ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: David on 28-09-2009, 22:41:37
Svaka dala (medju nogama)... A Bog pamet (direkcione u glavu, jel'te).

Vaistinu !

Quote from: raindelay on 28-09-2009, 21:52:09
@David

Da li ti mozes biti veci moron nego sto jesi? Iskreno, bas me nesto briga za SPC(kad sam bio mali  zvucalo mi je  ko PFC, a njih    ),ali ima onaj manastir SPC-a u Arizoni(gledao sam emisiju na STB-u) gde su sve monahinje amerikanke i ni jedna nije srpskog porekla, pa ima ona crkva u Australiji pod zemljom u gradu u kome nema srba...

np: http://www.pravoslavlje.rs/broj/965/tekst/manastir-sv-pajsija-u-arizoni/print/lat

Mojne gari to moron, sad će ti zbog toga u roku od lapo čuke Bobanesku reći da ti je rečnik uličarski i da si siledžija koji vredja ljude. Ovo za Partizan ti nije trebalo, jeste da su strani klub, ali u odnosu na Zvezdu su zlato koje sija. A što ser tiče monahinja po Ameriki i Australiji, kakve to ima veze? Postoje Hare Krišna hramovi u Hrvatskoj u kojima su sve Hrvati bez i jednog Indusa. Da li je to argument bilo za  bilo protiv mogućeg kvaliteta Hare Krišna, ili pak nedostatka istog? A Indusi nisu ništa manje nacionalisti od Srba i Hrvata, zar ne? Ako misliš da nisu pitaj Pakistance šta misle 

Quote from: Hobit on 28-09-2009, 20:28:03
Šta da te pitam scallope? Kako si gradio socijalizam? Da li ti je bilo bolje kada si bio mladi komunista? Da li bi mi pričao o radnim akcijama, Brčko - Banovići, izgradnja Novog Beograda, autoput Bratstvo - Jedinstvo.....

Eh, Hobite, ne znaš ni da pitaš. Ti već znaš sve odgovore, a dao sam ti priliku da lepo pitaš ono što ne znaš ili si samo čuo od drugih. Dao sam ti 1948-mu godinu kao hint, a ti odma' za Brčko-Banoviće. Evo, daću ti jedan odgovor (ionako sam to i javno govorio) - nikada nisam bio mladi komunista. Za radne akcije bih ti odgovorio da si pitao na kojima sam bio. Onda bi lepo saznao da Ada Ciganlija danas ne bi bila glavni centar za rekreaciju Beograda, da nije bilo tih akcija.

Istovremeno se izvinjavam; petljali smo sa skajpom dva dana.

Znam da nisi bio mladi komunista, više puta si to naglasio.
I, to je interesantno. Mladi ljudi su (obično) naklonjeni levici, a oni u (pre)zrelim godinama okreću se ka konzervativcima ili radikalima.
Ma, Srbija je ovo, zemlja čuda, ovde ništa nije kao u normalnom svetu.
Ovde imamo mlade radikale i ostarele levičare. . .
I, šta je to, molim te, bilo toliko bolje kada si bio mlad? (osim, naravno to što si bio mlad!)
Da li se REALNO više radilo i bolje živelo. Da li se manje išlo na bolovanja, da li se manje pila kafa od 7 do 9 ujutru, pa malo novine... lako ćemo za posao, neće da pobegne...
Da li su, sve plate koje su deljene, bile zaista zarađene? Da nije možda JB, kada ponestane para, zakukavao za kreditićima koje mu je ''zapad'' oberučke davao... Bilo je ''slobodnih para'' u to vreme koliko si hteo, rado su ih davali sa lepom kamaticom.
Pritom,  zdravstvo je bilo besplatno (da li je?), škola je bila besplatna (da li je?)... Da li ti misliš da je to stvarno besplatno? Nije, scallope, to su jako ''skupi sportovi''.
Pored toga, jebena ČETVRTA VOJNA SILA U EVROPI... – skupa i beskorisna  zajebancija. (da je skupa – to smo i onda znali, da je beskorisna – pokazalo se kasnije)
To je morao neko da plaća – a nije. Plaćalo se od onih, gorepomenutih kredita.
Socijalni mir i ''lepote socijalizma'' u kojima smo svi u to vreme uživali – došle su na naplatu! Samo se trošilo, scallope, i ti to vrlo dobro znaš. Zato sada zakukavaju za penzijama... Odakle penzije kada penzioni fond u doba JB nije ni postojao. Ne postoji ni sada, to je tekovina socijalizma. To je uvek bila jedna rupa u koju su se slivale pare od poreza i doprinosa, i svih ostalih, znanih i neznanih nameta (zajam za Crnu Goru, radni fondovi solidarnosti, za stambenu izgradnju, sindikalna članarina  (sic!)... sindikat u socijalizmu, jebote...)pogodna da se iz nje zahvati, koliko kome treba. Naravno, vasdan su zahvatali oni koji su imali pristup.
Zakukava se zbog toga što kod lekara ne možeš da odeš bez para! Nema školovanja bez para... Naravno, to je skupo svuda u svetu, to su usluge koje se plaćaju. I ne znam zašto se svi zgražavaju nad time! Pa, ni u kafanu ne možeš bez para...
Na kraju, jebeš radne akcije, to je bila čista mrljačina sa poslom, a vatačina među učesnicima...družila se deca....

