ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Tika i Filip su izrazili želju da objave zbirku domaćih priča posvećenih  jednom od najvećih junaka iz mladosti većine naših SF pisaca koji su sad, eto, zašli u... hm... zrele godine.

Dakle, ja sam to dočekao sa priličnim entuzijazmom, pošto sam kao mali bio jako fasciniran Lunom i njegove avanture - a potom i saznanje da je Frederik Ešton zapravo naše gore list - imaju dosta zasluga u tome što sam počeo da pišem i bavim se žanrovskom književnošću.

Priču sam već osmislio, neke delove i napisao, i samo treba da pronađem dovoljno vremena između prevođenja Uporišta i pisanja sopstvenog romana, pa da je kompletiram.

Ali zanima me zapravo to koliko je ljudi iz našeg malog esnafa spremno, zainteresovano i dovoljno nadahnuto da se pozabavi Donaldom Sikertom, njegovim gedžetima i borbom protiv tajnih zločinačkih organizacija, i da li nas ima dovoljno da napunimo čitavu zbirku...

Tipujem na Nešića & Lazovića, ZNAM da je Sale Marković jaaako voleo Luna. Nemojte da knjiga spadne na tri slova; da vidimo, koliko nas ima!

Predlažem naslov za zbirku: Kraj ponoći.

   Ja sam posjedovao tridesetak Lunovih romana - ona starija izdanja, naravno - i nisam nikada imao namjeru da ih citam, sve dok mi neki tip koji je od mene uzimao i gutao sve te krimi- i vestern-palpove koje sam imao, prije nekih dvadesetak godina, nije kazao da je Frederik Eshton u stvari nash covjek. Ako se ne varam, on je valjda bio glavni urednik svih onih Roto X-100 romana iz 60-ih i 70-ih.

    Jedini nas covjek koga sam u to doba citao bio je Milan Nikolic i od njega se ne bih nikada razdvojio. To saznanje me je svakako ponukalo da neko vrijeme citam Eshtona. To me je u stvari natjeralo da procitam i skracenog Sveca iz one Zelene Biblioteke, i jos neke palp serijale iz onoga doba. Cak sam pratio i jos jednog nasheg covjeka iz novijeg doba, T.H.Grejca, cije sam pustolovine batalio nakon desetak brojeva (postao je nepodnosljiv a ja nikada niposto nisam bio otporan na osvjedoceno sranje), ali mislim da sam sacuvao njegov drugi ili treci roman o Hejziju - Kvartet ubica, moze li biti da se tako zvao??? - za koji mi se uvijek cinilo da se moze pretvoriti u dobar krimi-film.

   Kako god bilo, ocito mnogo toga procitanog nije ostalo u mojoj glavi, cim sam citavog Eshtona i jos stosta sada zbilja unikatnog onomad utrapio na Zelenom Vencu za izdanja TRAG-a [sjecam se da je tada Spilejn bio najskuplji].

  Ipak, namjerno sam sacuvao, pamtim, prvi Lunov broj, simbolizma radi, koji se zvao upravo LUN KRALJ PONOCI. Medjutim, prije nekoliko godina pokusao sam da ga lociram po svojoj biblioteci, ali bezuspjesno...   

     

Miodrag Milanović, pisac scenarija za strip "Lun" (i Blek, i puno toga još) je ovde u BG, ima izdavačku kuću... Možda bi i njega zanimalo da se uključi...

U svakom slučaju, treba da se navata neko za ozbiljan esej o Lunu

Zar nije u nekoj Sagiti neka riba pisala o Lunu?

Kao i Skrobonja, i ja sam rastao uz ovaj serijal. Naravno, dugo misleci da su u pitanju prevodi. Kako neko nas moze da pise tako up-to-date tehnoloske stvari? Kao i Tripp, i ja sam imao dosta romana, a onda odlucio da ipak moram da se odlucim izmedju pravljenja djubreta po kuci naucnom fantastikom i krimicima.

Moram da priznam da sam poslednjih petnaestak godina izbegavao da probam da procitam neku epizodu da se ne bih previse razocarao...

Quote from: Tripp on 31-08-2009, 13:07:25
Zar nije u nekoj Sagiti neka riba pisala o Lunu?

