ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

SHIGURUI (DEATH FRENZY)



Hm...nakon Jigoku Shoujo, na Anime Jedinici sledi opis još jednog anime ostvarenja koje treba izbegavati u širokom luku. Naziv serijala je Shigurui, a zašto treba da ga izbegavate, saznaćete iz ovog opisa.

U šestoj godini Kan'ei ere, ljudi uživaju u vremenu mira; mačevaoci se poštuju, ali ih ljudi nekako ostavljaju po strani i ne mešaju se toliko u njihove poslove. Usred toga mira, Tokugava odlučuje, radi svoje zabave i hira, da održi turnir u kojem će se koristiti pravi mačevi – iako zakon zabranjuje njihovu upotrebu. U meču na život i smrt, bore se dva mačevaoca: jednoruki Fudžiki Genosuke, i slepi Iraki Seigen. Kako oni zauzimaju svoje stavove, dolazi do flešbekova u njihovu zajedničku prošlost. Tako naša tužna priča i počinje...

Kakav je ovo početak serije bio! Još uvek mi je u glavi početna scena kada čovek vrši senpuku pred Tokugavom i rukama vadi creva, ubeđujući svoga gospodara da otkaže turnir. Odmah sam se naložio na anime, sa nadom da će biti ono pravo brutalan, eksplicitan i sa dobrom pričom. Čak su postojale neke scene,+ koje su obećavala i dosta golotinje u ovom serijalu. Što se tiče golotinje, tu se nisam razočarao, ali u anime kao anime, jesam.

Shigurui je anime koji uopšte nema priču. Dobro, možda je ima u prvih par epizoda, i verovatno ona tada i drži pažnju; ali kako se serijal približava kraju, anime postaje dosadan i mrzak za gledanje. Iako je ovaj serijal pun brutalnosti i perverznih scena (što je po meni jedini plus u ovom anime-u), one su ipak previše bolesne i na svakom koraku se susrećemo sa degradiranjem žena, u formi silovanja, mučenja, pa čak i ubistva. Ovo je jedno bolesno sranje, koje su se čak i meni (koji sam navikao gledati dosta brutalne anime – jedan od omiljenih anime-a mi je GANTZ) bile gadne za gledati. Sad, ako mislite da je ovo što sam naveo najveća mana ovog serijala, grdno se varate. Dođite do kraja. Hm. Kraja. Kakvog bre kraja? Anime se završava upravo tamo gde je počeo, dakle, kraj ne postoji. Scenaristi i produkcijska kuća su ili odustali od ovog anime-a i ostavili ga nedovršenog, ili su se nešto utripali, popušili malo hašiša i napisali kraj anime-a. Poslednja epizoda je puna butalnosti, delova tela, krvi i koječega, što bi bilo super da to sve daje ikakav kraj. Ne, dragi moji posetioci – kraja u ovom anime ostvarenju uopšte nema.

Što se tiče likova, oni kroz čitav serijal ne čine ništa drugo do ubijaju i osakaćuju jedni druge. Svi su sadističke prirode, pa čak i ,,dobri" lik u ovom serijalu. Nijedan protogonist nema neku dubinu, nego samo hipersadističke karakterne crte. Animacija je, za divno čudo, sasvim ok. Objekti su veoma dobro urađeni, i postoji par scena koje animacijom zaista oduzimaju dah.

Ovaj anime sam pogledao pred sam polazak na ekskurziju, i baš mi se smučio. Kao psiholog, mogao bih da preporučim svakom čoveku koji se oduševi ovim serijalom da potraži neku pomoć – bilo od psihijatra, psihologa ili obližnje klinike u svome gradu. Anime Vam može biti ok, ali poslušajte moj savet – DO. NOT. WATCH. THIS. SHOW.

Pa pogledaj ovde. Nisam čitao nova poglavlja, pa nemam šta da dodam, ali za Shigurui sam saznao preko japanskog časopisa Kono manga ga sugoi (Ove mange su sjajne), koji je neka vrsta repera šta se ceni u Japanu među kritikom i profesionalcima, i koji ga je nekoliko godina svrstavao u 20 najznačajnijih mangi. Anime je možda znatno drugačiji; možda je nešto i menjano - ne znam, nisam gledao.

Znaš kako, mangu nisam čitao. Verujem ti na reč da je bolja (ili nije) od anime ostvarenja, ali ja sam na jedvite jade pogledao ovaj šou. Da je bilo više od 12 epki, sigurno bih odustao. Uzmi, i ako imaš vremena, skini anime i pogledaj, pa mi javi utiske, ima li kakvih promena u odnosu na mangu. Ja mangu, posle gledanja ovoga, uopšte ne planiram da čitam.

Quote from: nightflier on 07-05-2009, 22:23:08
Triton of the Sea

А да, добри, стари Тритон,мени је био много моћан у то време, посебно она пржачка шпица...наравно квалитетом анимације се није могао похвалити, али то је ваљда због времена у коме је стваран.Морам га некако набавити, никад га нисам одгледао целог.
Да ли такође матори Сабља и звездани шерифи спадају у аниме? Њих сам готивио због то неког футуро-вестерн трипа...

Saber Rider & Star Sheriffs spada u anime Možda i osvane opis za oba anime ostvarenja...kada ih budem pogledao

Izgleda da je neko NAJZAD ripovao Tritona...

Pre deset i pre pet godina toga nije bilo. Volim doba u kome živim, u kom se anime iz 1972 daju naći na torentima

Није џабе моја покајна баба тврдила да живимо у најбоља времена...

AYAKASHI - JAPANESE CLASSIC HORROR



Vreme je za još jednu preporuku dobrog anime ostvarenja koje potpada pod horor žanr. Nisam se u ovom žanru kvalitetnih naslova nagledao; uglavnom su to bili shit naslovi kao što je Jigoku Shoujo i slični derivati. Ali, nekada se desi i čudo: posle Requiem from the Darkness, evo još jednog naslova koje vredi pogledati: Ayakashi, Japanese Classic Horror.

Mračno anime sotvarenje pod nazivom Ayakashi je sastavljeno od tri nezavisne priče, koje su lepo upakovane u 11 epizoda. Prva priča nam govori o zabranjenoj ljubavi između smrtnika i zaboravljene boginje kao i njihovoj borbi za zajedničku budućnost; druga nam, kao što pauk plete svoju mrežu, daje priču o mladoj ženi pod imenom Oiwa, koju muž napušta zarad mlađe i bogatije žene, nakon čega ona umire i proklinje svoga muža; treća i poslednja priča nam govori o strahovitom demonu koji iz nepoznatih i skrivenih razloga proganja kuću jedne porodice. Iako su priče različite, svaka nosi jedno naravoučenije: ljudsko srce zna biti mračno.

Iz kompletnog naslova ovog anime-a bi čovek mogao pomisliti da će se priča vrteti oko stvarnih japanskih horor priča, što je zaista i slučaj u priči o Oiwi, ali nije slučaj u preostalim pričama. Neko može ovo uzeti kao lošu stvar, ali sa obzirom da su sve priče ispričane na tradicionalnom nivou, smatram da se ovo ne može uzeti kao mana Ayakashiju, koji zaista u svojim pričama nosi, ako ne brutalnost, onda lepu i zaokruženu priču.

Svaku priču treba analizirati posebno, što ću i učiniti. Priča o zabranjenoj ljubavi između boginje i smrtnika je jedina koja ima srećan kraj. Animacija je najbolja u ovoj priči, a fabula, iako u neku ruku spora, dobro drži pažnju. Kao i u svakom hororu, mnogo ljudi umire pre nego što anime dođe do kraja. Ovaj ark obuhvata četiri epizode.

Druga priča, koja je rađena po legendi u Japanu, je možda najupečatljivija i najviše je ogolila tamu ljudskog srca. Meni se doista svideo ovaj ark, mada verujem da se nekima neće toliko svideti, zbog same sporosti radnje i odugovlačenja. Ovo je jedna mračna priča o osveti i prokletstvu – sem toga, ovo je stvarna legenda u Japanu, tako da mi je bilo zanimljivo gledati nešto što ima neku istorijsku pozadinu te zemlje.

Uf. Treća priča je možda najbolja priča od svih, jer kombinuje osvetoljubivog duha sa određenom ,,krimi" pričom. Sve do kraja arka ne znamo zbog koga (niti koga) taj osvetoljubivi duh želi uništiti, ali nam lutajući apotekar lagano pomaže u odgovorima na ova pitanja. Animacija je veoma čudna u ovom arku i uglovi snimanja su dosta....bizarni, u najmanju ruku. Mislim da ova poslednja priča nije za svakoga, to jest, nije za one koji žele da se opuste uz anime; moraju se malo zamisliti, upotrebiti moždane vijuge, što većina ljudi ne čini kad gleda nešto, ne samo anime :=)

Što se tiče lkova, oni su u sve tri priče veoma lepo odrađeni (naravno, ovde mislim na glavne likove, ne na sporedne). Sad, svako će pronaći svoga favorita – da li je to apotekar, Oiwa ili prelepa boginja, to ćete sami morati da odlučite.

O ovom anime ostvarenju sam čuo od Hedge-a i Lawli, a sa obzirom da su to ljudi čijoj proceni treba verovati, bacio am se na gledanje i nisam se nimalo razočarao. Lepe priče, koje će zadovoljiti svako srce; bilo ono ogorčeno, osvetoljubivo, željno moći ili ljubavi, u ovom anime ostvarenju Vam neće ništa nedostajati, to Vam obećavam.

SEIREI NO MORIBITO




Pust planinski venac i usamljena ratnica koja hodi njime, povremeno se koristeći kopljem kao štapom za hodanje. Zastavši na vrhu planinske staze koja se spušta dalje niz padinu, ratnica uživa u vidiku koji se pruža pred njom. "Prošle su dve godine", govori ona sama sebi. Sagevši se, dohvata malo zemlje i, nežno je držeći na dlanu, pušta vetru da je nosi dalje. Pogleda zarobljenog bujnom, zelenom kotlinom koja se pružala pred njom, ratnica započinje pešačenje do pirinčanih polja u podnožju planine.

