ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Hteo sam da napišem nekoliko stvari o nekim svojim omiljenim japanskim izvođačima, ali nisam bio siguran kako da nazovem topik, a da ne zvuči ezoterično. "Yoko Ueno"? "Dip in the Pool"? "Great 3"? WTF? Dobro, protiv ezoterije nemam ništa, ali ovo sam zamislio kao topik za širi krug čitalaca. Brus Sterling je jednom napisao da nema većeg zadovoljstva za ljubitelje ezoterije od pronalaženja nekog japanskog muzičkog blaga. Iako to beše rečeno u pre-mp3 dobu, situacija nije mnogo bolja ni danas, jer ni internet ne može da sruši jezičku barijeru. Ja sam neke stvari nabavio sa kineskih torent-sajtova, ali znao sam šta tražim. Da nisam, ostao bih pipajući u mraku. I videći da wikipedija i izvori kao All Music Guide baziraju svoj izbor na slučajnosti, a ne kvalitetu ili značaju, ne želim više da zavisim od nečijeg (ne)ukusa.

Zašto otvarati topik o "japanskoj muzici", a ne "kineskoj" ili "korejskoj" ili "indijskoj" (i ne mislim na tradicionalnu muziku, već na modernu)? Pa, prvo, zato što o njoj znam nešto (malo), a o ovim drugima ne znam ništa - ako neko zna, lepo. A drugo, japanska muzička industrija je tako ogromna i raznovrsna da, van engleskog govornog područja, ništa ne može da se meri s njom.

Meho će se sigurno priključiti. A verovatno i Dušman, kada shvati da među japanskim muzičarkama ima i zgodnih devojaka i žena!

Sve je dozvoljeno: od najljigavijeg Jpopa (zabranio bih ja, ali time bih protivrečio samom sebi ) preko namenske muzike do najluđih eksperimenata.

Ispravite me ako grešim, ali prva asocijacija na japance bila bi neka precizna elektronika. Možda samo meni. U svakom slučaju, svakako ne furiozno odsvirani garažni pank poput Teengenerate, mog omiljenog japanskog benda. Zvuk toliko prljav da se može slušati samo, isključivo, jedino odvrnut na najjače. Hell, yeah!  Inače mi je njihov histerični hardkor uglavnom dosadan, a oi! nije ništa drugo do... kuriozitet.

DISCLAIMER: ovaj post spominje anime samo u smislu pronalaženja povoda za svoje postojanje. Ako je neko osetljiv na tu reč, neka se ne brine. A ako nije, takođe ne treba da se brine.

Pošto sam se danas podsetio muzike za anime Brigadoon (2 diska), ispraviću jednu veliku nepravdu. Odnosno, uobraziću da je ispravljam. Ne da će ovaj post išta promeniti...
Prvo jedno objašnjenje. U Japanu su neke stvari, kao recimo muzika za video-igre, daleko na većoj ceni nego u ostatku sveta. Tako da se praktično sve objavljuje. Jedan od boljih saundtrekova koje sam čuo, verovali ili ne, je onaj iz radio-drame zasnovane na animeu zasnovanom na mangi (X). Ponekad najtalentovaniji muzičari rade na najopskurnijim stvarima, koje će zato imati muziku daleko bolju nego što zaslužuju.

Od svih srpskih foruma koje sam video, vezanih za film, anime ili video-igre niko nikad nije spomenuo Joko Ueno (Yoko Ueno). NIKO NIKAD. Spominju se kompozitori na koje je ona uticala, koji bez nje ne bi postojali, koji ne mogu da joj drže sveću, ali ona - jok. Ni na engleskom govornom području nije mnogo bolje. Znam samo jednog čoveka u Americi koji je pisao o njoj i jednog u Francuskoj. Srećom pa sam svojevremeno stupio u kontakt s njima.

Kako da je opišem? Na wikipediji ima jedno malo
poglavlje. Ali rekao bih da kada biste spojili Kate Bush, Elizabeth Fraser i Lisu Gerard možda biste dobili nešto slično. Na moje pitanje "Who is Yoko Ueno?" (a dobro se sećam, to je bilo pre 3 godine, na wikipediji nije bilo ničeg), moj američki poznanik i veliki poznavalac japanske scene, James McCawley, odgovorio je :

QuoteUeno is an awesome singer/composer who's been involved in a number of bands (Zabadak, Vita Nova, Marsh-Mallow), released several excellent solo albums and written or arranged for various film, anime and game projects.

Mislim da sam je prvi put i sreo na Orrizonte-u, albumu muzike iz igre Suikoden, ali aranžiranog u stilu renesansne muzike, i taj album me je dojmio kao jedan od najboljih te vrste koji sam čuo. Uglavnom je delo Juđija Jošina (Yuji Yoshino), ali njen doprinos je bio zanimljiv - upotreba saksofona u takvoj muzici, recimo.
Jošino i Ueno su, inače, komponovali, producirali i izveli muziku za pominjani Brigadoon (među najboljim stvarima koje sam čuo u animiranim filmovima i serijama), a radili su i albume pod imenom Vita Nova. Ali to je već neka druga priča.

Međutim, Joko Ueno je bila srce i duša Zabadaka, "legendarne" grupe koje je i Sterling pomenuo kao jednu od omiljenih i po kojoj je nazvan asteroid koji su otkrili japanski naučnici, njihovi fanovi. Oformljen zajedno sa Tomohikom Kirom,  Zabadak je funkcionisao od 1986-93, kada je Ueno otišla svojim putem, a Kira je nastavio solo pod istim imenom. Međutim, svi se slažemo da je taj prvi period Zabadaka, sa Ueno, najznačajniji i najbolji. Delimično prog-rok, delimično keltski (irski) folk, oni su osnivači takvog stila u japanskoj muzici, i k'o što obično kažu za Japance, pravazišli su svoje uzore - veći Irci od samih Iraca (bez uvrede, naravno ). Ali Zabadak je treća priča...

