ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Tek sam sad skontao da su David i Villa ustvari jedna osoba, i to ni manje ni vise nego DAVID VILLA...
Naravno da Villi smeta Jeremic jer, kao sto i sama rece, cita VREME, sto je jasan znak da pripada onoj "drugoj" Srbiji, kojoj ne odgovaraju srpski politicari koji ne lizu guzicu zapadnim diplomatama, vec i rade nesto za svoju "malu" zemlju.
Moram priznati da sam prijatni iznenadjen odnosom Jeremica prema Srbiji i poslu koju obavlja i da profesionalno obavlja posao.
O Davidu ne treba trositi rijeci, on je provjereni srbomrzac...

Quote from: krema on 14-09-2009, 10:09:44
Tek sam sad skontao da su David i Villa ustvari jedna osoba, i to ni manje ni vise nego DAVID VILLA...
Naravno da Villi smeta Jeremic jer, kao sto i sama rece, cita VREME, sto je jasan znak da pripada onoj "drugoj" Srbiji, kojoj ne odgovaraju srpski politicari koji ne lizu guzicu zapadnim diplomatama, vec i rade nesto za svoju "malu" zemlju.
Moram priznati da sam prijatni iznenadjen odnosom Jeremica prema Srbiji i poslu koju obavlja i da profesionalno obavlja posao.
O Davidu ne treba trositi rijeci, on je provjereni srbomrzac...

Hmm, da. Sve je moguče. Ovo je Internet, pa neko može u isto vreme da bude i žensko i muško...
Prva srbija, druga srbija... Nama bre treba treća srbija, srbija u kojoj neće ideal biti popovi, ali ni pederi!!!
Rade za svoju malu zemlju? Kao onaj Samardžić, koji svog sina u OEBS, a nas u zombije oko Kosova, a Jeremić mu je bio saradnik?! A od kada je to lizanje guzice zapadu loše, a lizanje guzice i neispražnjenog guznog creva istoku dobro? Lizanje guzice je lizanje guzice! Ali izgleda da ovde više vole da ližu "zaslađenu" orthodoxnu guzicu. E pa zbog lizanja te "zaslađene" guzice i trpimo ovo što nam se dešava....  

Razmišljam nešto da ubuduće ko god mi u bilo kom kontekstu pomene "prvu Srbiju" ili "drugu Srbiju" da smesta leti na spisak osoba sa kojima se ne isplati komunicirati čak ni preko razmene uvreda na internetu...

Quote from: scallop on 13-09-2009, 20:17:46
Ma, i na to reagujem isto. I na klince koji danas po Aziji rintaju za minimalnu nadnicu, na one koje za slične potrebe prodaju po belom svetu... Jednostavno, tebe i sebe sam mogao da zamislim u klasičnoj Grčkoj, u starom Rimu, u arapskim i otomanskim carstvima. Idi, bre, gledaj meč Minesota - Klivlend.

Gwydione, ništa lično. Ništa se ne može relativizovati. A, da je bilo - bilo je. "Neki naučnici" moraju da imaju ime, bez toga tvoja tvrdnja ne vredi ništa. Prošlost je takva kakva je. Ako nekom možemo da se ponosimo, nekom moramo i da se stidimo. Zloupotreba dece će uvek biti - zloupotreba.

Prošlost je takva kakvu kakva se dokaže da jeste. Recimo, postoji mit o polinezijskom kanibalizmu. U posledjin 20 godina postoje ozbiljni naučni radovi, ja sam čitao bar jednu takvu knjigu, koji dokazuju da kanibalzma u Polineziji nije bilo do dolaska kolonizatora i da je to nametnut mit, direktno preslikan iz antičkih grčkih izvora, koji je imao za cilj da moralno opravda kolonizaciju. Zato danas neki antropolozi koriste izraz antropofagija umesto kanibalizma, koji je kod njih postao sinonim za izmišljanje antropofagije kod neke kulture.
Nisam baš imao dovoljno vremena da ga trošim i na pomno proučavanje pederisanja po Antičkoj Grčkoj. Zato se ne sećam autora, nije mi bilo previše bitno. pa ću reći samo čega se sećam od toga što su pisali. Konkretno, problem sa tom pričom je to što su izvori nejasni i diskutabilni. Platon (mislim da jeon o tome pisao u Simpozijumu), te neki kasniji izvore, te grafiti iz vojne akademije na jednom od ostrva. Nemačka škola, ako se ja dobro sećam, sa kraja XIX veka je uobličila tu priču o pederastiji kao institucionalizovanom pedagoškom sredstvu. Ono što je tu sporno je to što ne postoji dokaz o uzrastu kada se to moglo dešavati. U Sparti su i žene, recimo, kasnije stupale u brak od drugih grčkih polisa. Sa druge strane, u toj teoriji tadašnjih naučnika zanemareni su arheološki dokazi. A to su vaze. Po vazama gde se prikazuju tipovi koji se pedale, ima prilično malo motiva dva odrasla muškarca. Ima pak dosta vaza na kojima je odrastao, dakle krupna i bradata konjina, sa mladićima. Ali nema sa decom. Svi ti mladići, bar koliko je tamo bilo prikazano, su bez brade, ali i prilično razvijenoga tela. Recimo kao da imaju negde izmedju 17 i 19 godina. Takodje, postavilo se pitanje ako postoje da ako postoje grafiti u vojvoj akademiji, sa koliko godina su mladići išli u tu akademiju? U prilog tome ide i to da su Grci gajili kult atletskog tela, što opet znači da su u pitanju bili već razvijeniji mladići - dakle ne deca koja ih zbog svoje nerazvijenosti ne bi interesovala. I to je skup legitimnih pitanja koja mogu da ukažu na to da možda nisu u pitanju bila deca, već mladići starje starosne dobi. Nema niko interes da relativizuje istoriju i da menja ono što je bilo. Stvar je samo u tome šta je stvarno bilo?

