ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

i ja ću rado da mu odgovorim.
onako - po srpski! 

harv je moja omiljena hrana.
(prasence!)

mada, seldeća definicija tog termina više upućuje na miloša:

Cochino (coe-chee-noe, N.A. "cochini", SPAN "cochino", literally meaning "pig"): A young man with questionable motivations concerning young women, usually of a lewd, erotic nature. Typically having a voracious sexual appetite and prone to constantly making advances on girls.

Quote from: Harvester on 31-05-2009, 02:30:28
Dalje, dok mi neko ne ponudi iole suvislo objašnjenje za postojanje organizacije sa onako bizarnim ciljevima i metodom djelovanja,

Ajde sad ozbiljno. Meni je upravo to što si naveo, organizacija sa bizarnim ciljevima i metodom delovanja, sjajna stvar. Ovde je negde Sin napisao nešto što sam oduvek mislio u vezi sa snaf filmovima. Naime, ako se postavlja pitanje čemu sve to, a u pitanju su ljudi sa abnormalnim bogatstvima te su iznad nas smrtnika (obrati pažnju na te reči, nas smrtnika) - odgovor je - ima se, može se. Može im se. Ima negde kod De Sada, u Justini valjda, jedan detalj kad ona zaglavi kod nekog doktora, a ovaj planira da do smrti vivisekcira svoju ćerku, objašnjavajući svom drugaru perverznjaku koliko će to važan naučni eksperiment biti.

E pa, upravo to. Jesi li zapazio koliko su matori oni likovi? Mlađi ljudi su samo izvršitelji radova, prva ekipa su matorci koji će ionako bogu na istinu. Zašto njih to mučeništvo toliko interesuje? Eto, može im se, nemaju druga posla.

Meni je najgluplje samoubistvo babe jer mi se čini da iza toga u celom kontekstu ne postoji neka dublja (za)misao, osim bacanja koske gledaocima da češu mozgove posle filma pitajući se šta joj je mučenica rekla. Da je mene neko pitao, a nije, baba bi izašla pred drugare i rekla da je došla do zapanjujućih saznanja koja će im uskoro predočiti, a da ta saznanja zahtevaju intezivnije istraživanje sa širom paletom kandidata za mučeništvo, itsl.

@ Milosh

E, ubo si. Meni je ta priča o problemima sa kojima se susreće nevidljivi zapravo jedina bitna, zanimljiva, štagod... Sve prednosti, ako izuzmemo klinačka fantaziranja o uvlačenju u kupatila devojčica iz razreda, ništavne su pred problemima koje bi to stanje nosilo. Razrađivanje priče u bilo kom drugom smeru je meni jednostavno - glupo. Fala za hint, potražiću Memoare.

Pogledao i ja Cloverfield. U filmovima mi retko kada zaista smeta shaky cam, tako da to nije bio problem ni ovde. Jeste da počinje kao reklama za sve rase Benetona kombinovana sa krajnje neveštim... pokušajima prikaza odnosa između likova, bez promila visprenosti viđene u sjajnom Drop Dead Gorgeous. U redu je što cilja prvenstveno da zabavi, ali je šteta što pored očekivanih convenient momenata nije pronađeno par minuta za bavljenje tematikom ljudskog ponašanja kada biće sa meteora, jadnije dizajnirano nego što sam očekivao na osnovu crteža, počne da divlja. Mislim pre svega na opsesiju vađenja raznoraznih kamerica, ima onaj idiotski momenat kad tip kaže da to radi jer ljudi moraju da znaju istinu ili tako nešto. Šteta što se ne nudi interesantniji komentar upotrebe tehnologije u apokaliptičnom području sem upada u tehnomarket i fotkanja. U vezi toga, za duži prikaz društvenog rasula u van obruča ratnog stanja nije bilo vremena, doduše taj obruč se pomera kako se stvor kreće a vojska se brzo odlučuje na tepihovanje Njujorka/taktički nuklearni udar, šta već. Ako ništa, razmatranje tih detalja će biti korisno ako bude nastavka. Ja se dovoljno zabavio, uz nešto premotavanja.

All Dogs Go To Heaven-ово сам гледао из чисте носталгије ( жал за младос и тако то), ако се изузме проклето певање ово је добар цртани филм, један од оних filling good after...
Ultimate Avengers-Марвеловски пржачки трип са Капетаном Америком, Хулком и осталом херојском багром, ванземаљци и нацисти у талу и сл. Поред уобичајених просеравања има добрих сцена борбе, посебно кад сви остали смирују Хулка, а он их изува од батина...ништа специјално све у свему. Интересантно је да је супервизор бекграунда неки Феђа Јовановић, а међу осталима се помиње неки Буч Лукић...има нас свуда! 

Waltz With Bashir-израелски анимирани филм(?) о лику који је изгубио сва сећања из Либанског рата, па лута около јурећи ратне другове и остале не би ли се сетио....масакара над Палестинцима и то не са јешованске стране. Да су ово урадили као филм био би то зајебан филм.
Nobody Can Hear You-дебилни слешер ( трилер?) пуштен синоћ у касне сате на Пинку....овде је само симпатична уводна шпица, све остало је лоше:од приче, до иритантних ликова ( bitches&jerks ), до потеза тих истих ликова....не зна се ни ко је главни лик-нека риба ( најиритантнија скула ) или њена кева ( од старе коке добра јуха )..мрзи ме да описујем радњу, ионако овај филм не ваља ничему.

Quote from: Savajat Erp on 02-06-2009, 20:30:52
Waltz With Bashir-израелски анимирани филм(?) о лику који је изгубио сва сећања из Либанског рата, па лута около јурећи ратне другове и остале не би ли се сетио....масакара над Палестинцима и то не са јешованске стране. Да су ово урадили као филм био би то зајебан филм.

ja sam uživao u svakom trenutku filma. fenomenlana kombinacija dokumentarnog i animiranog filma. muzika je genijalna.

Једна од јачих ствари које сам гледао у последње време...

BRONSON (2009) je neverovatno prijatno iznenađenje!
čista ČETVORKA od mene!

http://ljudska_splacina.com/2009/06/bronson-2009.html

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7429

...moj osvrt, tekst nije diran,, ali je nestao upitnik iz naslova, a for some reason ocena sa predloženih 7 spuštena na uredničkih 5... a film je dobar, to da!

