo Mihalkova.

Zanima me još samo da li će neki jebeni "navijači" napraviti sranje na Trgu i tako od svega stvoriti (neosveštani) cirkus.

Akhnatone, ne radi se tu o kompleksu zrtve. Kao narod, moramo da imamo odredjen odnos prema proslosti. Naravno da ne treba ziviti u proslosti, ali zrtve se moraju postovati.
Pogledaj Hrvate, svake godine imaju mimohode u Vukovaru, obiljezavaju Skabrnju, Blajburg, a mi se stidimo i pomenuti svoje zrtve. Meni licno jeste bljutavo i licemerno, da se nedeljama na godisnjicu 17.marta, NATO bombardovanja, u situaciji iskljucenja struje srbima dole, na b92, na rts, u medijima, vode rasprave o gejevima i lezbejkama. Kao da su oni najugrozenija kategorija u ovom drustvu. Da ne spominjem srbe na Kosovu, gde su romi, izbeglice, stari i bolesni s minimalnim primanjima, nezaposleni..

Kembel i Shefer o NATO bombardovanju 1999

Alister Kembel, koji je u vreme NATO bombardovanja SRJ 1999. godine bio portparol vlade Tonija Blera, ocenio je danas da je ta vojna intervencija bila dobar potez jer je doprinela Miloševićevom slomu i boljem životu i položaju naroda Kosova, ali i priznao da je u to vreme malo vlada delilo želju Londona da se stupi u akciju.

U intervjuu za srpsku redakciju Bi-Bi-Sija (BBC) povodom sutrašnje 10. godišnjice NATO bombardovanja, Kembel, koji je bio Blerov najbliži savetnik i saradnik, rekao je da je primarni zadatak britanske vlade i premijera Blera bio da se "privole sve strane na zajedničku akciju" i da se "u tom smislu utiče na međunarodna tela, poput EU i NATO, i da se raširi osećaj 'šoka i zgražanja' koji su osećali premijer Bler i njegova vlada".

U tom smislu medijska kampanja je bila veoma važna, a NATO ne samo da to nije imao, već je kampanja bila veoma konfuzna budući da je Alijansa ogromna birokratska inistitucija koja nastoji da odrazi politike i vojne interese svih država članica, rekao je Kembel.

Međutim, kako navodi BBC, tada Kembel dolazi na čelo službe NATO za medije i poruke te organizacije "postaju jednostavnije i koncentrisane na pobedu, Miloševićev poraz i povratak izbeglica kućama".

Na pitanje da li je danas rešeno pitanje povratka izbeglica, budući da se oko 250.000 raseljenih Srba još nije vratilo na svoja ognjišta na Kosovu, Kembel je odgovorio da više nije na vlasti i da zato ne raspolaže onim saznanjima kao kada je bio u vladi.

Dodao je da se ne pretvara da je akcija iz 1999. bila savršena u svakom pogledu, ali da smatra da je bilo "važno da se međunarodna zajednica suprotstavi Miloševiću zato što je počinio nešto nedopustivo prema svim političkim, diplomatskim i vojnim normama" i da sve u svemu narod Kosova danas bolje živi.

Bliski saradnik nekadašnjeg britanskog premijera je odbacio kritike da je akcija na Kosovu, u koju se prvi put krenulo bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, bila neka vrsta generalne probe za napad na Irak, koji je usledio četiri godine kasnije. Istakao je da su pravni eksperti britanske vlade tada ozbiljno pozabavili pitanjem zakonitosti bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije.

Govoreći pre dva dana na transatlantskom forumu u Briselu, generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je da je bombardovanje SRJ 1999 predstavljala "kontroverzni konflikt, ali koji je bio neophodan".

Iako je tu intervenciju kritikovalo više strana, ona je bila neophodna, dodao je Shefer, prenela je italijanska agencija Ansa.