Quote from: Milosh on 14-09-2009, 17:19:55
Razmišljam nešto da ubuduće ko god mi u bilo kom kontekstu pomene "prvu Srbiju" ili "drugu Srbiju" da smesta leti na spisak osoba sa kojima se ne isplati komunicirati čak ni preko razmene uvreda na internetu...

Mda. Samo tu postoji jedan keč. Prva Srbija ne postoji. Izraz "druga Srbija" su sebi nametnuli ______ (upiši sam) da bi se razlikovali. E, ja se lično trudim da "drugosrbijanac" uvek zvuči pežorativno, baš kao što u sličnim kontekstima ponekad ubacujem prefiks uber (ne umem da ukucam ono švapsko U sa tačkicama). Moj je čvrst stav da svako ko ističe sebe (as in misli da je pobrao svu pamet, itd itd itd) samo zbog ideologije i ne zaslužuje ništa drugo do prezir, gađenje i zajebanciju.

Moram da iznesem ovaj stav jer mi se čini da sam izraz "drugosrbijanac" ja dovukao na forum, sećam se da su se mnogi pitali o čemu se radi. Ponavljam, ti likovi su sebi to nakačili. Jedni ubermensch (ili kako se već piše), drugi Druga Srbija. Po mom mišljenju, razlike su tanane.

Лажи ,,грађанизма"

Владимир Димитријевић
уторак, 25. август 2009.
Приказ књиге Слободана Aнтонића Културни рат у Србији, Завод за уџбенике, Београд 2008, стр. 266.

Када је, у часопису ,,Печат", Слободан Антонић почео да објављује огледе о "другосрбијанској" култури (од Марка Видојковића до Радомира Константиновића), знао сам: збива се нешто важно. Најзад је неко схватио да је култура у Србији важнија од састављања владе Цветковић-Дачић, најзад је неко појмио да су битније издаваштво и позориште од хамлетовских дилема Палме и Кркобабића. Тај који се (најзад!) појавио, а потиче из интелектуалног ,,mainstream"-а, из српске универзитетске средине, спреман да понесе све последице свог пливања уз струју - то је Слободан Антонић.

Читао сам, са пажњом и ,,задовољством у тексту" (Ролан Барт) његове мудре, одмерене, кристално чисте реченице, и надао се - чланци ће постати књига. И заиста: ево књиге! Зове се ,,Културни рат у Србији", и штампао ју је, концем 2008. године, у едицији "Културни образац", Завод за уџбенике из Београда.

Бити Слободан Антонић

Некада, у доба док наука још није постала прирепак технологије, било је оних који су за њу били спремни да се жртвују, сматрајући да тако служе добру свог народа и човечанства. Марија Кири је знала да се излаже смртној опасности изводећи огледе са радиоактивним супстанцама. Један од ретких наших савременика спремних да се жртвују за науку је и Слободан Антонић. Он, наиме, чита оно што пишу Биљана Србљановић, Теофил Панчић, Марко Видојковића, Соња Бисерко... Оно што Антонић ради је заиста веома самопожртвавано. То стварно није лако читати. Али, Антонић је опремљен АБХ опремом: својом трезвеношћу и хладнокрвношћу. Већина читалаца ће због оваквих "штива" планути. Није лако мирно и систематски показати шта је све у њима чињенично нетачно и морално погрешно. Антонић, међутим, ово отровно штиво научнички мирно сецира, све док из саме његове утробе не покуља сво незнање и сва морална беда, сада потпуно очигледни и потпуно јасни сваком разумном бићу.

Бити Слободан Антонић, зато, значи бити омрзнут међу "другосрбијанцима". Јер, "другосрбијанство" је ормар пун костура, а ко год га отвара да би га осветлио и почео са растајнивањем грађанстичких тајни - мора наићи на мржњу оних који тајне крију. Срећом, има још оних који њихове текстове читају, и о њима пишу, разобличавајући ове Чичикове као трговце мртвим идејама и сопственим мртвим душама. И заиста: Антонић не мрзи, него разуме. Зато је Антонићево дело потврдно, а не одречно, градилачко, а не рушилачко.

