ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Zašto svet posmatrate crno-belo?
Ili ja pričam mongolski?
Niti je dobro sve konstruisati, niti je dobro sve inprovizovati.
Osnovna nit mora da bude konstruisana; a individualnost i inspirativnost doprinose razrešenju pojedinih scena.
Zelazni je, recimo, majstor takvih digresija, koje su sigurno nastale usput; recimo u valjda poslednjoj knjizi Ambera, ceo susret i dijalog sa gavranom je vrhunska zajebancija i potpuno sigurno je posledica trenutne inspiracije.

Svako od nas može da iznedri nekoliko vrhunskih strana. Evo, recimo, Mića ima početak jedne priče koja je potpuno savršen, ono s nekim snom ili delirijum, šta li, to je valjda bilo u vreme dok si bio na lakim drogama, ali sjajno. Ali šta s tim?
Osmišljavanje je osnova u kojoj kreativnost dolazi do maksimuma. Nema ništa od virtuoznog drkanja po žicama sem tog privremenog zadovoljstva u datom okruženju.

Reč po reč, dođosmo do koncepta. Svaka budala ima svoje veselje, pa i ja imam pravo na svoje. Međutim, teško da ti imaš pravo da mene trpaš u torbu u kojoj se ti nalaziš. Svako u svoju torbu. Sežaš li se kad je bio Gaj Haldeman, pa smo ga pitali da li ima čvrst koncept za svoje romane, a on je odgovorio da i on ima pravo da uživa u svojoj knjizi. To baš ne ide u prilog tvojoj hipotezi (pretpostavci).

Meni lično nikada nisu prijala besomučna sola na gitari, kojom gitarista prikazuje svoju umešnost u prebiranju po žicama, a ne umetnost koju zastupa. Zoran Radmilović (sic! - ima Radmilovića) je toliko dominirao scenom i to pamtimo. Ali, mis mo to zvali "božanska šmira", a neki ljudi znaju šta "šmira" znači. Brojni imitatori, kasnije, pozorište nisu učinili boljim. To, u svakom slučaju, ometa druge glumce na sceni. Ja sam, polovinom šezdesetih, radio slične stvari u "Teatru levo" i bivalo mi je zamereno, jer ostali na sceni gube "šlagvorte", nit sa tokom predstave.

Izvinite na digresiji, digresija je moje drugo ime, ali jedno je govoriti o sceni i ostalim na sceni i piscu i čitaocima. Evo, na primer, "Strah i njegov sluga". Mirjana Novaković je servirala niz neverovatnih digresija i nimalo mi nije smetalo da ih pohvatam na vreme. Možda ima čitalaca koji nisu kao ti i kojima ne smetaju moje digresije, već predahnu uz njih. Ja i ne želim druge. I moji razgovori za stolom su digresije, a smara jedino Smrklju, koji možda pamti bolje od drugih šta sam već rekao, a i ja sam u godinama kad su ljudi skloni da neke priče ponove.

Stavio si mi primedbu da zbirci "Taborske priče", zbog vremenskog dijapazona u kojem su objavljivane, nedostaje predpriča koja bi čitaoce upoznala sa likovima i mogućim daljim tokom. Proteklo je otada više meseci. To je bila dobra primedba i ja sad pišem tu predpriču. Toliko je trebalo da se pripremim, da "skuvam" priču.

Priprema (istraživanje) je neophodna i to je ono na šta upozoravam sve vreme. Ali, to nije obrazac (pattern) u koji se slažu rečenice. Ako pisac nema slobodu da prati i svesno i nesvesno, onda pisanje svodi na letopise. U svom životu sam pročitao jednu takvu knjigu, "Hadrijanovi memoari" Margerit Jursenar. Pisano je dvadeset godina i neponovljivo. Tada sam odlučio da neću da budem Margerit Jursenar, više mi prija da budem Radmilo Anđelković. Pa, ko čita - čita, ko ne čita - ne čita. Uostalom, kako znaš ko je čitao, a ko nije "Crni cvet", da li ti je iko dosledno obrazložio svoje mišljenje o knjizi? Ja imam jedno neprijatno mišljenje o "Grbovniku". Žena je, umesto da čita, proveravala istorijske činjenice, kao da sam joj pisao istoriju, a ne roman. Imaš li ti neko tako jasno mišljenje?