Vidi stvarno... Aleksandra Nikšić, "Lun u 21. veku", ZS#8, strana 1291

Moram već jednom da pročitam ne starije brojeve :/

Mitar Miloševć (1924-1995)

Rođen u selu Uvač u Crnoj Gori. Kao gimnazijalac učestvovao u Drugom svetskom ratu; više puta odlikovan za ratne zasluge. Do 1953. ostaje u vojnoj službi kao kapetan I klase. Od 1953. do 1974. radi u novosadskom "Dnevniku" kao reporter, pomoćnik glavnog urednika lista Tribina i urednik u političkoj rubrici lista Dnevnik. Napisao desetak ratnih romana. Za roman Raspukla ledena kora 1977. dobio nagradu Društva književnika Vojvodine. Pre nego što je počeo da piše romane o Lunu, kralju ponoći, kao urednik pročitao je oko hiljadu krimića. Objavio je 64 romana i osam novela prodatih u preko deset miliona primeraka.

Jedan beogradski omladinski list još sedamdesetih  godina obelodanio je ko se zapravo krije iza njegovog najpoznatijeg pseudonima "Frederik Ešton". Za Strip zabavnik Milošević je 1985. rekao: "Nedavno sam upoznao automehaničara, ljubitelja beletristike ali i zabavne literature, koga prijatelji na privremenom radu u Nemačkoj nisu mogli da ubede da autor romana o Lunu nije stranac. Suočen sa nepobitnim dokazima, čovek je izgubio opkladu. Zamislite samo kako se iznenadio kada sam mu rekao: 'Lepo, sada opkladu možete da naplatite od mene.' "

Reče mi Ilija nekom prilikom kako je M.M., navodno, izjavio da je pisanjem romana o Lunu zaradio "pola miliona maraka i žešće šuljeve"...

ovo, baš kao i raniji flaš gordon, apsolutno nije moja šolja hibiskusa.

Lun nikada nije uspeo na Zapadu zbog toga što je on zapravo bio komunista; nepotkupljiv, nezainteresovan za ovozemaljska zadovoljstva... idel socijalističkog rada pedesetih.

Kako bre nezainteresovan za ovozemaljska zadovoljstva? A Džejn? A - Makferson???

Što se kvaliteta domaćih pisaca tiče, pa setite se samo Ninđa serijala Gornjeg Milanovca koje je od sedme sveske pisao naš Nikolić; pa čovek je najmanje deset puta bolji, zanimljiviji, pitkiji i žanrovski snažniji od originalnog Japanca.

Quote from: Ghoul on 31-08-2009, 13:56:54
ovo, baš kao i raniji flaš gordon, apsolutno nije moja šolja hibiskusa.

Ni moja tacna kus-kusa. (Šta beše sa mojim radnim mestom? )

Quote from: Boban on 31-08-2009, 14:00:10
Što se kvaliteta domaćih pisaca tiče, pa setite se samo Ninđa serijala Gornjeg Milanovca koje je od sedme sveske pisao naš Nikolić; pa čovek je najmanje deset puta bolji, zanimljiviji, pitkiji i žanrovski snažniji od originalnog Japanca.

Japanca? Može li malo više o tome... u stvari, bilo bi dragoceno da svako informisan kaže ono što zna o izvornom stripu (naslov, izdanje, kako se zove pisac) - kapiram da su seting i likovi odatle. A i o domaćem, mislio sam da je to rad nekoliko autora. Derek Finegan  

Чини ми се да је ДРФ ту умешао прсте. Мислим да се не ради о стриповима.

O Ninđi i DRFu itd: Izgubljeni DRF spisi

rispekt za drf-a! taj spis bi valjalo iskopati.

bilo bi predobro kada bi Brana Nikolić napisao nešto o svojim Ninđa danima, ultra vredan artefakt bi to bio. Predivan serijal... a ni Sport Montex oprema nije bila naivna!

jedino me je nerviralo što je Letnji ninđa trening redovno bio rasprodat... video ga na ulici prošle godine i ostavio. 

http://www.lazarkomarcic.org/_/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%9B&variant=sr-el

QuoteBrana Nikolić (Aranđelovac, 1936) je srpski  stripar, karikaturista i pisac.