Антонићева књига је уоквирена првим и последњим огледом. Први, ,,Културни рат у Србији", даје одређење онога што амерички научници зову ,,culture wars" ("ратови у култури"). Последњи, ,,Криза демократије и транснационалне елите", бави се улогом транснационалних (национално неодговорних) елита у поткопавању националне државе и демократије. Културни рат је, по Слободану Антонићу, ,,рат који једна фракција културне елите води против одређених вредности" (стр. 9). Термин је настао у САД, где су ,,ратови у култури", у другој половини XX века, били нарочито снажни. Антонић то исто види у данашњој српској култури, а за пример узима драму ,,Пад" Биљане Србљановић. Из његове анализе види се механизам који скромно агитпроповско делце уздиже до шекспировских висина. Тај механизам почива на спрези неколицине "умрежених" критичара и стотинак "елитних", снобовских гледаоца, који мантрично понављају себи и другима: ,,Не, ја нисам Србин, никако. Ја сам елита, јер мени се ОВО допада. Мени ово МОРА да се допада. Ма, баш је лепо, баш је паметно. Како је дивно бити елита!" (стр. 32)

Наравно, Антонић зна да су ,,другосрбијанци" само локална копија својих америчких и европских узора, које елите глобалног капитализма хушкају да би ратују против свега што ограничава њиховог бога Мамона – од хришћанске вере до националне државе. Биљана Србљановић, ругајући се, у драми ,,Пад", владици Николају Велимировићу, нашем Св. Николају Жичком, само понавља (аматерски занесено и несвесно) западне обрасце. Али, она и њој слични нису никакви хероји борбе против ,,националистичког етатизма". Они примају бакшиш за бијење везаног човека, немоћног да се озбиљније брани. Антонић то објашњава једноставно (стр. 18): "Тако се показује парадокс модерне уметничке елите. Она живи и ствара у уверењу да је побуњеник против овешталих структура, да разваљује стеге, да изазива моћне и да јуриша на небо. Али, та побуна је само лупање на отворена врата. То је потплитање и исмевање старца (националних структура) који некада јесте био јак, али који је данас и сам жртва новог силеџије у крају (глобалистичких структура). Уметничка елита `храбро` кињи тог старкељу, да би затим у џеп ставила новац који јој је, задовољан и развесељен, добацио млади силеџија. Сви ти `алтернативци`, сви ти `хероји отпора`, сви ти `побуњеници против система`, заправо су само његове слуге. Они нису довољно интелигентни чак ни да схвате свој лакејски положај. Или нису довољно поштени да оно што и сами наслућују признају - макар самима себи".

Трагови "друге Србије"

Аутор ,,Културног рата у Србији" прати трагове "друге Србије" у издаваштву и медијском простору, као и "другосрбијанске" економске стручњаке, фанатике ,,либерално-тржишне економије" ("Четири српска еврореформска стереотипа"). Запажа Антонић и настојања "другосрбијанаца" да измене културни и политички идентитет Срба, одвајајући их од матичног писма и свести о основном националном интересу (,,Венецијанска комисија и ћирилица", ,,Мењање идентитета Србије"). Анализира и селективни приступ правди двојца Бисерко-Кандић, који доказује да су Срби криви за све што се на простору бивше СФРЈ десило од праисторије до данас (,,Хелсиншки процес", ,,Србија и Шкорпиони"). Антонић прати и радикални феминизам ,,Жена у црном", који има сличности са нацистичком идеологијом "глајхшалтовања" (утеривања у један корак) културе, језика и друштвености (,,Феминизам у црном"). Он анализира наметање ,,политичке коректности" (,,Србија у НВО утопији"), која не само да хоће проширење дефиниције брака на хомосексуалце, већ у правни систем хоће да убаци праве НВО шпијуне (тзв. добровољне испитиваче дискриминације) који треба да провоцирају грађане Србије, како би оценили колико се ,,политички коректно" понашају. Анализира Антонић ,,Пешчаник", као гиљотину грађанистичког медијског "Крвавог термидора", као и Б92, као савршену инкарнацију поставке о сто пута поновљеној лажи као најбољем путу наметања "политички коректне" истине (,,Под зидом Интернет Бастиље", "Б92 и `васпитавање` српске елите"). Ту је и његово занимање за типичне грађанистичке култур-трегере Теофила Панчића и Марка Видојковића (,,Легенда о Великом Хигијеничару", ,,Поетика пољског WC-а"). Прати Антонић и уџбенике грађанског васпитања, чији је циљ да од наше деце направи цинкароше родитеља који крше ,,дечја права", нове Павлике Морозове (,,Грађанско васпитање и деца шпијуни").