BBC ocenjuje da je bombardovanje SRJ i deceniju kasnije, kontroverzna vojna akcija i da najglasniji kritičari tih događaja ističu i danas da pravi cilj te akcije nije bio humanitaran, kako je NATO tvrdio, već da je to bio prvi korak ka nezavisnosti Kosova.

Njeni protivnici dovodili su u pitanje legalnost akcije NATO-a sa stanovišta međunarodnog prava, pozivajući se na činjenicu da za nju nikada nije postojalo odobrenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a sporno je ostalo i stavljanje sedišta Radio-televizije Srbije na listu vojnih meta, navodi BBC.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2009/03/10-years-of-nato-agression-against.html

@Son of Man
Sine,tekst ti je odličan.Jasno,ubedljivo i bez patetike.
Jedino možda da si preveo i sadržaj NATO letaka mada je nemoguće doslovno prevesti na engleski taj nakaradni srpski na kome su pisani.
Da li mogu tvoj tekst da pošaljem nekim svojim prijateljima strancima i da ga postujem na neke strane sajtove?

@John Reynolds
Navijači ne dolaze organizovano već u sopstvenoj režiji.Apelovano je da ne prave sranja ali i sam znaš da je za tako nešto dovoljno i deset budala.

Ako bude prisutno samo oko hiljadu ljudi,službe sigurno neće ništa pokušavati jer će tako mala brojka biti upravo ona slika koju bi Kameron i njegovi šefovi preko bare voleli da vide.
Ali ako nekim čudom bude nekoliko desetina hiljada,siguran sam da će iscenirati nešto pout onoga na mitingu protiv Radovanovog hapšenja.
Jedino ih jebe što Obraz nije zvanično podržao miting pa ne mogu da skup nazovu  fašističkim.

Bas me zanima da li ce pripadnici druge Srbije, kako vole sebe da nazivaju, odati postu zrtvama bombardovanja. Posto se vrlo cesto hvale svojom ljudskoscu i humanoscu, eto im prilike da je iskazu.
Sto se tice NATO oficira, pa naravno da ce pravdati sami sebe, i prati ruke od zlocina. Za sve oni imaju opravdanje, za Kosovo, za Irak, Afganistan, Gvantanamo, svuda su oni dobri momci koji tuku lose momke, a eto tu i tamo omakne im se koja nevina zrtva.. ja niti cu im zaboraviti, ni oprostiti.
A svakoj sili u istoriji je dosao kraj, doci ce i njima.
Nicija nije do zore gorela.

Naslovna strana današnjeg Blica

Da, bitniji su  im privatizacija, i oni kreteni iz Velikog Brata.
Sramota.

Na današnji dan pre tačno deset godina na Srbiju su počele da padaju NATO bombe. U tromesečnoj zločinačkoj agresiji koja je usledila ubijeno je oko 2.500 civila, od kojih 89 dece. Ranjeno je 12.500 ljudi, a rezultat agresije je i proterivanje više od 200.000 Srba sa Kosova.



Zašto je država oprostila NATO-u hiljade poginulih, povređenih i unesrećenih ljudi? ... Dušica Rakić, majka ubijene trogodišnje Milice Rakić iz Batajnice


Srbija još pamti tragediju porodice Rakić iz Batajnice, čija je trogodišnja ćerkica Milica 19. aprila poginula od gelera NATO bombe dok je u kupatilu sedela na noši. Majka Dušica kaže da se oseća kao da se tragedija desila juče.

- Sin Aleksa (19) dobro pamti šta se desilo našoj Milici, ali o njenoj smrti nikad ne priča. Kao ni ćerka Anđela (9), kojoj smo sve ispričali. Suprug i ja smo razočarani, besni i na društvo i na državu. Smatramo da je država trebalo da istraje na tužbi protiv NATO-a, a ne da je povuče! Zar treba da im oprostimo hiljade poginulih, povređenih, unesrećenih ljudi?! Mi niti smo tražili niti smo dobili ikakvu odštetu, a kako i da je dobijemo kada je država odustala. Za privatnu tužbu nemamo para - priča Dušica.