Spuštajući se puteljkom koplja oslonjenog o rame, ratnica sa zanimanjem posmatra seljake kako rade u poljima. Pesma koju pevaju privlači joj pažnju pa na trenutak zastaje da je posluša, istovremeno uživajući u idiličnoj atmosferi. ,,Jogo je fino mesto", ponovo će ona samoj sebi. ,,Čini da se osećaš spokojno." Još jedan trenutak provodi u posmatranju, a zatim nastavlja svoje putovanje...

Navedena dva pasusa predstavljaju prepričana dešavanja iz prva dva minuta serije, dva minuta koja su me potpuno kupila. Predivni kadrovi planinskih venaca i pirinčanih polja, praćeni prelepom, toplom muzikom poznatog kompozitora Kavai Kenđija predstavljaju možda najlepše prizore koje sam do sada video u nekom anime ostvarenju.

U preostalih dvadesetak minuta epizode saznajemo još da je misteriozna ratnica poreklom iz Kanbala, da je došla u Jogo da popravi koplje, i da će uskoro napuniti trideset godina. Na putu ka gradu ratnica prisustvuje prelasku carske povorke preko mosta, gde spašava život mladom princu koji je bio spao sa mosta i upao u reku. Prilikom spašavanja, takođe vidimo da princ poseduje neku čudnu moć, ali ne saznajemo odmah kakvu.

Da skratim priču – saznajemo da se ratnica zove Balsa i da ima prijatelje u gradu koji je čekaju, saznajemo da se princ zove Čagum, da je drugi sin cara i da je posednut nekakvim vodenim demonom. Čuvši za ovo, car unajmljuje ubice da uklone princa pre nego što se vest raširi i ukalja ugled carske porodice. Nemajući kome da veruje, kraljica unajmljuje Balsu kao prinčevog telohranitelja.

I to je u suštini glavna priča ove serije – možda deluje nezanimljivo, klišeizirano i već viđeno, ali svaki minut, svaki frejm serije vredan je gledanja. Vrhunski crtež i animacija; divna, dirljiva muzika i topla, prelepa priča iz epizodu u epizodu držaće vam pažnju i puniti vam oči suzama kada to najmanje očekujete. Scene akcije su realne i uzbidljive, a likovi živi, topli i prijatni, i često toliko nesebični i požrtvovani da ćete se osećati kao da vam je neko raspalio šumski požar u grudima.

Da ne tupim dalje: pred vama je jedno neverovatno ostvarenje anime žanra. Možda vam se neće svideti koliko i meni – radnja vam se može učiniti sporom, likovi nezanimljivim i dosadnim. Možda će vas posle ovih silnih hvalospeva serija čak i razočarati. Ali to ćete saznati tek kada počnete sa gledanjem. Zato to i učinite. Odgledajte seriju. Odmah. Iz ovih stopa. Toliko od mene.

NAPOMENA: Opis je uradio član Anime Jedinice, Fingolfin The Elf King.

FATE/STAY NIGHT



Ovo je anime koji nas vodi kroz priču o borbi između sedam čarobnjaka, koji učestvuju u turniru u kojem je glavna nagrada Sveti Gral. Svaki od sedam čarobnjaka može da ,,samonuje" jednog heroja iz doba legendi, koji će im pomoći u borbi za ovu prestižnu nagradu. Glavni lik ovog serijala je Širou, usvojeni srednjoškolac koji ima veoma malo talenta za magiju kojeg njegov otac nije hteo da razvije, niti je hteo da samog Široua poduči o ratu i njegovom značenju. Sa obzirom na to, Širou se nalazi u velikoj neprilici kada slučajno prizove ili ti ,,samonuje" heroja iz najjače klase i tako, hteo – ne hteo, biva uvučen u ovu mitsku borbu za prestiž koji donosi Sveti Gral. Inače, Gral ispunjava jednu želju pobedniku. Ali Širou, koga vodi jedan dosta smarajući nivo pravde i samopožrtvovanja, ne zna ni zašto će se boriti.

Narode, ovo je anime rađen po istoimenoj igri, koja je dosta popularna u Japanu. Pazite, ova igra je poseban tip igre, koja se naziva Visual Novel", gde se od igrača zahteva da čita priču i klikće na određene izbore koje junaci trebaju da naprave. E sad, sa obzirom da je igra bolja od anime ostvarenja, ono što bi se moglo za njega reći jeste da, sa obzirom da igra ima mnogo različitih krajeva, anime nam daje solidnu priču, koja se isto tako solidno završava. Priča je jednostavna, ali na momente je kompleksnija i daje nam neke zaplete koji poboljšavaju samu priču i čine je zanimljivijom. Takođe očekujte dosta scena sa otkrivanjem tajni, jer ovaj anime je pun nekih takvih fora, gde se pitamo stalno ko je recimo heroj Archer, da bi na kraju skontali da je to...E neću da Vam kažem

Borbe su odrađene na zavidnom nivou, ali sa obzirom da je čitav anime o ,,borbi", to nije ni čudo. Junaci koje samonuju naši likovi imaju veoma ,,originalna" imena: Sablja, Koplje, Asasin...mislim, hajde.

Još jedna loša stvar, pored neoriginalnih imena, jeste i sam glavni lik. Širou je jedan od najiritantnijih likova u svim anime ostvarenjima što pogledah, gde sam tačno u nekim delovima hteo da ga protresem, udarim par puta po licu i jednom-dvaput nogom u dupe, da se malo upristoji i postane muškarac, a ne cmizdravac. Ostali likovi su ok, i moram priznati da su cure ovde veoma lepo urađene, tako da možete da očekujete velike grudi, zadnjice, a i malo romantike u ovom anime ostvarenju

Animacija nije baš na zavidnom nivou, ali nije ni toliko loša, mogu da upotrebim izraz osrednja, ako će Vas to imalo usrećiti Muzika...hm...nemam pojma, ne sećam se baš, davno sam gledao anime, ali i onako ne obraćam pažnju na muziku tako da....

Ovo je anime koji sam pogledao kad sam bio bolestan, i onako, svideo mi se, mada je pun klišea i koječega. Borbe, tajne, zapleti su bili sasvim dovoljni da me nateraju da anime pogledam do kraja, iako sam posle kraja morao da odem na wikipediju i pogledam ko su tačno ti heroji sa ,,originalnim" imenima da bih shvatio u potpunosti samu srž priče.

HISTORY'S STRONGEST DISCIPLE KENICHI



Sa obzirom da je ovo anime od nekih 50-ak epizoda, očekivao sam da bude otrpilike kao i Naruto – da dobro počne, ali da se tamo negde pri sredini serijala zapetlja i na kraju nam ne pruži zadovoljavajući kraj. Međutim, drago mi je što mogu da Vam kažem da sam se prevario. Ovaj anime ima zadovoljavajuću fabulu, kao i definitivan kraj, iako se manga nastavlja.

Širakama Keniči je tipični srednjoškolac, sa tipičnim srednjoškolskim problemom – stalno ga napastvuju, kinje, a i on sam je kukavica. Međutim, ovo se menja kada Keniči sretne Furindži Miju, čiji deda je glavni Učitelj u najjačem dođou na svetu; nesvestan ove činjenice, on se upisuje kao učenik u pomenutom dođou. Tamo pronalazi mnogo Učitelja i svaki je gospodar određene veštine. Kako njegova moć raste, što je ustvari više uticaj njegovog teškog treninga nego talenta, naš Keniči postaje meta najjače ulične bande pod nazivom Ragnarok. Sa obzirom da ga stalno sve jači i jači ljudi izazivaju na dvoboje, on mora još više da se prepusti svojim nenormalnim Učiteljima i njihovom po život opasnom treningu. Da li će Keniči pasti od Ragnaroka, ili će ga uništiti njegovi Učitelji napornim treningom, saznaćete ako pogledate ovaj anime.

Ono šo je odlično urađeno kod ovog serijala jesu likovi; svaki od njih nam daje nešto što je važno za priču, svaki od njih je slagalica u generalnoj fabuli serijala. Iako se radnja ovog anime ostvarenja uglavnom drži Keničija i okreće se oko njega, njegovog treninga i borbi sa Ragnarokom, propratni likovi ostaju upečatljivi i daju nam mnogo humora, gde svaki od likova ima određene osobine ili mane. Doduše, priča ispočetka malo sporo teče, ali se kasnije rasplamsava i dolazi do prave fabule ovog serijala, dolazi do borbi....

Borbe su odrađene sasvim dobro i dosta su uzbudljive. Ako ste fan Džeki Čena, Brus Lija ili Džet Lija, onda je ovo anime za Vas, jer Vas borbe neće razočarati. Oni koji očekuje neku pucačinu, horor elemente ili tako nešto, mogu slobodno da obiđu ovaj anime.

Animacija nije na nekom zavidnom nivou, prije bih rekao da su likovi simetrično nacrtani, ali to sve dodaje njihovim ličnostima, tako da meni to nije predstavljalo toliki problem. Ono što je odlično urađeno, a relativno ima veze sa radom na aovom anime ostvarenju, jeste glasovna gluma, gde su likovi bukvalno oživljeni dobrom glasovnom glumom ,,vojs aktera" u ovom serijalu. Doduše, nisam slušao engleski dub, nego japanski, ali je on top notch, kako bi rekli Englezi.

Anime, sa obzirom da potpada pod žanr komedije, šounena i borilačkih veština, pruža sve što ovi žanrovi nude; dobru zabavu; dobre borbe sa mnogo borilačkih stilova. Šta još jedan fan ovog žanra može da poželi? Meni se dosta svideo i mogu da ga preporučim ljudima koji žele da pogledaju nešto opuštajuće, smešno, bez neke filozofije i tame u sebi. Čak sam ovaj serijal pogledao dva puta. I to oba kad sam bio neraspoložen. Da li ste Vi neraspoloženi? Ako jeste, pustite aspirine i kojekakve tablete – ovaj anime je lek za glavobolju i probleme.

P.S.

Anime je pun lepih žena, sa velikim oblinama. Moj favorit je Shigure.