Usput je stigao tvoj novi post. Eto, potpunosti smo se složili oko virtuoznog drkanja na gitari. Oko ostalog nismo. Pa, šta?

Negde sam pročitao da postoje planski i neplanski pisci. Prvi spadaju u grupu ljudi koji imaju sve osmišljeno u glavi, do tačnina. Ovde će biti zaplet; ovde rasplet; ovde će negde lik da ubije nekog; ovde će biti kraj. Dok, sa druge strane, imamo neplanske pisce, koji imaju generalnu ideju šta će se desiti, ali ne znaju baš gde i kako i šta će se desiti. Puštaju mašti na volju, ona ih vodi kroz radnju više nego što to čini kod planskih pisaca. Oni, kada ih ponese trenutak, možda skroz izmene kraj priče, ne završe je onako kako su isprva mislili. Sad, svaki pisac (planski i neplanski) ima svoje mane. Mada se meni lično više sviđaju ovi potonji pisci.

Tarantinove Petparačke priče su savršen primer do tančina isplaniranog remek-dela.
A deluju opušteno i zajebantski.
Treba razlikovati zajebanciju od solaže...

Jel' ti to Tarantino pričao? Meni to jeste dobro, ali mi izgleda kao da ga je jedva skrpio na gomilu. Pre liči na impuls, nego na plan. U celini, Tarantino i Rodrigez su bili sjajni upravo zato što se u njihovim filmovima ne vidi plan. Ne znam, ako nije tako onda je pojma nemam o pisanju i filmu.

Da... ne vidiš plan, a svaka sekunda je nameštena unapred.
Nema trika da je u Petparačkim pričama išta spontano i usputno.
Ako tebi sve ono tamo deluje kao produkt slučajne zajebancije, onda je definitivno jasno kakav klik postoji u tvojoj glavi.

Zašto svet posmatrate crno-belo?
Ili ja pričam mongolski?
Niti je dobro sve konstruisati, niti je dobro sve inprovizovati.

Ja nisam ni rekao da ti to tako posmatraš. Samo nisam hteo da slučajni prolaznik stekne pogrešan utisak o Markovoj knjizi...

svaki dobronamerni slučajni prolaznik bi trebalo već da je zainteresovan da ovu knjigu pogleda, pokuša da pročita i sam donese sud.
Šta bi više od toga jedan mladi pisac mogao poželeti?

Quote from: Boban on 03-06-2009, 18:29:40
Da... ne vidiš plan, a svaka sekunda je nameštena unapred.
Nema trika da je u Petparačkim pričama išta spontano i usputno.
Ako tebi sve ono tamo deluje kao produkt slučajne zajebancije, onda je definitivno jasno kakav klik postoji u tvojoj glavi.

Sa klikom u mojoj glavi sam savršeno zadovoljan. I svi koji me dobro znaju. I ti si, samo ti je glup potpis koga se pridržavaš.

Niti je dobro sve konstruisati, niti je dobro sve improvizovati. Ovo si ti napisao? Oko čega se onda natežeš? Ali, stvaaarno...? Koji tebe besovi ganjaju?

promocija FOTOFOBIJE:
NEDELJA, 05.07.
18:30 h,
na brodu 20/44, lociranom na keju kod Ušća, nedaleko od Brankovog mosta.
Bice sve to uglavnom, neformalno.
Kako mi sam pišev napisa, "Ako bude lepo vreme, mozda dodje i do razigravanja hormona medju mladim i jedrim gostima i goscama, od silne romantike vedrog dana nakon oluje, Dunava preciscenog kisom, i krasnog pogleda na Kalemegdan."

svratite, should be fun.

možda će se –pored piševa, njegovog psihijatra te izdavača- pojaviti i jedan naš žanrovski pisac da kaže koju, ali pošto to nije 100% potvrđeno, neka bude dovoljno ovo gore što rekoh.