Quote from: Hobit on 30-09-2009, 15:22:25
I, šta je to, molim te, bilo toliko bolje kada si bio mlad?

što si ti ufuran u poslovne spike? protestantska etika i duh kapitalizma
tko bi rekao

meni je, s druge strane, draža ona marksistička priča o ozbiljenju čovjeka, potvrđivanju s one strane nužnosti. drugim riječima, oslobađanje od mukotrpnog rada ili barem skraćenje radnog vremena. e, to je bilo bolje - ta priča. kritička teorija društva, marcuse i ekipa, korčulanska ljetna škola, praxis...

a i reče rambo amadeus, onda smo "raspravljali o mogućnosti prevazilaženja politike sa pozicija sile - a vidi nas sad"

Quote from: PingvinPatuljak on 30-09-2009, 18:45:10

Quote from: Hobit on 30-09-2009, 15:22:25
I, šta je to, molim te, bilo toliko bolje kada si bio mlad?

što si ti ufuran u poslovne spike? protestantska etika i duh kapitalizma
tko bi rekao

meni je, s druge strane, draža ona marksistička priča o ozbiljenju čovjeka, potvrđivanju s one strane nužnosti. drugim riječima, oslobađanje od mukotrpnog rada ili barem skraćenje radnog vremena.

Pingvine, probaj kod Fidela, i brata mu Raula... Scallop je verovatno već na putu ka njima, čim se ne javlja...

ma paše mi ovo podneblje
ionako sam i ovdje neprofitabilna klasa, parazit, 'poštena inteligencija'... uostalom, kao svi sagitaši. valjda i ti...

u svakom slučaju, navijam za marcusea i "skraćenje radnog vremena, ako treba nauštrb životnog standarda"

Quote from: Hobit on 30-09-2009, 15:22:25
I, šta je to, molim te, bilo toliko bolje kada si bio mlad? (osim, naravno to što si bio mlad!)

Ostalo sam pobrisao da ne bih upao u sveznanje koje pršti iz tebe. Kod tako dobro utvrđenog gradiva teško je poremeti nešto, a da se sve ne sruši. Sve je to realnost koju pregrađuje Orvelov "Veliki Brat" i trebalo bi još jednom da ga pročitaš.

Mogu i ja da gledam sa crne strane. Onda moji roditelji ne bi posle rata živeli u 13m² i ne bi 1955 godine moja majka prvi put zaplakala, jer je otac bio pozvan na vojnu vežbu u vreme njegove krojačke polusezone, što bi značilo smrt od gladi za porodicu. Ne bih zauvek izgubio grobove babe i dede, jer je to groblje prekopano za partizanski spomenik. Porodična kuća u Strumici je zauvek nestala, takođe. Moja žena bi bila bogata naslednica nekoliko kuća na Bulevaru kr. Aleksandra i verovatno se nikada ne bismo upoznali.

Sa druge strane, one bele, video bih mogućnost školovanja i sopstvenog izgrađivanja, gde je limitirana isključivo sklonost ka "velikim zalogajima". U takvim slučajevima su momci i devojke sa osamanest ulazili u partiju i probijali se onim putem koji si ti uočio. Ja tu ne vidim razliku između tada i danas. Sem u mogućnosti školovanja. Kao klinci smo imali "Pionirski grad", "Pionirsku železnicu", "Dom pionira" u Kn. Mihajla i opštinske domove pionira sa bazenom, gotovo u svakom parku. "Radio klub", gorane, izvidnike, planinke, dečje pozorište "Boško Buha", radio grupu "Nikola Tesla" u Radio Beogradu. Sve slične organizacije imao sam prilike da vidim i u SAD. Zovu se YMCA. Nisam svedok manipulacija, jer sam ih izbegao. Eventualni "svedoci" su učestvovali u njima. To je okruženje u kom sam rastao.

Te, 1955 godine, "Boško Buha" je još jednom vodio decu na jednomesečno letovanje. Sva deca u ansamblu su to dobila, osim moga brata i mene za koje je bilo dosta 15 dana, jer je za decu kao mi bilo duplo skuplje. Sa trinaest godina sam tražio razgovor sa direktorom Gitom Predić-Nušić i dobio ga. Obrazloženje da je to zato što smo deca "privatnika" nisam prihvatio i sirota, pokojna Gita je morala da mi udovolji, da više ne objašnjava ono što se nije dalo objasniti jednom detetu. To znači da nisam bio dete komunjara da bih dobio uloge, nisam igrao glavnu ulogu na filmu jer je tata "rekao neku reč". Uvek sam bio malo previše aktivan pa su me slali u Opštinski odbor SSOS. Kad sam video da tamo sede oni koji su mi se mučili, okrenuo sam se i otišao. I niko mi zbog toga nije skinuo glavu. Godine sam proveo u redakciji lista "Pioniri" sa novinarima koji su od reda važili za "prokažene zbog porekla", ali su imali posao koji su znali da rade. Fakultet sam upisao i završio sam, prvi put sam "u inostranstvo" putovao sa 19 godina. Pisao sam, igrao i osnivao amaterska pozorišta.

