ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Vreme je da otvorimo i ovaj topik.

Za početak totalna ekskluziva, prve žive slike iz filma MAMAROŠ Mome Mrdakovića...

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=3288#p3288

Ali, tu je i trejler za prvi potencijalni blokbaster sezone...

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=4&p=3290#p3290

Zeka ima novi projekat koji ima i izvesne žanrovske predispozicije.

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=4&t=471&start=0&st=0&sk=t&sd=a

Ekipa koja je snimila zvanično najgori srpski film 2006. vraća se sa novim projektom. Čekirajte kratki making of...

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/02/gojenje-e-praseta.html

...za ogrezle, ovisne, verzirane, mazohiste i kompletiste - pregled očekivanih premijera domaćih filmova u godini koju krckamo...

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7149

Кад баснописац путује Србијом
Лепо нас је описао, каже Ђорђе Милосављевић поводом свог првог романа ,,Ђаво и мала госпођа", у којем пише о необичном путовању Ханса Кристијана Андерсена кроз Србију 19. века

Ђорђе Милосављевић ,,Ето, баш пре неког времена чуо сам за некакво чудовиште, креатуру са главом пса и телом човека, што је давила жене по њиховој престоници. Замислите само такво монструозно створење... И будите уверени да то није једини демон који лута том земљом, што се одавде може чинити лепом и питомом. Не, кажем вам, сам нечастиви тамо послује..." – вели пештански трговац на почетку ,,ђавоље авантуре", са намером да Ханса Кристијана Андерсена одврати од намере да на свом путешествију по Европи посети и кнежевину Србију.

Није му пошло за руком, каже у интервјуу за ,,Политику" сценариста, драмски писац и редитељ Ђорђе Милосављевић који у свом првом роману ,,Ђаво и мала госпођа" прати славног данског баснописца на седмодневном путешествију кроз Србију, земљу тек минулих устанака, још незрелу државу на граници хришћанске Европе и натрулог Османлијског царства.

У времеплову који води до 1841, Андерсен се, захваљујући ауторовој мешавини историјске грађе и уметничке фикције, суочава са необичним људима и чудесним догађајима. Прича о демону Псоглаву који хара Шумадијом и дави жене, и Јеленка Хербез, љубавница старог књаза Милоша, заувек ће променити визуру госта из напредне Европе, али га неће провоцирати да о Србији напише иједну ружну реч.

– Његово предубеђење о романтичном простору блиског Оријента замениће осећај збуњености и нелагода због заосталости земље, али и поред тога, Андерсен ће по повратку, у ,,Поетском базару" из 1842, о Србији написати: ,,У тој шумовитој земљи, на османлијском стаблу, израсла је нова, зелена грана, али је та грана врло слабо повезана са иструлелим османлијским дрветом. Она има своје властите корене и смело ће се развити као једно од најлепшег дрвећа у Европи!" После свега што му се десило, лепо нас је описао – напомиње наш саговорник.

Роман ,,Ђаво и мала госпођа", каже наш саговорник, прича је о томе како странци виде нас и како ми гледамо на њих, ,,а ја покушавам да укажем на неопходност разумевања. Политика и историја су уски оквири, често дају погрешне одговоре и искривљују свест. Зато је, мислим, уметност неопходна, јер она је најдиректнији и најплеменитији пут ка успостављању покиданих веза".

На питање да ли је на избор теме утицао и актуелни тренутак, Ђорђе Милосављевић одговара:

– Ако изузмем потребу да своју поетику градим на мешавини историје и фикције и постављам питања где престаје стварност а почиње њено тумачење, свакако да. Свет би, сматрам, требало да се реши комплекса више, а ми ниже вредности. Не видим разлог ни за њихово осећање супериорности, нити за нашу инфериорност. Такви односи изгледа постоје само на ,,високом нивоу"; у разговорима обичних људи доминира разумевање.

Пре свега филмски радник и позоришни посленик, Ђорђе Милосављевић нам најављује да ће снимање сценарија за филм ,,Непријатељ", за који верује да му је најбољи сценарио и који је написао још 2000. године, а уз подршку Филмског центра Србије, почети тек на јесен ове године.

– Слично ми се десило и са комадом ,,Гола вера" који је отприлике исто време чекао на сцену. Сад је, ипак, нешто боље, представа по мом тексту ,,Инстант сексуално васпитање" добила је Специјалну награду Стеријиног позорја и успешно се изводи у ,,Бухи". Дакле – наоружајте се стрпљењем, ви који се бавите филмом и позориштем.

Милосављевић нам открива и шта је тема ,,Непријатеља":

– Крај рата и почетак мира у Босни је историјски контекст приче у којој припадници заборављене војне јединице срећу човека поремећеног страхотама кроз које је прошао. У сусрету са њим сваки од војника се мења на различит начин, а како ће све то изгледати зависи од редитеља Дејана Зечевића.