FOTOFOBIJA, kao istinski kvalitetna zbirka, zaslužuje mnogo više od neformalne promocije.

Marko mi je u LK rekao da Treći Trg na tom planu ne radi gotovo ništa.

Zbirka zaslužuje reizdanje kod ozbiljnijeg izdavača, koji će da uloži u promociju.

Pa, majku mu, što ste ti i Marko organizovali promocije isto veče, pa sad ljudi moraju da biraju gde će? (ili da jure sa broda na kopno!) Kao domaći bendovi koji tipuju na sličnu publiku, a isto veče zakažu svirke.

Nisam ja zakaz'o. Zvali me iz kluba Žica preko Fejsbuka i pitali me: "Jesi li ti autor ove knjige". Ja im rek'o da jesam. A oni su na to kazali: "Baš bi bilo fino da onda dođeš, malo pričaš o knjizi pa posle da pustimo film". I meni se učinilo da je fino. Pa smo se dogovorili za ovu nedelju. Još da sam za promociju FOTOFOBIJE saznao ranije, a ne sinoć, i to na ovom mestu, uzeo bih drugi datum.

No dobro. Markova promocija je u 18.30, a ko od ranije nije slušao o knjizi JEDAN NEZASLUŽENI KOŠMAR, neka pređe Brankov most i bude u klubu Žica u 21. Mislio sam i ja da dođem na FOTOFOBIJU.

To bi bilo ovo: http://www.facebook.com/event.php?eid=114719415379

Pročitala "Ostatke". Pošto sam ja ludak, ja bih isto to, al' intenzivnije. 

Pomislila sam u toku čitanja da bi konstrukcija mogla da bude nešto bolja, i da bi baš moglo da bude i nešto radnje, pa da sve to nekuda vodi, ali kada sam stigla do kraja, shvatila sam da je ovako sasvim u redu, jer nema kuda da odvede. Glavni lik je takav kakav je, neće taj nikuda stići, i priča napisana baš ovako kako je napisana to odlično pokazuje.

U "Ostacima" radnje ima - samo je malo zatrpana flešbekovima. A tu je i meandriranje toka svesti. I ništa mi od toga nije smetalo, jer je priča izvrsno napisana. Ovo je "must" za svaku Best Of antologiju srpske fantastike.

"Stega" mi se takođe veoma dopada, sa brisanjem granice između stvarnog i nestvarnog, lucidnog i ludog. A tu je i onaj suludi kraj u učionici. Priča nije savršena, ali ima čitav niz savršeno uvrnutih momenata.

Vrlo dobra "Fobija" ima najuočljiviju radnju, i, kao što Zakk reče, mejnstrim potencijal. Pažljivo je konstruisana - što je za svaku pohvalu - s tim što je konstrukcija isuviše upadljiva. I ta moja zamerka ponajviše se odnosi na uglavljenu ulogu dečaka iz šume koja je, ispostaviće se, krucijalna za završnicu "Fobije".     

Jedina priča s kojom sam imao problema jesu "Šake", koje deluju nerazrađeno i nedovršeno. 

"Stega" mi je bila dobra, sa tim suludim mešanjem stvarnog i nestvarnog, sumanutim kultom, gadnom nastavnikovom prošlošću... Moglo je to i bolje, neke stvari su mogle ranije da budu nagoveštene, one razglavljene vilice su mogle bolje da budu upotrebljene, ali nije loše.

