ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

DEMONOLOGIJA U GRADINI

Najnoviji broj izlazi i promociju ima (u Nišu) u utorak, 26.XII.
U broju od preko 300 strana, oko polovinu zauzima opširan temat o DEMONOLOGIJI.
Textovi bi trebalo da budu zanimljivi kako onima koje zanima horor, tako i svima onima koji se bave (nenaučnom) fantastikom. Kao što se iz sadržaja može videti, pokrivaju se svi bitniji aspekti demonologije u kulturi: Đavo na filmu, u pozorištu, muzici, stripu... Na žalost, nisu uspeli da nahvataju nikoga da napiše koju o Đavolu u književnosti, a Žica je u poslednji čas otpao sa (ponuđenim ali nenapisanim) textom o demonskoj POEZIJI...
Sve ovo ilustrovano je lepim slikicama, pored ostalog i nekim kolor lepoticama iz Đavolje varoši.

Imajte na umu da je ukupan tiraž SAMO 300 PRIMERAKA, od čega veliki broj ide autorima, bibliotekama itsl, tako da U PRODAJI NEĆE BITI BAŠ VELIKI BROJ: naručite odmah svoj primerak direktno od GRADINE, da ne biste posle kukali, plakali, kumili i molili da vam neko nekako dobavi ovaj kultni, teško-nabavljivi, ultrararitetni broj!

Telefon redakcije je 018 536 200
Mejl: gradinankc@verat.net


Evo šta ima u ovom broju:


REČ UREDNIKA
Zoran Pešić Sigma Strah od straha

DEMONOLOGIJA
Rosel Houp Robins Rečnik demonologije
= Iz knjige The Encyclopedia of Witchcraft and Demonology (Bonanza Books, 1959), autora Rasela Houpa Robinsa (Rossell Hope Robbins):
Odabrao, preveo i prilagodio:
Dejan Ognjanović

Ko je Đavo?
=ne znam.

Alisa Ostrajker Ples na Đavolovoj zabavi
=Đavo u muzici?

Johan Volfgang fon Gete Kralj Vilenjaka
=novi prevod.

Jovica Aćin Izabrane demonofanije
=2 kratka ali zabavna natpisa, jedan je o demonu Nekronomikonu.

Merilin Menson Omađijani crv
=odlomak iz autobiografije

Radosav Stojanović Đavo

Ahil Mango Đavo u teatru
=kao što naslov kaže...

Franko Lorenco Aruga Đavo u muzici
=kao što naslov kaže... (oba ova napisa su iz jedne finoizgledajuće italijanske knjige o Đavolu, trebalo bi da su odlični)


Dejan Ognjanović Faustovski ekran
=ovo je koren iz koga je kasnije izrasla istoimena knjiga: dakle, text je različit (mada ne suštinski) od knjige, nije odlomak iz nje.


Rastislav Dinić Kratak izvod iz priručnika muzičke demonologije
=e, ovo je naročito zabavno i tiče se imena i motiva koji se često sreću, naročito u hevi metal muzici.


Dragana Stojiljković i Pavle Zelić Ale i bauci mog kompjutera

Dejan Stojiljković Ljudi su od snova, snovi su od peska
=Sendmenovi demoni.

Marko Stojanović Đavoli, đavoli, đavoli
=čmarko, čmarko, čmarko (o demonima u stripu)

Branislav Miltojević Skica za portret Ivice Stevanovića
Zoran Penevski S one strane ivice
Borisav Stojanović Ljubazni leševi
=3 texta i mnogo đavolskih crteža niškog majstora ilustracije i stripa, Ivice Stevanovića



KNJIŽEVNI PORTRET: DEJAN ALEKSIĆ
Danijela Kostadinović Jezičke tajne neizrecivog
Saša Hadži Tančić Jedino u umetnosti dostojno slobodan
Dušica Potić Kredo za večnu zapitanost
Dejan Aleksić O savremeništvu
Dejan Aleksić Oktave o egejskoj soli

STRAH OD POEZIJE
Maria Laina Ružični strah
Gabor Čordaš Susreti treće vrste
Tomislav Marinković Ukus kafe
Kaća Ermenkova 365 mesečina je prošlo
Ivona Tačeva Prestupno sunce
Miodrag Raičević Sićevačka dobrodošlica
Radivoj Šajtinac Vino sićevačko i retro-ditiramb
Velimir Kostov Među slikarima u Sićevu
Aleksandar Rajski Ključevi

