ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Vidim da si se dosmucao i ovde.

A, da lepo uzmeš iz Bobanove Fantastične biblioteke roman "Strah i njegov sluga", pa da utvrdiš da li je bila 1731. ili 1732. godina? Dama je za potrebe knjige lepo obradila taj period. Javi nam kad konsultuješ Milana Budimira.  

Quote from: scallop on 18-09-2009, 01:30:44
Vidim da si se dosmucao i ovde.

A, da lepo uzmeš iz Bobanove Fantastične biblioteke roman "Strah i njegov sluga", pa da utvrdiš da li je bila 1731. ili 1732. godina? Dama je za potrebe knjige lepo obradila taj period. Javi nam kad konsultuješ Milana Budimira. 

Neka je, neka je obradila,. ali nisam nešto primetio ovde da je to izneto ... mislim da li je bila 1731. ili 1732. Naravoučenije, kad već znaš nekad bi moga oda budeš malo i koristan umesto da se blamiraš kao onda sa Keltima ili svojevrsnim nemilim pojavama u negdašnjoj Grčkoj. 

Prvo konsultuj Milana Budimira, pa mi pričaj šta je poručio.

Quote from: Gwydion on 18-09-2009, 01:13:52
Vidim ja ovde sve junaci nikom ponikoše... no, ako neko zna da je reč vampir pre 1725. postojala na Zapadu, bio bi to prilično zanimljiv podatak. Po onome što ja znam tek od te godine se u Evropi govori o vampirima, a reč ulazi u upotrebu od 1732. kada su slučajevi "vampira" iz Srbije izneti pred Akademiju u Berlinu. Sećam se da je u jednom slučaju bio vampir iz Medvedje, a iz kog mesta je bio drugi ne sećam se. Austrijanci su vodili istragu o tome, verovatno zato što se jedan od te dvojice zvao Arnold, što sam dobro zapamtio, tako da je taj izbeštaj koji je završen da li 1732. ili 1731. to već ne znam, privukao veoma veliku pažnju u Evropi. Koliko ja znam ne postoje dokazi da je reč vampir postojala u francuskom ili engleskom jeziku pre toga. Doduše postoji velika mogućnosti da grešim.
Što se tiče reči upir ona se koristi u Ukrajini. Moguće poreklo reči vampir od grčke lampir je izvodio Milan Budimir mislim u "Sa balkanskih istočnika"!, ali bih to moram da proverim, no u svakom slučaju vredi ga konsultovati po tom pitanju.    

Pffft... Mrzi me više da ponavljam etimologiju upira, ali nije poreklom iz Ukrajine - ili bar ne samo iz Ukrajine. Radenković je u svojim radovima razjasnio ne samo upira, već i vezu vampira i vukodlaka. Mada, postoje izvesne sličnosti između srpskih i ukrajinskih predanja, to stoji. Dale, Evropa je širok pojam. Reč "vampire" najpre je prihvaćena u nemačkom jeziku, pomenute 1732, ali oni su tu reč preuzeli od Mađara, koji su bastardizovali slovensku reč "upir".

Quote from: Gwydion on 18-09-2009, 01:13:52
Vidim ja ovde sve junaci nikom ponikoše... no, ako neko zna da je reč vampir pre 1725. postojala na Zapadu, bio bi to prilično zanimljiv podatak. Po onome što ja znam tek od te godine se u Evropi govori o vampirima, a reč ulazi u upotrebu od 1732. kada su slučajevi "vampira" iz Srbije izneti pred Akademiju u Berlinu. Sećam se da je u jednom slučaju bio vampir iz Medvedje, a iz kog mesta je bio drugi ne sećam se. Austrijanci su vodili istragu o tome, verovatno zato što se jedan od te dvojice zvao Arnold, što sam dobro zapamtio, tako da je taj izbeštaj koji je završen da li 1732. ili 1731. to već ne znam, privukao veoma veliku pažnju u Evropi. Koliko ja znam ne postoje dokazi da je reč vampir postojala u francuskom ili engleskom jeziku pre toga. Doduše postoji velika mogućnosti da grešim.
Što se tiče reči upir ona se koristi u Ukrajini. Moguće poreklo reči vampir od grčke lampir je izvodio Milan Budimir mislim u "Sa balkanskih istočnika"!, ali bih to moram da proverim, no u svakom slučaju vredi ga konsultovati po tom pitanju.    