Čitam i gledam Detroit Metal City. Glupavo zarazno smeće. Keep away.

ja gledam GANTZ
zapravo izgleda sasvim odlicno
uz to je zanimljivo
za razliku od wolfs raina koji me nije privukao i nakon petnaestak epizoda... obuustavih ga

mislim kako ce sljedeca serija biti AYAKASHI

GANTZ je uber bolestan, jedan od omiljenih anime ostvarenja ikad! Mada su malo kraj usrali, mislim u odnosu na mangu, ali ako gledaš anime prvo, kraj je onda zadovoljavajući

Wolf's Rain je čudan skroz, jer je imao potencijala ali ga nije u potpunosti iskoristio....

Detroit Metal City je pravo smeće, sreća pa ne traju dugo epke a i samo je 11 ili 13 epki...

Ja imam jedan ključni problem sa Gantzom: trebalo je da bude video-igra. Misije; ponovni pokušaj posle izgubljenog života; bosovi; score attack; 3D modeliranje; "grinding", tj. radnja koja "..." (mili je suviše blaga reč). Znači, skoro sve je tu. Čak i priča koja je verovatno bez cilja, motiva i poente.

Gantz je mogao biti dobra studija karaktera na jednom metafizičkom nivou, (nešto poput Danteove Komedije) u kojoj su  neprijatelji samo ogledala strahova i nadanja naših likova. Mogao, kažem. A meni je postao veliki dokaz kako između namere i izvedbe u umetnosti (ili običnoj zabavi, svejedno) može da postoji veliki jaz. Mislim, ja znam da Hiroya Oku nije smislio ništa novo, stoga nećemo pričati o ozbiljnosti priče. Teme koje Gantz dotiče su večne, ali su produbljene u nekim drugim delima. "Čovek kao životinja", "oportunistička priroda čoveka", sve to smo imali i ranije. I kod Tezuke, i kod Umezua, i kod Akiyame i kod nebrojeno drugih... Trudiću se da ne mešam opšte odlike japanske popularne ili visoke kulture sa Okuovim ličnim doprinosom.

Ne mislim da je Gantz posebno "bolestan". MPD Sajko je bolestan. Šigurui je bolestan. Maruova dela su bolesna. Gantz je meni samo... tinejdžerski nadrkan.

Ovo moje mišljenje ne obavezuje nikog, naravno. Samo da se zna šta ja mislim o Gantzu. U suštini, čak mi je i zabavan. Ali, pošto ga često hvale, morao sam da izvedem kontranapad.

P.S. Naravno, manga još traje, tako da je moguće da silno grešim. Videćemo...

P.P.S. Neću da govorim o DMC-u(!  ). Meho bi bio pozvaniji od mene, kao neko ko je insajder i razume metalce bolje nego ja!

MPD Sajko ???? anima?

ja gledao miikeov smor i nisam mogao dalje od treće epizode...

Pričam generalno, bez obzira na medij. O Gantzu sam pričao kao o mangi, koja je originalno delo i traje duže (mada sam gledao anime). MPD Psycho sam takođe čitao, nisam gledao Miikeovu TV seriju. Tu bi Shozo ili Ghoul bili kompetentniji da kažu nešto.

NARUTO



Pre svega moram reći da ja ne volim shonen žanr, a još manje u svom anime obliku. Zašto sam gledao? Zato što sam mazohista. Sada ozbiljno: kada sam počeo da gledam anime pre nekoliko godina, pre svakog upuštanja u avanturu skidanja animea(internet nije bio brz, a ni stabilan) morao sam da proučim da li je vredan muke. Prirodno, okrenuo sam se forumima da bih čuo razna mišljenja. Malo je reći da je velika većina hvalila ovaj naslov na sva usta, pa sam, prirodno, zaobišao u širokom luku, koliko zbog broja maloumnih fanatika, toliko zbog broja epizoda. Naravno, koliko god bežao, dok god hodiš putem animea, svi oni vode do Naruto-a. Tako sam ja podlegao i na kraju pročitao mangu(koliko je tada izašlo). Imalo je svoje uspone i padove, ali nije bilo toliko loše. Zašto onda ne bih odgledao i anime? Oh, brzo sam saznao zašto.

Počinjemo priču prateći mladog... nindžu? Dečaka u narandžastoj trenerci koji pohađa akademiju da postane nindža. Dečak se zove Naruto, siroče je i glavni delikvent u selu. Slab je u školi, crta grafite po statuama velikih ličnosti i uglavnom je trn u zadnjici svojih učitelja. Naravno, pada ispit za nindžu. Ali tu se priča ne završava, on biva nasamaren da ukrade važan svitak u kome su navodno tajne tehnike njegovog sela. U pokušaju da povrati svitak njegov učitelj biva ozbiljno povređen i Naruto mora da sam povrati svitak od izdajnika. Saznajemo da je delikvent jer ga svi izbegavaju, a on samo želi pažnju. On uspeva da savršeno izvede jednu od tajnih tehnika koja mu je pre bila najslabila tačka i pobeđuje. Impresioniran Narutovom izvedbom i kao čin zahvalnosti, učitelj ga ipak uzdiže na nivo Genina, najniži čin nindže. Novi Genini bivaju podeljeni u grupe od po troje, svaka grupa pod jednim elitnim instruktorom. Naruto upada u tim 7, sa Sakurom(devojkom koja mu se sviđa) i Sasukeom(nadarenim dečakom koji se sviđa Sakuri), pod instruktorom Kakašijem, kod koga pre nikada nije prošla nijedan grupa. Naruto i Sasuke razvijaju zdrav rivalitet i tu je pravi početak serije koja prati njihov napredak na putu nindže i razvijanje njihovih veza.

Oni koji su odgledali nekoliko šonen animea biće upoznati sa glavnim konceptom od kojega ni ovaj naslov ne odstupa. Tu su nindža tehnike koje su u principu moći koje nindža može da prizove radeći poteze rukama u obliku horoskopa i kanalisanjem energije, čakre. Priča često ima nedoslednosti koje su loše maskirane, rezultat slabog planiranja unapred od strane mangake. Anime je pun epizoda nevažnih za priču, koje služe samo da bi se serija razvukla što duže.

Likovi su takođe kliše. Glavni lik, Naruto, je smotlja, koji čistom upornošću gora napred i uprkos totalnom manjku talenta savladava sve prepreke. Tu je rival, Sasuke, koji je izuzetno talentovan(što japanci greškom zovu genijem), koji kroz rivalitet gradi čvrsto prijateljstvo sa glavnim likom. Osrednje talentovana devojka, Sakura, da bi se napravio ljubavni trougao. Priča bi mogla bez nje jer ona ništa ne radi tokom većeg dela serije, sem što žudi za Sasukeom, dok Naruto žudi za njom. Instruktor Kakaši je izuzetno moćan i misteriozan nindža koji nikada ne pokazuje svoje lice. Stupa na scenu samo onda kada njegovi štićenici ne mogu da se izbore sa problemom. Naslov je bogat sporednim likovima koji često imaju udela u priči i koji su često zanimljiviji od glavnog kadra. Likovi polako napreduju kroz priču i odrastaju, što donekle iskupljuje generičnost.

Crtež i animacija variraju od prosečnog do užasnog. Crtež ne odstupa od proseka, a ni ne napreduje kroz 220 epizoda, čak opada. Često se po nekoliko minuta vrte tri različite slike. Muzika ide od prosečnog do solidnog. Par varijacija na istu temu se pojavljuje u svakoj borbenoj sceni, a uvodne animacije su većinom solidno muzički popoločane.

Sve u svemu priča je prolazna, uprkos malom broju nedoslednosti i nerealnosti, likovi se nipočemu ne razlikuju od onoga na šta nas je navikao šonen žanr, a prosečan crtež sa lošom animacijom donekle izvlači muzička pozadina. Šta da kažem? Ne volim ovaj žanr, ali ima par naslova kojih smatram solidnim. Naruto je sredina šonen žanra. Nije loš, ali nije ni dobar. Ljubitelji žanra bi mnogo bolje proveli vreme uz D.Gray Man-a ili History's Strongest Disciple Kenichi-a.

P.S.

Ko želi da čita pozitivniju recenziju o Narutu, može je naći na Suninom blogu. Link do njega možete naći u Prijateljima, ovde, na Anime Jedinici. Samo za Znak sagite, evo linka i do tamo: http://kekkeigenkai.blog.hr/

NAPOMENA: Opis je uradio član Anime Jedinice, Hedge.

vala su dosadni u GANCU s onim psom i lizanjem... vala jednom je zanimljivo i komicno ali kasnije...

Ima dosadnih scena, ali je GANTZ meni u suštini predobar

K - ON!



Yui je šeprtljasta i smušena srednjoškolka i čitavog života se nije imala neki posebni hobi ili istrajnost u bilo čemu. Kad dolazi u srednju školu priključuje se Light Music Clubu (K-On bu) i tada počinje njeno prvo iskustvo sa muzikom, prožeto s mnogo humora i prijateljstva.

Šarm ovog kratkog (i slatkog) animea naime leži u njegovoj jednostavnosti. Divna školska komedija koja je zasnovana na jednostavnoj formuli: šaroliki likovi sa jedinstvenim karakternim crtama. Yui, koja je smotana do bola, energetična Ritsu koja se ponaša više kao dječak nego djevojka, nježna Tsumugi koja dolazi iz bogatije porodice i ozbiljna ali jako plašljiva Mio. Standardna epizoda protiče tako što djevojke nakon škole se sastaju u prostorijama njihovog kluba i... pa vježbaju ali se završi na tome da piju čaj i jedu kolače (što dovodi do jako zanimljivih razgovora). Onda bivaju konfrontirane nekim problemom: kupovanje nekog instrumenta, organizovanje svirke, polaganje testa itd.

Genijalnost u svemu tome leži kako su ti događaji upakovani.Uvijek ima mnogo pretjerivanja u anime stilu i mnoštvo SD (Super deformed, takođe poznato kao Chibi) scena koje događaj ilustruju i pre-slikovito.

K-On! je zaista lako štivo koje se bez pola muke može odgledati da vas oraspoloži. Mene je oduševio zato se jako lako gleda, slobodno se može gledati jedna epizoda za drugom i iako su šale i fore faktički ukorijenjene u svakoj epizodi (npr. Mio udara Ritsu nakon čega ima čvorugu). U animeu kao što je K-On! muzika se nikako ne može zanemariti. Opening je veseo a ending među najboljim koje sam vidio, a tu su još dvije pjesme koje se pojave tokom razvitka radnje u priči.