Agatha Christie's MARPLE: NEMESIS

ovaj film n. w. refna mi je promakao ispod radara zato što je rađen za TV. ipak, nakon sladostranog uživanja u BRONSONU, reših da popunim i ovu rupu u obrazovanju, i bacim pogled na jedini njegov igrenjak koji do sada nisam gledo.

http://ljudska_splacina.com/2009/06/agatha-christies-marple-nemesis.html

U nesrećnom T3 postoje dva interesantna detalja – prvi je inkognito životarenje Džona Konora (premda bi očekivali da nađe bolji posao od građevine) a drugi sama završnica. Konkretno koncept predestinacije i toga da je Sara Konor uspela samo da odloži Sudnji dan. Na kraju, kada shvate da sklonište nije Skajnetova baza (stvarno, retarde, već ti samo ime kaže da to nije mašina sa on/off svičom nego program, pa još kompjuterska mreža) i da je ta košmarna verzija Arpaneta metastazirala na gomile svetskih servera – ergo, imuna je na uništavanje hardvera; ili pucanje u monitore, kako u filmovima obično predstavljaju uništavanje kompjutera.
Kameron je u prva dva dela postavio pomenuti koncept putovanja kroz vreme ali nikada nije ušao u podrobno objašnjavanje ni toga ni dublje razmatranje Skajnetovih metoda za terminaciju Dž./S. K. To, jednostavno, nije bitno – pomenuto je taman dovoljno da se zamislimo i da izgradi odgovarajuću atmosferu jeze, borbu čoveka i mašine, pretnje iz budućnosti, zlokobnih nagoveštaja u sadašnjosti, užasa nuklearnog holokausta...
McG to ne shvata. Ne može se reći da sasvim sledi plot onih relativno zabavnih Terminator stripova (koje nisam iščitao sasvim), gde Skajnet ima bazu, zlu tvrđavu u kojoj se može uništiti – ali čini se da se kreće ka tome. I onda, kada shvati da počinje da se gubi u pokušajima racionalizacije kanona, odustaje na pola puta, ne svodi ga na farsu ali za sobom ostavlja scenarističku papazjaniju.
McG je dakle u nekom trenutku skapirao da ga pokušaj da detaljno objasni implikacije putovanja kroz vreme vodi u propast, ali ne pre nego što je Skajnet zarobio i identifikovao Kajla Risa i smestio ga u udobnu ćeliju da posluži kao mamac iako Konor konkretno priča o resetovanju (neke) budućnosti... Tu McG i scenaristi dođu na pola puta, postave truli drveni most ka showdownu i onda ga prelaze sa wrecking ball kamiončinom. U stvari, kad se opet pojavi Bartonova žena krenu i u rikverc.
Inače nemo zlo that is Skynet ovde postaje muhahahaha negativac koji uvrće brk i podiže obrvu... bukvalno. U dvojci ima sentient moment, kada T-1000 maše prstom - da, to je minion a ovo je master - ali zaboga...
Glimpsovi budućnosti iz Kameronovih filmova su mračni, crni, noćni, posuti plavičastom prašinom zgaslih gradova. McGijeva budućnost je khaki boje, premazana nuklearnim eksplozijama podignutom prašinom wastelanda. Prostornost joj daje i pustinja i sekvence u Tihom okeanu. To nije loše rešeno, ali kroz ceo film se provlači problem tempa. Rekao bih da je postojala namera koja je u značajnoj meri i sprovedena, da se fetišizuje tehnologija, post-apoc materijal, šarm auto otpada i napuštenih pumpi, za šta je Kameron tatko. No, McG nameće prebrz tempo koji u akcionim scenama vrvi od how convenient momenata, pogotovo kada ih juri – i spašava – onaj ogromni robot. Moglo je to sporije. Opet, lepo je što je Konor prikazan kao neko ko je ipak učio naprednu mehaniku, ume i da prespoji i zavari Terminatora (modeli su sasvim ok, sem vodenih matriksolikih). Film najviše pada upravo u tim Matrix momentima, pomenuti dijalog sa Skajnetom (bolje reći monolog) je neka vrsta onoga kad Arhitekta iz Matrixa 2 sreće Matrix 3... dakle, katastrofa.
Omaži nisu nametljivi, nažalost twist je previše jasan a dojava koju sam imao, da Marcus, donator tela zlatnog i slabog srca, moderni Prometej... omažira JC Dentona pri izlasku iz vode se ispostavila kao preterano učitavanje.
Šta još... film je zabavan, interesantan, ne baš napet, uspeva da protagoniste dovede do mnogih trademark situacija i lokacija, od teških vozila do livnice... Kada se McG bukvalistički uhvati implikacija prva dva dela, haos (i hilarity) ensues, ali u tako nezahvalnom okruženju uspeva da potrefi dosta interesantnih nota makar nemao previše takta.
Ludizam se i dalje ignoriše, kao što i treba, ali možda ne bi bilo zgoreg ubaciti nekog Unabombera u zaplet.
U principu, kraj ostavlja prostora za dalji razvoj franšize, valjda više u post-apoc mehaničarsko-hakerskim aspektima priče, jurišima na čvorišta itd.

Quote from: acaciA on 31-05-2009, 03:37:58

Quote from: Harvester on 30-05-2009, 20:37:29
Kissass.

koji si ti cochino.

Don't try to indimidate me with your fancy-shmancy words.

Quote from: Alboreto Salva on 13-06-2009, 00:01:35

Quote from: acaciA on 31-05-2009, 03:37:58

Quote from: Harvester on 30-05-2009, 20:37:29
Kissass.

koji si ti cochino.

Don't try to indimidate me with your fancy-shmancy words.

here we go again...

mani me se više.
dosadan si.

--->cochino.

Ako sam te nečim uvrijedio ili iznervirao, onda se izvinjavam jer mi to nije bila namjera.

Elem...

QuoteAjde sad ozbiljno. Meni je upravo to što si naveo, organizacija sa bizarnim ciljevima i metodom delovanja, sjajna stvar. Ovde je negde Sin napisao nešto što sam oduvek mislio u vezi sa snaf filmovima.

Nisam se dobro izrazio. Nemam ništa protiv da organizacija maltretira ljude da bi nešto saznala o zagrobnom životu. Čak štaviše, to smatram sasvim legitimnim. Ali ono što mi je imbecilno je da oni 'ladno PITAJU svoju žrtvu ono što ih zanima. Znači, ne da ih muče sa nekim fancy skalamerijama prikačenim na mozak zbog analize svijesti or something, nego jednostavno PITAJU. Meni to jednostavno ne pije vodu. To je trebalo ili promijeniti nekako ili izbaciti i ostaviti njihove motive ili načine djelovanja nedorečenim.
Što se samoubistva babe tiče, to je glupi pančlajn o kome ne vrijedi ni pričati. Nema nikakvog razloga ni smisla u tom činu. Jedno je ostaviti nešto nedorečenim i otvorenim za diskusiju u smislu da ima više legitimnih objašnjenja, a nešto sasvim drugo ubaciti neku glupost koja nema smisla ni ovako ni onako.
Šteta je to, jer je sve do pred kraj Martyrs bio vrlo dobar film. Laugier nije ni izbliza tako loš režiser koliko je loš scenarista i nadam se da će scenario za njegov rimejk Helrejzera pisati neko drugi.