Doselio se u Valjevo 1961, a tu i danas živi. Od te godine je zaposlen u lokalnom novinsko-izdavačkom preduzeću ,,Napred", u okviru koga 24. februara 1966. pokreće legendarni magazin ,,Pingvin" sa više od pola prostora posvećenog stripu. Zbog razloga koji prate ovakve projekte u malim sredinama, časopis se sa svojim 55. brojem gasi 9. marta 1967. iako je u to vreme imao prosečan (!) tiraž od 60.000 primeraka.

Od 1962. Nikolić sarađuje sa ,,Dečjim novinama", u čijem matičnom listu i ostalim izdanjima uskoro postaje jedan od najvažnijih autora.

Najpoznatiji stripovi su mu: ,,Bendžo Kosa", ,,Pastir Hotka i njegova motka", ,,Mija Siledžija", ,,Gule Gusar", ,,Tarziko"... Bio je urednik ,,Eks almanaha", ,,Karavana", ,,Bombaša", ,,Eureke"...

Seriju ,,Superzvezda Plave Oči" radio je za nemačkog izdavača Vajfelda.

Pisao je i palp-romane

ovo kao da je za hitlera napisano "rođen je u austriji, vitgenštajn mu je bio školski drug, interesovalo ga je slikarstvo, dobio je gvozdeni krst u prvom svetskom ratu, voleo je pivnice i politiku, a bavio se i jevrejskim pitanjem ."  

Zoran pisao...
Registruj se pa izmeni ako te ne mrzi, ja nemam vremena trenutno...

heh, bila je neka tema na zs gde se raspravljalo o terminu "stripar"

ne znam ništa više od unosa, ali iznimno cijenim i poštujem njegov rad.

a zna li neko poreklo originala, i sve to?

Alo, ovde je reč o Lunetu! Ko 'oče da se nindža, nek pravi topik! (Hm, ili možda krosover: Lune protiv Nindže...)

da da - London vs San Francisko, West Coast vs Temza... ali o Lunu se sve zna, pravljeni su i stripovi po njegovim avanturama, a origin of Eldridž očigledno nije sasvim jasan. mislio sam da je uzor američki, sad Boban pominje misterioznog Japanca, a drf na topiku što je Zakk linkovao kaže da je Nikolić možda autor svih Ninđi 

Nije prvih, onih uzanih plastificiranih.

Pa hajde da se pridružim, pisao sam scenarija za strip o Lunu, ukupno 15 svezaka, sa 900 tabli stripa, je publikovano u periodu 1983-1986

не знам за стрип, али сам скоро прочитао неколико епизода рото-романа и могу да кажем да је Лун у принципу лош...сад, можда сам субјективан, а можда и има и тога што сам старији...јбм ли га!

Strip se razlikovao od roto romana, ja sam na Luna i njegovu ekipu gledao (i tako pisao) kao na jednu od brojnih varijanti Bonda, Indijane Džonsa i Marvelovih junaka pa sve umiksano osvežavajuće kao hladno pivo na terasi, a plus 40...Jedna od mana Miloševićevih romana je puno likova koji su se, osim par njih, pojavljivali samo da ih Lun kokne.Bilo je problema i sa motivacijom istih no, sve u svemu, Lun je bio čitan kao i dela čuvenog Nemca, pisca western romana, GF Ungera. E, ja sam tog Ungera obožavao nikad ne saznavši ko se krije iza tog pseudonima.On je pisao savršeno skrojene westerne.Lun je imao dosta uspeha, prosečan tiraž strip sveske bio je 50000 primeraka a pisanog romana oko 60000.Ne treba zaboraviti da su pojedini naslovi reprizirani 2,3 puta.

Quote from: Savajat Erp on 28-05-2010, 17:57:20
не знам за стрип, али сам скоро прочитао неколико епизода рото-романа и могу да кажем да је Лун у принципу лош...сад, можда сам субјективан, а можда и има и тога што сам старији...јбм ли га!

Lako je kritikovati Savajate, pogotovo pulp literaturu - a ti, ako možeš da stvoriš bolji i popularniji serijal, izvoli.

Interesantno je za Mitra Miloševića da je Pazio na faktografske detalje,čak sitnice,a sam u to vreme nije nigde putovao i nije bio u Londonu.Osnovni su mu bili bedekeri iz kojih je crpeo podatke.Boban je u pravu da mu je osnovna prepreka za uspeh na Zapadu bila ideologija.