Jedna od prvih prelomnih godina je bila 1965. "Privredna reforma" je trebalo da nas otvori u svetskoj tržišnoj utakmici. 1966/67. godine sam proveo u vojsci i tamo još jednom izbegao članstvo u SKJ. Sledeće godine je već bilo teško za posao, najpre sam se zaposlio u Sr. Mitrovici, pa u Pančevu, pa u "Kosmaj"-u, Beograd. Tu sam našao svoju suprugu, ali to je deo nastavka priče, ako te zadovoljava priča o tome kako sam se osećao kao mlad. Šareno, ni crno ni belo. Napred onoliko koliko su okolnosti i moje sposobnosti dozvoljavale.

Pročitao sam i nastavke sa Pingvinom i tobom, ali ne osećam potrebu da nešto gore ispravim.

Hobite - i svi ostali (koji ne znate) , slušajte, ovo govorim samo jednom, danas:

-sve priče o socijalizmu, kao savršenom sistemu u kome se živelo (dobro) od rada i grabilo ka napretku i uvek boljem sutra, jesu bile socijalistička propaganda, kod nas, i netačne su

(dobro, to svi znaju) međutim

- sve priče o socijalizmu kao parazitskom sistemu u kome niko ništa nije radio i živelo se samo od kredita, jesu anti-socijalistička propaganda (kapitalistička, dakle), kod nas, i netačne su

ovo već mnogi ne znaju, pogotovo nešto mlađe generacije, koje su, za razliku od starijih žrtve anti-socijalističke propagande (ispiranja mozga), koja je bila poslednja, novija, tj zamenila je socijalističku u poslednjih 20-ak godina

istina, ma koliko otrcano zvučalo, je na sredini

argumentacija? da probamo sa ovim primerom - rad u firmama:

u socijalizmu se itekako radilo- mnogo, teško, krvavo, pošteno, dopišite sami...

otkud onda priča o džabalebarenju i ispijanju kafa? Pa i to je tačno. Kako? Svi znamo da se u socijalizmu primalo na posao u društvene firme planski (kao i sve što je bilo plansko u privredi i ekonomiji). Da bi se nezaposlenost (realna) smanjila, da ne bi kvarila pozitivne rezultate nešeg samoupravnog društva, pribegavalo se i njenom veštačkom smanjivanju kroz preterano primanje na posao, zapošljavanje novih generacija, iznad realnih potreba privrede tj preduzeća.

tako nastaje višak zaposlenih

među viškom zaposlenih su i oni koji su zaista višak - ljudi koji nikad ništa nisu radili (ozbiljno) u radnom veku, koji su dokonisali na poslu, ubijali vreme, koji nisu ništa čak ni znali/naučili da rade!

mnogo manje je pala količina posla po svakom zaposlenom ravnomerno, zbog viška zaposlenih, koliko su samo neki 'vatali zjala

dakle priče o ispijanju kafa i čitanju novina stoje - ali ne kod svih, već samo kod jednog procenta zaposlenih - realnog viška za ono vreme, a taj procenat je uvek bio manji (i mnogostruko) od onih koji su zaista radili - a to su bili oni koji znaju da rade, ljudi koji će u svakom sistemu biti opterećeni poslom i koji su nosioci posla, a koji su primali iste ili slične plate kao i oni koji se švercuju

Dakle - ne mogu se na osnovu 10% okvalifikovati i ostalih 90%, jer se pravi veelika greška!

argument 2 - oni koji se ne sećaju da je u socijalističkom sistemu 90% ljudi (ajde i 75%, kako kad i kako gde) zaista radilo, neka se prisete (ili neka im neko ispriča) kakvi su bili rezultati tog rada - zaista dobra mašinska industrija (već sam pričao o ovome, sa naglaskom na proizvodnju oružja), kvalitetna tekstilna industrija (van Beograda, u Srbiji više nikad nije bilo kvalitetnih a dostupnih proizvoda odeće i obuće kao nekada), prehrambeni proizvodi, hemija, knjige, stripovi, razne stvari...

ta fama da je samo onaj ko je bio u partiji mogao da napravi neku karijeru nije tačna. Javni primer je Vladeta Jerotić. Manje javan je moj deda koji je redovno išao u Crkvu, dovodio popa u kuću da osveštava slavski kolač, nikad nije bio u partiji, a bio je sudija. Dakle mnogo se danas to mitologizuje i preuveličava.