Бране Карталовић
[објављено: 20/02/2009]

Na Dobu ćemo u predstojećem periodu postaviti intervju s Jovanom Todorovićem, rediteljem BEOGRADSKOG FANTOMA, iz nekoliko krugova. Taman do premijere da ga u celosti izguramo. Intervju će biti prilično in-depth o svim iskušenjima koje je ekipa prevladavala.

Čekirajte prvi krug intervjua sa Jovanom Todorovićem o FANTOMU-

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/03/beogradski-fantom-prvi-krug.html

Drugi krug intervjua povodom BEOGRADSKOG FANTOMA

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/03/beogradski-fantom-drugi-krug.html

Malo kontemplacije o akciji Film in Serbia

http://www.citymagazine.rs/blog/?p=1386

Treći deo intervjua povodom izlaska BEOGRADSKOG FANTOMA

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/03/beogradski-fantom-treci-krug.html

Sloboda Mićalović najavljuje i pojašnjava zašto je nema više na filmskom platnu...

- Premijera filma RANJENI ORAO će biti 24. aprila u ,,Sava centru". Biće malo drugačije od serije ali se nadam da će biti dobro - otkriva Sloboda, a na pitanje zašto je nema više na filmskom platnu, odgovara: ,,Prošle i pretprošle godine se kod nas snimalo dosta filmova i bilo je nekih ponuda, ali se to izjalovilo, ne mislim da me film zaobilazi nego je prosto sad naišao takav period. Ono što priželjkujem jesu uglavnom neke pozorišne uloge."

Anđelka na filmu


SERIJA rekordne gledanosti ,,Ranjeni orao", koja je osvojila publiku ne samo u Srbiji, već i u bivšim republikama, preneće se na bioskopsko platno. Beogradska premijera je zakazana za 24. april u Sava centru, dok će publika u
oko 60 gradova u unutrašnjosti u dva sata i 10 minuta ,,Ranjenog orla" moći da uživa dan ranije.
- Ideja ,,Košutnjak filma" je da ljubiteljima serije podari i film u koji će ,,ući" scene kojih nema u seriji. Tačnije, predstavićemo ljubavnu priču na jedan drugačiji način - poručuje Zoran Janković, producent ,,Ranjenog orla". - Premijerno ćete čuti i pesmu pod nazivom ,,Jednom kada se vratiš", koju je komponovao Željko Joksimović.
Zbog velikog interesovanja, Nišlije, Novosađani i Trsteničani ,,premijerno" će na jednoj od projekcija videti i Anđelku (Slobodu Mićalović), Toma (Vojina Ćetkovića), Nenada (Ivana Bosiljčića)... i kompletnu autorsku ekipu. Dok će se publika u Trebinju, u kojem je i snimana serija, sa glumcima sresti 30. aprila, za kada je zakazana premijera. Kako smo saznali od Jankovića, ekipa ,,Košutnjak filma" pregovara i sa kolegama iz Republike Srpske da popularna serija ,,oživi" i na bioskopskim platnima većih gradova ove zemlje.
Inače premijera ,,Ranjenog orla" trebalo je da se dogodi mnogo ranije, tačnije odmah posle emitovanja serije, ali zbog neočekivano velikog uspeha ljudi sa RTS-a su odlučili da repriziraju seriju.

ŠOTRA OPET REŽIRA MIR-JAM

Posle ,,Ranjenog orla" uspešni reditelj ekranizuje i ,,Greh njene mame", još jedan roman Milice Jakovljević. Nova serija imaće 15 nastavaka, snimaće se od 1. juna i prikazivati na RTS-u u novembru




Uspešni reditelj Zdravko Šotra (76) odlučio je da ekranizuje još jedno delo Milice Jakovljević Mir-Jam, roman ,,Greh njene mame". Posle uspeha koji su postigli sa serijom ,,Ranjeni orao", a koja je oborila sve rekorde gledanosti, ekipa ,,Košutnjak filma" i poznati reditelj odlučili su da nastave sa ekranizacijom romana poznate književnice.



- Planirano je da se roman ,,Greh njene mame" ekranizuje u 15 nastavaka - kaže za Press Zoran Janković iz produkcijske kuće ,,Košutnjak film". - Početak snimanja zakazan je za 1. jun, a naši scenografi trenutno traže lokacije širom Srbije na kojima će se raditi. Premijerno prikazivanje biće na RTS-u polovinom novembra - navodi uspešni producent.

Glavna junakinja romana ,,Greh njene mame" Neda posle smrti oca, bogatog bankara, i majke, domaćice, ostala je potpuno sama. Bila je primorana da napusti roditeljsku kuću, gde je bila ušuškana ljubavlju i bogatstvom svojih roditelja, i suoči se sa stvarnim svetom u kome su vladala pravila muškaraca. Posle niza događaja, vešta igra sudbine i zavet njene majke dovešće je pravo u ruke muškarca koji je i bio njena sudbina.