Usledio je album Voices ('93). Jedna pesma sa njega se pojavila na kompilaciji Heavenly Voices (Hyperium? mrzi me da tražim). Sve ženska imena pesama i ženski vokali. Do drugog albuma, Puzzle, prošlo je 9 godina. U međuvremenu se bavila drugim projektima (Vita Nova, itd). Puzzle se bazira na ideji da je svaka pesma opis neke igre - hanojska kula, sudoku, itd. Ženski vokali (nekad isti glas sniman na više kanala, nekad i više različitih glasova) i njena tradicionalna instrumentacija (razni akustični instrumenti, često i egzotični, ponekad blaga upotreba elektronike) su tu. A 2005. izlazi njen treći solo-album i dokazuje da za 20 godina nije izgubila ništa od talenta i inspiracije - ovaj album je tour de force, po onima malobrojnima (van Japana) koji su ga čuli, jedan od najboljih te godine. Ovde je ideja podražavanje prirodnih pojava ženskim vokalima, a album se zove Shizen genshou (Prirodne pojave). Na njemu se čuju glasovi ženske grupe Marsh-Mallow, čiji je osnivač upravo Ueno, i koja je u svojoj prvoj postavi, obuhvatala i Akino Arai (druga, ovaj, četvrta priča, ako sam dobro brojao).

Gospođa (da, da) Ueno ima i više pop-orijentisan projekat zvan asterisk, koji ima 2 albuma za sada. Takođe i Oranges and Lemons, gde se bavi uglavnom dečjom muzikom za razne anime. I mnogobrojne radove "namenske muzike" - uz ostalo, imala je performans uz projekciju remek-dela japanskog nemog filma, Stranica ludila (A Page of Madness), komponovala i producirala za druge japanske pevačice...

Kako je ovaj post iscrpeo moje vreme i snagu, ostavljam primere i linkove za sutra. Bez njih je ovo ionako apstraktno...

Quote from: John Reynolds on 12-05-2009, 02:31:59
Ispravite me ako grešim, ali prva asocijacija na japance bila bi neka precizna elektronika. Možda samo meni.

Verovatno će svako imati svoju predstavu o tome - elektronike imaju mnogo, one transoidne, kao i ambijentalne, i eksperimentalne. Oni imaju toliko toga da što više znam, samo mi se čini da bolje vidim koliko ne znam.

Trenutno vrtim Mono
Nekada sam Ruins

A kod mi je do veselja pustim Garage chanson show. Never fails!
http://www.imeem.com/people/dm3Bw3/music/UJsTzSwB/garage-chanson-show-iza-susumeyo-ibara-no-michi-wo/

O! Evo i rapidshare linkova! Za OBA albuma!

Evo par linkova:

Nigatsu no ota, sa koncerta - Zabadak, album Tooi ongaku (prevod imena pesme: Februarska brda ili brdo?)

Flexagons - album Puzzle

Elizabeth - album Voices

Kaze no ko - Marsh-Mallow, istoimeni prvi album

obrada Scarborough Fair - Vita Nova, album Ancient Flowers

Danzai Shikkou - muzika za Brigadoon

Shizen gensho nema smisla da predstavljam, album je konceptualan.

Quote from: ridiculus on 12-05-2009, 15:49:59
Shizen gensho nema smisla da predstavljam, album je konceptualan.

Eh, nekad se čudim sam sebi... Svaki album koji nosi ime Yoko Ueno na sebi je konceptualan. Pravilnije je reći da ne znam šta da stavim. Dobro, uvek mi kao alternativa ostaje metoda slučajnog uzorka. 

@Zakk: Nego, pošto reče da voliš Akino Arai, pitanje za tebe: šta si čuo od nje? Da bih znao o čemu da pišem. Imao sam drugačiji plan, ali izašao je njen novi album (koji čekam godinama), i ako je upola dobar kao oni pre njega, onda je AWESOME, i postoje zdrave indikacije da je i više od toga. I to je sledeća stvar koju kupujem na CD-u, direktno iz Japana, BEZ razmišljanja.

P.S. Nema još Dušmana da se javi. Smetnje u vezama, pretpostavljam. Ili ga više ne privlače devojke.

Dušman sluša isključivo domaću muziku i Green Day, tako da je van ove priče.

Akino Arai: slušao sam RGB. Oko 2004 kad sam ovo trošio, ništa drugo se nije dalo naći... Sad je pretpostavljam lakše dostupno...

Mislio sam da ce Dusman da odgovori zbog provokacije, a ne teme. Verovatno jos ima problema sa netom.

Da zavrsim kratko predstavljanje Yoko Ueno: najbolje sto cete naci o njoj izvan Japana je tekst koji je napisao najbolji poznavalac njenog dela, ali je na francuskom, iz dva dela, ovde i ovde. Pa, ko zna francuski, ako ga zanima ta vrsta muzike, apsolutni must-read - nece naci te informacije nigde drugde! A ko ne zna moze da cuje semplove. Druga alternativa je neki japanski sajt poput Nicovidea (Nico Nico Douga), ali em sto je na japanskom, em sto zahteva registraciju.

