ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

U clanku u Politici o dexinoj knjizi Prof. dr Vladislava Gordic Petkovic kaze:

Романи и приче о вампирима, као и сва дела у жанру хорора, свој адут имају у предвидљивој, готово ритуалној форми: писац се ослања на препознатљиве заплете, поновљиве ликове, постојану иконографију и ствара дело утемељено на консензусу фантазије и опсесије, на насиљу које неретко има функцију прочишћења. Хорор романи пародирају катарзу тако што читаоца препуштају страху и шоку, нудећи му истовремено прочишћење од шокова и страхова сличне врсте.

Ghoule, bas me zanima sta mislis o ovome?

Parodiranje katarze je, po meni, upravo suprotno od onoga sto bi kvalitetan horor trebalo da postigne.

Tvrdnja da je horor delo utemeljeno na "konsenzus fantazije i opsesije" mi je krajnje nejasna i u suprotnosti sa onim sto stalno istices da horor ne mora da ima fantasticne elemente.

Pogotovu je zanimljiva tvrdnja da su aduti horora "predvidljiva forma", "prepoznatljivi zapleti", "ponovljivi likovi"...

Nesto ne vidim da si se pobunio, iako ti ovaj pasus sigurno nije promakao. Ili je ona beskompromisnost koju pominjes u jednom od postova selektivna ili se slazes sa ovim...

ma naravno da se ne slažem, ali nisam imao vremena tada, a nemam ga ni sada za elaborirano neslaganje ili pojašnjavanje: bio sam 3 dana u bg, sad imam 2 dana kod kuće da pozavršavam neke textove i druge rabote, a u subotu opet jurim na put i nema me mnogo pri kompu narednih 10 dana.

ona jeste nešto napipavala tu, ali je vrlo trapavo i netačno opisala stanje: postoji veza horora i rituala, postoji veza između očekivanja i isporučivanja (koja je prisutna u delima svih žanrova - jer svaki žanr ima svoj sistem pretpostavki, očekivanja koja se mogu ali i ne moraju, ili bar ne uvek na isti način ili u istom smislu, ispuniti)...

mislim da je fantaziju i opsesiju pomenula kao psihološke termine, to nek ti miloš razjasni kao školovan za psiho-analizu, dakle nema to veze sa fantastikom kao knj. modusom, nego sa psiho-fantazijama i opsesijama.

to za parodiju katarze je apsurdna fraza i besmislena tvrdnja, ja to ne mogu ni da zamislim a kamo li da povežem sa onim što horor radi, a što jeste čista, prava katarza, najškolskiji primer među svim modernim žanrovima i najbliža onoj iz klasične tragedije.

to što kaže - "predvidljiva forma", "prepoznatljivi zapleti", "ponovljivi likovi" - to je vrlo diskutabilna, a jedna od najrasprostranjenijih zabluda i predrasuda o hororu koju su isticali čak i neki istaknuti 'branioci' horora, kao što je ranko munitić.

nije sporno da horor, kao i SVAKI DRUGI ŽANR, ima svoj stalni korpus likova, situacija, motiva, tema... to je baš ono što ga čini žanrom - ali je promašeno isticati njegovu 'predvidljivost' više nego li predvidljivost nekog SF-a, komedije ili melodrame. naravno, najlakše je uzeti primere iz najnižih i najneambicioznijih primera - školski: PETAK 13-ti - i svesti ceo žanr na jednu formulu.
to je ili zlonamerno ili neznalački, ali svakako ne opisuje tačno stanje.

nego, ja se raspisah, a imam 2 druga texta da uradim do večeras.

toliko za sada.

Izvinjavam se na deranziranju, ali ovo "parodiranje katarze" me je dotuklo, pa sam morao da reagujem. Bez obzira na to sto me zeludac tisti, popicu sad jedan henesi da se smirim.