Quote from: Alex on 30-09-2009, 19:56:37
dakle priče o ispijanju kafa i čitanju novina stoje - ali ne kod svih, već samo kod jednog procenta zaposlenih - realnog viška za ono vreme, a taj procenat je uvek bio manji (i mnogostruko) od onih koji su zaista radili - a to su bili oni koji znaju da rade, ljudi koji će u svakom sistemu biti opterećeni poslom i koji su nosioci posla, a koji su primali iste ili slične plate kao i oni koji se švercuju

Dakle - ne mogu se na osnovu 10% okvalifikovati i ostalih 90%, jer se pravi veelika greška!

argument 2 - oni koji se ne sećaju da je u socijalističkom sistemu 90% ljudi (ajde i 75%, kako kad i kako gde) zaista radilo, neka se prisete (ili neka im neko ispriča) kakvi su bili rezultati tog rada - zaista dobra mašinska industrija (već sam pričao o ovome, sa naglaskom na proizvodnju oružja), kvalitetna tekstilna industrija (van Beograda, u Srbiji više nikad nije bilo kvalitetnih a dostupnih proizvoda odeće i obuće kao nekada), prehrambeni proizvodi, hemija, knjige, stripovi, razne stvari...

Aha, ja u usmerenom obrazovanju išao na praksu u razno razne fabrike. Naučio sam: kako da prošvercujem vinjak za radnike unutar fabrike, kako se igra fudbal u vreme radnog vremena, kako radnici šaniraju iz fabrike i to što laoe pronesu pored portira, kako se eventualono nešto i radi do doručka, posle toga ama baš ništa itd...tu jednostavno niko ništa nije radio i samo se hvatala krivina. Niko znači otprilike 70-80% zapoislenih.

Quote from: Gwydion on 30-09-2009, 20:04:35

Quote from: Alex on 30-09-2009, 19:56:37
dakle priče o ispijanju kafa i čitanju novina stoje - ali ne kod svih, već samo kod jednog procenta zaposlenih - realnog viška za ono vreme, a taj procenat je uvek bio manji (i mnogostruko) od onih koji su zaista radili - a to su bili oni koji znaju da rade, ljudi koji će u svakom sistemu biti opterećeni poslom i koji su nosioci posla, a koji su primali iste ili slične plate kao i oni koji se švercuju

Dakle - ne mogu se na osnovu 10% okvalifikovati i ostalih 90%, jer se pravi veelika greška!

argument 2 - oni koji se ne sećaju da je u socijalističkom sistemu 90% ljudi (ajde i 75%, kako kad i kako gde) zaista radilo, neka se prisete (ili neka im neko ispriča) kakvi su bili rezultati tog rada - zaista dobra mašinska industrija (već sam pričao o ovome, sa naglaskom na proizvodnju oružja), kvalitetna tekstilna industrija (van Beograda, u Srbiji više nikad nije bilo kvalitetnih a dostupnih proizvoda odeće i obuće kao nekada), prehrambeni proizvodi, hemija, knjige, stripovi, razne stvari...

Aha, ja u usmerenom obrazovanju išao na praksu u razno razne fabrike. Naučio sam: kako da prošvercujem vinjak za radnike unutar fabrike, kako se igra fudbal u vreme radnog vremena, kako radnici šaniraju iz fabrike i to što laoe pronesu pored portira, kako se eventualono nešto i radi do doručka, posle toga ama baš ništa itd...tu jednostavno niko ništa nije radio i samo se hvatala krivina. Niko znači otprilike 70-80% zapoislenih.

Htedoh da kažem na kraju  prethodnog posta, a da ne zvučim previše hvalisavo, da uvek ubodem suštinu u svojim postovima - pa ko bi zdrave pameti mogao da porekne da postoje obe vrste propagande koju sam pomenuo pro&anti-socijalistička. Samo neko ko je eksponent jedne od njih, poput Gwydiona, kome je to verovatno i posao.

Quote from: Alex on 30-09-2009, 20:10:56

Quote from: Gwydion on 30-09-2009, 20:04:35

Quote from: Alex on 30-09-2009, 19:56:37
dakle priče o ispijanju kafa i čitanju novina stoje - ali ne kod svih, već samo kod jednog procenta zaposlenih - realnog viška za ono vreme, a taj procenat je uvek bio manji (i mnogostruko) od onih koji su zaista radili - a to su bili oni koji znaju da rade, ljudi koji će u svakom sistemu biti opterećeni poslom i koji su nosioci posla, a koji su primali iste ili slične plate kao i oni koji se švercuju

Dakle - ne mogu se na osnovu 10% okvalifikovati i ostalih 90%, jer se pravi veelika greška!

argument 2 - oni koji se ne sećaju da je u socijalističkom sistemu 90% ljudi (ajde i 75%, kako kad i kako gde) zaista radilo, neka se prisete (ili neka im neko ispriča) kakvi su bili rezultati tog rada - zaista dobra mašinska industrija (već sam pričao o ovome, sa naglaskom na proizvodnju oružja), kvalitetna tekstilna industrija (van Beograda, u Srbiji više nikad nije bilo kvalitetnih a dostupnih proizvoda odeće i obuće kao nekada), prehrambeni proizvodi, hemija, knjige, stripovi, razne stvari...