Pre tri-četiri meseca sam pročitao prvi roman iz serijala o Lunu. (Bar sam tada mislio da je prvi. Danas sam na netu pronašo podatak da je roman Lun, kralj ponoći zapravo treći po redu; pre njega su se poavili Lun na paukovoj niti i Lun i osvetnik časti. Literatura o Lunu je prilično oskudna tako da teško doći do pouzdanih podataka.) Roman nije bio u biti loš. Ništa epohalno, naravno, ali sasvim solidan tajmvejster - naročito imajući u vidu da je npisan pre pola veka. Onako, baš pulpy, u fazonu Dijabolika, recimo. Dopalo mi se. Nažalost, sledeći Lun s kojim sam se susreo bio je katastrofalno loš. U pitanju je epizoda Živa lutka (privukao me naslov). Odustao sam posle 20-ak strana. Verovatno se među 70 i kusur avantura ima šta da se probere, ali još se nika nije upustio u detaljno živopisanje serijala. Treba to sve pronaći i iščitati, nije to mali posao.

To je sasvim normalno da su oscilacije u kvalitetu velike.Čovek nije imao samo dva imena nego je i radio paralelno kao dva čoveka.Pored ritma koji imao za rad u novinama je imao i ritam izdavanja Lunovih svezaka,a to je sve bilo za istu kuću "Dnevnik".

Quote from: Alex on 01-06-2010, 20:52:20

Quote from: Savajat Erp on 28-05-2010, 17:57:20
не знам за стрип, али сам скоро прочитао неколико епизода рото-романа и могу да кажем да је Лун у принципу лош...сад, можда сам субјективан, а можда и има и тога што сам старији...јбм ли га!

Lako je kritikovati Savajate, pogotovo pulp literaturu - a ti, ako možeš da stvoriš bolji i popularniji serijal, izvoli.

Могу и крећем из ових стопа!!

Реци ми, Алекс, јеси ли скоро читао Луна? Ако не, мислиш ли да би ти се опет жестоко свидео? Нисам га читао пре, ортак ми је скоро поклонио 10-ак романчића, неколико новијих, Дневникових, и пар ранијих Рото-романа...у првих пар епизода (креће са Лун, краљ поноћи, следећи су Лун против Хекате итд) је онако мање-више интересантно, а после све лошије и лошије, тако да сам га баталио скроз или ћу их читати кад не будем БАШ имао шта...

Истичем да је ово моје субјективно мишљење без икаквих носталгичних осећања....

Ponekad bacamo vatru sasvim bez potrebe. X-100 romani, ne treba ih zvati ni "pulp", više decenija su u sebi nosili iluziju da čitamo "strane" pisce. Moguće je da to seže i do vremena kad su počinjali romani u nastavcima u listu "Politika" pedesetih godina prošlog veka. Pisanje pod pseudonimom, brzo ali za male pare, krije mnogo dobrih novinarskih i spisateljskih imena i šezdesetih godina sam upoznao neke, gledao kako rade i bio zadivljen da im je svejedno da li je vestern, krimić, ljubić ili spejs opera. Sedamdesetih je dominirao Frederik Ešton aka Milošević. Lun kraj ponoći je zaista davao nešto više. Osamdesetih je dobilo na tempu ili sam ja već poznavao ljude koji pišu pod pseudonimom. Slobodan Čurčić je, naprosto, bio nenadmašan. Zapravo, jednom je nadmašio sam sebe, ali, to je druga priča. U to vreme je za SF palp maher bio Belča, a da se ogledaju imala je priliku i većina naših drugara iz LK. Bilo je lakše dobiti priliku pod pseudonimom i u palpu, a trebalo se oprobati i u dužoj formi.

Trebiti picajzle iz te literature je apsolutno nepotrebno. Niko ne može postati pametniji niti ako ih brani niti ako ih napada. Ali, bilo bi prilično zgodno da se to proprati kao pojava i da se ukaže na tok, prednosti i nedostatke.  

Vidite, ja sam pokušavao da pišem i neke teorijske radove o tome da se naučnoj fantastici mora pristupiti kao pojavi koja je neraskidivo vezana za vreme u kome nastaje. To ima prilično smisla, s obzirom da je "vreme" jedna od ključnih odrednica SF žanra.