,,Другосрбијански" говор мржње

Читајући Антонића поново видимо да они који се наводно боре против ,,говора мржње" у ствари представљају највеће мрзитеље на нашем простору. Њихова мржња је простачка, кафански закрвављених очију преко којих су само, ради "евроатлантског имиџа", навучене тамне ,,рејбан" наочаре. Тако од Теофила Панчића можемо чути да патриоте нису ништа друго до ,,разлармана каста потконтиненталних Двопапкара, радосних да смрде", они су ,,фекалне Патриоте", ,,задригли фашистоидни полусвет"; имају ,,гадна уста" и штошта ,,умеју да изарлаучу". Биљана Србљановић се руга повређеном пензионисаном епископу захумско-херцеговачком Атанасију, називајући га ,,Атанасије Гипсана Крагна Јефтић", као и кратковидом епископу бачком Иринеју Буловићу називајући га ,,Иринеј Пиксла Буловић". Петар Луковић каже да је народ коме припада ,,ретко глуп" (,,одвратно ми је, одвратно, кад видим овај народ", вели још Петар Луковић), Сретен Угричић вели да је ,,презрење народа највиша форма родољубља", Дубравка Стојановић тражи ,,васпитавање доста разулареног народа", Никола Самарџић нас уверава да, ако не дозволимо "другој Србији" да нас денацификује, можемо да ,,као неки биолошки отпад загадимо Европску Унију", Ненад Прокић ускликује да у Србији ,,неће бити ништа боље док се не задиме ломаче свете шпанске инквизиције"... Све ово подвлачи јасан позив који упућује Биљана Србљановић: ,,Или ће они на нас или ћемо ми на њих!".

Иза насилних речи најчешће долази насиље. Иза говора мржње најчешће долази злочин. Јован Скерлић је реторику Анте Старчевића, који је Србе звао ,,накотом за сјекиру", сматрао само "хистеријом на папиру". Али, онда је дошао Анте Павелић. И "реторика" је постала стварност. Ко то треба да дође иза Теофила Панчића, Биљане Србљановић, Петра Луковића, Николе Самарџића...? И ко то треба да оствари чувене речи Ненада Прокића: ,,Србија мора бити модерна, са Србима или без њих"?

Заточник ,,Јежеве кућице"

Док сам читао ову књигу Слободана Антонића, све време ми је била на уму ,,Јежева кућица" Бранка Ћопића. Ко не зна за Јежурку Јежића који ,,ловом се бави, често га виде, / с триста копаља на јуриш иде"? Пошто је ручао у Лијином дому, Јежурко жури до своје кућице, одбијајући даље Лијино гостопримство. Радознала Лија мисли да Јежурко поседује раскошни двор, па хита да види шта тамо има. Успут јој се придруже Вук, Медвед и Дивља Свиња. Сви они су спремни да се одрекну својих брлога "за добар ручак". Стигав до Јежеве кућице, они схватају да је реч о убогом станишту и ругају се Јежу. На то им Јеж мирно одговара: ,,Тај дом је скроман, али је мој: / ту сам слободан и газда свој", додавши: ,,То само хуље, носи их враг, / за ручак дају рођени праг".

Учинило ми се да је Слободан Антонић тај Јежурка Јежић наше интелектуалне сцене. Спокојан и миран у свести о свом културном идентитету, с ,,триста копаља" ерудиције и списатељске вештине, спреман да се одазове позиву сваке ,,лије" нашег квазиплуралистичког медијског простора и да учествује у полемичкој трпези за коју је позван, он се не плаши никаквих вукова, медведа и дивљих свиња ,,другосрбијанства", па им, сасвим у складу с Ћопићевом поуком ,,Тај дом је скроман, али је мој", поручује:

"Тешко да ћете моћи тако да наставите. Још је у овој земљи људи који верују да човек има и нешто друго осим стомака и гениталија; који верују да памет није одлика само садашње генерације, већ да су и претходни нараштаји понешто знали и оставили нам у наслеђе; који се не стиде што су део овог народа и који су спремни да понесу његово име; који верују да се голгота и распеће не лече бескрајним конформизмом са моћником, већ стрпљењем, борбом и васкресењем (...) Борићемо се! Више нећемо мирно посматрати како преузимате институцију по институцију, стопу по стопу, све док не окупирате целокупно друштво. (...) Борићемо се по новинама, борићемо се по сајтовима, борићемо се по трибинама; борићемо се по књигама, борићемо се по позориштима, борићемо се по галеријама... Никада се нећемо предати! Показаћемо да су наше вредности боље од ваших! И сигурни смо да ће, на крају, и ова земља и ова култура - победити!" (стр. 37-38).

Читајте књигу ,,Културни рат у Србији". Она ће вас охрабрити и вратити вам веру у снагу разума, обасјаног љубављу према Истини и вољом да јој се служи и за њу бори.

Antonić je jednostavno besmisleno uzaludan. To je ona Srbija koja za Guču misli da je to nešto srpsko, a ne zna da su srpski etno-muzikolozi u prvoj polovini 20. veka preteču te muzike smatrali za nešto pogubno za Srbiju i srpsku kulturu. Antonić je jednostavno jeftini plaćenik koji radi u interesu srpskih neprijatelja sa Istoka.

