ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

    ETIMOLOGIJA
    punk – rdjav, slab, nezreo mladic, siledzija (Morton Benson – Prosveta, 1986)

    cyber – prefiks od reci cybernetic -----> ovu rec je popularnom ucinio poznati naucnik Norbert Wiener u knjizi iz 1948. godine pod nazivom Cybernetics or Control and Communication in the Animal and the Machine. Inace potice od grcke reci kybernetes sto znaci upravljac. Otud i kibernetika (cybernetics) je nauka o kontroli ili regulaciji mehanizama u ljudskim ili masinskim sistemima, ukljucujuci i kompjutere.

    Zato se i recju cyber opisuje osoba, stvar ili ideja koja je deo kompjuterskog ili informatickog doba. Uobicajena upotreba joj je u recima cyberculture, cyberpunk i cyberspace.


    DEFINICIJA
    Definisanje samog pojma cyberpunk je proslo kroz mnoge faze, ali bi se moglo najjednostavnije objasniti citirajuci Brucea Sterlinga iz njegove knjige Cyberpunk in Nineties:

    Kroz razne faze prolazeci, termin cyberpunk je dosao do one tacke kada sa sigurnoscu mozemo reci da ga determinise: smisao pesimisticnog, dominacija tehnologije nad svetom i tendencija da se kroz kulturu ukaze na moguce zloupotrebe.

    Opet, postoje i oni koji tvrde da je termin cyberpunk nemoguce definisati. Tim pre sto jos, zapravo, ne znamo da li je sutrasnjica stigla? Sudeci po Williamu Gibsonu, jeste jer on kaze: Sutrasnjica je stigla, samo jos nije ravnomerno distribuirana.


    LITERARNI POKRET
    Veruje se da je Gardner Dozois, jedan od izdavaca Science Fiction Magazine Isaaca Asimova, covek koji je prvi upotrebio izraz cyberpunk. On licno tvrdi da taj izraz nije izmislio, nego da ga je pokupio negde na ulici.

    S druge strane, Bruce Bethke je 1980. godine napisao kratku pricu pod nazivom Cyberpunk. Moguce je da je i Gardner kao izdavac procitao ovu pricu ciji mu se naslov ucinio prikladan.

    Pre nego sto je postao Cyberpunk Movement, ovaj literarni pokret je bio "samo" The Movement. Autori su bili okupljeni oko samizdata Brucea Sterlinka pod imenom Cheap Truth. Upravo su autori poput Sterlinga, Ruckera i Shirleyja pisali pod pseudonimima za CT istovremeno ohrabrujuci radove mladih stvaralaca da svojim delima robusno i beskompromisno napadaju mainstream SF-a. Cheap Truth mozete naci na adresi kao anonymous na FTPu ftp.io.com:/pub/usr/shiva/SMOF-BBS/cheap.truth

    Cyberpunk literatura, generalno gledano, opisuje marginalizovane ljude u tehnoloski naprednim kulturnim sistemima. U cyberpunk pricama sistem je taj koji dominira zivotima uglavnom obicnih ljudi, zatim je tu represivna vlast, obavezno i grupa velikih, paternalistickih korporacija ili neka fundamentalisticka religija.

    Ovi i ovakvi sistemi su po definiciji tehnoloski jako napredni (posebno kompjuteri i masovni mediji), a sve u cilju odrzavanja sistema i grupe na vlasti. S druge strane, ta napredna tehnoloska dostignuca cesto imaju humane komponente tipa mozdanih implantanata, protetickih ekstremiteta, kloniranih ili genetickim inzinjeringom proizvedenih organa. Ljudi postaju delovi masina i obratno. To je taj cyber aspekt cyberpunka.

    U svakom kulturnom sistemu postoje i pojedinci koji zive i rade na marginama drustvenog zivota. To su kriminalci, neprilagodjeni, vizionari i svi oni kojima je stalo i koji zive zarad licne slobode. Upravo se na takve likove fokusira paznja cyberpunk autora. Uglavnom se radi o marginalcima koji se bore protiv sistema na taj nacin sto koriste njegove slabosti i na kraju taj sistem unistava sam sebe. To je punk aspekt cyberpunka.

    Krakteristika ove literature je i ta da se desavaju u urbanim okruzenjima. Atmosfera je teska, mracna i pesimisticna. Koncept je bacen pred citaoca bez objasnjenja. Smisao je cesto jednostavan i svodi se na borbu pojedinca protiv sistema. I cela prica ne gradi lik glavnog junaka ni kao dobrog ni kao loseg momka u klasicnom smislu.


    STA JE CYBERPUNK PODKULTURA?
    Sredinom osamdesetih godina su se pod uticajem cyberpunk literature pojavili ljudi koji su ispravno verovali da predstavljaju seme fiktivnog tehno-sistema Zapadnog drustva danas prvenstveno zato sto su se identifikovali sa marginalizovanim junacima iz cyberpunk prica. U poslednjih nekoliko godina, zahvaljujuci pre svega masovnim medijima, spontano je doslo do nazivanja pojedinaca ili grupa imenom cyberpunks.