Ostao bez obe noge

Strašna je sudbina i Ratka Bulatovića, koji je teško ranjen tokom bombardovanja Generalštaba 30. aprila. Ostao je bez obe noge. Bio je član Štaba civilne zaštite Beograda. Kaže da su mu prizori stradanja i danas pred očima.


- Bio sam te noći na dužnosti. Zadatak Štaba bio je da posle dejstva agresora izađemo na lice mesta i pružimo pomoć ranjenima, pomognemo vatrogasnoj službi u gašenju požara, raščišćavanju ruševina, otklanjanju kvarova... Te noći sam došao sa ekipom posle prvog dejstva po zgradama Generalštaba i Saveznog MUP-a. Ali, vratili su se, bombardovali ponovo, vremena za sklanjanje nije bilo... Začuo sam dve jake eksplozije i izgubio svest - priseća se Bulatović. Najteže mu je bilo, kaže, da se pomiri s činjenicom da će mu u 40. godini obe noge niti amputirane.

- Koristim pomagala, proteze koje se menjaju svake treće godine. Koštaju od 10.000 do 100.000 evra. Samo jedno koleno košta 32.000 evra! A ja sam samo jedna od hiljadu žrtava. Bilo je logično da država pokrene postupak za naknadu štete. Svaki dan se pitam zašto smo mi ratovali, ginuli, kada država nije tražila pravdu - priča Bulatović, i dodaje da ima ljudi koji su mu pomogli, učinili dobro.

Masovno ubijanje civila

- Četiri dana posle ranjavanja tadašnja gradska vlada na čelu sa SPO-om dodelila mi je kuću. Još me se ponekad seti samo Vuk Drašković, pozove i pita za zdravlje, da li mi nešto treba. Znači mi to. Ali, nisu svi stradalnici zbrinuti, niti se o njima iko brine - zaključuje Bulatović.

Jedan od najstrašnijih događaja desio se 7. maja, kada je NATO kasetnim bombama zasuo centar Niša. Poginulo je 15 ljudi, ranjeno 70. Ubijena je tada i trudnica Ljiljana Spasić.

Majka Aleksandra Deljanina, koji je ubijen ispred svoje kuće zajedno sa zetom, kaže da još nije sposobna da govori o ovoj tragediji. Njena komšinica Slobodanka Đorđević, čiji je suprug Božidar poginuo, a sin još nosi gelere u telu, kaže da je sramotno što ih se država seti samo 24. marta.

- Tog dana sam sa snajom bila na pijaci. Kada smo videle avione, potrčale smo kući. Dok smo došle sve je bilo gotovo. Na sve strane je bila vatra, plamtela je i naša kuća, a muž i sin su već bili u bolnici. Suprugu nije bilo pomoći, a Mladen je bio izrešetan. Čudom je preživeo - seća se Slobodanka.



Njen prvi komšija Mladen Đurović je imao 15 godina. Sedmi maj je čudom preživeo.

- Tri bombe su probile tavanicu. Jedna je bukvalno prepolovila veš-mašinu, pukle su i druge dve, a ja sam osetio kako mi se geleri zabijaju u telo. Godinu dana je trebalo da ih se oslobodim, neki su mi izvađeni, dok su drugi sami izlazili. Imam ožiljke svuda po telu, ali su teži ožiljci na duši. Ne mogu da zaboravim slike raskomadanih ljudi, među kojima je bio i naš kum Božidar Đorđević - priseća se Mladen.

(B. B. - D. K.)



BEOGRAD, 24.03.2009

PRESS

http://www.spiked-online.com/index.php?/site/article/6386/

Quote from: "EKSTREMISTA"@Son of Man
Sine,tekst ti je odličan.Jasno,ubedljivo i bez patetike.
Jedino možda da si preveo i sadržaj NATO letaka mada je nemoguće doslovno prevesti na engleski taj nakaradni srpski na kome su pisani.
Da li mogu tvoj tekst da pošaljem nekim svojim prijateljima strancima i da ga postujem na neke strane sajtove?