Njen novi solo-album izasao je u septembru prosle godine, i zove se Tokyo Humming. Nisam ga cuo, pa nisam hteo da komentarisem. Ali ponovo me je iznenadila: nisam ocekivao opis raznih delova Tokija zenskim vokalom...

Sto se tice Arai, RGB jeste najbolji za pocetak. To su i meni svojevremeno preporucili. To je kolekcija singlova koji se cuju u raznim animeima (uh, crtacima  ), i Arai jeste i kompozitor. Mislio sam, kada si je spomenuo u anime sekciji, da mislis na Sora no Mori, gde ona samo peva tudje pesme. Njeni albumi su se mogli naci tu i tamo (cak i 2004, mislim), ali morao si da trazis 降るプラチナ, a ne Furu purachina. To i jeste najveci problem kada trazis japanske muzicare. Mnogo je lakse naci nekog najopskurnijeg avangardnog "neslusljivog drkadziju"  , ako je objavljivan na stranoj, ne-japanskoj etiketi.

Quote from: ridiculus on 14-05-2009, 20:08:58
To i jeste najveci problem kada trazis japanske muzicare. Mnogo je lakse naci nekog najopskurnijeg avangardnog "neslusljivog drkadziju"  , ako je objavljivan na stranoj, ne-japanskoj etiketi.

Čak i kad su objavljivani na japanskim etiketama. Ja imam doslovno desetine diskova avangardnih muzičara odanle objavljenih na japanskim, američkim i evropskim etiketama jer su svi uredno distribuirani i u Srbiji putem Nikad Robom...

A i Gvido je svojevremeno forsirao distribuciju raznih Japanaca. 

Dobro, to jeste stvar distribucije, na kraju krajeva. Ali mislim da su u sadašnjoj situaciji najviše oštećeni slušaoci neke "srednje" struje - oni koji slušaju muziku koja je suviše tradicionalna da bi ljubitelji avangarde obratili pažnju, a suviše avangardna da bi tradicionalisti (ili najširi mejnstrim) obratili pažnju.

No, Akino Arai. Za one koji ne znaju, reći ću prosto: njene pesme su vrhunac Jpopa. Tačka. Ova tvrdnja se nekome može činiti apsolutistička, ali za mene jedina konfliktna tačka bi mogla biti upotreba termina Jpop. "Avangardni pop" je možda bolje. Muzički, njene pesme najviše podsećaju na Bjork ili, ponekad, na Davida Sylviana. Dodajte na ovo verovatno najlepši glas Japana i potpuno drugačiji, daleko intimniji način pevanja od Bjork i dobijate približnu sliku. Kad kažem "najlepši glas" ne mislim na pevačke mogućnosti - to bi bilo teško odrediti, ima Japan dosta dobrih glasova - mislim na zvučnost i mekoću glasa koja se da primetiti čak i kad priča. Oko nje je jedna od najjačih ekipa muzičara u Japanu: Hisaaki Hogari, Sakana Hosono, Yayoi Yula (Yura bi bilo pravilnije, ali ona sama se predstavlja ovako),... Goddess in the Morning, Marsh-Mallow, Viridian House radio-stanica, gostovanja na mnogim projektima i rad na mnogim anime saundtrekovima... U sledećem postu ispričaću njenu priču pokušavajući da odvojim mit od stvarnosti (i daću brdo linkova, naravno).

Quote from: ridiculus on 16-05-2009, 18:27:08
Sakana Hosono

Hosomi, ne Hosono. Iz ambijentalnog projekta Maju. Imam tendenciju da zaboravljam imena sa kojima se nisam sretao neko vreme. Bilo bi lepo kad bi Boban uveo EDIT funkciju koja nije ograničena vremenom.

Prvi put sam se susreo sa Akino Arai u seriji Macross Plus, negde sredinom 90-tih. Do tada nisam sreo muziku koja je tako dobro odgovarala atmosferi i temi nekog SF filma ili serije. Onaj bend iz Zvezdanih ratova sam shvatio kao salu. Koncert iz Petog elementa nije bio bas los, ali to je bio meni najslabiji deo Serine muzike za taj film. Ali Macross Plus je serija (i, kasnije, film) koja je za jednog od protagonista imala Sharon Apple, virtualnog idola, muzicku zvezdu buducnosti. I trebalo je prikazati njen koncert ubedljivo - ne bas lak zadatak. Muziku je radila Yoko Kanno, i postala cuvena posle toga u anime krugovima (i sire). Za vizuelni deo je bio zaduzen Koji Morimoto, meni jedan od omiljenih likova iz sveta japanske animacije. A za glas Sharon Apple su bile zaduzene Akino Arai i Gabriela Robin (to je alter-ego Yoko Kanno). I prvi put, za mene, upotreba muzike unutar SF-a je dobila smisao. Ne kao background muzika, vec kao fokus i pokretac radnje. Arai je otpevala i pesmu Voices (kompozitor je takodje Kanno), koja je imala tezak zadatak da savlada hipnoticku pesmu Sharon Apple. I za serijal u ciju tradiciju spada spasavanje Zemlje pesmom, to je bilo sasvim odgovarajuce.

Medjutim, Macross Plus nikako nije bio prvi anime u kome je Arai ucestvovala. Srecom, ni poslednji. Nije mi ni bila namera da pisem knjigu o njoj (a moglo bi se uraditi), niti da dam naziv svakog filma ili programa na kojem je radila barem nesto. Imam ja listu sa japanskih fanovskih sajtova i... zastrasujuca je.