Šta se animacije tiče, ja tu inače nisam rigorozan, mada moram reći kao anime 2009te godine K-On ima odličnu animaciju, koja bi mogla i teže kritičara da zadovolji.

Iako anime na netu, koliko sam ja primjetio, slovi kao ,,ženski" anime rekao bih da si ne dozvolite da vas to sputava. Ja sam ga s velikim užitkom pogledao i ako volite sladunjav humor, slatke male curice (baš se pitam koliko će mi ova izjava problema ukamčiti... ), i pop-rock muziku, K-On će biti puni pogodak.

Jedina primjedba koju ja imam je da je 13 epizoda zaista malo. Priča se stvarno dala proširiti ali možda za anime te termatike i ne treba više. Ipak se nadam drugoj sezoni.
Prema meni, preporuka za svakoga, anime je za univerzalnu publiku i nadam se da ćete u njemu uživati kao što sam i ja.

NAPOMENA: Opis je uradio član Anime Jedinice, Foste.

SOUL EATER



Nemam inspiraciju za neki originalan uvod tako da krećemo strategijom iz neba pa u rebra.

Maka je najbolja učenica svoje generacije u Shinigamijevoj školi za Weapon Meistere. Njen partner je kosa (ne ona što raste na glavi već ona koja seče travu) po imenu Soul Eater. Soul je ljudsko biće sa osobinom da se transformiše u neko oružije i takve osobe zovu se Weaponi, tj. Oružija. Meisteri postaju duhovni partneri sa Weaponima i zajedno skupljaju duše ljudi koji su skrenuli sa staze dobra i počeli da proždiru duše drugih ljudi.

Već u prvoj epizodi saznajemo koji je cilj manje – više svakog Meistera: da skupljanjem devedeset devet zlih duša, a potom i jedne veštičije unapredi svog partnera u moćniji oblik po imenu Death Scythe. Ono šo takođe saznajemo u prvoj epizodi je da je Makina majka poznati Meister, a da joj je otac najmoćniji Death Scythe na svetu.

Razlog za sakupljanje zlih duša saznajemo kasnije u seriji – ako osoba proždere dovoljan broj duša, može se desiti da se ona transformiše u Deamon Goda, stvorenje toliko velike i strašne moći da može da parira i samom Shinigamiju.

Pored Make, viđeniji učenici škole su Black Star, jedini preživeli potomak White Star klana plaćenika i Death the Kid, Shinigamijev sin. Black Starov partner je Tsubaki, a Kidovi partneri su sestre Patti i Liz Thompson. Zajedno sa Makom, tokom serije ova sedmorka boriće se protiv veštica koje bi da kontrolišu Demon Goda i svrgnu Shinigamija sa vlasti, bacajući svet u anarhiju.

Toliko o likovima i samoj radnji, prelazimo na važnije stvari – razloge zbog kojih je ovaj anime vredan gledanja.

Lično, na prvo mesto bih stavio humor jer je malo anime ostvarenja koja su me ovoliko nasmejala; ne bih da prepričavam smešne trenutke, najbolje će biti da ih sami pogledate. S humorom su neraskidivo povezani sami likovi, koji su zaista adut ove serije – neke od njih jednostavno ne možete da ne volite.

Posle humora, tu je čulni užitak u seriji: ne znam tačno zbog čega, ali vizuelno mi je jako dopadljiva – crtež je malo neobičan ali iznenađujuće privlačan, a posebno su me oduševili izgled sunca i meseca. Priča i atmosfera su dobri, kombinacija Harija Potera i D.Gray-mana bi bio najpribližniji opis.

Naravno, ne treba iz vida ispustiti da je serija shounen anime i kao takva, poput većine drugih pripadnika istog žanra, pati od klišea koji obuhvataju kako likove, tako i samu radnju pa vam se, ukoliko ne volite shounen, ovo ostvarenje možda neće svideti. Sami prosudite.

NAPOMENA: Opis je uradio član Anime Jedinice, Fingolfin The Elf King.

OUTLAW STAR



Stvarno često gledam anime serijale. Svako veče. Mesečno pogledam sigurno preko 100-200 epizoda raznih serijala. Navikao sam na kliše, navikao sam na standardne zaplete. Međutim, ponekad se pojavi i neki anime koji me oduševi, koji predstavlja blago u sve većem broju i roju anime naslova koje posedujem. Takav je i ovaj anime za koji trenutno i pišem opis – Outlaw Star.

Džin Starvind i Džim Hovkins preživljavaju na planeti Sentinel tako što rade razne poslove – od popravljanja mašina do posla telohranitelja, pa čak i lovaca na ucene. Dok čekaju na priliku da na brz način zarade puno love, na njihova vrata kuca misteriozna žena Hilda koja im ostavlja ,,ključ" do rešavanja jedne svemirske ,,zagonetke" pod nazivom Galactic Layline. Jedan deo te zagonetke je i sam brod koji pronalaze, pod nazivom Outlaw Star, dok je drugi misteriozni bio-android koji se zove Melfina. U svemiru postoje tri frakcije koje njime vladaju: to su normalne jedinice, hajde da kažemo neko ministarstvo pravde, druga frakcija su svemirski pirati, dok su treća frakcija Outlaw-i – ljudi koji žive na samoj ivici zakona. Sve ove frakcije žele da odu na Galactic Layline, a znanje o putanji kroz istu leži u rukama Džina Starvinda i njegove posade. Šta će se sa njima desiti, saznaćete ako pogledate ovaj anime serijal.

Palim računar. Ubacujem anime koji sam dobio od kolege. Hm. Star je. Lošija onako animacija. Da. Dvojica mladića. Kliše. Da. Imaju neke snove da uspiju u životu. Kliše. Dolazi žena. Aha. Radnja počinje. Sad će on da se skonta sa njom. Aha. Kad ono negde na četvrtoj epizodi, dešava se...

Tada, nakon te scene, anime ispada iz klišea. Ovo je anime serijal gde radnja počinje onako kako treba, gde nema nijedne suvišne epizode. Balans relativnog humora, drame i akcije je predobro odrađen. Nijedna epizoda mi nije bila dosadna; anime me podsetio na Cowboy Bebop-a, ali je po mom skromnom mišljenju bolji od istog. U Bebopu sam 'ladno preskako neke epizode koliko su bile dosadne i nevezane za osnovnu radnju. Ovde to nisam radio. Jednostavno, nije bilo potrebe – priča me je uvek držala, uvek sam nešto novo saznavao u svakoj epizodi. Dobro, ima i humorističnih epizoda, ali nisu dosadne kao one u Bebopu, već ih je lako pratiti. Anime je jednom rečju ono što ja i očekujem od njega: malo humora, malo drame, puno akcije, malo seksa, mada nema neke brutalnosti koja bi možda bila ona trešnjica na ovoj anime torti.

Likovi su dosta prijemčljivi i solidno su odrađeni. Imaju određenu dubinu, mada ne baš u onakvom nivou kakav ja volim; to je jednostavno profesionalna mana kad zavšavate psihologiju. Glavni lik mi se sviđa jer pored toga što je jak, on je opet i sa jedne strane nesiguran, mada to ne pokazuje pred posadom. Muče ga neke rane iz prošlosti, kojih se teško rešava. Pored njega, svaki sporedni lik ima određene karakterne osobine, tako da za likove sigurno dajem ocenu 7 pa čak i 8. Muzika mi se dosta svidela, uvodna špica (iako ih retko slušam) mi nije loša uopšte. Animacija je malo lošija, ali je dobra za to doba (ipak je anime rađen 1998 godine).

Posle Triguna, kojeg sam odgledao pre koji mesec, ovo je anime koji me je baš oduševio i koji definitivno ulazi u top 10 anime ostvarenja ikad, barem na mojoj listi. Izgleda da mi više leže ta starija anime ostvarenja – valjda zbog činjenice da stariji anime serijali imaju mnogo bolju priču od novih, a meni je priča najvažnija u anime-u, dok su mi sama animacija i muzika na poslednjem mestu. Uglavnom, velika preporuka – Perin preporučuje: pogledajte ovaj anime!

izgleda zanimljivo
svakako ću probati nabaviti

Nećeš zažaliti. Ovo nije krvavi i brutalni anime kao GANTZ, ali nije loš uopšte. Meni se baš svideo.

imas ga ovde

hvalaaaa
ste sto nemam flat internet

HAJIME NO IPPO



Makunouči Ipo je šolja i luzer. Nema prijatelja, svoje slobodno vreme provodi pomagajući majci u radnji ribolovne opreme i kontstano ga napadaju siledžije. Međutim, sve to se menja kada ga od još jednih batina u nizu spasava Takamura, talentovani bokser. Pod uticajem ovoga čoveka, Ipo okreće svoj život za 180 stepeni i počinje da trenira boks sa ogromnom strašću za ovom plemenitom veštinom. Međutim, njegov život i počeci u ovom sportu nisu laki. Pre nego što uopšte bude u mogućnosti da sanja o šampionskom pojasu, moraće da pobedi mnoge rivale i nauči koliko je boks ustvari zahtevan i opasan sport.

Uvek bivam iznenađen anime serijalima koji se vrte oko nekog sporta. Stalno očekujem da anime iz toga žanra bude sastavljen od akcije, bilo fudbalske, košarkaške,bokserske ili koje već. Međutim, Hajime no Ippo me je dosta iznenadio; u ovom serijalu ima akcije, ali tu je još i humor, drama...Priča u ovom serijalu nije zamršena (dobro ovo je možda mana) nego je relativno jednostavna i laka za pratiti: glavni junak počinje da trenira boks i da se bori sa protivnicima u ringu. Između scena borbe i treninga ubačene su scene privatnog života glavnog lika i njegovih pratioca, kao i scene interakcije sa protivnicima, naravno, van ringa. To je ono što ovaj šou održava zanimjlivim i pruža nam mogućnost da lako odgledamo tih 76 epizoda koliko ovaj anime ima.