Aha, ja u usmerenom obrazovanju išao na praksu u razno razne fabrike. Naučio sam: kako da prošvercujem vinjak za radnike unutar fabrike, kako se igra fudbal u vreme radnog vremena, kako radnici šaniraju iz fabrike i to što laoe pronesu pored portira, kako se eventualono nešto i radi do doručka, posle toga ama baš ništa itd...tu jednostavno niko ništa nije radio i samo se hvatala krivina. Niko znači otprilike 70-80% zapoislenih.

Htedoh da kažem na kraju  prethodnog posta, a da ne zvučim previše hvalisavo, da uvek ubodem suštinu u svojim postovima - pa ko bi zdrave pameti mogao da porekne da postoje obe vrste propagande koju sam pomenuo pro&anti-socijalistička. Samo neko ko je eksponent jedne od njih, poput Gwydiona, kome je to verovatno i posao.

Nije to nikakva propaganda. Činjenica da je gomila fabrika bila nerentabilna i da se u prelivanju od onih koji imaju davalo onima koji nemaju jer ne rade jeste nešto zbog čega i dan danas postoji socijalni problem u Srbiji. A taj problem se zove nerentabilna bivša društvena preduzeća koja sad niko neće da kupi. A bila su nerentabilna jer su em bila nepotrebna, em su tu bili zaposleni neradnici. Po onoj klasičnoj "nikad oni nas ne mogu tako malo da plate koliko mi možemo malo da radimo"!

Quote from: Gwydion on 30-09-2009, 20:16:21

Quote from: Alex on 30-09-2009, 20:10:56

Quote from: Gwydion on 30-09-2009, 20:04:35

Quote from: Alex on 30-09-2009, 19:56:37
dakle priče o ispijanju kafa i čitanju novina stoje - ali ne kod svih, već samo kod jednog procenta zaposlenih - realnog viška za ono vreme, a taj procenat je uvek bio manji (i mnogostruko) od onih koji su zaista radili - a to su bili oni koji znaju da rade, ljudi koji će u svakom sistemu biti opterećeni poslom i koji su nosioci posla, a koji su primali iste ili slične plate kao i oni koji se švercuju

Dakle - ne mogu se na osnovu 10% okvalifikovati i ostalih 90%, jer se pravi veelika greška!

argument 2 - oni koji se ne sećaju da je u socijalističkom sistemu 90% ljudi (ajde i 75%, kako kad i kako gde) zaista radilo, neka se prisete (ili neka im neko ispriča) kakvi su bili rezultati tog rada - zaista dobra mašinska industrija (već sam pričao o ovome, sa naglaskom na proizvodnju oružja), kvalitetna tekstilna industrija (van Beograda, u Srbiji više nikad nije bilo kvalitetnih a dostupnih proizvoda odeće i obuće kao nekada), prehrambeni proizvodi, hemija, knjige, stripovi, razne stvari...

Aha, ja u usmerenom obrazovanju išao na praksu u razno razne fabrike. Naučio sam: kako da prošvercujem vinjak za radnike unutar fabrike, kako se igra fudbal u vreme radnog vremena, kako radnici šaniraju iz fabrike i to što laoe pronesu pored portira, kako se eventualono nešto i radi do doručka, posle toga ama baš ništa itd...tu jednostavno niko ništa nije radio i samo se hvatala krivina. Niko znači otprilike 70-80% zapoislenih.

Htedoh da kažem na kraju  prethodnog posta, a da ne zvučim previše hvalisavo, da uvek ubodem suštinu u svojim postovima - pa ko bi zdrave pameti mogao da porekne da postoje obe vrste propagande koju sam pomenuo pro&anti-socijalistička. Samo neko ko je eksponent jedne od njih, poput Gwydiona, kome je to verovatno i posao.

Nije to nikakva propaganda. Činjenica da je gomila fabrika bila nerentabilna i da se u prelivanju od onih koji imaju davalo onima koji nemaju jer ne rade jeste nešto zbog čega i dan danas postoji socijalni problem u Srbiji. A taj problem se zove nerentabilna bivša društvena preduzeća koja sad niko neće da kupi. A bila su nerentabilna jer su em bila nepotrebna, em su tu bili zaposleni neradnici. Po onoj klasičnoj "nikad oni nas ne mogu tako malo da plate koliko mi možemo malo da radimo"!