Pocela je da peva u kafeteriji svoje majke, gde joj je jedan njen prijatelj obecao da, ako bude dobio posao u nekoj muzickoj kompaniji, ona ce momentalno dobiti ugovor. Tako barem ide legenda. Studirala je likovnu umetnost, ali kada je videla dela određene slikarke, rekla je da je ova nacrtala tacno ono sto je ona zelela, i stoga ne ostaje nista za nju. Posle nekoliko godina, stiglo je iznenadjenje: njen prijatelj nije zaboravio na svoju rec, i dobila je ponudu od Victora (JVC=Japan Victor Company), jedne od najvecih etiketa u Japanu, za snimanje albuma. Sto se i dogodilo: 1986. izasao je Natsukashii Mirai, album koji drzi specijalno mesto u njenoj karijeri, ali ne u pozitivnom smislu. Pritisak menadzmenta koji je gusio njenu slobodu i viziju rezultirao je kompromisom i Arai je napustila muzicku industriju... na neko vreme.

Sledecih desetak godina uglavnom je komponovala i izvodila pesme za animee i video-igre.

Adesso e fortuna (Lodoss War OAV, uvodna pesma, ova verzija je sa "Sora no mori")

Kanaete (anime Puppet Master Sakon, sa albuma "RGB")

Sredinom 90-tih, srece se sa Hisaakijem Hogarijem, tada vodjom i gitaristom fantazi-pop dueta Karak, koji je snimao za nezavisnu labelu Biosphere, koju je osnovao Zabadak. Tu ucestvuju u projektu Goddess in the Morning: Arai, avangardna pevacica Yayoi Yura, Hogari i Kira iz Zabadaka. U to vreme (1997.) Arai objavljuje i album Sora no mori (nebeska suma), kompilaciju njenih radova za razne animee. A potom izlazi i njen drugi album, Sora no niwa (nebeski vrt), pa treci, Furu purachina (padajuca platina, 2000), pa Kouseki rajio (kristalni radio), kompilacija RGB, Eden... Kao sto rekoh, bila je i prvobitni clan sastava Marsh-Mallow, ali ih je napustila posle prvog albuma. Hogari je sve vreme bio sa njom, kao gitarista (njegov primarni instrument), ko-producent, aranzer, elektronski carobnjak...

Reincarnation (Sora no niwa, takodje postoji verzija sa Yulom na Goddess in the Morning)

Gareki no rakuen (Furu purachina)

Njene pesme se u koncertnom izvodjenju znatno razlikuju od studijskih.

Eh, konačno sam sredio sve probleme sa kompjuterom.  And now I am here to stay! 

I u međuvremenu sam preslušao Tokyo Humming koji je... genijalan. Ko ne veruje, može da čuje delove ovde, na zvaničnoj MySpace stranici. Saundtrek za šetnju Tokijom, 18 kompozicija, 18 različitih delova grada, 18 različitih doba dana...

Zadovoljan sam myspace uzorcima. Link na celinu?

Odavde, iz dva dela.

Gođira arigato!

Nađoh (naravno, sasvim slučajno  ) onaj članak u kome Bruce Sterling i Mami Ikeda pričaju o Japanskoj pop muzici. Jedan odlomak:

QuoteIf Japanese pop merely mimicked Western forms, there wouldn't be much thrill in it for the foreigner, For me, the core of the appeal of Japanese music is the intelligence, discipline and spooky intensity of its art-bands. Hitomi Takenaka and Zin Yoshida, known collectively as Salon Music, who often sing in English, choose such outre song-topics as female body-building and the voyages of Charles Darwin. They might be compared, distantly, to Brian Eno or early Talking Heads, though of late they have moved into percussive acid-house.

Real Fish sound like demented European circus music - a Fellini soundtrack played upside-down and backward. Dip in the Pool, with their extraterrestrial female vocals, might recall Cocteau Twins. Zabadak, with its haunting, twittering, insistent melodies, makes a perfect soundtrack for weaving daisy chains where in low Martian orbit.

Tako priča Sterling, a čitav tekst možete čitati ovde. Vredan je čitanja.

P.S. Dok pišem ovo slušam prvi album grupe Great 3, jednog od najvećih japanskih pop/rok sastava svih vremena, o kojima, predvidljivo, na engleskoj wikipediji nema baš ništa.
Pisaću i o njima, sledećeg meseca možda...

sa http://sakurabana.info/

QuotePo prvi put zvuci japanskog roka i popa na jednom mestu u Beogradu!
U četvrtak (28.05.2009) od 22h održaće se Jpop & Jrock žurka u klubu Underworld.
Cena ulaznice je 100 dinara, a sav prihod od ulaznice biće uložen u organizaciju festivala Japanizam 2009.
Festival će se održati u Domu omladine Beograda od 10-14 juna.
Tokom četiri dana festivala moćićete da uživate u predavanjima, tribinama, radionicama, projekcijama...

Dođite da se ludo zabavimo u četrvtak 28. maja i da uživamo u zvucima japanske muzike!
U koliko imate neku muzičku želju, možete je postaviti na forumu www.bg-anime.com
Svako može da postavi do 3 muzičke želje, a DJ. će izabrati i probati da uklopi sve vaše muzičke želje!

Nije prvi put, eto čak ni Sakurabana ne zna
Al nije ni bitno...

Počeo sam da pišem o Great 3, a onda videh: Karak na Jutjubu!!! Jebote!!!