Evo tek sad stigoh gajbi, ma cepaj, samo mora da priznam da se nisam bas proslavio tokom prevodjenja, a tekst je bas lepo zvucao na srpskom, dzaba kad nije to TO kad se uradi taj tarzan inglish prevod.

Kod nas nista ne moze da se uradi kako treba..
Miting je opet protekao u znaku politikanstva, opet radikali, napadi na novinare, povici mrznje..
A LDP je sazvao neku konferenciju, gde je Ceda bulaznio kako drzava na pogresan nacin obelezava desetogodisnjicu bombardovanja. Po njemu je prvo trebalo govoriti o uzrocima, valjda nasoj politici na Kosovu, a onda na kraju mozda i o zrtvama. Neverovatno kako tom coveku, nista nije sveto, ni zivoti. Zar je toliko tesko reci da je zlocin bombardovanje jedne zemlje , zar to ne moze prevaliti preko usta ?

Vest je da je i Kameron Manter polozio cvece na spomenik stradalima. Pitam se osecali kao predstavnik SAD, imalo stida ili kajanja za ono sto je uradjeno.

Mnogo ga tupiš vodo.

...iz viđenja nemačkih surfera


NATO vs. SRJ: Moralna magla se rasplinula


Nemački dnevni listovi se danas osvrću na deset godina od bombardovanja koje su snage Severnoatlanske alijanse 78 dana sprovodila na prostorima tadašnje SR Jugoslavije. Da li je NATO želeo rat protiv Beograda?


Povodom desete godišnjice početka bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije list Merkiše odercajtung piše:

,,Bez obzira na sva međunarodnopravna pitanja intervencija NATO protiv tadašnje Jugoslavije bila je politički i moralno opravdana. Posle krvavih posledica njegove nacionalističke politike u Hrvatskoj i Bosni moralo se stati na put jugoslovenskom diktatoru Slobodanu Miloševiću. Inače, da nije bilo intervencije NATO albansko stanovništvo bilo bi trajno proterano iz srpske pokrajine Kosovo", piše ,,Merkiše odercajtung".

U komentaru lista Handelsblat pored ostalog se kaže:

,,Pre tačno deset godina došlo je do reinterpretacije međunarodnog prava. NATO je prvi put vojno intervenisao bez ovlašćenja UN i počeo je vazdušni rat protiv Srbije uprkos ogorčenom otporu Rusije. Beogradski vlastodržac Slobodan Milošević izdržao je 79 dana bombardovanja pre nego što je povukao soldatesku sa Kosova. Kosovo je od pre nešto više od godinu dana nezavisno. U svetu ga je priznalo 56 zemalja, uključujući Maledive, Mikroneziju i Nauru. A i inače bilans je otrežnjavajući: iako je po stanovniku uloženo više novca nego bilo gde drugde na svetu za obnovu, vojnu zaštitu i administrativnu upravu, Kosovo je i dalje sirotište Evrope", piše ,,Handelsblat"

Berlinski Welt komentariše:

,,Ono što je počelo u Bosni i 1995. godine zaustavljeno sporazumom iz Dejtona, nastavilo se na Kosovu. Tamo je UČK podigla ustanak protiv srpske armije i policije, ali je igrala pre svega na strahote koje je televizija prenosila u ceo svet i na mase izbeglica koje su nastojale da se domognu severa. Na vojnom planu albanski gerilci bili su beznadežno slabiji. Ali, pobedili su u ratu slika. Pre svega uspelo im je da uvuku zapadne saveznike u svoje plemenske ratove. Čelnici NATO upozoravali su i upozoravali Miloševića. U Nemačkoj, gradonačelnici – bez obzira iz koje stranke su bili – zahtevali su od vlade da nešto učini kako bi se zaustavila reka izbeglica. Podaci o njihovom broju držani su u tajnosti.