Kako nezvanično saznaje Press, jednu od glavnih uloga u seriji ,,Greh njene mame" imaće Sloboda Mićalović.

,,Orao" od 130 minuta, premijera širom Srbije

Film ,,Ranjeni orao" pre beogradske premijere 24. aprila u Sava centru videće publika u više od 60 bioskopa u Srbiji, i to dan ranije.
- Projekcije za 23. april zakazane su u Kragujevcu, Kraljevu, Leskovcu, Novom Sadu i drugim gradovima širom zemlje. Film traje 130 minuta, sadrži dosta scena koje nisu emitovane u seriji, a specijalno za film Željko Joksimović napisao je novu pesmu - kaže Zoran Janković.

Kako su me ukrali Nemci

Miloš Radivojević u Valjevu snima film Kako su me ukrali Nemci – istinitu priču o njegovom detinjstvu.

Radnja se odvija u vreme Drugog svetskog rata, kad komunistički orijentisana porodica zapostavlja sina i brigu o njemu preuzima nemački oficir.

Film se snima u Valjevu, jer Radivojević kaže je staro gradsko jezgro Tešnjar sačuvalo autentičnu "istorijsku tapiju turskog i austrougarskog vremena".

Osim na 30 lokacija u i oko Valjeva (čaršija Tešnjar, kanjonu reke Gradac, manastir Ćelije...), film će biti snimanu u BiH, Crnoj Gori i na nemačkoj obali Baltika.

Magija Panove frule


TAMBURU i Panovu frulu, dva čudesna i na prvi pogled nimalo srodna instrumenta, uspeo je da srodi Đorđe Balašević u svom porodičnom rediteljskom prvencu, filmu ,,Kao rani mraz", čija je montaža u novosadskom Studiju M ušla u završnu fazu.
Numeru ,,Vidrina tema", muzički lajt-motiv filma, komponovao je Balašević, a izvešće je rumunski virtuoz Georgi Zamfir, koji je Panovu frulu proslavio i omilio celom svetu. Šezdesetdevetogodišnjem Zamfiru i njegovom čudesnom instrumentu ovo nije prvi film. Proslavio se interpretacijom muzike čuvenog Enrika Morikonea, u holivudskim hitovima ,,Bilo jednom u Americi","Dobar, loš ,zao", ,,Karate kid" i ,,Kil Bil".
U potpunoj posvećenosti rediteljskom zadatku, muzičar Balašević priznaje da se Zamfira i Panove frule nije setio on, već njegova supruga i producent ovog filma, Olivera. Pokazalo se da je najvažnije bilo setiti se, jer maestro Zamfir je srdačno i odmah prihvatio poziv iz Novog Sada, u kojem je krajem prošle godine održao spektakularan koncert.
- Kolegu Balaševića nisam do sada poznavao, ali imam poverenja u ljude u Srbiji,
došao sam punog srca u ovaj grad - rekao je u četvrtak Zamfir novosadskim novinarima i otkrio da je ovo potpuno drugačije iskustvo u njegovoj pola veka dugoj karijeri. - U Holivudu prvo vidite film, pa pravite muziku, a ovde je bilo obrnuto. Ovo je bio veći izazov. Čim sam čuo numeru, dopala mi se i lako sam je odsvirao.
Prezadovoljan što će njegov, kako kaže prvi i poslednji film, imati i rumunski štimung, jer glavna junakinja Mala Vidra je Rumunka, nadahnuti reditelj objašnjava da će se Zamfir i Panova frula u filmu oglasiti svaki put kada u kadru bude Mala Vidra, koju tumači starija kćerka Balaševićevih, Jovana. Čuće se i u poslednjim sekvencama kad taj ženski lik pominje vremenski Vasa Ladački (Rade Šerbedžija).
- Baš zato što je lajt-motiv, a ostale numere u filmu su tamburaške, pretila je opasnost da tambura pređe u dosadu. Zato smo pokušavali da joj dodamo druge instrumente, na primer čelo, ali tek kada je Olji ,,sinuo" Zamfir, znao sam da je to prava stvar - kaže reditelj filma ,,Kao rani mraz".
Ideju o eventualnom zajedničkom koncertu sa maestrom Zamfirom, Balašević čuva za skorašnju premijeru svog filma u Novom Sadu. Koncert dvojice umetnika i njihovih bendova mogao bi da bude upriličen uoči ili neposredno posle premijere filma.