Quote from: Gwydion on 14-09-2009, 17:39:51
Antonić je jednostavno besmisleno uzaludan. To je ona Srbija koja za Guču misli da je to nešto srpsko, a ne zna da su srpski etno-muzikolozi u prvoj polovini 20. veka preteču te muzike smatrali za nešto pogubno za Srbiju i srpsku kulturu. Antonić je jednostavno jeftini plaćenik koji radi u interesu srpskih neprijatelja sa Istoka.

Apsolutely correct!!!!

Quote from: John Reynolds on 14-09-2009, 17:28:46... baš kao što u sličnim kontekstima ponekad ubacujem prefiks uber (ne umem da ukucam ono švapsko U sa tačkicama).

Accessories > System Tools > Character Map > nađi šta ti treba, dabl-klik, klikni na Copy, Paste tamo gde hoćeš > Üü

Pošto imaš srpsku latiničnu tastaturu onda je još lakše: DESNI Alt-', pa U. Znak ' na srpskoj lat. tastaturi se obično nalazi tamo gde je znak minus na en-US tastaturi. Drugim rečima, probaj (desni) Alt-- ako ne uspe (desni) Alt-'.

Па ова Антонићева књига је маст бај!

Miloshe, dzoni je to fino objasnio.
Ne dijelim ja Srbiju na prvu i drugu, naravno, zato sam i stavio ono "druga" pod navodnike...

Moja prodavačica kozjeg sira i, naravno, kozje surutke na Kalenić pijaci (kupujte kod Branke, sve je vrhunsko), na svojoj tezgi (štandu?) ima dva natpisa na kojima piše "koziji sir, kozije mleko, koziji jogurt...". Ja je upozorim da je to "ne pismeno", a ona mi da bocu sa deklaracijom proizvoda i uputstvo za upotrebu na kojima lepo piše "kozji". Ja je pitam "Što onda velikim slovima piše 'koziji'?", a ona mi odgovori: "Ovako se pametnjakovići zaustave da me opomenu, pa posle počnu da kupuju." Nije ovaj narod tako blesav kako neki to pokušavaju da mu pripišu. Efikasni marketing.

Ovome sam dao prednost u odnosu na komentar Gwydiona i aklamaciju Akhnatona. Evo, priznajem, ja ću radije prihvatiti Antonića nego kulturbundovce koji se napinju da me obesmisle. Kad prestanu da u SAD pevaju national anthem na svakom okupljanju svetine do srednješkolskog nivoa, a u nadnacionoj Evropi hirurški precizno definisanje i odbranu sopstvenog nacionalnog bića, onda ćemo da razmislimo o prednostima nepostojanja.

 Kakve veze imaju "star bangled banner" i srpska nepismenost? Imaju, imaju poručuju mi mnogi. Ono je nacionalna himna SAD, a ovo je "nacionalna" kultura srba. Nepismeni smo jer slušamo Vuka, jer pišemo kao što govorimo. I čitamo kako je napisano. Kao i svi stari jezici, a srpski je stari jezik, hteli mi to da priznamo ili ne, srpski jezik u obe svoje varijante ima gomilu narečja i dijalekata.  A škole su nam takve da o nekoj standardizaciji govornog i pisanog jezika nema ni govora. Ako nešto i nauče, to učenicima brzo izvetri iz glave.
O Antonićevom narodnjačkom lupetanju ne vredi trošiti ni reči ni tastature. Sve to podseća na onu žalopojku Mice Trofrtaljke, kako su Rokeri S Moravu bruka za srpski narod jer po njima srbi ispadaju smešni.  
Jer da je po tim dušebrižnicima, sami sebe ne bismo mogli razumeti, sve i da hoćemo. Zaista, stvarno, u istinu... Ooops trebalo bi reći vaistinu. 

Quote from: akhnaton on 15-09-2009, 16:51:03
Kakve veze imaju "star bangled banner" i srpska nepismenost? Ono je nacionalna himna SAD,

ili je "star bangled spanner"?

Ja nešto ne vidim poentu u pravdanju srpske nepismenosti američkom nepismenošću ili u pravdanju srpskog nacionalizma američkim nacionalizmom, ali opet ja ne mislim da je to nešto što bi se na bilo koji način trebalo pravdati. Lepo je stvari smestiti u jedan širi kontekst, ali treba se i tu u jednom trenutku zaustaviti ili se upada u ovu gore spomenutu zamku...

Quote from: Ghoul on 15-09-2009, 16:59:02

Quote from: akhnaton on 15-09-2009, 16:51:03
Kakve veze imaju "star bangled banner" i srpska nepismenost? Ono je nacionalna himna SAD,

ili je "star bangled spanner"?

Ni jedna ni druga. "Star Spangled Banner" Mada vše liči na na tastavu, od nekih republika sa krunom.

Quoteali opet ja ne mislim da je to nešto što bi se na bilo koji način trebalo pravdati

Pa naravno. Zašto pravdati nešto što je dobro? 