Jok. Ona su postala nerentabilna tek posle, za vreme Slobe, većinom - iz 2 razloga:

- prvi (za koji smo sami krivi) - dok smo mi bili pod sankcijama, naši inostrani zapadni kupci su našli druge dobavljače, a naša tehnologija, koja ionako nije bila u nivou svetske, je za 10 godina dodatno zastarela, jer je svetska otišla dalje, a i propala zbog neodržavanja i zbog svega postala nekonkurentna
- drugi (na koji nismo mogli uticati) je propadanje istočnog bloka tj socijalizma u njemu, pa su planski naklonjene nam privrede, prvenstveno Rusija tj SSSR, takođe kao veliki kupci, za nas - isparili!

Da dodam i pad kupovne moći našeg stanovništva i hiperinflaciju.

Dobar deo tih preduzeća nikad nije ni pravio profit, već su postojala samo zato da se tu neko zaposli. Trebalo je otvarati radna mesta za radničku klasu. Uglavnom nepotrebna. IO onda takva preduzeća nisu nikad mogla da propadnu. Tamo gde je produktivnost bila velika bile su pare. te pare su onda išle onima koji nisu imali veliku produktivnost, tj nisu radili ništa. A najveća produktivnost je bila u poljoprivredi tako da je ona zapravo izdržavala jedan solidan deo privrede koja nije pravila profit.

Quote from: Gwydion on 30-09-2009, 20:35:48
Dobar deo tih preduzeća nikad nije ni pravio profit, već su postojala samo zato da se tu neko zaposli. Trebalo je otvarati radna mesta za radničku klasu. Uglavnom nepotrebna. IO onda takva preduzeća nisu nikad mogla da propadnu. Tamo gde je produktivnost bila velika bile su pare. te pare su onda išle onima koji nisu imali veliku produktivnost, tj nisu radili ništa. A najveća produktivnost je bila u poljoprivredi tako da je ona zapravo izdržavala jedan solidan deo privrede koja nije pravila profit.

Tako kaže propaganda.

A zdrav razum kaže da smo nosili farmerke Vartex i Beko, pili Fructalove sokove i Jupi, koristili bojlere i veš mašine Obodin, Gorenje, Magnohrom.

Razum kaže - da nije bilo rada, ne bi bilo hiljade zgrada od drugog svetskog rata napravljenih, robnih kuća, pruga, puteva.

Uz to, slovenačka današnja privreda nastala je kao nastavak one socijalističke i dobro se drži jer nije bilo rata ni sankcija, pa su uspeli da zadrže neka tržišta i nađu nova.

Ama, dijelovima svojih postova, obojica ste u pravu.
Bilo je i onih Potemkinovih firmi, krajnje nerentabilnih, a koje su ipak nekako zombirale (voljom lokalnih mocnika), ali na racun onih drugih, itekako rentabilnih u svojim uvjetima poslovonja (primjer firme mog oca, Slo "Iskre", kojoj ce - od tih nekih hiper-profitabilnih odjeljaka - raspadom zemlje dosta njih bankrotirati, jer su njime izgubile primarni dio trzista).

Hocu da kazem da se tada nalazio nekakav balans izmedju te dvije krajnosti, parazitskih i dobroposlujucih firmi, jer je skoro cijela proizvodnja bila namijenjena zadovoljavanju potreba domaceg trzista (u to vrijeme, posto se radilo o velikoj i mnogoljudnoj zemlji, to trziste je bilo dostatno za kapacitete i kvalitete proizvoda vecine firmi, to nekakvo laviranje u "srednjackom standardu" - manje-vise svega, od pojedinaca do firmi, drustva u cijelini).  

Onda kada je trziste postajalo sve manje, do onda kada su se drzava i sistem raspali, tako je gradativno odlazilo sve u Krasnicija. Koja se od firmi u novim drzavama uspjela preshaltati na ono manje (novo-domace), ili pak na ono vece inostrano trziste (kako koja od drzava, obzirom na situaciju-koja-nalaze), te firme su i nastavile sa radom, uglavnom sve do dan-danas (ali najvecim dijelom ili smanjene svojim obujmom, ili fuzionirane sa nekim drugim slicnim sebi; ostale su rikavale, ljudi ostajali bez posla, itd.).

Quote from: Alex on 30-09-2009, 21:03:16

Quote from: Gwydion on 30-09-2009, 20:35:48
Dobar deo tih preduzeća nikad nije ni pravio profit, već su postojala samo zato da se tu neko zaposli. Trebalo je otvarati radna mesta za radničku klasu. Uglavnom nepotrebna. IO onda takva preduzeća nisu nikad mogla da propadnu. Tamo gde je produktivnost bila velika bile su pare. te pare su onda išle onima koji nisu imali veliku produktivnost, tj nisu radili ništa. A najveća produktivnost je bila u poljoprivredi tako da je ona zapravo izdržavala jedan solidan deo privrede koja nije pravila profit.

Tako kaže propaganda.

A zdrav razum kaže da smo nosili farmerke Vartex i Beko, pili Fructalove sokove i Jupi, koristili bojlere i veš mašine Obodin, Gorenje, Magnohrom.