A istarski Jure Grando? Priču o njemu prvi je zapisao slovenski putopisac Johan Weikard Valvasor u svom čuvenom djelu "Die Ehre des Herzogthums Krein", a knjiga je prvi put objavljena 1689. godine.

izgleda da su srbi - u davna, pradavna vremena - bar u nekom trenutku svoje istorije, imali uspešniju propagandu od hrvata!
-bar po pitanju vampira.

osim toga, kakav mi je pa to primorski vampir? gde to ima?
zna se da vampiri žive u zemljama iza velike šume, u zatucanim krajevima, a ne kraj mora.

Lika je zatucana, šumovita i brdovita zabit, da zabitija ne može biti. Idealno mesto.

ne znam, nisam bio u istri niti znam kolko je lika odatle, ali baba se žali zbog ovog 'istarskog' vampira...

Pa i unutrašnost Istre brdovita i šumovita. Da li baš nužno da bude i zatucana? 
A Jure Gradndo je živio tu: http://www.maplandia.com/croatia/istra/kringa/

Gore desno od njegove Kringe možete vidjeti Pazin, a gore lijevo živim ja.

Kulturolog i profesor Filološkog fakulteta Sreten Petrović kaže za Press da, iako zvuči neverovatno, veliki broj ljudi u Srbiji i dalje veruje u postojanje vampira.

Kad smo već kod Sretena Petrovića, prošle nedelje sam postigao apsolutan rekord u odnosu cena-kvalitet knjige: na buvljaku sam kupio nov-novcijat primerak "Mitologija, kultura, civilizacija" u izdanju Salusa-Čigoja štampa iz 1995, sa posvetom autora, 580 strana, za 40 dinara.

Ništa ne razumem. Kako to, "veruju da postoje"? Vampiri postoje.

Quote from: Mica Milovanovic on 18-10-2009, 00:19:13
Kulturolog i profesor Filološkog fakulteta Sreten Petrović kaže za Press da, iako zvuči neverovatno, veliki broj ljudi u Srbiji i dalje veruje u postojanje vampira.

Kad smo već kod Sretena Petrovića, prošle nedelje sam postigao apsolutan rekord u odnosu cena-kvalitet knjige: na buvljaku sam kupio nov-novcijat primerak "Mitologija, kultura, civilizacija" u izdanju Salusa-Čigoja štampa iz 1995, sa posvetom autora, 580 strana, za 40 dinara.

Petrović je od diskutabilne vrednosti kao naučnik. Našli su mu da je falsifikovao epske pesme kojima je potkrepljivao svoje teze.

u Gradini br. 31
- Irina Antanasijević: 'Vampiri, lutajuće duše'
= 10 strana eseja o vampirima u istoriji i književnosti – pregled, za početnike, solidan kao uvod.

Petrović je od diskutabilne vrednosti kao naučnik. Našli su mu da je falsifikovao epske pesme kojima je potkrepljivao svoje teze.

Može li to nešto detaljnije. Ja moram da priznam da nisam nekakav stučnjak za srpsku mitologiju, niti znam kakva je situacija na filološkom fakultetu, pa bi bilo dobro da nam daš malo objašnjenja.

Recenzent knjige je bio akademik Dragoslav Srejović. Ne mogu da verujem da bi se on potpisao na nešto što je baš toliko "diskutabilno". Ne kažem da nisi  u pravu, jednostavno nemam podataka...

Sa wikipedije:

Др Сретен Петровић (рођен 1940. године у Сврљигу) је српски културолог и научник, редовни професор Филолошког факултета у Београду.

Биографија
Сретен Петровић рођен је 1940. године у Сврљигу. Студирао је филозофију на Филозофском факултетету у Београду. Од 1969. године ради на Филолошком факултету у Београду, где 1982. године добија звање редовног професора. Предаје Културологију, Увод у естетику и Културну историју Срба. Докторску титулу добио је 1971. године за тезу о Шелинговој естетици, митологији и филозофији. Као гостујући професор предавао је и на Љубљанском универзитету (1975-1978), на Филозофском факултетету у Нишу (1971-1981), на Филозофском факултетету у Београду, као и на Факултетету драмских уметности у Београду, где је од 1985. до 1988. предавао Естетику. Члан је AICA, главни и одговорни уредник часописа Етно-културолошки зборник, члан редакције Речника појмова из ликовне уметности при САНУ. За свој научни рад добио је признања: Веселин Маслеша у Сарајеву 1989. године, награду Савеза југословенских издавача 1989. године, Лаза Костић у Новом Саду 1997. године. Досада најзначајним његовим делом сматра се Културологија, издата у Београду 2000. године.