OSVOJIO SVET
BOGATU muzičku karijeru Zamfir je započeo pre više od pet decenija u rodnoj Rumuniji. Nadahnutim interpretacijama Pučinija, Verdija, Mocarta i Šuberta, Zamfir je osvojio svet. Njegova frula proslavila se u nekoliko holivudskih filmskih hitova. Osamdesetih godina, posle sukoba sa komunističkim režimom u svojoj zemlji, emigrirao je u Francusku . Snimio je 200 albuma. U Srbiji je nastupao mnogo puta, najčešće sa Borom Dugićem.

PREMIJERA
DATUM premijere svog filma, čija poslednja klapa je ,,pala" prošlog septembra, porodica Balašević još nije precizno odredila. Kažu, biće to u maju ili junu, ali sigurno u Novom Sadu. Njihovu nameru, kažu, neće poremetiti ni činjenica da su pre nekoliko meseci zatvorena oba novosadska bioskopa.

Film In Serbia launches at California's Locations Trade Show
Jeremy Kay
19 Apr 2009 22:58

 

A consortium of more than 20 Serbian production companies backed by the USAID Serbia Competitiveness Project announced the conception of Film In Serbia at the Locations Trade Show in Santa Monica over the weekend.

The member producers will serve on an advisory board and work with the USAID Serbia Competitiveness Project, a US government initiative, to establish a film commission by 2010.

In the past two years Serbia has been the location for such titles as Endgame Entertainment's The Brothers Bloom, RAI's Einstein, Europa Corp's District 13 – Ultimatum, and Berlinale entry Human Zoo by Rie Rasmussen. Ralph Fiennes' directorial debut Coriolanus is scheduled to start shooting in Belgrade in spring 2010.

"We would love to meet anyone interested in the advantages of the Serbian film industry," Andjelka Vlaisavljevic, a leading Serbian producer and member of the advisory committee of the Serbia Film Commission, said.

"In recent years, Serbia has re-emerged as a very attractive international film destination. Belgrade is a hot new cosmopolitan destination for international, feature, documentary and commercial film markets. The country is buzzing with an unparalleled energy."

The USAID Serbia Competitiveness Project was launched in 2007 to promote international economic development of key Serbian industries.

"Serbia offers an exceptionally attractive locale for international productions," Sharon R Valentine, deputy director of the USAID Serbia Competitiveness Project, said. "It is extremely cost-competitive, has highly skilled technical and creative talent and production facilities, a solid industry infrastructure, a legacy of global film production in the country, strong film incentives, and a diversity of unique locations."

Pošto uporno odbijaju to da spomenu, za neupućene:
Zamfir je komponovao i odsvirao fenomenalnu muziku iz filma PICNIC AT HANGING ROCK.

Biće srpski film u Kanu. I to ORDINARY PEOPLE Vladimira Perišića, o neprijatnostima koje su se zbivale u Srebrenici...

Quote from: "crippled_avenger"Biće srpski film u Kanu. I to ORDINARY PEOPLE Vladimira Perišića, o neprijatnostima koje su se zbivale u Srebrenici...

o kojim tačno neprijatnostima?

onim za srbe u okolnim selima, koje su trajale godinama, ili one neprijatnosti za 'zaštićene' unutra, koje su okončane za 3-4 dana?

O onim kraćim naravno.

Premda, nekako lep je krug zatvioren. Njegova mama je bila ministar kulture u vreme Srebrenice. To joj je omogućilo da posle bude ataše u Francuskoj i tamo ga lepo odškoluje od Milošević blood moneya na La Femis.

I sad je odlučio da se oduži svom dobrotvoru...

A evo i jedne vesele analize aktuelnog kinematografskog trenutka

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/04/srbsploitation.html

Quote from: "crippled_avenger"A evo i jedne vesele analize aktuelnog kinematografskog trenutka

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/04/srbsploitation.html

 

Lepo napisano a i što jes - jes, ovo sa ranjenim orlom je apsurd spektakularnih razmera. Premijera će, čujem juče na beograckoj hronici or samting, biti u 60 bioskopa. Seriously, mi imamo 60 bioskopa u Srbiji???? No, jelte, logika našeg Javnog Servisa nije dajte narodu ono što mu je potrebno nego dajte narodu ono što želi, pa je jasno i zašto su gledani i zašto je narod, jelte, takav kakav je  

u okviru današnjeg dnevnog lista PRESS nalazi se i PRESS MAGAZIN.

a u njemu, najmanje 2 zanimljiva film-related texta:

1. SVI SRPSKI NEGATIVCI - koji imate i online: http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=63748&sectionId=63

i
2. SJAJ I BEDA SRPSKOG FILMA, u kome o sadašnjem stanju srpske kinematografije govore takva imena kakva su: laza ristovski, emir kusturica, nebojša pajkić i dejan ognjanović.
3 strane surovog seciranja, nema onlajn.

Zvali su me za tu anketu o stanju srpskog filma, ali pitanja koja su me poslali su bila potpuno imbecilna, tipa zašto su srpski filmovi loši, i kojih je 10 najgorih srpskih filmova u poslednjih 10 godina?