    Postoje i specificne podgrupe u ovkiru ovog tzv. movementa:

    HACKERS - kompjuterski carobnjaci, ljudi sa dubokim i fundamentalnim poznavanjem racunara i nacina na koji oni rade.

    CRACKERS - kauboji cyberpunk fikcije, upadaju bez dozvole u racunare drugih ljudi ili sistema zbog samog izazova zabranjenog voca ili ih jednostavno uzbudjuje sposobnost da urade tako nesto.

    PHREAKS - slicni su crackerima, takodje upadaju u sisteme, ali ne u kompjuterske nego u telefonske, praveci ogromne telefonske racune i veliku pometnju telefonskim mrezama.

    CYPHER-PUNKS - nastoje da stvore privatne regije uz pomoc kriptografije i kriptosistema koje je izuzetno tesko provaliti i u koje sistem nece moci uci.

    Takodje, izdvajaju se tu malo manje znane grupe poput TRANSHUMAN koji zele da postanu POSTHUMAN i koji uz pomoc najsavremenije tehnologije zele da produze ljudski vek. Transhumanizam je set filosofija zivota koja tezi ubrzavanju evolucije zivota izvan poznatih formi (tela) i granica poimanja izbegavajuci religiju i dogmu.

    Treba pomenuti i EXTROPIANe. Politicki su bliski liberalima, ukljucujuci i anarhiste, klasicne liberale pa cak i neke neokonzervativce. Ipak, uglavnom su aktivno apoliticni. EXTROPIANi maju princip spontanog poretka koji je u trenutnim znanim politickim strukturama u svetu neprimenljiv.

    Ipak, da li su svi gore pobrojani cyberpunks? Pa ne bas, jer sto je za nekoga cyberpunk za drugog je samo inferiorni i nevaspitani klinac sa naprednim znanjem iz oblasti racunara ili tehnike uopste sa samoizgradjenim cyberpunk izgledom kako bi ispostovao sve ikonografske tacke jos jedne marketinske smicalice pod imenom cyberpunk.


    STA JE CYBERSPACE?
    Izraz cyberspace je prvi koristio William Gibson u knjizi Burning Chrome. Prema njemu, koristeci masinu cyberdeck pojedinac prevazilazi svoja cula i potpuno ih integrise sa culnim interfejsom svetske kompjuterske mreze.

    Koliko god Gibsonova ideja bila nadrealna, danasnji mainstream svet izrazom cyberspace podrazumeva, pre svega internet. Takodje i neki istrazivaci virtuelne stvarnosti pokusavaju da implementiraju Gibsonovu ideju u kompjuterski generisano okruzenje cak i ako cilj tog okruzenja i nije pristup mrezi.

    Zato mozemo zakljuciti da je cyberspace metaforicko mesto gde neko JESTE kada pristupi svetskoj kompjuterskoj mrezi.


    CYBERPUNK LITERATURA

    - Neuromancer, knjiga Williama Gibsona, jedina SF knjiga koja je osvojila sve bitne nagrade: Hugo, Nebula, P. K. Dick, Seiun i Ditmar. Znacajne su i sledece njegove knjige: Count Zero, Mona Lisa Overdrive, Burning Chrome, Virtual Light i Idoru.

    - Antologijska Crystal Express, Brucea Sterlinga.

    - Mirorshades: A Cyberpunk Anthology koju je sastavio i izdao takodje Bruce Sterling.

    - The Difference Engine, novela koju su zajedno napisali Sterling i Gibson.

    - Storming The Reality Studio, takodje antologija, ovaj put je sastavio Larry McCaffrey.

    - Snow Crash od Neala Stephensona.

    - Walter Jon Williams, Voice Of The Whirlwind i Hardwired.

    - Vurt od Jeff Noona

    CYBERPUNK FILMOVI
    Mislim da ovi filmovi po sadrzaju, ideji, atmosferi, artificijelnim dometima i licnim afinitetom jesu ono sto je odredjeno definicijom:

    Pre svih naravno Blade Runner, film radjen po romanu Philipa K. Dicka Do Androids Dream of Electric Sheep? (Sanjaju li androidi elektricne ovce?) za koga je i sam Gibson rekao da je upravo tako zamisljao urbanu buducnost koju je opisao u Neuromanceru.

    Od ostalih filmova - Alien, Freejack, The Lawnmower Man, Until The End Of The World,Terminator, Total Recall, Strange Days i Brainstorm.

    EPILOG
    I na kraju, sta kaze veliki mag, William Gibson? U stvari, njega uopste ne zanimaju racunari. Cak nema ni e-mail adresu (makar ne javnu). I da ga opet citiram: Sutrasnjica je stigla, samo jos nije ravnomerno distribuirana.