Остала дела
Из области естетике, филозофије, социологије и психологије уметности:
1972. Естетика и идеологија. Увод у метаестетику. Београд: Вук Караџић
1972. Негативна естетика. Шелингово место у естетици немачког идеализма. Ниш: Градина
1972. Увод у античку реторику. Ниш: Градина
1975. Естетика и социологија. Београд: Идеје
1975. Реторика. Теоријско и историјско разматрање. Ниш: Градина
1979. Савремена социологија уметности. Београд: Привредни преглед
1979. Марксистичка естетика. Критика естетичког ума. Београд: БИГЗ
1983. Марксистичка критика естетике. Београд: Просвета
1986. Метафизика и психологија слике. Београд: Просвета / Ниш: Градина
1989. Уметност и симболичке форме. Сарајево: Логос
1989. Боја и савремено српско сликарство. Београд / Ниш: Удружени издавачи
1994. Естетика. Београд: Чип штампа
1995. Реторика. Теорија - Историја - Пракса. Београд: Савремена администрација
1997. Кич као судбина. Нови Сад: Матица српска
2006. Деконструкција естетике: Увод у онтологију стваралачког чина. Београд: Књижевна задруга

Из области антропологије, културологије и митологије:
1991. Култура и уметност. Ниш: Просвета
1992. Митологија, магија и обичаји. Културна историја Сврљига, I. Ниш: Просвета
1993. Митологија раскршћа. Ниш: Просвета
1993. Увод у културу Срба. Ниш: Просвета
1995. Митологија - Култура - Цивилизација. Београд: Чип штампа / Лела
1997. Култура и цивилизација. Београд: Лела
1997. Митологија Срба. Ниш: Просвета
1999. Систем српске митологије. Ниш: Просвета
2004. Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалу. Београд: Народна књига
2006. Успон Сврљига између два светска рата 1919-1941. Сврљиг: Етно-културолошка радионица

Kada sam bio u Petnici na seminaru etnologije, predavači su mi rekli da je Petrović mnogo svojih teza namerno zasnovao na navodnim narodnim predanjima za koja se zna da su falsifikovana, te da je pokušavao da ga prime na Filozofski, ali da oni to nisu želeli, pa je završio na Filološkom. Svi predavači su bili višestruki doktori nauka i imali su jako loše mišljenje o njemu, a reč je o naučnicima koji su tada (a koliko znam i sada) sarađivali sa svetskim univerzitetima i držali predavanja širom planete. Rečju, ugledni ljudi i van naših granica.

Hvala. Moraću da malo pogledam šta je to pisao...

Quote from: Mica Milovanovic on 18-10-2009, 22:24:36
Hvala. Moraću da malo pogledam šta je to pisao...

Pogledaš 1999. Систем српске митологије. Ниш: Просвета. Prelabave su mu pretpostavke.

Quote from: John Reynolds on 18-10-2009, 01:29:02
Ništa ne razumem. Kako to, "veruju da postoje"?

lepo. mi, obicni smrtnici, verujemo da postoje, a prosvecene guzice od ugleda sto predaju po belosvetskim univerzitetima imaju i dokaze o njihovom postojanju. s druge strane, neugledni, wannabe naucnici operisu sa grubim falsifikatima o postojanju krvopijaca.

Jeeee*ote!!a ja mislia lda znam nesto... tek sad kad citam ovo vidim koliko sam zaostala po ovom pitanju
Inace relativno skoro sam pocela da se interesujem za vampire i druge uchke, tako da sam zahvalna na ovom forumu!

Vikend sa vampirom
Lokalne turističke organizacije Velikog Gradišta i Valjeva pokušavaju da privuku turiste, ističući imidž regiona strave

Veliko Gradište već ima status prve slobodne teritorije za veštice, s bezviznim režimom i za ostala bića koja poseduju sertifikat da žive i posle života. Počasni predsednik veštičje republike na Dunavu je Petar Blagojević, horor junak neospornog globalnog integriteta. Naš čovek, skromni seljak, zaveden je u bečkim arhivima kao prvi svetski vampir. Deo valjevskih lokalpatriota takođe je rešio da iskoristi marketinški resurs iz zone onostranog. I oni vampira za trku imaju, pa su slavnog vodeničara Savu Savanovića inaugurisali u pi-ara, kako bi virtuelni mračnjak i krvopija, koji skita po Povlenu tražeći žrtve kad deca odu na spavanje, pozvao turiste da upoznaju i ostale lepote rodnog kraja.