Nadam se da su do izlaska teksta malo korigovali pitanja i attitude...

etitjud-šmetitjud: ja sam ta pitanja shvatio kao polaznu osnovu za priču koju mislim da treba reći, a ne kao sveto slovo koje moram taxativno da pratim kao đačić koga proziva učiteljica.
znači, pričao sam o krizi uopšte, ali sa prozivanjem konkretnih imena.

a rekao bih da su to tako primili i ostali sagovornici, i text je VRLO zanimljiv - čak je i laza reko stvari koje bih i ja potpisao, dok je pajkić do sada najrazulareniji, bez i najmanje dlačice na jeziku isprozivao i ispsovao sve živo...

stvarno vredi ovo pročitati.

recimo, zanimljivo zvuči pajkićeva optužba:

"naspram autodidaktične protodementne kritike stoji linija mladih kritičara koji svoj etos prodaju za poturanje jednog sinopsisa jednom propalom reditelju koji češe muda dinkićevom trezoru."

o kome on to govori?
kakva linija?
koliko to ima domaćih kritičara koji su istovremeno i scenaristi, pa svoje sinopsise poturaju – reklo bi se po ovim aluzijama - dragojeviću?
kritičar-sinopsis-dragojević-pohvale... = da li je ovo aluzija na dimba, ili...?

Znao sam da ću biti prisutan u tom tekstu čak iako ne dam izjavu.

No, šalu na stranu.

Koliko god šmekerskije bilo biti tema nego komentator, postoji jedna stvar u ovoj izjavi koja me brine. Naime, pominje se "linija". Dakle, tu nisam samo ja. A kladim se da Pajkić ne misli na druge scenariste među kritičarima poput Aleksandra Radivojevića ili Vladislave Vojnović... On misli na druge ljude koji su percipirani kao meni bliski među mlađim kritičarima.

Protekle tri nedelje, iz neprijateljskih krugova mi stižu prijave kako se priprema shitstorm protiv nekih ljudi za koje se smatra da su "moji ljudi" iako oni to nisu ni na koji način i osim što su moji prijatelji, i, naravno, imaju svoju apsolutnu autonomiju. A koren celog shitstorma i to crno na belo, iako to neće biti zvanična priča, bio je njihova vezanost za mene. O tome posedujem čak i materijalne dokaze.

Taj shitstorm će krenuti koliko još iduće nedelje i mene će dovesti u neprijatnu situaciju pošto će ljudi početi da bivaju bukvalno žrtve toga što su dobri sa mnom, a to zaista nikome ne želim.

No, iduća nedelja će već sama po sebi dovoljno vesela tako da neću više da otkrivam.

Pročitao sam tekst u PRESSu. To je onako baš bljuvotina. Prepuna netačnosti. Recimo da su samo Kustini filmovi dobili nagrade. A šta ćemo sa Žilnikom, Sašom Petrovićem, Điđom Karanovićem, Paskaljevićem, Goranom Markovićem, Stefanom Arsenijevićem, Mišom Radivojevićem, ... koji su dobili prilično velike nagrade u Berlinu, Kanu, Veneciji, San Sebastijanu?

Te osobe koje su pisale ovaj tekst uopšte nemaju pojma o čemu govore.

Drugo, priča o budžetima filmova je nonsens. Ne mogu da se ŠEJTAN i SEDAM I PO nađu na listi najskupljih filmova kada u suštini ima masa filmova koji su u tom rangu od milion-dva evra.

Tu su i HADERSFILD, LJUBAV I DRUGI ZLOČINI, MALI SVET, PAD U RAJ, sve što je 35mm je u principu taj range od pola do milion evra... Staviti ŠEJTANA i SEDAM I PO na tu listu je potpuno idiotski.

Najbolju izjavu je dao Ghoul. Ona ima smisao, glavu-rep, stav. Ovo ostalo je potpuno besmisleno.

U Pajkićevoj tiradi, ovaj deo o meni je još nekako najslovesniji. Mada, tu pokazuje ozbiljno odsustvo muda ako ne sme mene da pomene imenom. Koliko onda zaista imaju težine njegove optužbe o drogi i oružju.

skenovi texta nalaze se na mom blogu, pa pogledajte i sami:

http://ljudska_splacina.com/2009/04/sjaj-i-beda-srpskog-filma.html

...Kusturica se, eto, živ pojeo zbog Pajkićeve prozivke...


Džoni Dep u Kustinom filmu

Naš proslavljeni režiser Emir Kusturica polako okuplja saradnike za svoj novi film o legendarnom meksičkom revolucionaru Panču Vilji, radnog naziva ,,Sedam prijatelja Panča Vilje i žena sa šest prstiju". Glumačkoj ekipi koju čine Havijer Bardem, Salma Hajek i Penelope Kruz uskoro bi se mogla pridružiti i velika holivudska zvezda Džoni Dep, a Kusturica uskoro kreće u Portoriko gde će pregovarati sa Depom, kako bi 18 godina nakon filma ,,Arizona Dream" obnovili saradnju.