The Capture of the Green River Killer (2008)



http://www.imdb.com/title/tt1100911/

Ajme meni narode, mislim da konačno imamo pravi hit u domenu true-life serial killer podžanra (nepostojećeg naravno), ali ono što je mene posebno začudilo kad sam gledao opis na imdb-u, je da je ovo ladno TV film iz 3 dela od po sat vremena kol'ko sam ja skontao, samo su ga ovde spojili u jedan komad od skoro 3 sata čiste uživancije za ljubitelje ovakvih radova. I zaista, ko bi rek'o da bi se bilo ko potrudio toliko oko jednog običnog TV filma, jer kol'ko se ja razumem u režiju (a iskreno nemam blage) ovo je jako, jako dobro, a gluma je čak i preterana. Gomila lepih, mladih, obnaženih devojaka koje skroz realno mrtve leže u reci ili uz nju, i ne samo to, i ovi što glume žive ljude takođe su odlični, ima baš dosta likova u ovom filmu i sve je to tako lepo spojeno da će vas od početka vući da gledate dalje i dalje, naravno ne mora da se gleda iz komada sve, jer tako je i koncipirano da može da se pauzira ali ja sam jednostavno morao da ga pogledam sve iz cuga. Odličan-vrlo dobar scenario je radjen po knjizi u kojoj je taj neki inspektor opisao kako je 20 godina lovio ozloglašenog "Ubicu sa Zelene Reke" aka the Green River Killera u Sijetlu, u državi Vašington.

Inače za nepoznavaoce, Green River Killer je ordinirao od tamo neke '82 pa sve do sredine 90-ih, i nisu mu mogli bukvalno ništa, a osuđen je za ubistvo 48 mladih žena, uglavnom prostitutki, a on sam je priznao 71 ubistvo da bi izbegao smrtnu kaznu, a procenjuje se da cifra ide i preko 150 žrtava, samo što je čovek već mator i senilan, a i takav je sklop ličnosti da ne može da se više ni seti gde je koga zakopao, tako da mnoge žrtve nikada nisu ni pronađene, a znamo da bez tela nema ni zločina, i džaba onda što je on uspeo da se seti 71-e žrtve kad su oni uspeli da pronađu "samo" 48. Al' to je tako, ovaj lik je toliko godina ubijao i to veoma redovno, da mu je to zaista prešlo u naviku, tako da sa kasnijim ubistvima više nije ni mogao da oseti onaj početni thrill i rush, a kamoli da se seti njihovih likova i imena, i gde ih je sve "sahranjivao". A i kad su ga uhapsili 2001-e, i to samo zahvaljujući DNK-a analizi, već je prošlo isuviše godina od tih ubistava tako da i ukoliko je bilo slučajeva da je samo ostavio neko telo u šumi, priroda bi ga pojela, tj. životinje bi ga razvukle, a ostalo bi naravno doradili crvi.

E sad, postavlja se logično pitanje kako je ovaj lik uspeo da izmakne pravdi toliki niz godina, i tu dolazimo do njegovih žrtava koje su jedan od ključeva za ovu suludu priču, jer kao što je poznato - ubijao je u 95% slučajeva prostitutke, za koje skoro niko u društvu ne mari, i koje se smatraju za nužno zlo, tako da se i država drugačije odnosi prema njima, zapravo ako ćemo iskreno ne posmatra ih kao ravnopravna ljudska bića, a na drugu stranu opet svi ti političari i biznismeni veoma rado iznajmljuju iste te prostitutke, što samo govori o licemerju moderne civilizacije. Jer evo vam primer Ted Bandija, on je ubijao studentkinje i naravno da se digla neuporedivo veća frka pa je i uhapšen posle samo par godina, jer ipak studentikinje su obično devojke iz relativno normalnih porodica, dok su kurve na samom dnu društvene lestice, i to je veoma tužna činjenica, znači pljuju po kurvama a i sami ih posećuju - što ne ide, zaista ne ide jbga. Kad smo već kod Bandija moram da napomenem da je Green River čuven slučaj baš iz tog razloga što je i sam Bandi pomagao u istrazi i tako bio jednim delom inspiracija za lik Hanibala Lektora u Jaganjcima. Ono što je zanimljivo je da se Bandi sam javio autoru ove knjige i glavnom inspektoru koji je vodio slučaj, i pozvao ga da zajedno naprave profil ubice, jer kao navodno ko će bolje da razume jednog serijskog ubicu nego drugi ubica sličnih seksualnih pobuda, a naravno sve to samo iz razloga da bi sebi nekako odložio izvršenje smrtne kazne, i očajni inspektor kome su živci već popucali tokom niza godina, logično da je prihvatio taj Bandijev poziv da ga poseti na death row-u. I tu leži drugi ključni razlog zašto Green River Killer nije uhapšen na vreme. Naime, Bandi im je otvoreno rekao, a to je i dokumentovano, i verovali ili ne skroz pogodio, da je glavni razlog zašto već godinama ne mogu da iskopaju ubicu u tome što se ubica nikako ne uklapa u zvanično napravljeni profil serijskog ubice tog tipa, ali nažalost nisu ga uzeli za ozbiljno iz razumljivih razloga, mislili su da projektuje neke svoje tripove samo da bi bi ostao što duže živ, što i jeste donekle bilo tačno. A i tada je to profilisanje još bilo u povojima, a danas kada gledamo npr. seriju Criminal Minds mi jasno možemo da vidimo koliko iskustva i znanja moraju da poseduju ozbiljni FBI profajleri, znači da je neophodno da se u trenutku sete svih sličnih slučajeva, da povežu gomile naizgled nebitnih detalja, da shvate po kom šablonu ubica razmišlja i tako dođu do okvirnog profila, jer sve to u principu ide po nekoj matrici, retko ko iskoči iz zacrtanog šablona, i postoje tačno odredjeni tipovi serijskih ubica gde je do detalja opisano koje sve uslove mora da ispune još od ranog detinjstva da bi postali takvi kakvi su, naravno tu spada i to dal' su imali regularne roditelje, u kakvoj su porodici odrastali, na koji način su bili zlostavljani i tome slično. I naravno, da bi jedan čovek postao profajler mora da ima memoriju u terabajtima bukvalno, jer treba popamtiti modus operandi bukvalno svih serijskih ubica koji su ikada postojali, pa onda broj žrtava i sve bitno i nebitno iz njihovih biografija. E sad naravno, koga to zanima to mu neće biti baš tol'ko teško, pa tako imamo primer odličnog psihijatra a ujedno i profajlera doktora Majkl Stouna koga znamo iz Discovery MOST EVIL serijala, gde se tačno vidi da je čovek skroz ušao u tu priču, posvetio bukvalno ceo život lovu na serijske ubice, i takvim ljudima ne možemo a da se ne divimo, jer činjenice jasno govore da ukoliko ne zaustavite serijskog ubicu on će ubijati dogod je živ (uz manje pauze) i zato su ovakvi izuzetni ljudi kao što je doktor Stoun, skroz neophodni svakom ozbiljnom društvu koje želi da stane na put ljudskom zlu u svim oblicima.