Pionirski radovi vampirskog turizma deo su napora lokalnih zajednica, koje se nadaju da će mistične legende iz narodnih predanja privući znatiželjnike i povećati zarade od seoskog turizma. Pošto legende već imaju, rešili su da ih podgreju, sledeći Rumune, koji su na mitu o grofu Drakuli stvorili turističku imperiju. Amerikanci i Britanci prosto luduju za zamkom Bran u maglovitoj Transilvaniji. Ne žale pare da vide ćeliju u kojoj je vlaški vojvoda Vlad Cepeš smestio svoj kovčeg, iz koga je izlazio, ogrnut crnim plaštom, kad otkuca ponoć. Zamak na obroncima Karpata, oko 200 kilometara severno od Bukurešta, izbio je na drugo mesto najskupljih imanja na svetu na listi američkog magazina ,,Forbs", dostižući cenu od 140 miliona dolara, tik iza nekadašnjeg doma američkog novinskog magnata Randolfa Hersta na Beverli Hilsu, čija je vrednost 165 miliona dolara.
Naravno, mit o Drakuli stvorio je Holivud, eksploatišući roman Brama Stokera iz 1897. godine. Da bi se naši lokalni gurui makar približili globalnoj imperiji horor turizma, morali bi, u najmanju ruku, da ubede svet kako su Sava i Petar Drakulini vanbračni sinovi, koje je ovaj, posle toliko vekova, konačno rešio da prizna.

Vampirolog amater, koji je prošlog leta potegao ovu priču, organizujući veštičji samit u Velikom Gradištu, priznaje da bi trka sa Rumunima bila previše ambiciozna. Ipak ne odustaje od razrade svog plana. Uz jedno ,,ako". Ako ostane predsednik opštine Veliko Gradište. Prvi čovek ove opštine, Živoslav Lazić kaže:

– Imamo pravog vampira, a stidimo se! Loh Nes ima čudovište, pa neka Srebrno jezero ima veštice i vampire, šta nas briga!

Predstavnici SPC prestali su da se bune zbog ,,đavoljeg turizma", ali Lazić očekuje nove osude sa neba na leto, jer on nastavlja dalje, planirajući da u Gradište pozove i fanove iz regiona. 

– Nisam se konsultovao s marketinškom agencijom. To je bio čist instinkt. Hteli smo štos, ali je to poprimilo neviđene razmere – objašnjava Lazić.

Opozicija je sa zadovoljstvom iskoristila priliku da napadne ambicioznog ezoterijskog šefa, koji je u zanosu prošlog leta plesao na trgu ogrnut Drakulinim crnim plaštom, jer promocija vampira i ostalih karakondžula, podrazumeva se, nije u duhu pravoslavlja i srpske tradicije. Lazić je, opet, klasičan pragmatik:

– Ne znam šta je bitnije od turističke opštine za turističku promociju. A mi smo doveli sve nacionalne medije – za dinara nula.

Da ideja nije bez potencijala, potvrđuje vlasnica turističke agencije ,,Vekol tours" Tanja Bogdanov. Ona, doduše, ne vodi goste u obilazak vampirskih staništa, ali je njena otkačena tura ,,Pop-art Radovan – nou koment", šetnja po skrovištima dr Dabića, ostvarila medijsku promociju vrednu pola miliona evra. Sličan rezultat ova agencija je ostvarila beogradskim maršem na Titovom putu, koji posle ponoći, koliko je poznato, ne otvara mermernu ploču u Kući cveća, proveravajući koliko su uspeli da uprskaju njegovi narodi i narodnosti.     

Tanja Bogdanov smatra da Beograd, kao poslovni centar i globalno priznato urbano turističko odredište, predstavlja oslonac za lokalne sredine koje u radijusu od 100 kilometara oko prestonice, svežim idejama, pa makar i promocijom strave, mogu da privuku goste iz inostranstva.

Jedan od horor entuzijasta je kaskader iz Pariza Toma Mitrović. Vlasnik turističke agencije ,,Kasper" i član valjevskog vampirskog lobija, počinje da realizuje dva programa: ,,antistres vikende Savinim putem" i ,,Džip avanturu po valjevskim planinama sa Savom Savanovićem".

– Ovu ideju razrađujem pola godine i ponudiću je na prolećnom sajmu u Parizu. Mislim da priča pije vodu, jer smo, kao i Francuzi, skloni avanturističkom turizmu.

Skeptici koji ne daju ni pet para razvojnim šansama jeze, imaju protivargument: ako nam, gde god se okrenemo, piju krv, zašto bismo onda trošili pare da se družimo sa lažnjacima. 

Aleksandar Apostolovski

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vikend-sa-vampirom.lt.html