Kada su sredinom marta 1999. godine pregovori u Rambujeu završeni bez rezultata saveznici su morali nešto da preduzmu. Kosovo je malo i beznačajno, pre svega reč je o ljudskim pravima i stvara se loš presedan – upozoravali su visoki oficiri. Osim toga, postavljalo se pitanje da li je Kosovo vredno pogoršanja odnosa sa Rusijom. ,,Kosovo bi moglo postati mišolovka, umesto da bude dokaz snage budućeg NATO", glasilo je jedno od upozorenja. Uspeh je neizvestan, teren nezgodan za kopnenu ofanzivu. ,,Da li je Kosovo vredno rata?" Pojavila se avet 1914.te godine.

Posmatrači OEBSa su povučeni i počelo je pravo etničko čišćenje. Tada je NATO morao da uđe u rat, za početak samo vazdušni.

Pretnja je delovala. Milošević se predao, a sa njim i armija koja je bila izuzetno dobro maskirana tako da je jedva pretrpela gubitke. Povukla se pre nego što je rat zaista i počeo. Ali, time su problem Kosova i budućnost celog regiona prešli u nadležnost NATO i EU. Otada je Kosovo neželjeni protektorat. Ali, njegova sudbina od presudnog je značaja za stabilnost i mir celog regiona – a indirektno i za buduću sposobnost NATO i EU da projektuju uticaj i moć", piše ,,Velt".

Rajnhart Muc iz Instituta za istraživanje mira Univerziteta u Hamburgu piše u listu Frankfurter rundšau:

,,Da bi se trajno rešio potencijalno nasilni nacionalni sukob potreban je ceo niz instrumenata – političko sprečavanje krize, posredovanje i mirenje, civilno uklanjanje uzroka spora, ekonomska pomoć posle rešenja sukoba.

Nema sumnje da EU raspolaže svim tim instrumentima plus velikim brojem pozitivnih i negativnih sankcija. Međutim, na početku novog veka ni UN, ni OEBS, ni Rusija, kao članica Kontakt grupe za Balkan, nisu imale ni autoritet, ni manevarski prostor pored svemoćnog zapadnog saveza.

NATO je, naprotiv, raspolagao samo jednim sredstvom, ali u gotovo neograničenim količinama: silom. NATO je vojni savez i razmišlja i deluje kao vojni savez u skladu sa kriterijumima efikasne borbe protiv izabranog protivnika. Kada je reč o posredovanju u rešavanju sukoba niti ima iskustva, niti kompetentnost. On je pogrešna instanca za prevladavanje krize u Evropi.

Na vrhuncu bombardovanja, 24 aprila 1999. godine, na sastanku na vrhu NATO u Vašingtonu usvojen je strateška koncepcija koja je do danas na snazi. Njom je obaveza zasnovana na zakonu zamenjena kategorijom interesa.

Ali, međunarodno pravo ne dozvoljava državama ili savezima država da svoje interese ostvaruju po nahođenju.

Nebitno je da li je NATO zaista želeo rat protiv Beograda ili mu na kraju ništa drugo nije preostalo kako bi spasao obraz. On ga je planirao, pripremao, pretio njime i na kraju ušao u taj rat. I to je ono što ostaje. Više nego jasno je poručeno ko u Evropi postavlja ultimatume i ko mora da se sluša. Visoko načelo da rat ne sme biti sredstvo politike, stavljeno je ad akta", piše analitičar Rajnhart Muc u listu ,,Frankfurter rundšau".

Širim implikacijama rata za Kosovo bavi se i minhenski list Ziddojče cajtung koji piše:

,,Klub demokratski i slobodarski zemalja poznat kao ,,Zapad" prvi put je na Kosovu postavio vrednosni standard koji je opravdavao intervenciju. Rečeno je da proterivanja, teror i ubistva nameću ,,obavezu intervencije", reč je o moralnoj obavezi koja je najjasnije izražena u izjavi (jednog ministra) tadašnje nemačke crveno-zelene vlade da se mora ,,sprečiti drugi Aušvic".