Sreća naša pa mi mi još nismo takav tip društva da bi imali serijske ubice, ali kako je krenula ova tranzicija i približavanje skroz drugačijim sistemima vrednosti, uglavnom zapadnjačkim, logično je da će opasnost od serijskih ubica postati skroz realna stvar, isto kao što je to u jednoj Austriji, pa čak eto i Slovenija je imala svog serijskog ubicu još 80-ih, po zlu čuvenog Trobeca, i nije ni čudo što je Slovenija uvek po svemu bila nekako izvan stare Jugoslavije, već tada se to videlo po tako nekim stvarima, e sad naravno da ovo što sam ja izneo ne mora da bude tačno, jer nisam ja nikakav ekspert nit' bilo šta pa da bi mogao sa sigurnošću bilo šta da tvrdim a vezano za razloge zašto u se u nekim društvima javljaju ekstremne pojave kao što su takav tip ubica a u drugima ne. Neupućen čovek će npr. reći da je to produkt isključivo zapadnjačkog društva sa iskrivljenim vrednosnim sistemima, ali onda se samo setimo Sovjetskog Saveza i Andreja Čikatila i svih ostalih zlotvora iz odličnog dokumentarnog serijala "Kriminal u Rusiji", i shvatimo da nije to baš tako jednostavno za objasniti, jer mentalitet i uopšte određeno podneblje je čudo u tom smislu, i niko još uvek nije došao do tačnog recepta za ZLO, jer svet nije ravna ploča pobogu, nit' mi pojma imamo o tome šta se sve još krije u neistraženim delovima ljudske psihe. Ali zato mi imamo drugačije tipove počinioca najtežih zločina, ali su to uglavnom što se kaže u narodu "killing spree" ubistva, gde psihički oboleo čovek koji nije na vreme i pravilno lečen, samo jedan dan tako pukne pod pritiskom, i u'vati pa pobije pola sela i slično. Setimo se tih slučajeva, bilo ih je oho-ho, ali opet takve ubice je veoma lako uhvatiti, jer oni kad naprave zlo naprave ga u samo jednom danu i za to sazna cela Srbija u roku od par sati. A biće npr. skroz zanimljivo posmatrati našu divnu policiju kako bi rešila tako efikasno i slučaj jednog pravog serijskog ubice kad bi se nedajbože pojavio u Srbiji ili u zemljama regiona, i zaista kad kazem nedajbože mislim daleko bilo, jer ma kol'ko meni sve to delovalo zanimljivo, ja mislim da bi se živ usro kad bi tako neki manijak ordinirao po Beogradu. Znači lepo je to i zabavno gledati na TV-u ili u tuđem dvorištu, ali kontam da bi bila skroz druga stvar da se to dešava tu negde u blizini, jer to je isto ko i RAT u neku ruku. Većina amerikanaca sa ogromnim zanimanjem prati dešavanja na CNN-u širom sveta kad njihova vojska ubija i uništva, a nešto baš ne verujem da bi im to bilo tolko zabavno kad bi se frka prenela na njihovu teritoriju, uostalom setimo se samo 11. septembra i te paranoje, znači zanimljivo im je bilo da gledaju kako tomahavci padaju po tamo nekoj Srbiji, ali već samo posle 2 godine dolete sranje i kod njih pa im više ne beše tolko smešno, čak su mnogo paranoičnije reagovali nego bilo ko sa ovih prostora ko je nažalost doživeo rat. I to je tako, ko jebe druge ne bi mu valjalo da se preterano raduje jer kad tad će i on sam najebati, što kazu anglo-saksonci "what goes around always comes around", i to je istina samo takva. Kad tad te stigne kazna, na ovaj ili onaj način, e sad neki veruju da to ima veze sa Bogom ili tako nekim silama, a ja rađe verujem u prosti prirodni zakon akcije i reakcije, a neki to zovu i karma, no nije ni bitno. Uglavnom, odličan film, vrlo dobar, malo je reći da sam oduševljen što sam konačno naleteo na filmsku priču koja po doslednosti i svemu ostalom može da parira Panzamu u izvedbi genijalnog Džejms Woodsa, naravno "KILLER - A JOURNAL OF A MURDER" i dalje stoji ubedljivo na prvom mestu ali mu se ovaj film opasno približio, i nadam se da će ovakvi tipovi filmova (realne drame) konačno dobiti prave režisere koji znaju svoj posao. Ocena na IMDB-u je 7.6/10 što je jako dobro s'obzirom da se radi o običnom TV filmu, a na mojoj ličnoj fatalističkoj skali od 0 do 2 ovaj film dobija čistu DVOJKU. Znači 2/2 - AWESOME! (175 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2009/06/capture-of-green-river-killer-2008.html

Vrlo je interesantno to da kod nas nema serijskih ubica, barem ne na način na koji to postoji u Americi, kod nas su mnogo više u modi masovna ubistva, dakle ubistva više osoba istom prilikom.

Policija generalno rešava dosta nizak procenat NN ubistava. U principu, određena ubistva u kojima je počinilac nepoznat vrlo često zapravo imaju relativno poznatog počinioca. Na primer, ako nađu mrtvu ženu koja se prethodnih nedelju dana svađala sa mužem i on je pretio da će da je ubije, to je NN ubistvo jer on nije zatečen pri izvršenju radnje ili na licu mesta, ali oni ipak imaju dosta solidnu ideju ko je to. I ta vrsta rešenih NN ubistava u principu ulazi u taj procenat.

Međutim, postoje ubistva koja su potpuno nerešiva. Ukoliko nema očevidaca, tragova i motiva, to ostaje nerešivo, izuzev u slučaju da se počinilac sam ne preda ili ga neko neočekivano ne prijavi. Pošto serijske ubice često nisu direktno povezane sa svojim žrtvama, dakle ne postoji ta dimenzija motiva do kog se dolazi istraživanjem ličnosti žrtve, one često ne dospevaju među osumnjičene. U tom smislu, teorijski je moguće da i u Srbiji postoji serijski ubica čiji je modus operandi takav da svakoga ubija različito, pa da se zato ne može utvrditi neki sistem.