PS: one mladje od 1960. godista, koji ovo nikako ne mogu znati, hteo bih da obavestim da je henesi vrsta konjaka, a isticu se jos i remi marten, kurvazije i martel.

Quote from: Mica Milovanovic on 06-08-2009, 16:45:43Izvinjavam se na deranziranju, ali ovo "parodiranje katarze" me je dotuklo, pa sam morao da reagujem. Bez obzira na to sto me zeludac tisti, popicu sad jedan henesi da se smirim.

Frazu "parodiranje katarze" može da sroči samo neko ko ne razume šta katarza znači, odnosno neko ko ima do te mere negativan odnos spram ovde pomenutog žanra da ga time određuje kao nešto što je suštinski niža vrsta književnosti, pa čak i u odnosu na druge žanrove. A možda autorka ni sama nije znala šta hoće da kaže...

Dovoljno je da pročitam "parodiranje katarze" pa da odustanem i od celog tog teksta. "Parodiranje" shvatam kao podsmeh, u očima autorke, inferiornom žanru koji "pravu" (ma šta to za autorku značilo) katarzu ne može da izazove / dosegne / dočara / whatever, samom činjenicom zato što je inferioran. Tako čitam i te "predvidljive forme". Aludira se možda na beskrajne serijale, reciklaže, kopije itsl, pošto su konzumenti horora, jelte, uglavnom sakupljeni s konca i konopca od manijaka, ludaka i/ili u najmanju ruku skrajnutih propalica. Jer, kako bi taj scum of the earth mogao da primi bilo šta drugo što nije predvidljivo, parodija, ponovljivo i šta beše ono još... Kao što se telenovele, iz koje god države (kontinenta čak) potekle, moraju držati nekih šablona, tako mora i jednako inferiorni horor. Hau jes nou. Profesorka, spusti se na zemlju, pa da pričamo.

Džone, ne odustaj tako lako. Taj pasus možda najbolje oslikava distanciranje autorice od teksta o kome piše. Ali ona to radi i mnogo suptilnije.

Evo ti link, koji je već postovan na topiku o dexinom romanu:

http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Vampir-na-Nishavi.sr.html

U pitanju je izuzetno vešto napisan članak i dobro odrađen posao. Gotovo svako, uključujući i autora knjige (vidi odgovorajući topik sajta art-anime), smatra da je u pitanju afirmativan članak. Pokušaj da analiziraš malo pažljivije šta autorka zapravo sama govori, a kako koristi fraze tipa "u prvim kritičkim tekstovima" da se distancira od određenih tvrdnji, kako trećinu relativno kratkog teksta posvećuje romanu dobitnice Nobelove nagrade Toni Morison koji sa dexinim romanom nema blage veze... Ima se šta naučiti iz ovog teksta...

QuoteЗато ће хорор тематика у новијој српској књижевности обавезно имати политички предзнак: утваре и духови нису само остаци сећања, него и подсетници на неправде.

I duh Hamletovog tate je bio podsetnik na nepravdu, da li i Šekspir spada u noviju srpsku književnost?

Zanimljiv tekst, zaista. Mini-priručnik na temu "kako napisati tekst koji deluje pozitivno o romanu koji spada u žanr koji smatraš inferiornim".

Skraćeno uputstvo: što manje pričaj o samom delu, koristi zvučne fraze koje većina neće razumeti (ume li neko da mi objasni kako, dođavola, napraviti parodiju katarze? katarze, valjda, ili ima ili je nema?), ubaci što više priznatih imena i Nobelovaca.

No, dobro, tekst ide Deksi u korist.

profesorka je otkrila toplu vodu sa provalom da su utvare podsetnici na nepravde. to su oduvek i bili - i pre žanra (šexpir), i u xix-vekovnim pričama o duhovima, pa i u japanskim i drugim kulturama, njihova osnovna funkcija je bila baš ta.

text je zaista školski primer školovanog šau-mau prodavanja magle uz pomoć vešto sročenih fraza iza kojih se krije mnogo blefa.