Razum kaže - da nije bilo rada, ne bi bilo hiljade zgrada od drugog svetskog rata napravljenih, robnih kuća, pruga, puteva.

Uz to, slovenačka današnja privreda nastala je kao nastavak one socijalističke i dobro se drži jer nije bilo rata ni sankcija, pa su uspeli da zadrže neka tržišta i nađu nova.

Tako kažem ja, a kažem jer se sećam. A te farmerice si nosio ti, ja sam švercovao leviske iz Trsta. Em nosio em ih prodavao.

Quote from: David on 30-09-2009, 21:06:38
Ama, dijelovima svojih postova, obojica ste u pravu.
Bilo je i onih Potemkinovih firmi, krajnje nerentabilnih, a koje su ipak nekako zombirale (voljom lokalnih mocnika), ali na racun onih drugih, itekako rentabilnih u svojim uvjetima poslovonja (primjer firme mog oca, Slo "Iskre", kojoj ce - od tih nekih hiper-profitabilnih odjeljaka - raspadom zemlje dosta njih bankrotirati, jer su njime izgubile primarni dio trzista).

Hocu da kazem da se tada nalazio nekakav balans izmedju te dvije krajnosti, parazitskih i dobroposlujucih firmi, jer je skoro cijela proizvodnja bila namijenjena zadovoljavanju potreba domaceg trzista (u to vrijeme, posto se radilo o velikoj i mnogoljudnoj zemlji, to trziste je bilo dostatno za kapacitete i kvalitete proizvoda vecine firmi, to nekakvo laviranje u "srednjackom standardu" - manje-vise svega, od pojedinaca do firmi, drustva u cijelini). 

Onda kada je trziste postajalo sve manje, do onda kada su se drzava i sistem raspali, tako je gradativno odlazilo sve u Krasnicija. Koja se od firmi u novim drzavama uspjela preshaltati na ono manje (novo-domace), ili pak na ono vece inostrano trziste (kako koja od drzava, obzirom na situaciju-koja-nalaze), te firme su i nastavile sa radom, uglavnom sve do dan-danas (ali najvecim dijelom ili smanjene svojim obujmom, ili fuzionirane sa nekim drugim slicnim sebi; ostale su rikavale, ljudi ostajali bez posla, itd.).

Samo da se razumemo. ja nisam pričao o Slovencima. Pričao sam o firmama u Srbiji i Bosni. Ne svim doduše, mali broj i nije bio takav. Ali veliki broj jeste. Ko god je išao po fabrikama u okviru onih zajedničkih osnova, tzv 9. i 10, zna o čemu pričam.

Vas dvojica da pročitate priču o slonu i slepcima.

Quote from: Alex on 30-09-2009, 21:03:16

Uz to, slovenačka današnja privreda nastala je kao nastavak one socijalističke i dobro se drži jer nije bilo rata ni sankcija, pa su uspeli da zadrže neka tržišta i nađu nova.

Samo svojim dijelovima, objasnih vec gore...
"Gorenje", npr, super posluje - evo im bijele-tehnike i sa reklamama na sveCkom TV-u, a Bogami i u prodajnim salonima iste dezele; dijelovi "Iskre" dobro posloju, dijelovi otisli u stecaj (TV-odijeljak, koliko znam, onaj kranjski).

P.S. Gwidy;
Moj otac je zivio&radio (kako kaze ona fraza) u Bosni, ali za "Iskrinu" filijalu u njoj, i nije im niko mogao pera odbiti u Bosni - ni "Cajavec" (BL), ni "Koncar" (Cro), ni "EI Nis". A Bosna se sada ne moze porediti ni sa Srbijom - totalna destrukcija domacih firmi, taj rat je bio temeljno konkretan, makar se u nekim dijelovima i nije direktno ratovalo (od milion pogona banjaluckog "Cajevca" prije, samo je jedan ostao u zivotu - a i taj "radi" sa gubitcima). Rade pivara (ovu kupio strendzer sa gubitcima) i fabrika duhana, te "Incelova" fabrika tariguza (valjda jedino taj dio )...
I onda mi kazu "sto se ne vratis??!! vidis kako se Banjaluka izgradila! jel'da je super!"; jes', pravooo je super, i pravo je "izgradjena": privatne zgradetine i mastadonski "poslovni prostori"/prodajni centri, tzv."Parlament" tzv. "RS", i  crkva u centru grada... Ostalo poravljeno sa zemljata (sve to bez granata i ulicnog ratovanja, bato!... &seko!).

Hobite, 'de si? Da znam kako si zadovoljan mojom komunističkom mladošću. Evo, ja sam spreman da se do kraja razgolitim pred tobom, a ti nisi imao jaja da se pomeriš za jedan sto.

Vidiš, sad raspravljaju o privredi, nekad i sad. Svi znaju pomalo, a niko ne zna sve. I ne pitaju. A, ja sam bio privreda. Ona najjača.