Primer nerešivog ubistva je profi likvidacija pištoljem, s leđa, u kojoj je žrtva građevinski radnik koji se vraća kući, svojoj porodici, sa kilo pasulja u kesi. Nema očevidaca, oružje bez tragova bačeno je u blizini mesta zločina, u profi maniru i istragu nikuda nije dovelo. Istragom ne samo da se nije u okolini građevinskog radnika nije mogao naći neko ko ima motiv, nego se nije mogao naći ni niko ko je sposoban da ga tako profi odradi, niti neko ko bi uopšte mogao da angažuje profija. Ono što se na kraju pretpostavilo jeste da je čovek ubijen greškom, da je profi angažovan da ubije nekog drugog. S druge strane, hm, možda je to upravo uradio neko koga pali rendom ubijanje.

Quote from: Alboreto Salva on 13-06-2009, 03:23:42
Ako sam te nečim uvrijedio ili iznervirao, onda se izvinjavam jer mi to nije bila namjera.

ne laskaj sebi,
i ne kudi mene.

loš trenutak i ništa više.
možeš nastaviti sa uobičajenim komentarima.
unapred im se veselim.

Quote from: crippled_avenger on 13-06-2009, 12:36:19Pošto serijske ubice često nisu direktno povezane sa svojim žrtvama, dakle ne postoji ta dimenzija motiva do kog se dolazi istraživanjem ličnosti žrtve, one često ne dospevaju među osumnjičene. U tom smislu, teorijski je moguće da i u Srbiji postoji serijski ubica čiji je modus operandi takav da svakoga ubija različito, pa da se zato ne može utvrditi neki sistem.

taj rad, pametne serijske ubice upravo tako i rade danas po SAD, tu je npr. onaj Henry Lee Lucas objasnio najbolje kako se to radi, i ko zna kolko zapravo takvih ljudi postoji a da mi nemamo pojma, ali jbga dok se ne iskopa prvi moz samo da nagadjamo, ali realno ja sad kad bi kojim slucajem hteo da ubijam random, vrlo lako bi mogo da odradim barem 2 ubistva, jednog ubijes kamenom u glavu, nekog npr.  gancija u mirijevu, a na drugu stranu uvatis sto ti kazes nekog nebitnog radnika u Obrenovcu, izbodes ga nozem, a jos ako imas pistolj, pa nema sanse to da povezu...samo se kreces i ne ostavljas za sobom te shablone tipa skupljanje trofeja i slichno, ali problem je sto vecina serijskih ubica prosto ima potrebu da radi po M.O. mada ima i ovih drugih, bilo je primera gomilu...

ti i cripple ste do detalja ovde opisali ta ubistva, tako da bi vas savatali, da ni  gace ne biste stigli da obucete. naravno, ja bih vas prijavio.

zaboravio si jedno : oni koji pricaju o tome to nikako ne rade, jer pas koji laje ne ujeda. 

Quote from: crippled_avenger on 13-06-2009, 12:36:19
Vrlo je interesantno to da kod nas nema serijskih ubica

Негде сам прочитао да су у СФРЈ постојала двојица серијских убица, једног су описали као типа који се често селио (вероватно војно лице), па је у сваком граду где је живео убио по једног човека...јбг, у то време новине нису биле пуне разноразних болештина као сад, иако су се разноразне ствари догађале...

pa bio je pored tog lika jos ovaj slovenac Trobec koji je poznatiji po svojim krushnim pecima u kojima je spaljivao zrtve, e sad za ovo vojno lice prvi put cujem, moracu da pogledam dal' ima ista o njemu...

Ima onaj neki posle rata što je bio serijski ubica. Skupio je jedan tip dokumentaciju o njemu, čini mi se da je to nudio Milanu Konjeviću kao predložak za film, neki tip posle rata je dakle ubijao ali u opštem rasulu uopšte nisu uspevali ni da povežu zločine, hvatali su ga pa ga puštali, totalni cirkus je bio. Navodno ga je na kraju ad se ispostavilo šta je bilo, Krcun lično pogubio.

Mislim da je tip koji je skupio tu dokumentaciju Dušan Cicvara, kapiram da ga starija ekipa sa Segite zna, on radi u savezu književnika nešto.

Metod Trobec je naravno legenda. Ubio se pre par godina.

Inače, najidealniji ubica je uvek policajac.

Potencijalno neuhvatljiv ubica je policajac koji zna svu proceduru. Uostalom, sva najbolja ubistva kod nas su odradili policajci. I sam Zvezdan Jovanović je primao platu u policiji.

Kod samog ubistva postoji niz etapa i faktora u istrazi koji su važni.

1) sam čin, i lice mesta, koliko je tu ostalo tragova, postoje li svedoci ili ne. Čak iako postoje tragovi, oni uopšte ne moraju da budu dokaz. Primera radi, ubica prostitutke u hotelu Srbija. Nađene su njegove dlake u krevetu. On je priveden. I priznao je da je bio sa njom, ali nema dokaza da ju je ubio. I sad, policiji je jasno da je on počinio ubistvo ali naprosto nema dokaza, nema motiva, nema oružja kojim je počinjen zločin. Dakle, čak i neki trag forenzičkog tipa, do kojih je inače jako teško doći, uglavnom samo ukazuje na počinioca ali retko šta dokazuje. Kod silovanja je to još teže recimo, jer je biće krivičnog dela vezano za prinudu i pretnju, ne za sam seksualni čin.

2) analiza ličnosti žrtve i ljudi sa motivima iz njene okoline, ako nema motiva koji ih povezuje, jako je teško uopšte da policiji počinilac padne na pamet. Ukoliko je reč o nekom specifičnom miljeu, čak i kad je reč o ubistvu sa motivom u žrtvinoj ličnosti, istraga može da se jako iskomplikuje. Simptomatična su ubistva homoseksualaca koja su mahom nerešiva jer su osumnjičeni toliko ubedljivi u svojim pričama da se svaki ne samo odbrani nego još i optuži deset drugih a onda tih deset drugih optuže sledećih deset i tako u krug.

3) stepen uznemirenja javnosti povodom ubistva koji sigurno diktira intenzitet i trajanje istrage. ako je neko ubistvo tipa Stambolić, istraga može da traje godinama, ali za neko manje atraktivno ubistvo, traje kraće. Ako se ubistvo počini u unutrašnjosti i ne izazove veliko uznemirenje javnosti, sva je prilika da će to lokalci istraživati i da će istraga po mnogo čemu biti slablija. Dakle, što je žrtva marginalnija, i što je očekivanije da bude ubijena, to je istraga manja.