Ko ne shvata važnost gornje rečenice, kratko objašnjenje: od svega što sam ikad čuo od japanske muzike, koliko god bilo opskurno, Karak je najviše zaslužio naziv "mitski". Njihova muzika je skroz slušljiva i melodična, a opet nekako ih nije bilo moguće nabaviti van Japana, čak ni čuti. Kada sam pre par godina guglovao Karak+Hogari (zato što za Karak dobijate uglavnom grad u Pakistanu), dobio sam čitavih 5 rezultata na engleskom, od kojih su 4 spominjanja bila od ljudi koje znam. Ja sam skinuo sva tri njihova albuma sa nekog kineskog sajta (ne sećam se više tačno kog) i ubrzo potom ih nije bilo ni tamo. Mislite li da bi to bilo moguće da nisam sledio preporuke ljudi koji se bave muzikom + što znaju dobro japanski?

Za Karak se vezuje termin fantasy pop, i to s pravom. Grupu su činili Hisaaki Hogari i Koko Komine. Hogari je kasnije postao stalna pratnja Akino Arai, a Komine se udala za Kiru iz Zabadaka i često gostuje na njegovim albumima.

Za razliku od Hogarijevih kasnijih izleta u elektroniku, Karak su daleko više akustični.

Ne znam ko je taj distant0music, ali rispekt! Doduše, imaju oni i boljih pesama. Mada je ova sa njihovog najboljeg albuma, Silent Days.

Karak - Roujin to fune

Sad si me sa ovim podsetio na MOJ omiljeni japanski (avan)pop bend, Maher Shalal Hash Baz. Muž i žena, predivna, naivna muzika koju čak i ljudi sa crnim srcem poput mog mogu da slušaju i unjoj uživaju.

Maher Shalal Hash Baz @ Ueno Park

A jesi li ikada slušao Kijohika Sembu i njegov bend, Haniwa All Stars? Nisam baš merodavan da sudim o tome, ali ako to nije najveći pop bend u istoriji (po broju članova) ne znam koji je.

仙波清彦とオールスターズ - 茶のみ友達スレスレ

Hmmm, nisam. Da vidimo šta je to...

Dakle, posle duge pauze: japanski rok bend, Great 3.  

(Bio) jedan od najboljih japanskih rok-bendova. Njihovo ime nije nikakva besramna samo-promocija. "3" je tu zato što su trojica, a "great" je zato što su svi visoki oko 1m 80cm.

GREAT 3-Devil's Organ-悪魔のオルガン

Akito Katayose, Kiyoshi Takakuwa i Kenichi Shirane - gitara, bas i bubnjevi, tim redom, a sva trojica učestvuju u pevanju. Prvi album su izdali 1995. i to za Tošibu EMI, mejnstrim etiketu. 1999. osnovali su svoju etiketu BODICIOUS. 7 albuma i gomila singlova sve do 2004, od kada ne snimaju ništa novo. Međutim, svi nastavljaju sa solo-karijerama: Chocolat&Akito, Curly Giraffe i drugi projekti. Producent na kasnijim albumima im je bio John McEntire iz grupa Tortoise i The Sea and Cake i legenda američke muzike.

Great3 玉突き(Live)

Akito Kitayose važi za jednog od najvećih kolekcionara muzičkih diskova u Japanu, možda i na svetu: kupovao je po 50 i više komada mesečno!     moj idol...
I, naravno, slušao ih je, što se može primetiti čak i površnim pogledom preko njegove liste "omiljene muzike", a može se primetiti iz muzike Great3, koja je vrlo "načitana".

Yellow Magic Orcestra? Mislim, nije neoiphodno tražiti neke opsukurne avangardne uradke kad su postojali i poznati i provereni dobri bendovi poput pomijenutih i kioje bi trebalo overiti na samom početku potrage...  ili možda griješim? A Nikad Robom je bitna distribucija, ali ja imam estetsko razmimoilaženje sa sa tom dvojicom (Djordjević & Konjikušić), te mislim da oni slušaju samo ono što Cutler kaže da je dobro. To sam jednom i rekao Cutleru u Petrovaradinu i on se samo nasmejao. Tako da  njihov izbor ponudjenog treba tretirati samo kao jednu veoma posno izabranu varijantu ...

To za YMO je ok primedba, ali ja ne pišem ovde istoriju japanske pop-muzike (nisam čak ni ograničio muziku na "popularnu"), već pišem kako sam raspoložen. Uostalom, ovo nije ekskluzivno moj topik, svako može da stavi šta mu je volja, čak i ako se to zove Violent Onsen Geisha.

I Sakamoto i Haruomi Hosono su imali vrlo bogate karijere i posle YMO i štošta bi se moglo još reći. Pa onda šibuja-kei: Pizzicato Five, Cornelius i co.

A šta fali Violent Onsen Geisha? Ono što sam ja slušao, samo dva albuma doduše, sasvim je simpatično i pogodno da se pušta u Meku nedeljom pre podne kad se klincima dele one debilne igračle, ili šta već se radi. A budući da sam ja negativac od mene se ne mere očekivat išta ugodno ili socijalno prihvatljivo, tako da su mi takve i primedbe... 

Ne kažem da išta fali. Ali znam da ljudi znaju da su oni "ekstremni" pa sam iskoristio to kao poređenje. Ali, s obzirom na tvoj stav, izbriši njihovo ime i stavi Gackt, ili bilo koga od J-pop braća i sestara, pa ćeš shvatiti pravi smisao moje rečenice. 

(Samo da mi se ne javi sada neko sa "a šta fali Gacktu?" To ne bih izdržao.  )

A da li je Violent Onsen Geisha pogodna da se pušta u Meku... pa, nije. Kada bi noise postao sveprisutan, onda bi se razlike pojmova izgubile, i kao što bi rekao Nagarđuna, da je živ, tu ne bi bilo više ni "noise"-a niti ičeg.