Vrednosti, moral, dobro i zlo – odjednom se međunarodna zajednica našla na klizavom terenu. Ko bi trebalo da tuži, ko da sudi? Gde je tačno definisano kada tlačenje manjine u nekoj zemlji prerasta u genocid, u etničko čišćenje? Zašto ući na Kosovo, a ne u Sudan? Da li se okupacija zemlje od strane izraelskih kolonista može porediti sa ruskom okupacijom u Južnoj Osetiji? I uopšte – poređenja. Ako se prihvata pravo na samoopredeljenje kosovskih Albanaca ne mora li se prihvatiti i pravo na samoopredeljenje Tibetanaca ili Čečena?

U proteklih deset godina međunarodno pravo nije dalo odgovor na ta pitanja. UN su otkrile ,,pravo na zaštitu" – batinicu protiv svih režima koji su neuspešni i krše elementarna načela morala. Na osnovu toga SAD su zloupotrebile pravo na (vojnu) intervenciju, izmislile razlog za ulazak u Irak i same se diskreditovale misionarskim idejama o demokratizaciji.

Moralna magla se rasplinula. Ostalo je saznanje da nema uvek međunarodnopravne brane protiv nepravdi na svetu i da su UN, po pravilu, preslabe da obezbede legitimnost intervencije. Na kraju, u demokratskoj zemlji preostaju obaveza pravdanja pred sopstvenim biračima i realizam i istinsko uzbuđenje kada nepravda postane nepodnošljiva", piše list ,,Ziddojče cajtung".

...očekujem me da me ADL optuži za antisemitizam zbog narednog copy-paste-a, ali imajući u vidu moje poreklo to bi bilo veoma funky...

Književnik i scenarista Filip David za BBC kaže:

"Moj lični doživljaj bio je doživljaj velike opšte frustracije, jednog velikog straha koji je u narodu bio prisutan, ali i neka vrsta olakšanja jer sam bio svestan da to bombardovanje zapravo trebalo bi da označi početak kraja jednog režima koji je bio oličen u Slobodanu Miloševiću. I danas kad o tome razmišljamo, zapravo vidimo da je glavna posledica bombardovanja bio pad tog režima, koji je došao godinu dana kasnije, ali da su i one najtvrdokornije Miloševićeve pristalice uvideli da se sa tim režimom mogu očekivati samo nove i nove nevolje".