4) konstatovanje ko je ubica. Čak i kad znaju ko je ubica, policajci su često nemoćni jer nemaju dokaze. Oni naravno imaju svoje načine, ali isto tako iskusni počinioci imaju načine izbegavanja tih pritisaka. Kao što policija ima taktiku kad i kako bije, tako i počinioci imaju taktiku kako trpe batine, i tu je neverovatan broj varijanti koje samo iskusni policajci umeju da izbegnu, i kako taktiziraju tipa, priznaju zločin, ali ne daju dokaz. Iako su batine osnovni sistem rada, u njima postoji itekako mnogo psihologije, i inspektori vrlo pažljivo prate kako osumnjičeni regauje. Onda kada priznaju, naravno povuku priznanje jer je iznuđeno batinama, u šta naravno svaki sudija poveruje jer zna kako stvari idu. Samo priznanje kao takvo ne znači mnogo. Uostalom, optuženi ima pravo da laže. Tako da tu isto postoje razne taktike kako se iznuđuje priznanje a kako dokaz.

5) pronalaženje dokaza da se taj ubica uopšte uhapsi, tuži i osudi.

...za ljubitelje pisma Patriše Hajsmit, konačno jedno precizno filmsko iščitavanje, bez manikira i levičarskog prenemaganja...

CRY OF THE OWL / SOVIN HUK, PB prikaz ovde

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7469

Odlicno si to sazeo Cripple, ja zaista pojma nemam kako to kod nas ide...dobar je taj slucaj kad su dokazali da je covek bio na mestu zlocina (ne moz se odredi dal za vreme ubistva) al ne mogu da dokazu da je i pocinio zlocin, ima tela al' nema oruzija kojim je pochinjeno ubistvo i slichno. Naravno jos gori slucaj je da nema ni tela, al za to se bas treba iscimati. A sto se tice ovih priznanja u muriji, kolko sam ja upoznat preko ovih dokumentaraca (Paradise Lost npr.) u SAD je to jak dokaz na sudu, a nisam znao da su kod nas sudije tolerantnije prema tome...

Armin (2007)

Ovaj film sam sad upravo pogledo po drugi put za tri dana, i moram da kazem da mi je genijalan. Naravno nikad se ovoga ne bi ni setio da nisam gledo pre par dana "Nedeljom u 2" gde je gostovo Halid Beslic, i gde su izvodili pesmu iz filma. I zaista, sto rekose u emisiji, retko ko zna a ko ne slusa takvu vrstu muzike Halidove pesme, al' svi vrlo dobro znaju ko je Halid, a eto cak i ja znam tu jednu njegovu pesmicu koja je bila hit kad sam iso u prvi osnovne, znate ono "Necu, necu dijamante". Uglavnom par dana posle emisije drugar mi rece da je pogledo ovaj film pa mi dade linkove da i ja vidim to. Iako ocene na imdb-u i nisu neke, nekima je previse patetichno, nekima previse spor film, al meni je bas onako potaman lego. Taj odnos izmedju oca i sina je odlichno prikazan i tu su obojica pokidali, a posebno Emir Hadzihafizbegovic, kome je ovo jedna od najboljih uloga od onoga sto sam ja pogledo, a pogledo sam dosta, jer pratim i BIH i CRO kinematografiju. Uglavnom Ognjen Svilicic je ovo napisao i reziro, i svaka mu cast, a posebno za ovu pesmicu iz filma koja je tako neobichna da coveku bukvalno udje u glavu, tri dana mi se melodija vrti kolko je to jako. Uglavnom najtoplije preporucujem film onima koji nisu gledali, znaci skroz nepretenciozno, skromno, a dobro, i ono sto je najgotivnije nije ratna patetika ko sto smo inace navikli, znaci nije da nema patetike, ima je, al one fine, umerene, taman kako treba. (82 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2009/06/armin-2007.html

...koja hiljada slovnih mesta pohvale za Macdonaldov STATE OF PLAY...

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7480

...kraj još jedne školske/nastavne školske godine Kunac i ja  proslavili izuzetnim, sladostrasnim bioskopskim double bill-om - u paketu dva odlična naslova THE HANGOVER (MAMURLUK), sjajna zabava, vrhunska nevaljalština i drskost, te  još jedna odlikaška režija Todda Phillipsa i još jedan podvig na planu proširenja područja borbe za junačke, R-komedije, i THE BOAT THAT ROCKED (ROK BARKA), genijalni brit spoj istorijske drame i socijalne komedije (sa naglaskom na lokalne prilike i naravi)...oba filma čisto uživanje, a drugopomenuti me je i rasplakao (slab sam na temu individualnog pregnuća u društvenom aktivizmu)...
Crippled Avenger je u pravu - Richard Curtis jeste, iako bez značajnije konkurencije at the moment, a voleo bih da je ima, i njemu bi, mislim dosta značila, ajatolah britanske komedije...

...očekujem da se pohvalama ovim naslovima pridruže tog popodneva viđeni Dušman i Duh koji hoda...

Ovaj Hangover oma skidam, fala na dojavi. TS verzija je valjda OK ? 

Quote from: Son of Man on 25-06-2009, 12:56:39
Ovaj Hangover oma skidam, fala na dojavi. TS verzija je valjda OK ? 

Ne znam za tebe, ali za Ghoula sigurno jeste.

Ajme meni, mnogo je ovo lose bre, ovo ko CAM 

Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 25-06-2009, 11:44:32
...kraj još jedne školske/nastavne školske godine Kunac i ja  proslavili izuzetnim, sladostrasnim bioskopskim double bill-om - u paketu dva odlična naslova THE HANGOVER (MAMURLUK), sjajna zabava, vrhunska nevaljalština i drskost, te  još jedna odlikaška režija Todda Phillipsa i još jedan podvig na planu proširenja područja borbe za junačke, R-komedije, i THE BOAT THAT ROCKED (ROK BARKA), genijalni brit spoj istorijske drame i socijalne komedije (sa naglaskom na lokalne prilike i naravi)...oba filma čisto uživanje, a drugopomenuti me je i rasplakao (slab sam na temu individualnog pregnuća u društvenom aktivizmu)...
Crippled Avenger je u pravu - Richard Curtis jeste, iako bez značajnije konkurencije at the moment, a voleo bih da je ima, i njemu bi, mislim dosta značila, ajatolah britanske komedije...

...očekujem da se pohvalama ovim naslovima pridruže tog popodneva viđeni Dušman i Duh koji hoda...

I mi smo gledali ta dva filma tog dana, ali ocigledno u razlicitim projekcijama. Zabrinjavajuće.
Meni su oba filma bila poprilično zanimljiva i zabavna. Britanski je malo dublji i angažovaniji od američke-komedije-za-sve-pare, ali sam se na Hangoveru smejao daleko više nego li na Barci.