LINKOVI
Nadežda Stojković Istorija i identitet u delu Matije Bećkovića
Predrag Lazarević Muško i žensko lice istorije
Dejan Petrović Pisac nije sveta krava
                           (Razgovor sa Vladimirom Arsenijevićem)
Nikola Dedić Slika američke zajednice u filmovima Klinta Istvuda
Veselin Mitrović Sociološki dnevnik
Zorica Jevremović Lingvisti jednog regiona

STRAH OD KRITIKE
Momčilo Radić Strah, vreme, čarobnice i putovanja
Saša Ćirić Trijumf govora
Aleksandra Đuričić Kuća u dva grada
Stojan Đorđić Pesma unutrašnjeg ozarenja
Dušan Vidaković  Demontaža predvidljivih klišea
Ilija Bakić Tvrdo kuvani horor
Želimir Vukašinović Zavičajnost i egzistencija
Danica Vujkov U noći civilizacijskoj pevati
Simon Grabovac Istorija kao literarno štivo
Simon Grabovac Mitsko ozračje Simovićeve dramaturgije
Snežana Nikolajević Horsko pevanje - i povrh toga
Nataša Antić Radost horskog muziciranja
Emilija Radmilović Nišvil 06
Dejan Dabić Nebo iznad celuloida
Srđan Savić Olovne magle nad Tvrđavom
Srđan Savić I ovaj kamen zemlje Srbije

Beleške o autorima

evo kako izgleda korica:

Ja sam danaske zvao Gradinare i poručio broj. Bili su ljubazni i obećali da će poslati još koliko danas. Uplatio pttom 350 kinti i to je to.  

a ja samo što dođoh sa promocije: lepo izgleda broj, zadovoljan sam, sličke iz đavolje varoši mu daju dodatni šmek, a i sadržaj je još bolji, sad kad vidim šta se krije iza nekih naslova iz sadržaja...

na ovome mjestu možete videti kraći prikaz sa nekoliko fotki iz broja, kao i sa textom uvodnika, u kome sigma opisuje putešestvije i avanture u đavoljoj varoši.

http://www.artmagazin.co.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=316&Itemid=31

Kad smo vec kod Djavolje varosi, odatle je naj najpoznatiji ultimate - fighter kome nema premca u ringu - Tasmanijski djavo
Sto se tice lista, fenomenalan je. Drug moj ima, narucio je, i sad vec uveliko prelistavamo rubrike posvecene sejtanu, zbog kojeg nosim ovo moje (symbolic) ime.

ghoule, kumim te azatothom mozes li da potegnes svoje veze i vezice i izbunaris mi odnekud  jedan primerak ovog broja? placam suvim zlatom ili krvlju. tudjom.

uf, to je odavno otišlo belosveckim satanistima i demonolozima.

videću, al ništa ne obećavam.
istina, ako plaćaš SUVIM zlatom, možda...

inače, ADL, jel sad vidiš kako prolaze ljudi koji ghoula ne slušaju NA VREME:

Quote from: Ghoul on 21-12-2006, 05:24:40
Imajte na umu da je ukupan tiraž SAMO 300 PRIMERAKA, od čega veliki broj ide autorima, bibliotekama itsl, tako da U PRODAJI NEĆE BITI BAŠ VELIKI BROJ: naručite odmah svoj primerak direktno od GRADINE, da ne biste posle kukali, plakali, kumili i molili da vam neko nekako dobavi ovaj kultni, teško-nabavljivi, ultrararitetni broj!

vidim (ovo izgovaram skruseno), al' imaj razumevanja, u to doba,  jos uvek nisam bio sagitas.

imam jaaaa (vidi priv)

samo da obznanim, da sam pazario ovaj broj gradine u knjizari "aleksandar belic". nisam ga platio suvim zlatom, nego srebrnjacima. izbrojah ih 324.