"Šake" su i meni najslabija priča, nerazrađena, i deluje prekinuto tamo gde pisac nije uspeo da smisli šta bi dalje - a cela ta priča je mogla, u sređenijem obliku, da bude početak romana.

"Fobija" mi je možda i najbolja, najpažljivije konstruisana (mada, "Ostaci" su luđi ), samo mi je onaj belokosi dečak višak, priča je sasvim lepo mogla da prođe i bez njega, on tu dođe kao neka poštapalica za stvari koje pisac nije uspeo da smisli kako da reši.

Quote from: angel011 on 11-07-2009, 11:59:03samo mi je onaj belokosi dečak višak, priča je sasvim lepo mogla da prođe i bez njega, on tu dođe kao neka poštapalica za stvari koje pisac nije uspeo da smisli kako da reši.

Da. On je i meni glavna zamerka. Neprirodno je upao u pricu. Sve ostalo je na nivou. I da - scena u TV sali je mnogo dobra.

beokult : 20:28h 
večeras :
RTS2

Biće predstavljena i zbirka priča Fotofobija mladog pisca Marka Piševa.

U kulturnom dodatku lista Politika, danas (19. decembar 2009) je objavljen kratak prikaz zbirke novela "Fotofobija" mladog beogradskog autora Marka Piševa. Prikaz je objavljen u rubrici "Naslov po naslov", a potpisuje ga M. Vulićević. Tekst prenosimo u celosti:

"Lokalni nastavnik Čedomir Škarelj upucao se jutros iz pištolja u gradskom parku. Kraj njegovog tela pronađen je stativ sa fotoaparatom programiranim da uslika trenutak kada je oružje opalilo..." prizor je iz jedne od novela Marka Piševa, iz njegove prve knjige "Fotofobija", koju je objavio beogradski "Treći trg". Kritičari kažu da su novele Marka Piševa natopljene misterijama, bizarnostima i paranojom urbane svakodnevnice (što se može zaključiti i iz navedenog odlomka), i da se Pišev otiskuje u egzistencijalnu dimenziju koju je teško definisati. Književni uzori mladog Marka Piševa (1984) su Stiven King, Rej Bredberi, Kafka, Fokner... Kamera koja ubija, stalno gubljenje granice između realnosti i sulude mašte, tama i gubljenje kontrole nad sopstvenim telom i mislima samo su neke od situacija u koje silom prilika i pod uticajem sopstvene nemoći uleću likovi ovih novela.

Dame i gospodo, imam čast da vam predstavim exkluzivni intervju koji je Marko Pišev dao za CULT OF GHOUL.

http://ljudska_splacina.com/2010/02/marko-pisev-intervju.html

ODLIČAN intervju.
baš po mom ukusu.

U načelu ne volim da čitam zbirke priča, kratka forma me uglavnom ne privlači osim ako se ne radi o Pou ili Barkeru. Fotofobiju bih verovatno preskočio da nije bilo preporuka.

I zajebao bih se.

Prvo, reč-dve o stilu. Pišev (već kako mu i prezime nagoveštava) dobro piše. Utisak je još bolji ako se ima u vidu da se radi o momku koji je '86 godište. Njegove rane priče nisam čitao, i ne želim. Ono što je važno jeste da je sačekao da njegova proza "sazri" pre nego što je objavio prvu zbirku. A Fotofobija jeste iznenađujuće zrela zbirka. Ona, siguran sam, ne prikazuje svog autora na vrhuncu moći, za to će tek biti prilike, ali svakako predstavlja stavku u bibliografiji koje se pisac nikada neće stideti.

Problem koji imam sa Fotofobijom je konceptualne prirode.

Više volim prozu zbivanja, a priče u ovoj zbirci spadaju u prozu stanja. Događanja ima prilično malo, i bez obzira na to što priče uspešno održavaju pažnju, usudio bih se da primetim da nijedna završnica ne uspeva da zadovolji očekivaja.