Quote from: scallop on 15-09-2009, 11:09:54
Moja prodavačica kozjeg sira i, naravno, kozje surutke na Kalenić pijaci (kupujte kod Branke, sve je vrhunsko), na svojoj tezgi (štandu?) ima dva natpisa na kojima piše "koziji sir, kozije mleko, koziji jogurt...". Ja je upozorim da je to "ne pismeno", a ona mi da bocu sa deklaracijom proizvoda i uputstvo za upotrebu na kojima lepo piše "kozji". Ja je pitam "Što onda velikim slovima piše 'koziji'?", a ona mi odgovori: "Ovako se pametnjakovići zaustave da me opomenu, pa posle počnu da kupuju." Nije ovaj narod tako blesav kako neki to pokušavaju da mu pripišu. Efikasni marketing.

Ovome sam dao prednost u odnosu na komentar Gwydiona i aklamaciju Akhnatona. Evo, priznajem, ja ću radije prihvatiti Antonića nego kulturbundovce koji se napinju da me obesmisle. Kad prestanu da u SAD pevaju national anthem na svakom okupljanju svetine do srednješkolskog nivoa, a u nadnacionoj Evropi hirurški precizno definisanje i odbranu sopstvenog nacionalnog bića, onda ćemo da razmislimo o prednostima nepostojanja.

Da se razumemo, niko nije poricao da je Amerika bastion nacionalizma. Doduše taj njen radikalni deo, onaj republikanski koji ima zaledje u ekstremnom apokaliptičnom protestantizmu, polako slabi no još uvek je to nacionalistička zemlja. Takodje, ko je imao posla sa Francuzima zna koliki su oni nacionalisti. U Sremskim Karlovcima jedan izdavač je sasvim dobro poslovao izdajući francuske knjige. Oni imaju fondove za zaštitu i širenje svoje kulture i ako vi u nekoj drugoj zemlji hoćete da prevedete i izdate francuske autore, lepo se obratite na odgovarajuće adrese  i dobijete pare kojima se to pokrije. Profit od prodaje naravno ide vama. Sa druge strane ko god misli da Evropi nešto kao treba Srbija koja bi bila kopija Amerike, taj se grdno vara. Evropa je skup različitosti i zato je i zanimljiva. Njoj je potrebna Srbija onakva kakva jeste, a Antonić je potpuno irelevantan u toj priči.

Nego, Scallope, jesi li gledao sinoć Patriote i Bilse? Džigericu mi pojede onaj Nju Ingland...

Ah, majstor-povratnik me je koštao 4300 dinara. Igrao sam minus poene, a on sad našao da im daje loptu u ruke dva minuta pre kraja prvog poluvremena.

Gledao sam tri meča ovog vikenda i svaki je bio dobar na svoj način...

Quote from: Mica Milovanovic on 15-09-2009, 21:25:56
Ah, majstor-povratnik me je koštao 4300 dinara. Igrao sam minus poene, a on sad našao da im daje loptu u ruke dva minuta pre kraja prvog poluvremena.

Gledao sam tri meča ovog vikenda i svaki je bio dobar na svoj način...

Ali da li si video onih 12 poena u poslednja dva minuta??? I opštu frku u poslednjoj sekundi sa četvrtim daunom Bilsa? Samo što iz kože nisam iskočio.

Quote from: vilja on 13-09-2009, 03:05:58
Mislim, zašto mene pitaš stvari tipa: Zašto su nas napali 1914? Pa i sam znaš, zbog toga što je naš Gavrilo ubio njihovog cara...

Тачно. А амерички грађански рат између северњака и јужњака је почео да би се укинуло ропство...
(Панчо) Виља, знам да ово није час историје, али...мислим, стварно..

Villa je casove istorije vjerovatno pohadjala u poslijeratnom Sarajevu...

Quote from: Savajat Erp on 16-09-2009, 10:46:53

Quote from: vilja on 13-09-2009, 03:05:58
Mislim, zašto mene pitaš stvari tipa: Zašto su nas napali 1914? Pa i sam znaš, zbog toga što je naš Gavrilo ubio njihovog cara...

Тачно. А амерички грађански рат између северњака и јужњака је почео да би се укинуло ропство...
(Панчо) Виља, знам да ово није час историје, али...мислим, стварно..

To im je samo poslužilo kao povod. Napali bi "nas" i da nije Gavrilo ubio njiovog prestolonaslednika. Sorabija im je bila smetnja, jer je bila, a možda je i još uvek satelit "tretjeg" rima. (mada  pravi tretji rim je na reci potomak, a ne na reci moskvi).

Quote from: krema on 16-09-2009, 10:54:42
Villa je casove istorije vjerovatno pohadjala u poslijeratnom Sarajevu...

Jel ti to pokušavaš da diskvalifikuješ Villu? Jadan pokušaj....

Quote from: krema on 16-09-2009, 10:54:42
Villa je casove istorije vjerovatno pohadjala u poslijeratnom Sarajevu...

... sto je slicno "studijama" rezije (sic!) ili psihologije (sic! sic!; vidjeti pod tvrdnjom gornjeg doticnog: "homesexuailizam = bolest") u sadasnjoj Banjaluci.

P.S. Moracu urgirati kod tvog profa Vlade Tur., mog drugara, da te jos jednom preslisha...