Đavo ne potiče iz Evrope, već sa Orijenta. Već dve hiljade godina đavo je prisutan u okcidentalnom mišljenju kao antipod Bogu. Ali stolećima je njegova senka lebdela nad evropskim kontinentom i odatle je njegov put uzeo pravac ka novom svetu. Evropljani su doživeli satanu (hebrejski), ali su ga preobrazili po svojoj slici i podobiju.

Kurt Flaš, 85-godišnji emeritirani profesor srednjovekovne filozofije na univerzitetu u Majncu, objavio je nedavno knjigu Đavo i njegovi anđeli (Kurt Flasch: Der Teufel und seine Engel. Die neue Biographie, C.H. Beck, Minhen 2015). Svoj bogati istraživački opus autor je posvetio predmetu srednjevekovne istorije filosofije - Avgustinu, Nikoli Kuzanskom, Tomi Akvinskom, Danteu i antici. On se već više decenija bavi pitanjem Boga i njegovih tumača. Flaš u dvadeset poglavlja pripoveda biblijski početak i metamorfoze satanologije od patrističkog predanja u srednjem veku, kao i fatalne spojeve satane sa njegovim adeptima i ludilom veštica. U toj potrazi Flaš zalazi u najtamnije vijuge pakla i posvećuje se tamošnjem personalu, anđelima zla. Taj vrtoglavi itinerarijum vodi ga do sadašnjeg vremena.

Đavo se vazda mešao u svakodnevicu ljudi, dok mu epoha prosvetiteljstva nije sasekla krila, obesnaživši njegovu zlu moć. I mimo toga danas je u krugovima Evangelističkih hrišćana, fundamentalističkim grupama ili unutar Rimokatoličke crkve, realistična reč o satani. Papa Jovan Pavle II je anno Domini 1998. obnovio egzorcistički ritual iz 1614. o isterivanju đavola. U ovoj dramatično delujućoj pripovesti autorova simpatija je jednoznačno na strani onih mislilaca koji su se upustili u koštac sa demonološkom silom, radeći na njenom obesnaženju. Na pitanje gde i kad je đavo imao prve nastupe, mnogi će reći da je to bilo u Knjizi Postanja i priči o prvorodnom grehu. I zaista, već su prvi hrišćanski autori u zavodljivoj zmiji prepoznali prerušenog đavola. Ali istorijski to nije tačno, uverava autor. U prvim knjigama jevrejske Biblije to nije slučaj, već je Bog taj koji prouzrokuje nesreću, kao što se kod proroka Amosa i kod Devtero-Jesaije kaže: "Ja sam Jahve i osim mene niko (...), ne spasava i ne čini zlo". U Knjizi o Jovu satana se javlja za reč kao tužilac, ali ne kao drevni neprijatelj, već kao neka vrsta zluradog advokata koji, kao instrument Jahvea, kuša Jova. Đavo, kao predmet hrišćanskog bavljenja do dubokog 18. veka i duže, pojava je koja potiče iz apokrifnih knjiga Starog Zaveta, kao i iz Novog Zaveta i u osnovi je hrišćanski pronalazak. Tom otkriću je Kurt Flaš zaveštao novu biografiju. Flaša zanima šta autori Zapada o njemu misle. Jevrejsko, islamsko predanje, kao i predanje crkava Istoka izostavio je iz svojih razmatranja.

Reč je o knjizi erudite, pri tome homogene narativnosti, o teološkim spisima koji, i mimo svih teorijskih konstrukcija, ipak imaju visoki životni smisao. Najuticajnijim misliocima zapadnog hrišćanstva upućena su ta dijabolična pitanja.

Avgustin je učio o egzistenciji đavola na dogmatičan način, kao i o paklu i paklenim kaznama. Nadasve, njemu je pošlo za rukom da pokaže da je đavoljeva moć u seksualnoj vlasti nad čovekom. Time je đavo spojen sa učenjem o prvorodnom grehu. Đavoljeva moć je kroz seksualnost roditelja preneta na porod. Oštrica ovog učenja bila je direktno uperena na žene, kojima je mimo oktroisane da ne kažemo nasilno pripisane niže mentalne sposobnosti, kao i velike seksualne požude, atestiran poseban afinitet prema satani.