Kusturica je prošlog vikenda boravio u Veneciji gde je prisustvovao venčanju meksičke glumice Salme Hajek i francuskog milijardera Fransoa Anri Pinoa. Tom prilikom Kusta se sreo i sa Havijerom Bardemom i Penelopom Kruz za koje se već zna da će dobiti uloge u njegovom filmu o Pančo Vilji. Snimanje filma bi trebalo da počne do kraja godine, a osnova za scenario na kome će raditi Kusturičin redovni saradnik Gordan Mihić je romansirana biografija Panča Vilje, ,,Prijatelji Panča Vilje" koju je 1996. napisao Džejms Karlos Blejk. Knjiga istražuje život Panča Vilje iz ugla njegovog poručnika Rodolfa Fiera uz puno istinitih detalja iz meksičke revolucije.
Kako je ranije izjavljivao, Kusturica je fasciniran ovom moćnom figurom u panteonu meksičkih revolucionara još od studentskih dana.

- Pančo Vilja je čovek sa idejom pravde, jednakosti i antiimperijalizma. Razlozi da snimim ovaj film dolaze iznutra, kao snažan osećaj da se prikaže njegov život - rekao je Kusturica nedavno za ,,Blic" i najavio da će film biti sniman na više lokacija koje uključuju Španiju, Meksiko i Srbiju (Mokru Goru).
Budući da će film spojiti fiktivno i stvarno sasvim je razumljivo zašto je Kusturica rešio da angažuje i Džoni Depa. Njihov prvi zajednički projekat iz 1991. ,,Arizona Dream" postigao je veliki uspeh i kod publike i kod kritike, a nagrađen je i Srebrnim medvedom u Berlinu.

- Emir nije tipičan reditelj. On je nešto sasvim drugo, više je eteričan (nadzemaljski). Rad s njim je saradnja u najboljem smislu. Za njega bih skočio sa Ajfelovog tornja - ovim rečima je Džoni Dep jednom opisao svoju saradnju sa našim režiserom.

Quote from: crippled_avenger on 26-04-2009, 16:37:09
Protekle tri nedelje, iz neprijateljskih krugova mi stižu prijave kako se priprema shitstorm protiv nekih ljudi za koje se smatra da su "moji ljudi" iako oni to nisu ni na koji način i osim što su moji prijatelji, i, naravno, imaju svoju apsolutnu autonomiju. A koren celog shitstorma i to crno na belo, iako to neće biti zvanična priča, bio je njihova vezanost za mene. O tome posedujem čak i materijalne dokaze.

Taj shitstorm će krenuti koliko još iduće nedelje i mene će dovesti u neprijatnu situaciju pošto će ljudi početi da bivaju bukvalno žrtve toga što su dobri sa mnom, a to zaista nikome ne želim.

šta je bilo s ovim najavljenim šitstormom?
nisam baš pomno pratio vesti, pa mi je promakao.
mora da je bila proverbijalna bura u buretu... ili je olujni oblak zakasnio?

Pa nije stvar koja će biti objavljena u medijima, ali desila se...

Izašao DVD MILOŠ BRANKOVIĆ, tipična street varijanta, 299 din.

šta, nema uncut - longer versions of existing scenes?

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/05/crni-gruja-u-vukovaru.html

...Vladimir Paskaljević odustao od naziva Kiša pada na Rolan Garosu, vratio se prvoj varijanti (Đavolja varoš), dobio pozive za učešće na festivalima u Montrealu i Karlovi Varima, obećavši srpsku bioskopsku premijeru i redovnu bioskopsku distribuciju za nadolazeću jesen...

Nagrađeni Youngsteri

Juče je završen Festival youngsterskog filma, koji tokom vikenda održan u beogradskom bioskopu Balkan.

Ovaj događaj je organizovala Akademija umetnosti s namerom da ,,afirmiše stvaralaštvo mladih i originalnih, medijski orijentisanih autora savremenog izraza".

Nagrađeni su sledeći filmovi:

    * Najbolji film: PACIJENT 0 (autor: Miroslav Lakobrija)
    * Najbolja režija: THE ROAD TO HELL (Danilo Jovanović)
    * Najbolja kamera: ČUPERAK (Marko Milošević)
    * Najbolja montaža: NO STORYBOARD (Milica Jovčić, Aleksandra Milenković)
    * Najbolji zvuk: TAJNA STRANA MAČIJEG TRIPA (Jakov Pejov)
    * Najbolja produkcija: KNJIGA SENKI (Petar Kovačević)

Učestvovali su autori koji se filmom i videom ne bave profesionalno, i koji nikada nisu pohađali nijednu filmsku akademiju ili srodnu visokoškolsku instituciju.