Ne znam da li je bolest, ali poremećaj sigurno jeste.

Akhnaton: Zasto bih je diskvalifikovao? Svako ima pravo na misljenje, a ja na komentar tog misljenja i to je to. Ovakvo razmisljanje slicno Villinom je danas preovladavajuce u Sarajevu, a nazalost i dosta Srba je potpalo pod uticaj prekrajanja istorije, nije Villa jedina.
David: Vlado ne predaje na fakultetu koji sam ja zavrsio, mislim da je doticni gospodin na Filozofskom...

Quote from: Harvester on 16-09-2009, 11:50:43
Ne znam da li je bolest, ali poremećaj sigurno jeste.

Bolest nije, i kao "ne-bolest" je homosexualnost definisana u vecini nacionalnih psihijatrijskih asocijacija (npr., u Americkoj Psihijatrijskoj Asocijaciji je tako definisana 1973.).
"Poremecaj" je pojam koji jako asocira na "bolest", tako da bi mozda vise odgovarala formulacija "odstupanje od uobicajene sexualne relacije i drustvenih normi" (za sada "odstupanje, i za sada "uobicajenih", i to kako gdje).

Vas dvojica pocinjete siriti homoseksualnost i na ovaj topic...

Quote from: David on 16-09-2009, 12:38:55

Quote from: Harvester on 16-09-2009, 11:50:43
Ne znam da li je bolest, ali poremećaj sigurno jeste.

Bolest nije, i kao "ne-bolest" je homosexualnost definisana u vecini nacionalnih psihijatrijskih asocijacija (npr., u Americkoj Psihijatrijskoj Asocijaciji je tako definisana 1973.).
"Poremecaj" je pojam koji jako asocira na "bolest", tako da bi mozda vise odgovarala formulacija "odstupanje od uobicajene sexualne relacije i drustvenih normi" (za sada "odstupanje, i za sada "uobicajenih", i to kako gdje).

Pa 'odstupanje' nije ništa drugo do eufemizam za 'poremećaj'

Proći će i ta parada, pa će da se rodi miš. Ali, "verbalni pederi" će ostati "verbalni pederi". Koliko stavova, a tako malo mišljenja! Taman posla da smo još i pismeni, koliko toga nam padne na pamet. Već ugruvanu silnim razmišljanjima.

Za neupućene: ispoljavanje stranog nacionalizma sam pomenuo zbog neprimerenih reakcija na Antonićev tekst. Jer, nije napadnut njegov tekst već njegov stav u odnosu na nacionalno pitanje. To je ugrožavanje slobode mišljenja od onih koji veruju da se za slobodu mišljenja zauzimaju. Takav pristup je podjednako fašistoidan koliko i neki drugi koje je Miloš tim imenom nazvao.

Posebno me je impresionirala činjenica da je Američko psihijatrijsko Društvo, 1973-će, definisalo homoseksualizam kao ne-bolest! To je toliko opširan oksimoron da sam zapanjen. Budući da ne-bolest nije bolest, zašto se onda psihijatrija bavi homoseksualnošću? Zašto se ne bavi rotkvicama? Ostali "biseri" su manjeg sjaja.

QuoteTo je toliko opširan oksimoron da sam zapanjen. Budući da ne-bolest nije bolest, zašto se onda psihijatrija bavi homoseksualnošću? Zašto se ne bavi rotkvicama?

Hehe, osim ovih rotkvica na kraju, isto je i meni palo na pamet.  Ali nisam ništa govorio jer sam uvjeren da će tu negdje da se pojavi Ghoul i kaže nešto "pametno". 

Da li je Američko psihijatrijsko Društvo homoseksualnost definisalo kao ne-bolest (stvarno zvuči idiotski), ili ju je jednostavno uklonilo sa spiska bolesti?

Koliko se sećam psihologije sa fakulteta, ovo drugo je u pitanju, ali možda grešim.

Ovo drugo, uklonili je sa liste bolesti, lose sam se odrazio.

Btw, да ли је неко од вас упознао неког скроз неписменог? Не функционално неписменог, него да не зна ни да се потпише? Када сам чувао изборне кутије у једном селу, 2-3 бабе су се потписивале отиском прста, а једна је као знала, али јој се тресу руке и не види добро...што им није сметало да гласају!

Šta fali, možda su baš glasali za <unesi ime omiljene stranke>.

Quote from: mac on 17-09-2009, 11:23:24
Šta fali, možda su baš glasali za <unesi ime omiljene stranke>.

Sasvim sigurno su to Čankove glasačice

Quote from: Savajat Erp on 17-09-2009, 11:14:17
Btw, да ли је неко од вас упознао неког скроз неписменог? Не функционално неписменог, него да не зна ни да се потпише? Када сам чувао изборне кутије у једном селу, 2-3 бабе су се потписивале отиском прста, а једна је као знала, али јој се тресу руке и не види добро...што им није сметало да гласају!

jednom je ispred mene u nekom redu u nekakvom katastru ili tako necem bio neko ko je predao nekakav formular, onda je teta sa saltera rekla "potpisite ovde", a taj je rekao "je l moze prst?". bilo mi je zanimljivo, "oces da upises nekretninu u katastar, a neces da pises, a?". posle mi bilo zao sto sam to pomislila.