Bombardovanje Srbije 2

Prilego, tek zaspo. Keva me budi i kaze pocelo je. Ja kazem sta je bre pocelo ?! Ona iz fazona ladno su poceli da nas bombarduju kreteni, ja gledam dal' je sad to realno, gledam na TV-u zaista haos, dal' sanjam i dalje , sta se desava pobogu ? I dan danas ponekad istripujem da sam poginuo vec taj prvi dan i da je sve ovo dalje sto mi se desavalo do danas samo iluzija koju je stvorio moj mozak u delicu sekunde pred SMRT, znaci skroz nestvarno. A i ovako, svoj zivot delim na 2 faze, pre bombardovanja, i naravno posle bombardovanja, upravo zbog toga sto mi se sve iz korena promenilo, skroz drugacije sam poceo da posmatram svet oko sebe, izgubio sam sve te iluzije da ce ikada biti bolje. A iskren da budem bio sam za to da se Sloba skine po bilo koju cenu, makar neko izvrsio i atentat na njega, i ako gledam ko mi je najveci krvnik i dushmanin u zivotu bio uvek cu reci Slobodan Miloshevic sa suprugom i to bez konkurencije, znaci nikakvi stranci, ovi, oni. I zato sam bio u fazonu : daj da ga neko rokne, gde su sad te teroristicke organizacije, gde je duh Gavrila Principa sad kad nam je preko potreban ? Ali kad sam video da su mamlazi zaista krenuli da nas gadjaju, da nam ruse sve redom, da nas ubijaju bez imalo blama a ceo svet to da podrzava, (jedino se braca Grci iskreno pobunili), a u isto vreme su i ameri vrlo dobro znali da Sloba uziva u nekom luksuznom bunkeru, da nije ugrozen al' nimalo, tada sam promenio misljenje za 180 stepeni, jer pre toga sam zaista iskreno mislio da SVET, da ta EVROPA zeli da nam pomogne da se oslobodimo zlotvora i njegove porodice. Koliko sam samo naivan bio, al' dobro, bio sam klinac jbga, pre toga smo imali te studentske demonstracije 96/97 i sve je mirisalo na pozitvnu atmosferu, iz fazona nece jos dugo, prezivecemo jos koju godinu, ne moz' on zauvek da bude na vlasti, i onda ladno ulete ovi americhki kreteni i pokvare nam SVE. Sav nas trud, svu onu pozitivnu energiju su nam bukvalno oteli, kao da nista nije ni bilo, svu tu visegodisnju borbu protiv rezima su nam upropastili za samo jedan jedini dan, jer logicno - kad krenu da padaju bombe narod gleda pa kaze jbte bre jos je i dobar ovaj nash Sloba kakvi su ovo zlikovci. Jes' da nismo imali sta da jedemo, da cesto nismo imali struje, grejanja zimi, da nismo mogli da izadjemo iz zemlje, i sve sto se desavalo 90-ih, da ne nabrajam, ko zna taj VRLO DOBRO ZNA, ali nas bar niko nije bre bombardovao. Razumes li ti mene sta ti ja govorim ? I naravno, nisam otisao niti jednom u skloniste za 78 dana, al' bukvalo niti jednom, iz INATA, a i zbog toga sto mi je cale bio u rovu, covek od preko 50 godina jbga, poslali ga ladno da puskom gadja stelt avion iz rova u okolini Beograda, i dok on tamo statira sa puskom, i ceka da ga pogodi bomba ja treba da se sklanjam u neke bunkere, u katakombe, znaci NEMA SHANSE, bolje da sam poginuo, i iskreno sam prizeljkivao da roknu nasu zgradu i da poginem, jer nije mi se vise zivelo jednostavno, smorio sam se najstrashnije. No dobro, to su samo moji stavovi bili, nisu svi tako razmisljali, vecina nije, a ima i ljudi kojima je bilo super, nema shkole, nema fakulteta, zabava, zurke, dojaja. Ja jednostavno nisam mogao tako, imao sam svoje razloge i ne osudjujem nikoga. Evo plakata koji je stajao zaplepljen na ulazu nase zgrade, i koji sam skinuo odma' prvi dan posle okonchanja, tj. kad je ovo nase domace jaje kapituliralo, verovatno su mu pripretili da ce mu poruse sve sto ima po Srbiji, da ce mu otmu sve pare sa Kipra ili vec gde ih je sve sklonio, ili mozda cak da ce da ga nadju i da ga ubiju, jer njega nije bilo briga za narod, samo vlast i zna se shta. Takav je bio nas Sloba, ali nemam nameru da objashnjavam bilo kome bilo sta, ko misli da mu je Sloba heroj i slichno zna se...uostalom svi politicari su stoka pokvarena, gori od pandura, i sad da neko rokne skupstinu ne bi mi bilo nimalo zao, jer ne bi bilo nimalo stete po srpski narod, cak bi nas i oslobodili bede, samo da se saceka neka sednica kad su svi na okupu, da neko ne utekne slucajno, znaci sve zajedno sa vladom i predsednikom. Jbm ti drzavu, ma jbm ti i narod koji se lozi na ta sranja oko politike, i daje toj stoci na znacaju. Ne zna se zaista ko je gori, dal' narod koji ih bira, koji glasa na tim izborima, ili oni. Stoka zatucana.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2009/03/bombardovanje-srbije-2.html