ČESTITAM ZLAKOBRIJI - i pitam: ko je bio u žiriju?

Ovo je mozda cool

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/05/beogradski-omnibus-update.html

Quote from: Ghoul on 11-05-2009, 23:13:32
ČESTITAM ZLAKOBRIJI - i pitam: ko je bio u žiriju?

Hvala! 
ziri su bili Milutin Petrovic,Radoslav Vladić,Dušan Petrović,Mirjana Mijojlić

Checkirajte, teaser za TRAVELATORa Dušana Milića. Deluje zanimljivo...

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/05/travelator-teaser.html

Evo je i prva kritika OBIČNIH LJUDI Vlade Perišića... (Zastrašujuće je pozitivna)

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=4&t=585&start=0&st=0&sk=t&sd=a

Još jedna pozitivna kritika

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=3859#p3859

Intervju sa Saletom Radojevicem o beogradskom omnibusu...

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/05/posto-beogradski-omnibus-kao-ideja-i.html

Intervju Vladimira Perišića, jedinog Srbina u Kanu ove godine

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=3875#p3875

Ukoliko je neko nekada imao primedbu na Ghoulovu samopromociju, vreme je da mu se izvini. Najveći majstor samopromocije, čovek koji je doveo samopromociju na nivo patologije je jedan drugi Nišlija, Goran Paskaljević...

Pasakaljoni je bio pozvan da u Politici napiše tekst o Kinoteci. Mislim, pozvan u onom smislu da ga je njegova plaćenica Duda Lakić pozvala da napiše. Umesto toga napisao je tekst o sebi. Boldovao sam delove u kojima se bavi sobom...

УМЕСТО ЧЕСТИТКЕ
Kинотека, острво с благом
У Чешкој је законодавац предвидео да сва права филмова који су снимљени уз помоћ државе, припадну њиховој Кинотеци, после десет година комерцијалне експлоатације. Чак је обавезао националну телевизију да емитује релевантне домаће филмове из прошлости два пута недељно, и да сваки пут уплаћује пет хиљада америчких долара

Када ми је ,,Политика" понудила да напишем пригодан текст поводом 60 година Југословенске кинотеке, нисам био спреман да одмах прихватим ову обавезу. Тренутно у Паризу завршавам мој најновији, петнаести играни филм ,,Медени месец" и већ сам прекорачио све рокове. Изговорио сам се да једноставно немам ни тренутак слободног времена. Али, успомене су почеле да навиру, савест је почела да ради и схватио сам да је Кинотека нераздвојиви део мене, и приватно и професионално и да јој дугујем много више од једног пригодног  текста у новинама.

Пре свега, Кинотеци дугујем то што сам уопште дошао на идеју да се бавим филмом. Како је то почело?

Моји родитељи, отац Владимир, књижевник, и мајка Оливера, професор, већ су ме природно заинтересовали за културу и уметност. Жеља ми је била да постанем писац као и мој отац, или историчар уметности, али тек је случај одредио моју даљу судбину.

После развода мојих родитеља живео сам у Нишу код бабе и деде до своје шеснаесте године. Баба се тешко разболела и морао сам да се вратим у Београд код мајке која је становала у малом стану са мојим очухом и сестром Сањом у Кнез-Михаиловој 19, одмах изнад библиотеке Југословенске кинотеке.

Мој очух Филип Аћимовић, врхунски интелектуалац са течним знањем пет светских језика, изгубио је посао уредника листа ,,20. октобар",  пошто је у то време био политички неподобан. Запослио се, игром случаја, у Кинотеци као обичан економ. Његово знање о филму у неколико следећих година постало је невероватно. Једино је могло да се у нас пореди са знањем професора Душка Стојановића. Он је брзо напредовао и уз тадашњег директора Владимира Погачића, нашег истакнутог редитеља, постао је незаобилазни човек Југословенске кинотеке који је много учинио да она постане један од најбогатијих филмских архива на свету.

Дакле, мој очух ми је предложио да, уместо што увече глуварим по Кнез- Михаиловој, зарадим за џепарац тако што ћу на улазу биоскопа Музеја југословенске кинотеке у Косовској улици да цепам карте и повремено радим посао разводника.

Циклус филмова италијанског неореализма, посебно Де Сикин филм ,,Крадљивци бицикла", као и филмови француског поетског реализма, класици немог филма, које сам гледао по пет-шест пута, потпуно су ме очарали и открили ми да је филмска уметност равноправна са другим класичним уметностима. За мене више није било дилеме да ли ћу се бавити филмом?



И данас, када бацим поглед на моју богату филмску каријеру, могу само да кажем велико хвала Кинотеци и мом очуху који су ме филмски образовали.