Nijedan sportski anime u to sam uveren, ne bi doživeo veliki uspeh da nema zanimljivih i prijemčljivih likova. Ni ovaj anime nij izuzetak. Pored dobre karakterizacije glavnog lika i njegovih prijatelja iz gimnastičke dvorane u kojoj vežba, ovaj anime krasi i dobra karaterizacija Ipoovih neprijatelja u ringu. Svaki od njih ima određene ciljeve u životu, pozitivne kvalitete. Ovde zaista nema zlog lika (mada ima jedan koji je tu na granici) nego su svi oni normalni ljudi koji vole da bosksuju i žele da ostvare san koji ima svaki bokser: žele da osvoje šampionski pojas.

Animacija me nije nešto preterano oduševila, da bude iskren. Likovi su mi nekako bezveze nacrtani. Nekako su mi delovali neprofesionalno nacrtani, i to mi je išlo na živce kod ovog serijala. Muzika, iako nije loša, ne uspeva da dočara sami anime i da ga muzički predstavi u pravom svetlu.

Hajime no Ippo je anime koji preporučujem ljudima koji vole da gledaju Rokija. Pazite, kao šounen anime, ovaj serijal je u neku ruku pun očekivanih scena (mada ima i par iznenađujućih) tako da je ovo anime koji će definitivno biti sam vrh za nekog šesnaestogodišnjaka, ali za osobu preko 20 godina biće malo iznad proseka. Meni se anime svideo, dosta me podsetio na jedno od omiljenih šuonena History's Strongest Disciple Kenichi. Ako imate vremena, slobodno pogledajte ovaj anime – nije baš ogromna preporuka, ali je zasigurno anime bolji do mnogo naslova iz pomenutog žanra.

D.GRAY MAN



U svijetu nalik na Britaniju u doba industrijske revolucije, kojim hara Milenium earl, mašinska čudovišta zvana Akume preuzimaju ljudska tijela i šire svoj virus. Mladi Allen Walker, iza koga stoji mračna prošlost sa odredom Exoricsta sprema se da opovrgne Earlovu vladavinu.

D.Gray-man je jedan od mojih najdražih serijala jer prije svega kombinuje sve klasične karakteristike anime-a i pri tome ima još neki mračni šmek. Tu je izobilje humora, koji nikada ne postaje dosadan, niti je previše zastupljen da bi anime bio previše ,,silly". Akcije i borbi ne manjka baš kao što se to od shounen žanra očekuje, a šta ovom naslovu daje posebnu vrijednost su jako specifična oružja. Ko voli Busou Renkin fazone će takođe voljeti D.Gray-man.
Oružja su jako egzotična ili bolje reći bizarna. Svaki egzorcist ima ,,innocence" koji mu omogućava borbu protiv zlih Akumi. Innocence se manifestije u raznim oblicima: Mač, kandža, čizme, čekić...Kod glavnog lika se innocence čak pretvara, pa ima mogućnost da bira između, kandže, mača, i neku vrstu topa.

Mračna goth tematika prevladava u animeu. Boje su većinski tmurne, što stvara mali kontrast sa likovima i sladunjavim humorom, ali nemojte se zavarati. D.Gray-man ima itekako mračnih strana. Prošlost protagoniste je itekako bolna i tragična, čitava atmosfera podsjeća na priče od Lovecrafta (ako vam je autor poznat).

Ono što je takođe bizarno kod ovog animea je glavni negativac. Ne, to nije ljepuškasti dugokosi lik sa katanom, arhetip kojeg često srećemo. To je debeljuškasti gospodin sa šeširom i kišobranom koji priča. Uprkos njegovom izgledu, zloba njegovih planova je ogromna. Jedinstven negativac, stvarno vrijedan pomena.

Soundtrack je krajnje izvrstan. Ne prođe dan kad ne odslušam prve tri OP teme te serije. Ko obraća pažnju na muzičku podlogu u animeu će biti jako zadovoljan.

No... anime ima dvije mane. Prije svega prvih 25 epizoda (otprilike) pomalo davi i sporo napreduje. Ne brinite, nakon toga se priča toliko zakuva da će vam se zavrtjeti u glavi. Strpljenje u početku je važno.

Kad odgledate sve epizode... Pa stara priča kao sam mnogim animeima. Priča se nastavlja ali u mangi. Moram reći da je D.Gray-man serijal vrijedan praćenja, i da sam u manga izdanju itekako uživao. Autor uvodi nevjerovatne preokrete u priču. Ovaj anime dobiva moju podršku.

NAPOMENA: Opis je uradio član Anime Jedinice, Foste.

A odakle skidate te filmove? Ja sam se potrgala od potrage za Ribbon no Kishi, ima par torrent, ali bez seedera, jedino sto sam uspjela naci je prva epizoda, koju, btw, imam na video kazeti (ali nemam video)...

ne racunajuci torrente i rapidshare ja anime skupljam ovde
potrebno je samo registrovati se, skidanje epizoda malo duze traje ali su snimci odlicni

a proveri i ovo

http://rapidshare.com/files/176351848/_Shibuya__Ribon_no_Kishi_-_1.part1.rar
http://rapidshare.com/files/176360769/_Shibuya__Ribon_no_Kishi_-_1.part2.rar

Anime-eden nije loš, ali ja skidam anime sa:

http://www.warez-bb.org/viewforum.php?f=88&sid=bb09744e03c4717f07058c6731a9c1cd

Potrebna je registracija, ali imaš pu qrac anime naslova, sve preko rapidshare i megaupload.

A što se tiče hentai naslova, pošto mogu da vidim da te i to zanima, skidaj ih odavde:

http://x-shinigami-v2.blogspot.com/2000/05/download-list-v2.html?zx=e56017340f65d062

Quote from: Perin on 16-07-2009, 16:06:22A što se tiče hentai naslova, pošto mogu da vidim da te i to zanima...

A zasto mi to radis!?!? Sad cu ispasti neki porno manijak...

Malo sam googlala, i ispostavilo se da je izdano (na DVDu) samo 7 epizoda (od 52) pod naslovom The Adventures Of Choppy And The Princess ili Choppy And The Princess i istoimeni film. Uglavnom, sve to je nowhere to be found...

Sto se tice ovih linkova koje je Dejan postavio, to je, pretpostavljam, neki VHS rip i to fansub.

Ima na Youtubeu nekoliko epizoda...na arapskom...

Hvala, decki.

O, pa nisam hteo da te uvredim, to je sasvim ok, mislim, gledat' hentai i to...zdravo je

Mozda, ali ja moram misliti na svoju reputaciju...

Quote from: Perin on 16-07-2009, 16:06:22
Anime-eden nije loš, ali ja skidam anime sa:

e taj je stvarno dobar + za programe + za filmove

mislim da je 'ribbon' dvdrip

GREEN GREEN



S obzirom da sam veliki ljubitelj Golden Boy-a, a da do sada nisam gledao ni jedan drugi anime ecchi tematike došao sam na ideju da prošvrljam malo po googlu sa terminom "Best Ecchi Anime". Dosta sajtova je izašlo i na skoro svim se kao preporuka mogao videti Green Green TV.

Priča prati zabačenu srednju školu, odnosno Kaneone Akademiju koja je bila striktno muška škola sve do jednog dana. U cilju osavremenjavanja nastave došlo se na ideju da se Kaneone spoji sa još jednom školom...ženskom i odatle sve počinje.

Priča se vrti oko Jusukea, koji za razliku od ostalih momaka, jeste jedan miran i povučen momak. Od samoga početka biva upleten u kombinaciju sa devojkom Midori, koja se sve vreme ponaša kao da se ona i Jusuke poznaju 1000 godina. Naravno, možda se i poznaju ali detalje neću otkrivati. Nažalost Midori nije usamljena u pokušajima da Jusuke bude samo njen. Zbog Jusukeove dobrote i povučenosti, on navlači devojke na sebe, dok njegova tri (do sada ne spomenuta) druga vrište konstantno zbog toga.

Pored glavne priče, ovaj anime ima veoma jaku sporednu priču, koja prati njegova tri gore spomenuta druga u raznim akcijama sa ciljem da smuvaju i da sve i svašta sa devojakama. Naravno i Jusuke će učestvovati u tim akcijama, ali ne svojom voljom. Svaki od ovih momaka ima svoj fetiš, a neki su baš prejaki!

Predstavljanje likova, kao i njihova karakterizacija je sasvim dobro odrađena. Animacija i crtež je po svim današnjim standardima, nekada je crtež i previše detaljan u šta ćete se moći uveriti, ako budete gledali ovaj anime.

Za kraj mogu da kažem da je ovo jedan veoma dobar anime koji preporučujem svim gledaocima anime ostvarenja. Smeh je univerzalan, a ovo će vas do suza nasmejati!

NAPOMENA: Opis je uradio povremeni član Anime Jedinice, GoKu.

CHOBITS



Čobiti (Chobits), ostvarenje koje na samom početku svakog ljubitelja japanske Anime kulture, privlači lepom dozom humora. Ova Anime može da se svrsta u grupu poznatih ostvarenja, što nam prikazuju razne top liste i opisi ove serije.

Crtež je veoma dobar, nažalost to se ne može reći i za muzičku podlogu koja gotovo da i ne postoji! Iako je muzička podloga veoma siromašna, pesma u uvodnoj špici je dosta melodično odrađena pa posle par epizoda postane prava zaraza.

Priča se bazira na životu Hideki Motosuve, koji je sasvim običan seoski mladić. Odrastao na selu, bavio se seoskim poslovima gde su mu jedino društvo bilo razna stoka sa farme. Ovaj mladić pun potencijala odlučuje da ode u Tokijo da bi upisao fakultet i samim tim podigao nivo svog siromašnog obrazovanja.

Pored normalnih maštarija o devojkama, još jedan od njegovih snova je da poseduje Persikoma. Persikom, (personalni kompjuter), tip robotizovane kompjuterke devojke. Naravno ovaj vid tehnologije je veoma skup i Hideki nema para da kupi jednog. Vraćajući se kući jednog dana, Hideki pored kanti za đubre otkriva prelepi ženski model Persikoma. Posle malo razmišljanja odlučuje se da ga odnese kući i startuje (pali se na zanimljiv način ). Odatle kreće prava priča, persikom koga je Hideki pronašao, uopšte nema memoriju. Iako je telom odrasla, mozgom je na nivou novorođenčeta. Persikom dobija ime Či, pošto je to prva reč koju je izgovorila i koju će govoriti neko vreme.