Krimić, kao pop-kulturni fenomen, trebalo bi da bude manje zavisan od vremena u kome nastaje, budući da se vezuje za određen istorijski period. Međutim, u praksi, nije tako. Lun nije jedni primer da su određeni kriminalistički romani, serijali, itd. bili ekstremno popularni u vreme nastajanja, a da nemaju nekakvu veliku umetničku vrednost. Dakle, razlozi njihove popularnosti moraju se tražiti u nekim drugim sferama osim književnog.

Ja sam bio veliki fan Luna... Kad sam saznao da ga piše naš čovek, nikako mi nije bilo jasno zašto to nema prođu na Zapadu...

Za uspeh na Zapadu neophodna je velika reklama (osim brojnih drugih preduslova); očekivanje da će nešto samo od sebe postati hit nije realno. Nikada nije ni bilo.

Mićo, sve u umetnosti je neraskidivo povezano sa vremenom u kome nastaje. Ne samo SF. Šteta da te radove nisi napisao. To je pitanje konjukture. Atavizam. Pećinski ljudi su primali putnike i gostili ih da saznaju o događajima koje sami ne mogu doživeti. Zato se, možda, čini da je krimić "nevezan". Jeste, ali radoznalost o kriminalnom, u različitim oblicima, traje milenijumima, u neprekinutom kontinuitetu. Specifičnost našeg pulp krimi angažmana XX veka je "konstruisana naiva", jer je sistem nije podrazumevao kao domaću. Zato danas i nema pravog domaćeg krimića. Potencijalnim piscima je teško da kreiraju odgovarajući milje, jer im realna priča nije dostupna. Informacije su šture, ali ne bih o novinarima i istraživačkim rabotama u novinarstvu, to je druga priča.

Tačno je da pulp odražava nazore vremena u kome nastaje. Kod nas je cvetalo vreme pulpa 70ih i 80ih godina prošlog veka i uglavnom se radilo o domaćim autorima(obično zapadno orjentiranim studentima ili profanima književnosti koji su se naučili zanatu čitajući gomile westerna, krimija, itd. to je bilo neverovatno bogato izdavaštvo, od Trigiglava do Djevdjelije. Drugi faktor brojnosti autora je visina honorara koja nije bila zanemariva jer se za roman, prosečne dužine do 10 autorskih tabaka dobijala prosečna godišnja plata u Jugi, odnosno oko 6000 evra a, dobar pisac je, kao od šale, pisao 4,5 romana za 12 meseci)Ja sam, pored obaveza pisanja scenarija za Dnevnik, dečje novine i Male Novine (Oslobođenje, Sarajevo) stigao da napišem desetak vesterna i jedan zaista dobar krimić, Mrtvaci brzo trče koji je objavljivan u nastavcima u sarajevskom Oslobođenju a potom ga je otkupila Gerd Plessl Agentur, čuvena GPA i objavila na nemačkom. Kod nas sam objavljivao u X-100 i znamenitom Lasu pod pseudonimom Erl Fenton. Dobar western mi je bio Ustaj i pucaj (meksička revolucija) i bio je štampan, u prosečnom Dnevnikovom tiražu od 45000. Drugi roman u svesci (tu je Dnevnik kopirao nemačke izdavače para literature) bio je roman nenadmašnog GF Ungera. Danas je ta literatura skrajnuta, a neko bi mogao na njoj doktorirati...

Da li Mrtvaci brzo trče mogu negde da se nabave?

QuoteDanas je ta literatura skrajnuta, a neko bi mogao na njoj doktorirati.

Potpuno se slažem. Boban i ja smo svojevremeno popisali sve što se moglo naći od SF-a u domaćim časopisima. Koristeći te podatke, ja sam objavio neku vrstu kratkog preglega srpskog SF-a, pa neki mlađi, vredniji i spospbniji ljudi imaju dobru građu za izučavanje.

Da učinimo tako nešto za krimić nemamo ni godina ni volje ni vremena, ali spremni smo da svako na svoj način pomogne koliko god može. Ovaj podforum je upravo pokušaj da se od zaborava otrgne jedna grana popularne literature, koja nipošto nije dovoljno izučena... Svaki ovakav podatak, po mom mišljenju, puno znači!