Зашто Југословенској кинотеци дугујем образовање?
Зато што је била, а данас је још и више, ретка установа културе у светским размерама. Она не само да чува национално филмско благо, већ је однос 80 одсто према 20 одсто у корист светске кинематографије. Многе иностране кинотеке долазиле су до копија својих изгубљених филмова баш у Београду. Мађари, Италијани, Немци, Французи и други долазили су у Југословенску кинотеку која им је несебично уступала на копирање уникатне копије, а заузврат је добијала друге копије филмова, тако да је данас у депоима у Кошутњаку скоро читава светска историја филма доступна свима.

Прва генерација ,,кинотечана", поред Погачића и Филипа Аћимовића, учинила је заиста подвиг својим ентузијазмом и залагањем да подигне Кинотеку на ниво једног од најбогатијих филмских архива у свету.

Не памтим сва имена, али морам да поменем бар неке чијих се ликова живо сећам:  госпођу Добровић, Јешу, Матана, Борку, Стеву Јовичића, Бањевића, чика Мајца, малог Бранка, Шерифа, Перу Станојевића... Данашња генерација на челу са великим ентузијастом Ралетом Зеленовићем такође је на путу да учини подвиг. Отворен је нови депо за  професионално чување копија, уз помоћ наше и француске владе. Обишао сам га, заједно са Ликом Бесоном, који је истински био импресиониран. И не само он, већ и многе стране и домаће филмаџије . Такође, нова генерација ,,кинотечана" је огромним залагањем већ успела да у архив заведе преко 12. 000 наслова, а раде и на формирању Центра за дигитализацију и рестаурацију архивске грађе. Нова зграда је подигнута, али недостају средства за њено коначно опремање, а то је значајно, и те како је значајно, јер Кинотека је била и биће најважнија филмска школа кроз коју су прошле све наше генерације филмских стваралаца.

Неко ће рећи да су сви филмови данас доступни преко интернета и пиратских копија, да нисам у праву када тврдим да је Кинотека и данас најважнија филмска установа у нас.

Али, када знамо да је у плану да ускоро у Југословенској кинотеци све буде под истим кровом, све што је на филмској траци, укључујући не само игране филмове, већ и телевизијске и оно што се чува у архиву ,,Филмских новости", нема места сумњи.

Да подвучем  ,,на филмској траци". Ту је битна разлика између електронике којој се још увек не зна трајност и филма који се бригом и рестаурацијом и поновном рестаурацијом може очувати заувек.   

Када ми је чувени Музеј модерних уметности из Њујорка понудио да организује комплетну ретроспективу мојих филмова (јануар 2008), што је једна од највећих почасти коју може да доживи један филмски аутор, обратио сам се Кинотеци. Тамо су сачувани оригинални негативи скоро свих мојих ранијих филмова. Нажалост, неки негативи су расути у оближњим лабораторијама Бугарске, Хрватске, Словеније и других држава. Продуценти нису поштовали правило да издвоје нову копију сваког произведеног филма и депонују је у Кинотеци, као што закон налаже. Чак сам имао и проблема са продуцентом мојих раних филмова који су снимани уз огромно учешће државног новца. Позивали су се на то да су они власници физичких ауторских права. Какав апсурд!?
Ипак, уз финансијску помоћ Владе Републике Србије и огромно залагање ,,кинотечана", ретроспектива  у Њујорку је одржана, и без лажне скромности, могу да кажем са великим успехом  за мене лично, али и за српску кинематографију.

У Чешкој је, на пример, већ одавно законодавац предвидео да сва права филмова који су снимљени уз помоћ државе, припадну њиховој Кинотеци, после десет година комерцијалне експлоатације, уз обавезу да брине о њима и да их уступа за различите значајне филмске манифестације. Чак је чешка држава обавезала националну телевизију да емитује релевантне домаће филмове из прошлости два пута недељно, и да заузврат  уплаћује пет хиљада америчких долара по емитовању, који иду директно у фонд Чешке кинотеке за очување националног филмског блага.

Надајмо се да ће и српска држава новим законима из области културе наћи храбрости да се супротстави ситношићарџијским интересима и припреми добру законску подлогу за подвиге нове генерације  ,,кинотечана" на којима је одговорност за будућност наше богате филмске прошлости.

И на крају, драга моја Кинотеко и ,,кинотечани"свих генерација,желим Вам срећан шездесети рођендан и да га сви заједно прославимо у здрављу и весељу.


Горан Паскаљевић
[објављено: 06/06/2009]

Koga zanima novi promo za SRPSKI FILM, ima ovde

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/06/srpski-film-novi-promo-stream-download.html

...evo tečinih METASTAZA (naslov iza koga stoji FCS i srpsko Ministarstvo kulture u smislu novčane pomoći, te otud na ovom topicu) premeren iz Kunčeve vizure...

METASTAZE Branka Schmidta

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7474