Glavni deo priče se vrti oko Hidekijevog učenja Či životu, njegovog posla i naravno škole koju pohađa da bi upisao fakultet. Iako je Anime započeo kao lepa komedija, kako priča odmiče tako se širi lepeza žanrova koji se utapaju u ovaj Anime. Takođe treba naglasiti da je Či veoma poseban persikom, a zašto... Pa najbolje će vam biti da ogledate i da sami zaključite.

NAPOMENA: Opis je uradio povremeni član Anime Jedinice, GoKu.

SENGOKU BASARA



Pre nego što počnem, kratka pauza da se smirim i saberem - dvanaesta epizoda upravo odgledana, telo još puno adrenalina, još uvek pod utiskom. [SFX: zvuk dubokog udaha, tišina, izdah]

Ok, da počnemo. Sengoku Basara je anime adaptacija istoimene igre za Playstation 2. Podloga za radnju je istorijska - svi viđeniji likovi inspirisani su poznatim generalima, a događaji u seriji odražavaju stvarne. Priča je smeštena pozne godine Sengoku perioda koji je prethodio ujedinjenju Japana i stupanju na vlast Tokugava šogunata. Naravno, serija je daleko od istorijski ispravne ali to joj, na kraju krajeva, nikada nije ni bio cilj.

O čemu se ovde zapravo radi? Japan je podeljen u brojne provincije. Od feudalnih gospodara, u centru pažnje ove serije nalaze se Oda Nobunaga, Demon King, surov i nemilosrdan, the bad guy; Takeda Shingen, The Tiger of Kai, divlji i snažan, poznat po svom rivalstvu sa Uesugi Kenshinom, pravičnim i smirenim, znanim kao The Dragon of Echigo. Pored nabrojane trojke, u priču dolazi i mladi gospodar Date Masamune, One-Eyed Dragon, koji u prvoj epizodi postaje rival sa Sanadom Yukimurom, generalom u službi Takede Shingena. Ukratko rečeno, serija prati ove gospodare u njihvom nastojanju da vojnom silom pokore ostale gospodare i vladaju ujedinjenim Japanom.

Šta ovaj anime izdvaja iz mora drugih? Šta ga čini vrednim gledanja? To nije priča, iako je dosta zanimljiva. To nije humor, iako je prilično dobar. To nisu scene akcije, iako su jako uzbudljive, niti su to animacija, crtež i muzika iako su, poput mnogih drugih ostvarenja kuće Production I.G. - besprekorni. To nisu neverovatno živi likovi koji plene svojim prisustvom. Ne, to je kombinacija svih ovih osobina koja se da izraziti jednom rečju - EPIKA.

I to je sve od mene, dovoljno sam hvalio seriju. Sad je red na vas da je pogledate i kažete jesam li bio u pravu. Fingy over and out

NAPOMENA: Opis je uradio član Anime Jedinice, Fingolfin The Elf King.

HIGASHI NO EDEN (EDEN OF THE EAST)



Morimi Saki je dvadesetdvogodišnja devojka na apsolventskoj ekskurziji u SADu. (Neverovatno, počeo sam da pišem tekst bez ikakvog uvoda - zemljo, otvori se! ) Iako je ekskurzija pokrivala samo Njujork, Saki je rešila da poseti i Vašington kako bi videla Belu kuću. Prilikom razgledanja, Saki upada u nevolju jer je viđena kako baca neidentifikovani predmet preko ograde Bele kuće (u pitanju je bio novčić namenjen fontani). Pre nego što čuvari stignu da intervenišu, u pomoć joj pristiže nepoznati mladić, potpuno nag, u rukama držeći mobilni telefon i revolver.

To je manje-više početak serije. Kasnije saznajemo da mladić pati od amnezije, da na telefonu koji je držao u ruci ima 8 milijardi jena kredita i da pomoću tog istog mobilnog može da zahteva ispunjenje želja, koje će se naplaćivati pomenutim parama. Takođe saznajemo da je nekoliko meseci pre događaja prikazanih serijom Japan napadnut pomoću deset tomahavk projektila, događaj nazvan "Careless Monday" usled čudesnog izostanka ljudskih žrtava.

Epizode koje dolaze prate potragu Tokizawa Akire (ime koje je mladić bez sećanja prisvojio) za svojom prošlošću, koja takođe otkriva uzrok i počinioce terorističkih napada na Japan. Toliko o kratkom opisu priče, da sad pređemo na stvar - da li ova serija valja i, ako je odgovor potvrdan - zbog čega?

Higashi no Eden je kombinacija SF trilera i drame, sa primesama komedije praćene malim dozama romantičnih tema. Na prvi pogled biste rekli da ovakav bućkuriš žanrova nema šanse da valja ali izgovorivši to ne biste mogli više da pogrešite. Serija vas (ili je to makar tako bilo u mom slučaju) kupuje u prvih nekoliko minuta - likovi deluju vrlo prirodni, a primećuje se i hemija između Saki i Akire, ma koliko to čudno zvučalo kada se govori o nacrtanim likovima. Priča je zanimljiva i zagonetna i tera vas da seriju odgledate u jednom dahu. Muzika i animacija su takođe odlični, i jedina zamerka koju mogu uputiti na račun serije je ta što su producenti odlučili da je završe sa dva filma, koja sada nestrpljivo iščekujem.

Toliko od mene. Broj tekstova u julu - 3, lični rekord postavljen, bravo ja!

NAPOMENA: Opis je uradio član Anime Jedinice, Fingolfin The Elf King.

KUROZUKA



Ovaj mesec, na moju veliku žalost, nisam odgledao puno anime serijala. Čitav mesec mi je nekako ispod proseka. Iskren da budem, nisam bio previše zagrejan, ni za opise, ni za gledanje. Međutim, uspeo sam na kraju meseca da odgledam jedan anime, za koji trenutno i pišem rivju – Kurozuka.

Pre hiljadu godina, u fedualnom Japanu, carev brat, strahujući za svoj život, beži u šumu i tamo nalazi kolibu u kojoj živi prelepa žena, Kuromitsu. Ona mu dopušta da se nastani kod nje, ali postavlja jedan uslov: ne sme nikada ući u njenu sobu. Momče se, kako to inače biva, ludo zaljubljuje u misterioznu devojku i ne mogavši da odoli znatiželji otkriva kakve se groteskne stvari dešavaju u pomenutoj sobi u koju nije smeo kročiti. Tu počinje prava priča, koja nas vodi hiljadu godina u budućnost, gde se protogonist pokušava izboriti sa Crvenom Armijom, i sa amnezijom koju ima već duže vreme...

Kakve sam nade polagao u ovaj anime! Pun akcije, animacija odlična...Eh, ali nije sve onako kako mi zamišljamo. U životu nisam konfuznijeg anime ostvarenja pogledao; nije me sramota reći da ništa nisam skontao u ovom jebenom serijalu, tek neke tuc-muc delove i parčiće generalne fabule, koja se čini kompleksnijom nego što zaista jeste. Kraj animea je totalni fijasko; nakon što kroz čitav serijal Kuromitsu usmerava Kuroa rečima ,,sve će ti na kraju biti jasno" (time usmerava i gledaoca, koji se nada da će kraj pojasniti konfuznu radnju) to, dragi moji čitaoci, kraj uopšte ne čini. Ne. Ne. Ne. Na kraju nam ostaje mnogo nerazjašnjenih pitanja – baš kao u Shigurui: Death Frenzy anime ostvarenju kojeg sam već popljuvao na Anime Jedinici. A sad slede dobre strane ovog serijala:

Animacija je jednom rečju odlična. Stvarno, ako sam u nečemu uživao u ovom serijalu to je crtež i animacija. Nemam dovoljno reči kojim bih opisao ovako dobro anmirano ostvarenje. Dalje. Što se tiče likova, oni su jednolični i dosadni; koliko god se Kuro i Kuromitsku voleli, koliko god nekih romantičnih scena bilo, ne saznajemo zbog čega se oni toliko vole. Imaju neka slična verovanja, ambicije i to je sve.

Elem, mislio sam da će mi ovo anime ostvarenje ući barem u top 20, ali je na kraju ispalo jedno od najgorih ostvarenja što sam pogledao. Jeste, puno je akcije, drame, postapokalipse, ali nije samo to dovoljno; potrebna je dobro formirana priča, koju ovaj anime uopšte nema. Za kraj, posuđujem Fingijeve reči: Perin, over and out

THE SKULL MAN



Hajato Mokogami je propali novinar koji se podvijena repa vraća u svoj rodni grad, da bi istražio seriju misterioznih ubistava koja čini čovek sa maskom lobanje. Međutim, kada stigne u grad, saznaće da malo ljudi ima šta da kaže o ovim nesrećnim događajima, čisto zbog toga što niko nije bio svedok istih. Da bi pronašao još više tragova, prihvata Kiriko Mamiju za svog fotografa, a kasnije, te iste noći, nailazi na prvi trag: na čoveka, par treutaka nakon što je ubijen od strane čoveka s lobanjom....

The Skull Man je anime zasnovan na istoimenoj mangi. To je mračna priča o antiheroju koji žudi za osvetom. Anime ustvari kroz čitavu fabulu proteže sledeću tezu: da bi se borio protiv zla, čovek mora da bude još veće zlo. Anime je unikatan po tome što ne vidimo perspektivu svega od strane čoveka sa maskom lobanje, nego od strane Hajatoa, što još više ovaj serijal čini misterioznim. Da budem iskren, čitav The Skull Man je sastavljen od misterije, od početka pa do kraja. Svaku epizodu naši junaci dolaze do nekog dokaza, nekog traga, i na kraju ostaje samom gledaocu da ih poveže. Pazite, ovo nisu neki zapleti; jednostavno, anime je takav da namerno ne prikazuje sve činjenice jasno.