Quote from: ridiculus on 14-10-2009, 01:37:41
Ne kažem da išta fali. Ali znam da ljudi znaju da su oni "ekstremni" pa sam iskoristio to kao poređenje. Ali, s obzirom na tvoj stav, izbriši njihovo ime i stavi Gackt, ili bilo koga od J-pop braća i sestara, pa ćeš shvatiti pravi smisao moje rečenice. 

(Samo da mi se ne javi sada neko sa "a šta fali Gacktu?" To ne bih izdržao.  )

A da li je Violent Onsen Geisha pogodna da se pušta u Meku... pa, nije. Kada bi noise postao sveprisutan, onda bi se razlike pojmova izgubile, i kao što bi rekao Nagarđuna, da je živ, tu ne bi bilo više ni "noise"-a niti ičeg.

Sasvim su pogodni da se puštaju pošto su i današnja deca ekstremna.No, ja lično mislim da je danas slušati japansku muziku gej. Zapravo danas samo slušanje kalesijskog folka nije gej, tako da ...

Quote from: Gwydion on 14-10-2009, 01:43:59
No, ja lično mislim da je danas slušati japansku muziku gej.

Mnogo si ti nešto opsednut gej-stvom () 

Ili možda potajno kažeš da si i sam gej... bar malo? 

Ili da Geisha i YMO nisu "japanska muzika"? Ili da ih ne slušaš više? Ne znam više, ne mogu da nagađam...

Quote from: ridiculus on 14-10-2009, 01:58:47

Quote from: Gwydion on 14-10-2009, 01:43:59
No, ja lično mislim da je danas slušati japansku muziku gej.

Mnogo si ti nešto opsednut gej-stvom () 

Ili možda potajno kažeš da si i sam gej... bar malo? 

Ili da Geisha i YMO nisu "japanska muzika"? Ili da ih ne slušaš više? Ne znam više, ne mogu da nagađam...

Preslušavam ja svašta, neprijatelja je potrebno poznavati kako bi ga mogao pobediti

Tog neprijatelja, dobri Gwydione, nikad nećeš pobediti. Zato što je deo tvoje uobrazilje.

Quote from: ridiculus on 14-10-2009, 02:17:33
Tog neprijatelja, dobri Gwydione, nikad nećeš pobediti. Zato što je deo tvoje uobrazilje.

U 'ebo sliku svoju, sad krenula i budistička propoved...a da se vratimo mi malo na japansku muziku? 

Ajd da ja doprinesem temi. Ubedljivo najgore što sam čuo od muzike na japanskom je JAdranka Stojaković kad prepevava svoje pesme na japanski. Verovatno to nije ono p čemu ste želeli divaniti, ali eto...

Violent Onsen Geisha je moj lični heroj. Uz Hanatarash i odabrane radove Otomoa Yoshihidea, spada među najzabavnije stvari napraljene u muzici ikad.

Quote from: Meho Krljic on 14-10-2009, 10:40:13
Violent Onsen Geisha je moj lični heroj. Uz Hanatarash i odabrane radove Otomoa Yoshihidea, spada među najzabavnije stvari napraljene u muzici ikad.

Onda me osećaj nije prevario.

Da li si slušao možda ovo:



To su radili u kolaboraciji sa jednim od meni omiljenih manga-autora, Minetarom Moćizukijem, i zove se Zashiki Onna remix. Zashiki Onna je Moćizukijev strip koji često spominju u Japanu kao najbolji horor strip svih vremena. Možda malo preterano, ali samo malo; jeste jedan od najboljih.

Quote from: Gwydion on 14-10-2009, 03:10:25
U 'ebo sliku svoju, sad krenula i budistička propoved...  

Za "propoved" je potrebna želja da se nešto prenese, da se drugi ubede. Ja je u toj oblasti nemam. Ali što se tiče muzike imam, otud i ovaj topik.

P.S. 'ebanje sopstvene slike je TAKO GEJ...

Jesam slušao, naravno. 

Quote from: ridiculus link=topic=7689.msg210602#msg210602quote author=ridiculus link=topic=7689.msg210602#msg210602 date=1255513551]

Quote from: Gwydion on 14-10-2009, 03:10:25
U 'ebo sliku svoju, sad krenula i budistička propoved... 

Za "propoved" je potrebna želja da se nešto prenese, da se drugi ubede. Ja je u toj oblasti nemam. Ali što se tiče muzike imam, otud i ovaj topik.

P.S. 'ebanje sopstvene slike je TAKO GEJ...

[quote author=Meho Krljic link=topic=7689.msg210584#msg210584

Za "propoved" je potrebna želja da se nešto prenese, da se drugi ubede. Ja je u toj oblasti nemam. Ali što se tiče muzike imam, otud i ovaj topik.

P.S. 'ebanje sopstvene slike je TAKO GEJ...
[/quote]

TAKO GEj je tako cool...