Koji to MI?

ne čitaš pažljivo.
par 1: gingerkunac
par 2: dušman koji hoda

Okomili se na Beja, a on isporučio znatno gledljiviji film u odnosu na prvi. Odnosno, sasvim gledljiv. Bilo bi lepo da se vrati Bad Boys 2 maniru, odnosno akciji kroz koju se ne provlače Enti netom izašli iz čelične mećave. Mada narod voli i ovo, bilo je i smeja i vrištanja. Ne može se reći da humor ima drastičnih padova, standardi koji se postave na početku su vrlo niski tako da se ne primećuju padovi, ne remeti ritam. Isto važi i za plot. Što se samog ritma tiče, poučen iskustvima stečenih tokom pokušaja gledanja prvog dela, nisam se nadao koherentnim, ma ni jedva razlučivim vrtložno-akcionim sekvencama. Ali sam shvatio da je najbolje potražiti tačku na platnu i koncentrisati se, pustiti da se scena rotira, i radovao sam se kada sam u scenama (većini njih) uspeo da razaznam lice, ruku, točak, jezgro... uglavnom se shvati ko gde udara. Obama se nije proslavio, njegova birokratska administracija je uzmakla pred ultimatumom Deseptikona i bila je potrebna jedna odmetnuta jedinica vojske da se Amerika propne. Amerika – američke vojske, naravno; saveznici (Jordanci) šalju dva helikoptera i ekspresno ginu. U stvari, kako se film odvija pokazuje se da legura Transformersa nije baš najčvršća, njihovog najžešćeg robota otkine bomba od valjda tonu, čega Ameri imaju ihahaj. S obzirom da poseduju oružje koje može da ukine Sunce, jasno je da i Deseptikoni vode trku protiv vremena, budući da jedna kvalitetna Desert Storm jedinica sadejstvujući sa nosačem aviona može rastaviti na komadiće i njih i Doomsday Weapon im. U stanju su da podnesu više direktnih pogodaka iz npr. tenkova, ali ih to brzo natera i na povlačenje. Doduše, imaju Drvobradog Lucifera sa štapom koji ima jedan impresivan potez dok stoji na piramidi, ali ne čini se verovatnim da bi izdržao jedan tactical assault koji ne mora biti nuklearan. Raj za renderovanje, al nije bilo dosadno.

Quote from: Ghoul on 26-06-2009, 00:52:10
par 2: dušman koji hoda

Čisto da se zna, nas dvojica smo bili deo većeg društva...
Nismo bili (khm) sami.
Duh bi sigurno voleo da budemo par, ali od toga nema ništa.

Ma priznajte već jednom, pa da prestanemo da vas zajebavamo...

Samo onda kad priznate ti i... JB!

Quote from: DušMan on 27-06-2009, 11:26:47Samo onda kad priznate ti i... JB!

Šta ima oni da priznaju kad su već i živeli zajedno (pa im nije išlo), tu je valjda sve jasno; a vas dvojica, s druge strane, još niste isprobali sve čari života udvoje, ali ima vremena...

DOLAN'S CADILLAC
*(*)       
2-

ovo je toliko slabo i nebitno da me mrzi i da obrazlažem kako i zašto: kome su imena s. kinga i k. slejtera toliko velika da će da gleda sve sa njima – ok, gledajte.
film nije bolno glup, nije negledljiv, nije užasan.
tih 80' se može PODNETI – ali to svakako nije memorabilnih, vrednih, nego samo protraćenih 80' na jedan savršeno beznačajan i nepotrebno razvučen film koji bi mnogo bolje funkcionisao kao epizoda u TALES FROM THE CRYPT.
25' max za ovaj materijal.

Quote from: Ghoul on 04-07-2009, 21:24:07
DOLAN'S CADILLAC
*(*)       
2-

ovo je toliko slabo i nebitno da me mrzi i da obrazlažem kako i zašto

Evo ja ću malko kasnije da detaljnije obrazložim kako i zašto je ovo slab film, a jeste prilično slab i ja bih mu dao dvojku (bez minusa), i slažem se sa Ghoulom da jeste loše razvučeno, mada je uz bolju ekipu (a posebno reditelja) od tog materijala u teoriji mogao da se napravi solidan film od 80 minuta. Kingovu priču, u svakom slučaju, vredi pročitati, i to svakako PRE gledanja filma koga je najbolje i preskočiti.

Inače, ja sam danas pogledao Public Enemies i film me je potpuno oduševio, a pritom i prijatno iznenadio. Zapravo, ovo je za sada i najbolji holivudski film iz ove sezone (ako ne računamo The Hurt Locker koji je iz 2008. iako u USA tek sad debituje). Film nije savršen, i na mikro nivou mu se ima šta zameriti, ali ovo je jedan od onih slučajeva gde je celina veća od zbira koji je čine i to pre svega zahvaljujući Mannovoj režiji. Mislim da će ovaj film prilično da podeli i publiku i kritiku (u Americi već i jeste, iako ga pretežno hvale) i da mnogi neće moći da prihvate dv fotografiju u filmu epohe, kao i dokumentarističku režiju sa kamerom u pokretu i dosta krupnih planova. Nekima će takođe smetati i scenaristička svedenost usled koje se umesto u kakvu dublju analizu likova i studiju karaktera ide u pravcu izvlačenja arhetipskih junaka i situacija, što je, po meni, izvedeno prilično uspešno. Postoje konkretne scene koje ostaju u pamćenju, koje gledano na papiru ne zvuče posebno memorabilno ili originalno, i zbog kojih bih ovaj film rado uskoro reprizirao. Mann je takođe dao sebi izvesnu slobodu da prekroji neke od događaja, pa kome smetaju takvi detalji... Lično mi je na prvo gledanje Public Enemies više legao nego Heat (mada bi taj film stvarno morao da repriziram), iako je u jednom Heat realno bolji, a to je tretman sporednih junaka, kojima u Public Enemies fali još filmskog prostora. S tim u vezi film je, što se mene tiče, komotno mogao da traje još pola sata, tako da ne shvatam one koji su se žalili da je razvučen i dosadan; ali to je ionako prilično subjektivno. Dakle, to je neki moj opšti utisak i premda je finalna ocena, realno, jedna jaka četvorka, daću mu plus više, upravo na konto "onog nečeg" što ostaje i nakon sumiranja utiska i čini da se ovaj film po svom stilu, pristupu i konačnom efektu izdvoji od ostalih filmova o gangsterima (računajući tu i Heat sa kojim deli dosta zajedničkih motiva). 4+

Hoću i ja!
Kakav je Johnny?...Neodoljiv i fenomenalan kao i uvek, pretpostavljam? 

Quote from: acaciA on 05-07-2009, 03:43:46Hoću i ja!
Kakav je Johnny?...Neodoljiv i fenomenalan kao i uvek, pretpostavljam?