Ovo je jednostavno mešavina moderne detektivske priče, sa elementima nadnaravnog i bizarnog sveta superheroja. Anime ispočetka polako počinje, ali se priča zahuktava nakon treće epizode. Oni koji traže mračne, sajens fikšn anime, bi zaista trebali da pogledaju ovaj serijal.

Likovi su solidni, mada se najviše pažnje obraća na Hajatoa, dok su drugi više u pozadini, pa i sami čovek s maskom lobanje. Animacija je solidna, realistična, a scene borbe i akcije su odlično odrađene. Muzika...hm...onako, osrednja, a i sami znate da je ne slušam, tako da o muzici ne mogu ništa reći, to jest, o openingu i endingu serijala.

Što se kraja tiče, on je epičan i neočekivan. Ovaj serijal definitivno zaslužuje pažnju svakog anime ljubitelja, tako da je ovo ogromna preporuka: The Skull Man, anime koji sam pogledao za noć i koji me je ostavio bez daha.

ROBOTECH - MACROSS SAGA



Davne 1985. godine prošlog veka, rodila se legenda, legenda poznata kao Robotech. Ovaj anime u američkoj produkciji, jedan je od prvih koji je napravio proboj i zapadnom svetu pružio naznaku šta je to anime. Zbog ove priče mnogi od nas su zavoleli borbene avione, a neki su čak i postali piloti. Međutim, koliko god ovaj naslov snažno zvučao, on je samo delić slagalice u velikom svetu Makrosa.

Veliki svemirski brod iskače iz hipersvemira blizu jedne male plave planete i pada u Japan, na ostrvo Makros. Ratoborna ljudska civilizacija, uvidevši da u ovom univerzumu nisu sami, odlučuje da prekine sve ratove i da, zarad bolje budućnosti ljudskog roda, živi u miru. Sve nacije su se ujedinile i pod vođstvom doktora Langa, jednog od brilijantnih naučnika novoformirane svetske vlade, započeta je popravka velike svemirske tvrđave koja će trajati narednih deset godina.

Priča prati posadu svemirskoga broda (SDF-1) kao i Rika Huntera, mladića koji je radio u letačkom cirkusu svoga oca sve do dana kada je otišao na ostrvo Makros na puštanje u pogon velikog svemirskog broda. Tada u blizini Zemlje iz hipersvemira iskaču brodovi nepoznate vanzemaljske civilizacije, kasnije poznate kao Zentredi. Velika svemirska tvrđava aktivirala se sama od sebe i jednim hicem iz svojih glavnih topova uništila brodove u Zemljinoj orbiti. Ovo je označilo početak novog rata između Zemlje i ove vanzemaljske super sile.

Ostvarenje žanrovski spada u akciju, ali ima veoma jake elemente romanse. Plejada likova koji se pojavljuju je velika, a balans međuljudskih odnosa je, kao i karakterizacija, odlično odrađen. Pored Rika Hantera, u glavni deo likova takođe zapadaju Lin Minmej, Lisa Hejz, Roj Foker, Klaudija, kapetan Gloval...
Kao što smo već i rekli, cela serija je karakterno odlično organizovana, pa se jednostavno i ne oseti ko su glavni, a ko sporedni likovi pošto su svi na ovaj ili onaj način povezani.

Što se tiče tehničke strane ovog ostvarenja, crtež je iz 1985. godine i ispunjava sve tadašnje standarde. Ono što pored sjajne priče diže ovo ostvarenje u sam vrh jeste odlična muzička podloga. Muzika je veoma raznovrsna, tako da se može reći da, pored glavne teme sa uvodne špice, ovaj anime sadrži još sedam odličnih muzičkih numera.

Prvi utisak da se ovde radi o pukom ratovanju pada u vodu. Iako su vanzemaljske sile u svakom trenutku mogle da unište SDF-1, one to nisu uradile zbog nečega što se zove Protokultura, a šta je Protokultura to vam nećemo otkriti, na vama je da to sami otkrijete.
Ko još nije odgledao ovaj anime, moja je preporuka da ga obavezno pogleda. Legendi je malo, a Robotech (Macross Saga) je definitivno jedna od njih.

NAPOMENA: Opis je uradio član Anime Jedinice, GoKu.

WITCH HUNTER ROBIN



Ovo je anime čiju čar nisam u potpunosti shvatio pri prvom gledanju, bilo zato što sam još bio nov u anime svetu ili zato što sam ga odgledao na brzaka jer sam tada gutao po nekoliko serija na dan. Prvi utisak koji sam dobio gledajući ovaj naslov bio je: ,,Nikita sa magijom!", a taj utisak me nije ostavio do kraja, a saznaćete i zašto.

Svet koji mislimo da znamo u stvari krije jednu tajnu – postoje ljudi sa psihičkim moćima. Vekovima su oni odgovorni za čudne događaje, neobjašnjive smrti i tragične nesreće. Većina ljudi koja se rodi sa tim potencijalom živi u neznanju, drugi, oni koji aktivno koriste svoje sposobnosti, su poznatiji širim masama kao veštice. Da bi se narod zaštitio od nasilnih individua obdarenih moćima, organizovana je tajna internacionalna organizacija STN, koja ih lovi.

Priča počinje prateći mladu Robin koja je tek premeštena u štab STN-a u Japanu, gde je uparena sa ćutljivim Amonom i gde se polako zbližava sa ostalim kolegama sa posla. Naime, Robin je veštica, ali je obučena od strane crkve i smatra se boljom od ostalih. Njena moć je pirokineza, komanda nad vatrom, koju koristi da pomogne ostalim agentima da hvataju druge veštice. Ti agenti rešavaju razne slučajeve i otkrivaju krivce, koje, uz pomoć municije napunjene misterioznom tečnošću znanom samo kao ,,Ordo", onesposobljavaju i privode. Gde odlaze zatvorenici i šta je to ,,Ordo"? Misterija se polako razmršava i svet koji su partneri mislili da znaju se okreće naglavačke.

Robin je tiha, pomalo stidljiva devojka voljna da se pokaže na novom radnom mestu. Ne u tipičnom anime stilu koji zamišljamo kada pročitamo ovakav opis, već u gotskom, koji se savršeno uklapa u mračnu atmosferu serije. Upoznajemo ceo kadar različitih likova, koji odišu sličnim duhom. Meni se lično sviđa jer nije prenaglašen kao u drugim naslovima. Imamo Amona, koji je tih, hladno efikasan i ne pokazuje osećanja. Majkl, haker koji se ne druži sa ostalim kolegama i nije oduševljen svojim poslom. Douđima, šefova kćerka i retko radi išta. Svi likovi su odlično urađeni, pa čak i arhetipični glasni poslovođa i konobar u kafiću koji članovi tima posećuju.

Crtež je bolji od onoga što prihvatamo kao prosek. Nije tipičan i savršeno stvara željenu neo-gotsku atmosferu, a da ne preteruje. Preovlađuju tamne boje, bilo u pozadini ili odeći likova. Animacija je dobra i scene borbe su glatke sa lepim efektima različitih moći.

Nisam veliki ljubitelj japanske muzike, ali ovde se tiha muzika bez tipične energičnosti, na koju sam navikao da srećem u animeima, savršeno uklapa. Uvodna špica je više nego odgovarajuća, kao i završna.

Priča, crtež, muzika... ova serija ima sve i svaki elemenat je poprilično iznad prosečnog, koji zajedno tvore jedinstvenu mračnu atmosferu koja ide iznad ocene svake stavke posebno. Sve preporuke ljubiteljima serija kao što su Nikita i X-Files, na koje ovaj naslov potseća.

NAPOMENA: Opis je uradio član Anime Jedinice, Hedge.

ELFEN LIED



Kouta i Juka pronalaze na plaži potpuno nagu devojku koja se ničega ne seća niti im išta može reći o sebi. Kako pomenuta devojka nije u stanju da govori, oni joj nadevaju ime Niju, i vode je kući, čisto iz sažaljenja nad njenom sudbinom. Međutim, ono što niko ne zna jeste činjenica da je pomenuta devojka ustvari mašina za ubijanje – jedan eksepriment koji je otišao u lošem pravcu – i da je samo pitanje vremena kada će se ubica u njoj ponovo probuditi. Šta će na kraju biti sa Niju i Koutom, saznaćete ako pogledate ovaj anime.

Iskren da budem, ovaj anime mi se nekada davno kotirao veoma visoko, ali kako sam sve više i više serijala odgledavao, tako mi je on padao na listi. Definitivno ulazi u top 30, ali ne i u top 10 ostvarenja koja smatram legendarnim. Početak serijala je dosta dobar, i daje vam odmah do znanja šta da očekujete u njemu: akciju, golišave scene, nasilje bez granica. Ono što je, na neki način morbidno, jeste što pored pomenutih stvari, ovaj anime ima i dosta komičnih scena, tako da ne bih znao da li da ovo ostvarenje svrstam u horor sa primesom komedije, ili komediju sa primesama ozbiljnosti i grotesknosti. Ono što se proteže kroz čitav serijal jeste ova teza: zašto čovek ima potrebu da sve kontroliše? U kolikoj meri manjak normalnog socijalnog kontakta utiče na rast i psihu individue? Čak se i tema o pedofiliji proteže pomalo kroz ovaj anime, u vidu drugog lika, odbegle devojčice Maje.

Priča se lepo proteže kroz serijal, ali su ti komični elementi po meni minus u ovom serijalu; razumem ja zašto su pisci scenarija hteli da ih ubace (verovatno da bi ukinuli tu neku vrstu tenzije i ogromnog nasilja u serijalu) ali te komične scene katkad ne funkcionišu kako treba. Anime bi definitivno bio mnogo bolji da su se manuli tog balansa komedije i nasilja i da su nastavili da ga rade kao ozbiljan anime, tipa Berserk ili GANTZ – tada bi anime ušao u top 5, a ovako, od toga ništa. Što se kraja tiče, on je veoma dobar. Mnogi od vas će pomisliti da anime, kao takav kakav je (nasilan, ekspicitan) ne može a da se ne završi nekako depresivno, međutim, tu grešite – naravno, neću vam reći kakav je kraj, ali definitivno nije onakav kakav budete očekivali, što je sa jedne strane dosta izvanredno.