Marti Fridman - Tokio Džuboks (2009)

   1. Tsume Tsume Tsume / Maximum the Hormone
   2. Gift / Mr. Children
   3. Amagigoe / Sayuri Ishikawa
   4. Story / Ai
   5. Polyrhythm / Perfume
   6. Kaeritakunattayo / Ikimono-gakari
   7. TSUNAMI / Southern All Stars
   8. Yuki no Hana / Mika Nakashima
   9. Eki / Mariya Takeuchi
  10. Sekai ni Hitotsu dake no Hana / SMAP
  11. Romance no Kamisama / Kohmi Hirose
  12. Asu e no Sanka / Alan

          The right name of Track 12 should be Ashita e no Sanka

Sve pesme su obrade jpop pjesama, majko mila. Sem prve. Koja je neki j-nu-talme u izvornom obliku...
Još da imam vremena da uporedim sve sa originalnim pesmama :/

Tražeći po jutjubu pjesme japanskog benda Angel'in Heavy Syrup, od kojih sam čuo par pjesama na Krautrock radiju, naletih na ovu kompilaciju:

Taste Of Wild West 3



Label: Wax Records (Japan)
Catalog#: TKCA-30167
Format: CD, Compilation
Country: Japan
Released: 1990
Genre: Electronic, Rock
Style: Noise, Psychedelic Rock, Avantgarde

Tracklist
1    U.F.O. Or Die*  -     Spirit Catchball       
2    Incapacitants  -     Absent! Meeting? Purge!!!       
3    想い出波止場*  -     Hoya       
4    Solmania  -     Melody       
5    Angel'in Heavy Syrup  -     Crazy Blues       
6    Boredoms  -     Thalidomide Car       
7    非常階段*  -     Bundy

Ne razumijem se u japansku muziku ali meni ovo zvuči zanimljivo. Sve pjesme mogu da se poslušaju na jutjubu. Evo linka za prvu a ostale je onda lako naći, sve ih je kačio isti korisnik:

Unlimited Freak Out or DIE -Spirit Catchball- 1/7

Pa, pazi izbor bendova je maltene who-is-who  Osaka andergraudna, pa nije ni čudo da je dobro 

da se prikljucim sa svojim omiljenim singer-om/songwriter-om:

Kazuki Tomokawa - Pistol (live)

Ovo je pravo vreme da se preporodi ovaj topik

Imao sam nesreću da slomim nogu (i to dobrano) pa sam dugo bio odvojen od kompjutera. Zato sam vreme provodio uglavnom čitajući i slušajući muziku - imao sam prilike da preslušam stotine albuma, što zapadnih što istočnih. Kako o "zapadnoj" muzici pišu svi, a o "istočnoj" gotovo niko, odlučio sam da napravim nešto kao top-listu 100 najboljih albuma japanske muzike. Ne sada, u ovom topiku, naravno, jer to je opasan poduhvat (ne znam da je iko to pokušao van Japana) i svestan sam mnogih propusta u svom slušalačkom (ne)iskustvu. Negde oko Nove godine ta će zamisao biti spremna za realizaciju.

Dakle, to je jedan vrlo subjektivan pogled, zasićen mojim muzičkim preferencama - više volim ženske vokale od muških (jedan je Scott Walker!), ne volim metal, itd. - ali, trudiću se da bude ujednačen i da bude dovoljno raznovrsnosti za većinu ljudi, od uobičajenog, ali solidnog popa do avangarde.

Među izvođačima koje sam preslušao/planiram da preslušam, tu su: Nahoko Kakiage/turan, The Eccentric Opera, Ensemble Planeta, Yoko Ueno/asterisk, YMO, Ryuichi Sakamoto, Haruomi Hosono, Miharu Koshi, Miu Sakamoto, Sandii and the Sunsetz, Dip in the Pool, Akino Arai, Zabadak, Karak, Lira, Kirche, Rivendell, Nobukazu Takemura, Otomo Yoshihide/Ground Zero, unbeltipo, Salon Music, Tokyo Nami, Mono, Coaltar of the Deepers, Guitar Wolf, Doji Morita, Tenniscoats, Mujika Easel/eisi, neina/Maju, Great 3, Yayoi Yula, Hiroko Taniyama, films, Chitose Hajime, Mayumi Kojima, Vita Nova/ram 3000, Emiko Shiratori, Yukawa Shione, LOVE PSYCHEDELICO, Guitar Vader, Tatsuhiko Asano, Pizzicato 5 (koje više poštujem nego što volim, priznajem), Kahimi Karie... i još mnogo, mnogo toga što sam trenutno ispustio iz vida (saundtrekove da i ne spominjem).

Najskorije razočarenje je bio album Kinema in the Hall (ili Hole, nije ni meni jasno), kolaboracija Yoshitake Hirote i Rekke Katagiri: njen vokal i način pevanja (J-pop, više-manje, i to sasvim prosečan) nikako se ne slažu sa njegovom pratnjom. "Pratnja" je blaga reč - Hirotina muzika napada čula i ne dozvoljava pevačici da bude u centru pažnje, kao što bi trebalo, sa takvim pevanjem - tako da imamo jedan potpuni pre-aranžirani haos od pesama. Veliko razočarenje s obzirom na Hirotinu reputaciju - ne bih dao više od 4 na skali 1-10. Ipak polažem velike nade u njegovu saradnju s Noriko Mitose (album Yorlga iz 2010.).

Nekoliko punopravnih videa koji se mogu naći na Youtube-u od onog što sam slušao:

Kahimi Karie:
kahimi karie do you know the time? metaphors

Akino (alternativni rok bend):
Akino / Wert

Mayumi Kojima, koja je brzo ušla među meni najdraže izvođače:
小島麻由美　PV 『ポルターガイスト』

Nije hrđava Mayumi Kojima... Potražićemo.

Jel neko slusao Merry?

Da li se u topic uklapa Osaka Monaurail?

Potpuno sam neupućena u japansku muziku, ali tako dobro zvuče ovi kristalni, no ipak topli ženski glasovi (Joko i Arai). Ušlo u moj izbor muzike tokom rada: podsticajno, a nenapadno.
Majumi je sjajna!