Pa, ja sam već jednom rekao (možda i ovde na forumu) da kad bih mogao da se pretvorim u nekog drugog muškarca, Depp bi bio pri vrhu liste izbora. Gluma je generalno prilično svedena, što je Deppu, čini mi se, više išlo u prilog nego Baleu. Žene će siguran sam biti zadovoljne, gluma na stranu.

Neodoljiv se odnosilo na njega - u tom ženskom smislu,
a fenomenalan na njegovu glumu i uloge. Tako da... nemoj glumu da stavljaš na stranu. 

miki, jel to krenulo u bioskope, ili je izašo divx?

ja od m. mana zaista volim jedino MANHUNTERA i skroz sam ravnodušan prema ostatku mu karijere (koju, iskreno, nisam verno ni pratio u zadnje vreme - couldn't care less), a HEAT bih morao da repriziram samo da bih mogao argumentovano da pljujem po njemu, jer pamtim samo da mi se to vrlo slabo dopalo u vreme kada su svi otkidali na to kao na second cumming...

uprkos tome, zanima me ta priča, ali sumnjam da će me razduševiti toliko kao tebe; tim pre što sam ja veliki obožavalac milijusovog DILLINGERA (koji je, btw, JEDINI njegov film koji iskreno i do kraja volim; CONAN mi je guilty pleasure, a sve ostalo - mehhh...).
o DILLINGERU sam pisao za schneiderov 101 GANGSTER FILMS TO SEE BEFORE YOU DIE (izlazi jesenas), a vidim da ga vrlo retko pominju u rivjuima mannovog filma: šta ti veliš, miki, kako mann stoji spram milliusa (koji je takođe išao na larger-than-life mitologiju a manje na 'realizam')?

Nego, da se vratim na trenutak na Dolan's Cadillac i da pokušam da sumiram zašto film ne valja, iako je priča prilično dobra, a film je se drži u velikoj meri. Pa, kao što Ghoul reč ovo je koncept za nekih pola sata, što znači da su morali da nadograđuju. Problem je što su odradili prilično mehanički, i mada nisu menjali onaj najbolji deo priče dobili smo uvod od cirka pola sata koji je potpuno nezanimljiv, a posebno onima koji su priču već čitali i čekaju da počne onaj konkretni deo tj. osveta - njeno planiranje i egzekucija. Mislim, u teoriji možda ne zvuči loše kao zamisao da se proširi lik žene kako bi posle saosećali sa glavnim junakom kad krene da se sveti, ali je to ovde urađeno krajnje generički i nezanimljivo. Takođe, tu je i nekoliko scena u kojima se junakova žena pojavljuje nakon smrti, pošto je on vidi u licima drugih ljudi i tako to, a to deluje skroz nepotrebno i dodatno pojeftinjuje film; srećom pa se kasnije od toga odustaje. Kad nakon pola sata film zapravo počne, onaj deo koji se odnosi na Robinsonovo planiranje i pripremanje za osvetu, a koji je u priči bio krajnje efektan, ovde je skroz zbrzan i zbrljan. Kad nakon svega dođemo do finalnog suočenja Robisnona i Dollana kao da pre toga nismo ni gledali film, obzirom da samo jedna scena ostaje u sećanju, a to je prvo suočenje licem u lice između Robisnona i Dollana u muškom WC-u. Robinsonova mentalna i fizička transformacija do koje dolazi tokom perioda dok se priprema na čin osvete je gurnuta u stranu. Završnica je manje-više dosledno prepisana iz priče uz, čini mi se, jednu zanimljivu intervenciju koja mi je izmamila osmeh, a to je kad Robinson pita Dollana da odgovori na jedno pitanje, pa će ga možda i pustiti. Pitanje je: Da li veruješ u Boga? Kad Dollan kaže da (yes, yes, oh god, yes!! sve vrišteći) Robinson kratko odgovara na to sa: Ja ne verujem. Ne znam da li je to bio namerni omaž onom telefonskom razgovoru između Kinga i Kjubrika, ali nije loš detalj, koji mislim da ne postoji u priči (mrzi me da sad proveravam). Dakle, problem je način na koji je priča adaptirana, problem je takođe i u prilično rutinerskoj režiji, a na kraju krajeva i u kastingu, pošto je Slater bio bolji izbor za Dollana (obojica su podmlađeni u ovoj verziji), koga je pre mogao da igra neko tipa Robert Loggia iz vremena Lost Highwaya - zapravo on je u tom filmu mnogo bolji Dollan od Slatera! Wes Bantley koji igra Robinsona je možda još veći problem. On je, što se mene tiče, jedan od najnezanimljivijih glumaca svoje generacija i njegova povremena naracija u filmu zvuči jezivo monotono. Dakle, od ovoga se mogla napraviti ili fina epizoda od pola sata za neku antologiju u Creepshow maniru ili da se ovoga dohvatio neki baš dobar reditelj koji bi umeo da vizuelno naglasi svaki bitan detalj, a da je adaptaciju uradio neko tipa Larry Cohen, kao neko ko već ima iskustvo sa sličnim svedenim i gotovo konceptualnim zapletima, i da su, i to je ovde ključno, za glavne uloge kastovani bolji glumci ovo je mogao biti jedan mali, opaki i svedeni triler. Ovako, ovo je tek (jedva) gledljivo i potpuno bespotrebno. Pročitajte priču, a film batalite.

Quote from: Ghoul on 05-07-2009, 04:06:23miki, jel to krenulo u bioskope, ili je izašo divx?

Krenulo je u bioskopima od pre tri dana.

Quote from: Ghoul on 05-07-2009, 04:06:23o DILLINGERU sam pisao za schneiderov 101 GANGSTER FILMS TO SEE BEFORE YOU DIE (izlazi jesenas), a vidim da ga vrlo retko pominju u rivjuima mannovog filma: šta ti veliš, miki, kako mann stoji spram milliusa (koji je takođe išao na larger-than-life mitologiju a manje na 'realizam')?

Odavno sam gledao Milliusovog Dillingera, pa bih morao da ga repriziram, radi nekih validnijih poređenja, ali nekako su mi se prirodnije nametnule paralele sa Heat, pošto je to kad se ogoli vrlo slična priča, s tim se meni više svidelo kako je to ispričano u Public Enemies, manje pretenciozno i nekako sirovije i ubedljivije. Inače, nisam ni ja neki Mannov fan u smislu da niti jednom njegovom filmu do sada ne bih dao više od četvorke i svaki (Miami Vice još nisam pogledao) mi je bar donekle problematičan (ovaj, začudo, još i najmanje). Nema teorije da ti se film svidi približno koliko i meni, ali trebalo bi da ti bolje legne nego Heat.