Ovo posebno važi za drugu priču, Stegu. Ostatci su u celini uspešniji, ali su mi prve 3/4 Stege posebo dopale - podsetile su me na Stanara Romana Polanskog, na primer, sa primesama japanskih priča o duhovima. Kraj je potupno silenthillovski, što mi se nekako nije uklopilo. Recimo da je ova priča imala potencijal da se razvije u kraći roman, možda bi tada utisak bio još povoljniji.

Ostaci su hvaljeni sa pravom, ali je, ako već moram nešto da zamerim, meni zasmetao predugačak uvod. Okej je sve to, dobro je napisano, ali dosta toga nema puno veze sa preokretom na kraju. Dok sam čitao ovu priču primetio sam lavkraftovsku aromu, tako da me kraj nije iznenadio. Opet, bez obzira na izostanak iznenađenja, osetio sam zadovoljstvo kada sam dovršio prvu priču u zbirci. Lepo je zaokružena i spada među najbolje srpske horor priče koje sam pročitao - mada ponavljam da me kratke forme ne privlače previše, tako da sam verovatno dosta toga propustio.

Šake ne bih komentarisao previše. Po mom mišljenju ovo je najslabija karika u Fotofobiji. Dobro napisano ali previše na prvu loptu.

Fobija je znatno bolja. Ona je moj favorit u zbirci. Ostaci su možda u celini bolji, ali Fobija je priča u kojoj sam najviše uživao. Vrednost ovo pripovetke, rekao bih, prepoznao je i sam pisac - pa ju je ostavio za kraj, kao trešnju na torti. Fobija se može uporediti sa prvom pričom iz zbirke. Sa Ostacima deli zaplet o odraslom čoveku koji se vraća na mesto na kome je kao dete doživeo traumu. Dobro, videli smo to i ranije. Ali šta nismo? Fobija uspeva da bez mnogo truda izbegne plagiranje Kingovog Isijavanja, iako po setingu (zavejani hotel u bestragiji + neprijateljski raspoloženi duh) veoma podseća na slavni roman. Slično kao i u Stezi, razrešenje ne uspeva da parira build up-u, ali ovoga puta uspeva da bude adekvatno.

Eto, to bi bilo to. Zbirka za preporuku. Ne kažem da je savršena, ali svakako može poslužiti kao dobar uvid u ono što nas od Piševa u budućnosti očekuje. Keep your fingers crossed, Marko Pišev može biti ono što smo očekivali... The real deal...

(Samo da ubaci malo više radnje.)

procitala sam fotofobiju i ostala bez teksta. odavno nisam progutala nesto bolje od noveleta i vec danima sam pod utiskom majstorske atmosfere koju je mladi marko uspeo da sagradi s lakocom i vestinom ozbiljnog i zrelog pripovedaca. radi se zaista o retkom i velikom talentu koji magicno ume da privuce citalacku paznju, da pokrene asocijacije i da te ostavi na kraju zalosnog sto nema jos koja prica. srecno se nadam da ce biti jos mnogo njegovih knjiga u buducnosti. 

Au
Kad si ovo slikao?

1. oktobra 2007 u 20:53:10... tako piše u exifu fotke.
A imam ja mnogo raznih stvari.

od juče je i marko pišev - DOKTOR NAUKA (antropoloških)! 

čestitam i ovim putem dr piševu! 

 
Svaka čast!

Nadam se da će se sada baciti na pisanje romana... ako već i nema nešto u pripremi.

Sjajna vest! 

dr pišev objašnjava:



http://ljudska_splacina.com/2013/06/fotofobija-marko-pisev.html

ne znam kad su ovi zadnji put apdejtovali sajt, i ne garantujem da je ovo još aktuelno - ali kome je ovaj masterpis do sada promakao, može da okuša sreću, jer na sajtu izdavača piše da ga dele budzašto (200 din)!!!

http://trecitrg.blogspot.com/2012/01/marko-pisev-fotofobija.html