Malo i slatkiša... šteta što ih više nema.
PIZZICATO FIVE　It's a Beautiful Day　PV

Još...
Pizzicato Five - THE SOUND OF MUSIC

I kako zvuče na engleskom. Možda se neki sete...
Pizzicato Five GOOD

Redom:

@...
1. Ja nisam, ali...
2. ...znam za Osaku Monaurail, mada ni njih nisam nešto posebno slušao - možda koju pesmu. Što ne bi mogli da idu ovde? Japanci su.


@Midoto
Drago mi je što ti se sviđa sve to. (A i Mehmetu se svideti - nije mala stvar.)   Inače, gornja pesma od Kojime se zove Poltergeist. Za 15 i kusur godina karijere izdala je 8 studijskih albuma, jedan živi i nešto singlova a kvalitet joj je prilično ujednačen.

@Plut & the Rest of the World
Pizzicato Five ću ponovo preslušati, ali to će ići sporo s obzirom na obimnost njihove diskografije i još koju stotinu albuma koja me čeka i bez njih. Ono što uspevam da prizovem iz sećanja je da mi je album This Year's Girl najbolji - vrlo dinamičan, uz par repetativnih momenata. Ostalo mi nije preterano leglo, osim možda delova sa Happy End of the World. Iz te shibuya-kei scene, Kahimi Karie mi je više prijala, mada ono što ona radi poslednjih godina teško da može da se smesti tu.

I dalje:
- od relativno mejnstrim izvođača preporučio bih Chitose Hajime. Kod te gospođe sam napravio veliku grešku: znajući da su Oriconove muzičke liste zatrpane kršom, muljem i svakakvim otpadom, i znajući da je njen prvi album bio na njima prvi u vreme kada se pojavio (2002.) zaobilazio sam je jedno vreme. Međutim, to je odličan spoj popa i onoga što se naziva world-music, jer ona koristi tradicionalni način pevanja sa južnih japanskih ostrva oko Okinave (šima-uta), i čak me i fizički dosta podseća na Havajke i Filipinke pre nego na Japanke. Šima-uta ume da bude dosta neprijatna nenaviknutom uhu jer koristi zavijanje falsetom, ALI, Hajime je obdarena jednim od najboljih glasova u Japanu i šire (a to ne kažem samo ja, već većina poznavalaca japanske scene) i bila mi je u svakom slučaju prijatno iskustvo - i biće mi i ubuduće, nadam se, pošto još nisam preslušao sve od nje. Na internetu kruže priče o medicinskim istraživanjima koji dokazuju lekovito svojstvo njenog pevanja. Muzički ništa što bi uzbudilo avangardiste - tradicionalan i klasičan pop, ali čistih i nenametljivih aranžmana koji lepo podržavaju njen vokal.

Chitose Hajime 元ちとせ - Hainumi Kaze (Live)

- guilty pleasure trenutak? Isako Saneyoshi, naravno. Najbizarniji ili najiritantniji ženski glas, u zavisnosti koga pitate (ja sam za prvu opciju  ). Šteta što ne mogu da nađem na Youtube-u ništa sa albuma Spoon, koji je najekstremniji po vokalnim ispadima i ispunjen dečjim ludilom poput nečeg iz Alisine Zemlje čuda (a Saneyoshi je pevala i za decu). Evo njenog prvog videa (1990, mislim):

風や空のことばかり / さねよしいさ子

Ovo je prilično "normalno" u odnosu na kasnije trenutke u karijeri   ...koje ćemo ostaviti za neki drugi put (pošto mogu da stavim samo tri videa u postu).

- pošto je već prizvana, Akino Arai uživo:

Arai Akino (新居昭乃) - Furu Platinum Live (降るプラチナ)

Ne samo da zvuči odlično, već i izgleda odlično. Njene pesme uživo su drugačije od studijskih - ova u originalu ima čembalo umesto klavira, recimo.

- čisto da bi negde ostalo zabeleženo, reći ću i da sam preslušao drugi solo-album Yuki Kajiure i nemam nameru da ikad više ponovim taj čin. Nije neko razočarenje jer ništa nisam ni očekivao, ali... Njen prvi album mi nije bio ništa specijalno, mada nije bio ni loš - samo ne posebno zanimljiv i počinje da se nazire nedostatak ukusa, mirisa i boje. Ovaj JESTE loš i dosadan. Kako učiniti klasičnu ili keltsko-renesansnu muziku zanimljivom (a inače nije, jel'te)? Samo ubacite elektronski ritam koji tupi i tupi i tupi i TUPI I TUPI I TUPI I TUPI... dok se slušalac ne ubije ili ne postane fan. Ovo spominjem zato što danas ne možete otići na neki forum gde se priča o japanskoj muzici makar i površno a da ne prekinete ritual klanjanja Kajiuri. Da je samo jedna od pop-zvezda ne bi me bilo briga, ali ona ipak funkcioniše u okvirima žanrova koje posebno volim i slušam.  

-a Nahoko Kakiage? O njoj ne pričam...još. Što reče jedan lik sa last.fm-a, "zapanjen sam lepotom muzike te žene". Z-A-P-A-N-J-E-N.  

P.S. A Yayoi Yula nije normalna. Stvarno. Njena muzika liči... ne liči ni na šta što znam. Možda malo na the Legendary Pink Dots. Ali samo malo. Po pristupu i po ljubavi prema psihodeliji. Ako su oni to što im ime govori, ona je Fiktivna Mebijusova traka. Ali ne mogu da je prezentujem - jednostavno je nije moguće naći u video-obliku (osim par pesama koje ne govore dovoljno).