Srednjevekovni teolozi razmatrali su u svojim teorijskim traktatima i to kakva telesna svojstva poseduje đavo. Rana uverenja u to da je njegovo telo od vazduha ustupila su mesto učenju koje je zastupao Toma Akvinski, o tome da je đavo čista duhovna pojava (substantia separata). Kakve telesne i seksualne uticaje može da ima ovakvo biće bilo je teško pitanje. Intelektualizacija đavola, koja se ovde događala, učinila ga je bogopodobnim. Ova teza relevantna je u odnosu na potonje centralno i odlučujuće pitanje teodiceje: kako se moć zla odnosi prema Božijoj svemoći?

Čini se da je strah od đavola bio na vrhuncu između 1200. i 1700. U narodnom verovanju zaziranje od đavola bilo je jače no strah od Boga. Do 18. veka bilo je prošireno uverenje u egzistenciju đavola. Ali sa učenjem o prirodnom hrišćanstvu ili prirodnoj religiji - panteizam i spinozizam su, između ostalog, ovde bili u pitanju - đavo je postao kuriozna figura. Dijaboličari i antidijaboličari raspravljali su javno jedni sa drugima. Antidijaboličari su mislili na budućnost crkve, dijaboličari na njenu prošlost. Još više na njenu večnost, veli Flaš.

Pre dve godine autor je u jednoj veoma čitanoj knjizi objasnio Zašto nisam hrišćanin. Posebno mu je figura đavola odvratna, veli on, jer je đavo instrument duhovne elite da disciplinuje narod u crkvi. Flaš ironično entira: hrišćanstvo sa đavolom je užasno, ali je bez njega dosadno. Šta zapravo čini mit o đavolu tako uspešnim? Flaš prilazi temi sa idejno-istorijskog aspekta i ispituje teze diskusije kroz prizmu teoloških i filozofskih autoriteta. Đavo je u svojoj imaterijalnosti za istoričare prošireni objekt, te je bilo neophodno suziti polje ispitivanja. Flašu se ne može zameriti što je njegov diskurs ograničen samo na intelektualce, što je već per se interesantno. Ipak ostaje pitanje: nije li strah od đavola tema o kojoj se može razmišljati i izvan indoktrinacije propovednika?

O đavolu i umetnosti Flaš ne raspravlja - izuzimajući paradigmatičan slučaj Geteovog Mefista. Ovde nailazi na đavola koji mu se dopada: duhovitog, elegantnog, na visini vremena, oštroumnog posmatrača moderne, više kritičara nego praktičara. Ali u paktu sa Mefistom ima Faust dobrog udela. Pogled u budućnost u Faustu II u bezobzirnoj i neutoljivoj dinamici želje za posedovanjem je lepa poanta. Fascinira duboko poznavanje izvora i konteksta kojim ovaj trgovac orijentalnim tepisima, kako je Flaš jednom sebe nazvao, vlada svim domenima koji se dotiču objekta njegovog ispitivanja sa zastrašujućom erudicijom.

Kurt Flaš voli ironiju i paroksistička zaoštrenja, te se ova knjiga dobrim delom čita i sa velikim literarnim zadovoljstvom (plaisir du texte). Flašova knjiga nije enciklopedija, već lucidni esej. On otvara grandioznu panoramu ideja od Postanja preko Apostola Pavla, Avgustina i Tome Akvinskog, Lutera, Getea i Žan-Paula (Rihtera), da spomenemo samo nekoliko imena kojih u registru ima oko 400. Flašov facit glasi: "Đavo je mrtav", što valja videti kao antiparafrazu Ničeovog dela Bog je mrtav. Otkako ga je Gete u Faustu preobrazio u figuru pozorišta, đavo egzistira samo u svetu umetnosti.

Ova knjiga može biti uskršnji poklon, jer nije ni blasfemična, ni degutantna ili na ovaj ili onaj način kriptična, iako je u njoj reč o đavolu. Ona đavolu odseca rogove sa glave i kopita sa nogu. U Kurtu Flašu đavo je našao svog majstora-pripovedača, možda bi tačnije bilo reći, majstora njegovog nekrologa.


Ova knjiga može biti uskršnji poklon, jer nije ni blasfemična, ni degutantna ili na ovaj ili onaj način kriptična, iako je u njoj reč o đavolu

http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/knjiga_danas/quotnova_biografijaquot_iz_pera_kurta_flasa_.54.html?news_id=319480