Radim na mjestu gdje dodjes nekad u kontakt sa ljudima sa sela, a veliki broj njih je nepismen.
A recimo, moja tetka koja zivi na selu, ima 70-tak godina, nikad nije isla iz sela, je nepismena...
Tako da apsolutno vjerujem u brojeve koji su izneseni o nepismenima u Srbiji, nista cudno...

Kolko je omladina danas nepismena to ponajbolje moz da se vidi evo sad na bilo koji forum da odemo, a najvise ih jebu upravo ove reci sa NE, neznam, ne cu, nemogu, i cudo je jedno kako spoje to NE bas tamo gde ne treba a i razdvoje ga isto tako, sve bre naopako...e da, i omiljeni im je ono SA NIKIM, a sve veliki cuvari srpstva i trte-mrte na braniku otadzbine...i sta onda drugo covek da im kaze nego : BUDI SRBIN - OPISMENI SE (barem)...

Ne, pravi Srbin je nepismen, lupa šakom o astal, mlati ženu, decu, pedere...

Zaboravio si: bih, bi, bi, bismo, biste, bi, upotrebu kombinacije od - do, čak štaviše, još uvek, s obzirom da (tu je ili s obzirom na nešto, ili budući da to i to). Da ne govorimo o novosrpskom i odrednicama nasleđenim iz devedestih. Jesmo, Sine, ne pismeni, pa to ti je. Babe na selu nisu problem (što rekao Zosko - to će priroda ispraviti), ali teško nama od ovih što edukuju umesto da obrazuju.

Angel, ne vraćaj nam tu apsurdnu temu i na ovaj topik, please.

Je li ovo s astalom opet nešto u vezi s Jeremićem?

Taj rad, babe na selu nisu problem, nego bre ova deca pa bogme i stariji, evo citam ovaj navijacki forum i to sve greska gresku stize, lik od 30 godina napise SA NIKIM, i ja sad kad bi hteo da mu kazem druze ne valja ti to, on bi mi reko AU, AL TI JE ARGUMENT i slicno...

Astal je verovatno aluzija na Tijanića. To je onaj koji žulja skoro kao Jeremić, mada mi je milije što žulja Jeremić.

Nego, da ne oftopičarimo previše, dve ženske koje su svojevremeno radile popis su mi malo otvorile oči. Rekle su da obratim pažnju na babe po mestima gde postoje šalteri koje prilaze sa molbom da im se nešto ispuni jer su "zaboravile naočare". Već sam pisao da od mesta sa šalterima begam ko od kuge, tamo bez sveg zezanja dobijam napade nervoze i panike, te ih retko posećujem ali ipak... Primetio sam da postoje. U pitanju su obično starije osobe koje zbog polupismenosti nisu sasvim sigurne da će formulare, papirčine i koješta popuniti kako valja, te se snalaze da drugi to rade za njih.

Inače, Sin je dobro primetio da klinčadija opako ratuje sa rečcom "ne". Ja BI rekao da je i interpunkcija jeziv problem, tačke i zarezi se ili trpaju nasumično ili ih (češće) nema skoro uopšte. A oni koji će se jednoga dana žaliti na to kako zaboravljaju naočare sada pribegavaju korišćenju tri tačke koje se mogu stpati bilo gde, a glava ne boli od razmišljanja da li bi tu trebala da stoji tačka, zapeta, ukličnik ili neka deseta kuka ili kvaka.

I da ponovim još jednom da bi one koji kucaju W umesto V trebalo nekako... ukloniti...

Quote from: Son of Man on 17-09-2009, 13:57:37
Taj rad, babe na selu nisu problem, nego bre ova deca pa bogme i stariji, evo citam ovaj navijacki forum i to sve greska gresku stize, lik od 30 godina napise SA NIKIM, i ja sad kad bi hteo da mu kazem druze ne valja ti to, on bi mi reko AU, AL TI JE ARGUMENT i slicno...

Može se često sresti i "za ništa" umesto "ni za šta". SumLJao umesto sumNJao.

Quote from: John Reynolds on 17-09-2009, 13:59:43
I da ponovim još jednom da bi one koji kucaju W umesto V trebalo nekako... ukloniti...

I one što umesto ks i gz pišu x;:...,

U interpunkciji ima vrlo malo gramatike. Ona postoji da obezbedi pravilno čitanje, odnosno, ritam čitanja.

O crni Sine, pa sto na navijackom forumu uopste trazis ikakvu vezu tih ljudi sa gramatikom? Ko da ne znas da su medju navijacima mahom oni "s koca i konopca"

Veruj mi nije tako, cudom bi se cudio kad bi ti reko koja ekipa, sa kojim fakultetima pohodi takve forume...taj forum se nimalo ne razlikuje od bilo kog drugog po pismenosti...ja svedok...