Likovi u serijalu su dosta dobro urađeni, a naravno centralni lik je Kouta, oko kojeg se kasnije i okupljaju likovi, a kako priča teče, dobijamo određene flešbekove (i to u pravim momentima) u njegovu prošlost i krhku povezanost istog sa Niju. Tok sam priče je savršen, svaka epizoda nam daje jedan deo slagalice koju uklapamo u generalnu fabulu, što je veliki plus.

Preporuka za ovaj serijal definitivno ide svakome, iako se na mojoj listi anime ne kotira visoko – verujte, drugi ljudi će za ovaj serijal reći da je vrhunski, i pretpsotavljam da imaju neke svoje argumente koje mogu da navedu da to potvrde, stoga – dajte šansu Elfen Lied-u, hororu koji je pun eksplicitnih scena, a kao šlag na torti, moji čitaoci, tu je masa golišavih scena koje će vas, verujem, oduševiti.

Evo i opis prvog Hentai ostvarenja i to iz pera GoKu-a:

LIVING SEX TOY DELIVERY



Godina snimanja: 2002.

Broj epizoda: 3.

Postoji dosta tabu tema u svetu, a jedna od njih je svakako seks. Seksualni nagon duboko je ukorenjen u svima nama i da nije njega ne bi bilo ni ljudske vrste. Tokom vremena ta potreba je prerasla u nešto više, tako da je u svakodnevnom svetu sasvim normalno imati fantazije i razne ,,pervert" potrebe na svakih pet minuta. Ono što se desi kada bilo koja osoba hoće da izrazi te želje na jedan savim drugi i slikovitiji način, naziva se Hentai! Ovaj anime, koji potpada u hentai žanr upravo to i predstavlja - jedan slikovit izražaj sadizma u seksu. Koliko god to bolesno zvučalo, to je ono što većina populacije voli.

Radeći u kompaniji za selidbe, Šoudžija kao pratioca na žurku poziva devojka po imenu Juka. U jednom trenutku na žurci Šoudži ostaje bez svesti. Polako otvarajući oči, Šoudži uviđa da je sa svih strana okružen devojkama koje čekaju u redu da bi zlokoristile njegovo nago telo. Svaki pokušaj da bilo šta učini je onemogućen, pošto je svaki deo njegovog tela ukočen i nepokretan. Posle više sati, Šoudži ponovo gubi svest, nakon čega se budi u kartonskoj kutiji, na koju u punoj brzini juriša putnički voz. Pošto se izvukao iz smrtne situacije, glavni junak pronalazi oproštajnu poruku u kojoj on objašnjava razloge zašto se ubio. Uvidevši da su ga iskoristile, a posle pokušale ubiti, Šoudži rešava da im se osveti i preuzme pravdu u svoje ruke. U potrazi za osvetom, odlazi do Jukinog stana i, pretvarajući se da je momak koji radi dostave, ulazi u njen stan. Planirajući da Juku iskoristi kao izvor informacija, on je pakuje u kartonsku kutiju i odvodi na nepoznato mesto. Sve ovo predstavlja "mirni" uvod u ovo ostvarenje.

Ovaj anime je kombinacija velike doze fetišizma i sadizma. Neke stvari su jednostavno prejake. Svaka od devojka koju Šoudži pronađe ima neki fetiš, a Šoudži ga protiv njih koristi na raznorazne sadističke načine. Takođe kada psihički slomi devojku, on je u kartonskoj kutiji isporuči ili ispred zgrade gde ona živi ili ispred posla. Tako devojka pored psihičkog sloma, biva degradirana i u društvenom pogledu.

Karakterizacija likova je dosta zanimljivo odrađena. Kao što smo rekli svaka devojka ima neku pozadinsku priču koja je iz određenog razloga povezuje sa dotičnom žurkom. Te pozadinske priče su neprimetno, ali opet veoma detaljno prikazane. Ono što izdvaja svaku je fetiš koji upražnjavaju između četri zida.

Crtež je karakterističan za većinu Hentai ostvarenja. Sami akteri nisu nešto preterano detaljno nacrtani, ali se zato nivo detalja povećava na određenim delovima tela.

Preporučujem ovaj hentai svima onima koji vole malo više grubosti u seksualnom životu. Sam naslov se ni po čemu ne izdvaja od ostalih ostvarenja iz ovoga žanra, ali ga ipak treba pogledati.

NAPOMENA: Opis je uradio član Anime Jedinice, GoKu.

SABER RIDER AND THE STAR SHERIFFS



Godina snimanja: 1984-1985

Broj epizoda: 52

Transformers, Robotech, Voltron, Granzort... sve su ovo legende '80 koje su napravile proboj anime na svetsko tržište. Kada pitate nekoga da li je gledao nešto od pomenutih naslova reći će: Gledao sam ali mi je na vrh jezika možeš li me podsetiti o čemu se radi. Ova rečenica ne važi za najveću legendu Saber Rider And The Star Sheriffs. Jedan od glavnih razloga za ovo raspoznavanje je maestralna uvodna špica koja se nikada ne zaboravlja.

U dalekoj budućnosti ljudi su napustili Zemlju i nastanili se po celom univerzumu, stvarajući Novu granicu čovečanstva (New Frontier). Sa ciljem zaštite ovih novih naseobina i održavanja reda stvorena je Zemaljska konjička komanda (Earth's Cavalry Command). Konjička komanda je vojna organizacija. U njoj postoje specijalne jedinice pod nazivom Zvezdani šerifi (Star Sheriffs). Oni služe kao terenski agenti, istražuju zločine i sprečavaju ih. Pod njihovu nadležnost spada cela Nova granica. Glavni negativci su rasa bića od pare iz druge dimeznije. Oni uskaču u našu dimenziju u nameri da je pokore, napadaju naseobine na Novoj granici, uništavaju ih, kidnapuju ljude... Nemaju potrebe za kiseonikom ali zahtevaju orgomne količine vode. Imaju sposobnost da se preruše u ljude do te mere da ih čak ni medicinska ispitivanja ne mogu razlikovati. Nazivaju se Razbojnici (Outriders). Kada su ranjeni ili su pred smrti samo se prebace u svoju dimenziju pare i izleče. Razbojnici su po pitanju tehnologije mnogo superiorniji sprem ljudi. Poseduju legiju ogromnih robota kojima brodovi Konjičke komande nisu dorasli. Konjička komanda je u tajnosti napravila prototipni brod "Ramrod Equalizer Unit". Ramrod nije običan brod, on ima sposobnost transformacije u ogromnog robota koji može da se nosi sa Razbojničkim robotima.

Saber Rider je kapetan na Ramrodu. Iako je mladić uveliko je poznat po svojoj legendarnoj veštini sa sabljom/mačem. Saber je pravi džentlmen sa odličnim smislom za važne odluke i strategiju. Svima je ostao u pamćenju na robotskom konju zvanom Steed. Fireball je vozač trkačkih kola i najmlađi šampion svih vremena takođe je i najmlađi Zvezdani šerif. Hrabar je i tvrdoglav. Ima želju da jednog dana bude komadant u Konjičkoj komandi. Na Ramrodu je pilot. Za prevozno sredstvo koristi crveno bela trkačka kola pod imenom Turbo koja su opremljena teškim arsenalom. Colt je lovac na ucene. Najbolji strelac na Novoj granici. Njegovi roditelji su poginulu u jednom od Razbojničkih napada. Ovaj događaj ga je pretvorio u lovca na ucene. Za prevoz koristi plavo belu jednosed letelicu pod nazivom Bronco Buster. Na Ramrodu je topdžija. April Eagle je ćerka komadanta Eagle inženjera koji je dizajnirao i bio zadužem za razvoj projekta Ramrod. Ona je navigator na Ramrodu. Pre nego što je postala Zvezdani šerif bila je profesionalni igrač tenisa. Ima robotskog konja pod imenom Nova koji je po sposobnostima isti kao i Saber-ov Steed.

Na početku anime likove se slučajno upoznaju i zbog odlične reakcije u borbi Colt i Fireball bivaju regrutovani u Zvezdane šerife lično od strane Saber Rider-a. Likovi su lepo karakterizovani, možemo naslutiti kako će ko od njih reagovati u određenim situacijama. Iako na početku nisu bili složni kako se radnja odvija javlja se veza među likovima i na kraju će dopunjavati jedni druge i tako postati najjača i najpoznatija jedinica Zvezdanih šerifa.

Što se tiče animacije i zvuka anime je standardne produkcija za anime iz '80. Jedino odskače svojom muzikom koja i 20 godina kasnije i dalje žari i pali.

Saber Rider And The Star Sheriffs je crtać (kako neki vole da ga zovu) našeg detinjstva. Glavni krivac što su se milioni zaljubili u anime. Moja preporuka je svima da ga pogledaju ako ne volite ovakav žanr onda barem da vidite kako je to sve izgledalo na početku anime probijanja u svet. Moram priznati da bi voleo da vidim rimejk ove anime.

NAPOMENA: Opis je uradio član Anime Jedinice, Alex5ko.

Ja nisam baš neki stručnjak za Anime, da ne kažem da sam potpuni laik, ali kako se Saber Rider... može smatrati serijom koja je "označila početak probijanja anime u svet"? Mislim, Astro Boy je prikazivan u Americi (koja je dobar deo, jelte, sveta) još 1963. godine i bio izuzetno popularan. Da je u Srbiji Saber Rider učinio dosta za Anime, to je tačno, mada se treba i setiti da je verzija koju smo mi (zapad) gledali bila izmenjena u odnosu na original, sa šest dodatnih epizoda koje su kompletno urađene u Americi.

Ja nisam gledao Saber Ridera, opis je pisao kolega Tako da se ograđujem od svega što je gore napisano. (kakav fin advokatski odgovor).

Ma, jasno, jasno, ne napadam nikoga niti dovodim u pitanje njegov sentiment ka seriji, samo propitujem tu konkretnu izjavu koja je za moj groš visoko problematična. Gundam ili Macross su serije koje su osamdesetih učinile znatno više za popularizaciju Anime u Japanu i inozemstvu nego SR...