    A mozda je sva ta halabuka oko cyber_ovoga_i_onoga jos samo jedna marketniska zavrzlama velikih mozgova. To je ogroman novac. Racunari, internet, filmovi... i tolika je cena maste.

Očito je material za gornji post nešto stariji.
Ne bi imalo veze, da nije u medjuvremenu snimljena prava cyberpunk filmska trilogija pod naslovom "Matrix"
Koju bi trebalo pomenuti.
Kad se Alien pominje samo zbog jednog robota... da ne idem mrcvarit i  večinu ostalih pomenutih filmova...

"Matrix" je jedan. Ostala dva dela su apsolutno debilna. Treći nisam mogao ni da gledam.
Cyberpunk nikada nije bio pokret, već usputna stanica. Na kojoj su gotovo svi sišli. Film "Tron" je bio pre sajberpanka. Pojedini elementi toga prisutni su i danas, ali kao alati, a ne osnova.

Moja priča "Protiv Irvinga" objavljena 1982. godine a napisana nekoliko godina pre, je gotovo čist kiberpank na određeni način.
Gibson je tada učio da piški na nošu.

sve vas šije i pozdravlja david cronenberg - SCANNERS, snimljen 1979.

Kakve veze imaju Skeneri sa sajberpankom?

svašta!

podsetiću te na samo jednu scenu, pred kraj: kada naš momak preko telefona 'skenira' kompjuter, tj uđe (mentalno) u cyber-svet i tamo se ganja sa kompom...

"Baš-čelik" je snimljen pre Skenera. Kol'ko sam ja ćito Kronenberg je RIP.

baš čelik 'snimljen' ne postoji.
a ako misliš na čudotvorni mač, voleo bih da čujem gde je tu cyberpunk.

dal je crony rip danas ili ovih dana nebitno je - nije bio rip 1979. o kojoj ovde pričamo, a povodom scannersa.
molim malo koncentracije.

Navataš se ko som na durdubaka. Čudotvorni mač je pravljen prema legendi o Baš-čeliku. Čuvena je sajberpank rečenica: "Babo, daj glavu!" A, i "Barba Žvane" je čist sajberpank. Ona scena kad prelazi prugu. Najpre ju je skenirao...

Nije svako pominjanje kompjutera kiberpank.
Takvih usputnih kompjuterskih motiva ima i pre nego što su kompjuteri postojali.
Ali u mojoj priči "Protiv Irvinga" imamo opisane ljude u svetu budućnosti koji ulaze u virtuelnu realnost i tamo rade određene stvari, te začetak prožimanja realnog i virtuelnog sveta i na kraju kompletno preplitanje u kome je nemoguće razdvojiti jedno od drugog.
Budimo realni, kod koga ste pre 28 godina videli tako naprednu ideju. Da je priča objavljena u Asimovsu umesto u Emitoru i kasnije Siriusu, istorija kiberpanka bi se danas sasvim drugačije pisala.

ko govori o usputnom pominjanju kompjutera?

ja govorim o sceni u kojoj čovek svoj um projektuje u kompjuter putem telefonskih impulsa.

ovo što skalop brblja... ehh, ok, za njega je verovatno i Cipelice na asfaltu - sajberpank.

Reći da je nešto sajberpank jer u jednoj jedinoj sceni čovek um projektuje u kompjuter, a ostatak filma veze sa sajberpankom nema, ima smisla koliko i proglasiti hororom ljubić u kome devojka vrisne od straha kad zatekne pauka u kadi.

Quote from: scallop on 08-06-2009, 19:49:13
A, i "Barba Žvane" je čist sajberpank. Ona scena kad prelazi prugu. Najpre ju je skenirao...

À propos... Prva sajberpank pesma, napisana pre svih sajberpankova, bila je "Ide Mile lajkovackom prugom". U pitanju je virtuelni svet, jer ne moze da se ide prugom, ako ona nije virtuelna. A, da je pank, vidi se po detalju "Ide Mile, gori mu cigara, gori mu cigara, ide Mile...", jer samo pankeri mogu da puse dok idu virtuelnim svetom. 

anđelija,



odnosno:



vidiš da se ovde svi zajebavaju - osim tebe?

Bruce Bethke  --  CYBERPUNK

Za one koji ne znaju engleski, momci iz SF Tim-a su se potrudili da je prevedu i objave u svom e-zinu SF Vektor br. 8

http://www.sftim.com/forum2/index.php?ind=downloads&op=entry_view&iden=64

25 godina Neuromancera: šta je utrefio?

http://www.macworld.com/article/141500/2009/07/neuromancer_25.html

Evo da vaskrsnem temu, pošto je izgleda jedina posvećena cyberpunku, disertacija Marka Fišera:
http://exmilitai.re/flatline-constructs.pdf


https://en.wikipedia.org/wiki/Mark_Fisher
https://www.lrb.co.uk/the-paper/v41/n09/jenny-turner/not-no-longer-but-not-yet