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"
Književnik i scenarista Filip David za BBC kaže:

"Moj lični doživljaj bio je doživljaj velike opšte frustracije, jednog velikog straha koji je u narodu bio prisutan, ali i neka vrsta olakšanja jer sam bio svestan da to bombardovanje zapravo trebalo bi da označi početak kraja jednog režima koji je bio oličen u Slobodanu Miloševiću. I danas kad o tome razmišljamo, zapravo vidimo da je glavna posledica bombardovanja bio pad tog režima, koji je došao godinu dana kasnije, ali da su i one najtvrdokornije Miloševićeve pristalice uvideli da se sa tim režimom mogu očekivati samo nove i nove nevolje".

O ovome sam pre neki dan pričao sa Crippletom i zastupao tezu da je naprotiv, NATO intervencija verovatno produžila Miloševićevu vladavinu a da je svakako nije osetno skratila. Sinoć je pozivanje na konkretna istraživanja Centra za istraživanje alternativa u emisiji Olivere Jovićevć poduprlo ovu moju tezu.

Quote from: "Son of Man"uostalom svi politicari su stoka pokvarena, gori od pandura, i sad da neko rokne skupstinu ne bi mi bilo nimalo zao, jer ne bi bilo nimalo stete po srpski narod, cak bi nas i oslobodili bede, samo da se saceka neka sednica kad su svi na okupu, da neko ne utekne slucajno, znaci sve zajedno sa vladom i predsednikom.

Pa upravo si parafrazirao Čabrinovića sa suđenja.Ne mogu da se tačno setim kako je rekao,nije mi sad pri ruci knjiga o carevima Mladobosancima.
A za pandure,ima u filmu Sarajevski atentat legendarna replika Trifka Grabeža u sceni kad ga muči policijski islednik:
http://www.youtube.com/watch?v=BS9lgXPgAXU

@ginger
Kolko se sećam,Osvetnik je ovde nedavno napisao da ga je taj ološ ubedjivao da je korisno što su bombardovali Srbiju osiromašenim uranijumom jer će usevi dati veće prinose.

Jao bre , bas pre neki dan sam skino Sarajevski Atentat, slucajno naleteo, al' nisam ga jos gledo.

Film je sjajan,odgledaj obavezno.Scenario je u najvećoj meri zasnovan na autentičnim dokumentima i zapisnicima sa saslušanja i sudjenja.Izbor glumaca,fotografija i režija isto odlični jer sve izgleda potpuno dokumentarno.
Naravno,govorim o Srajevskom atentatu Fadila Hadžića iz 1968 a ne o sranju Veljka Bulajića u kome Irfan Mensur glumi Principa a Radoš Bajić Čabrinovića.

da, da, bas iz '68  

Ameri da su hteli da skinu Slobu, nisu morali bombardovati, kao da nije bilo x drugih nacina, vec oprobanih i vidjenih u svetu.. ma boli njih uvo i za Slobu, i za nas, i za Albance, samo su im se interesi poklopili sa albanskim u odredjenom trenutku.
Ja sam sve do bombardovanja ziveo u nekom uverenju, da oni nisu protiv nas, da ce nam pomoci, da su samo protiv rezima, a onda su razbili sve moje iluzije.. evo danas je DS na vlasti, pa opet isto, opet politika stapa i sargarepe, samo sto nas ne bombarduju valjda je to jedina razlika.
Oni su za mene ono sto je NJemacka bila 41, samo sto Ameri idu kombinacijom sile i perfidnijih metoda, za razliku od njemacke gole sile. Svejedno ko bio na vlasti, Bus, Klinton, Obama, nema razlike.
A, Son of Man, sto se tice nasih politicara, ja sam resio da na sledece izbore ne izlazim. Gledam deceniju i kusur iste face, slusam iste njihove price, i ne verujem im vise nista.