Quote from: David on 30-09-2009, 21:06:38
... jer je skoro cijela proizvodnja bila namijenjena zadovoljavanju potreba domaceg trzista (u to vrijeme, posto se radilo o velikoj i mnogoljudnoj zemlji, to trziste je bilo dostatno za kapacitete i kvalitete proizvoda vecine firmi, to nekakvo laviranje u "srednjackom standardu"

promatrano iz nekog rakursa, ljudi uglavnom ne shvaćaju da smo/su živjeli u jednoj vrsti raja na zemlji (kraljevstvo nebesko se spustilo na brdoviti balkan).
većinom je svima bila osigurana egzistencija, nije bilo psiholoških napetosti i tjeskobe oko zadržavanja radnog mjesta, gazda nije gonio, bilo je dokolice, bilo je slobodnog vremena... radnička klasa je izgradila kuće, dobila stanove, obrazovala se, studenti su imali 68', umjetnici su radili reprodukcije druga tita u svim pozama, raja je gledala sletove, mladi ljudi su dobili novi val, đaci na logorovanje, preko sindikata na more itd.
nije bilo milke, nije bilo nestle, nije bilo bravo multivitaminskih sokova, ali si imao goga i dado, krašove slatkiše, deit, fruktal, pez bombone, pa i jafa biskvit.
ljudi nisu vozili audije i mercedese, nego fićeke i stojadine, možda poneko trabant ili zaporošca ili kako se već zvao.
nije bilo kabelske i 7 filmova svaki dan, ali si imao jedan ili dva programa i film subotom, nedjeljno prijepodne za djecu. filmove je radnička klasa išla gledati u kina. ne u multiplekse, nego na one smeđe drvene stolice sa pomoćnim sjedalom na kraju.

dakle,
ravnopravnost je gotovo bila postignuta, i to kako je jedino moguće, izjednačavanje u inferiornosti, za masu, za siromašne duhom. 'srednjački standard'
zar se treba zabrinuti za onih nekoliko nadarenih, ambicioznih, koji odskaču, a koji su tim niveliranjem bili zakinuti?
ma jok

koji ste bre vi bednici!

kako ste samo ovu divnu priču o blasfemiji, religiji, crkvi i ostalome uspeli da pretvorite u dosadna ekonomska naklapanja i tupljavine iz ranog paleozoika i mladosti prvih skalopa...

Samo strpljivo, stići ćemo i do religije. Naravno, ne do tvoje religije, tu ćeš ti da preuzmeš dizgine.

Quote from: PingvinPatuljak on 30-09-2009, 22:17:54ljudi nisu vozili audije i mercedese, nego fićeke i stojadine, možda poneko trabant ili zaporošca ili kako se već zvao.

Npr, ovaj deo uopšte nije istina. Prvi automobil mog oca bio je NSU 1000. Nemački auto. Vazdušno hlađenje. NSU je prvi popreko postavio motor. NSU je kao firma propao pošto se zaleteo sa Vankelovim motorom. Wiki - http://en.wikipedia.org/wiki/NSU_Motorenwerke_AG

Dakle, ko je hteo, mogao je da vozi i nešto drugo.

Što se filmova tiče, da. Bila su samo dva TV kanala. Bu-fakin-hu. Dva kanala mi se sad čine kao srećna vremena sa manje zaglupljivanja. Što se tiče izbora filmova, bio je u tim neudobnim bioskopima širi nego danas sa n kanala i multipleksima. Ja sam odrastao na Deodatu, Lenciju, Koenu i Terensu Fišeru paralelno sa Langom, Volšom, Kjubrikom, Karpenterom i Hilom.

Da se razumemo. Ne plačem za prošlim vremenima uopšte. Nije teklo med i mleko, ljudi lako zaboravljaju "restrikcije" i "stabilizacije", nestašice struje, ulja, kafe, šećera... Red ovoga, pa red onoga. Međutim, a ovo je za mene ključno, ta SFRJ koliko god bila veštačka tvorevina osuđena na neumitnu propast (da se više nikad ne pojavi, nadam se), trudila se da mladim ljudima obezbedi neku vrstu mira, stabilnosti i usmerenja (kakvo god ono bilo), za razliku od današnjih dana gde se pored silnih TV kanala, video igrica, hipermarketa sa petsto miliona istih proizvoda različitih proizvođača i ostalih pičkihmaterina klinci ubijaju zbog boja fudbalskih dresova, pederbalova, kriminalnih teritorija i sličnih sranja.

Država koja danas onima koji žive u njoj zaista pruži nekakvu perspektivu (ne mislim da ove prazne floskule koje se danas uvaljuju i u koje samo retardi veruju) i sigurnost (ili bar privid sigurnosti, gde vladajuća i finansijska elita, kao i sive eminencije, ne bodu oči bahatošću) biće država za koju će moći da se kaže da ide nekuda. Do tada ostaju uzdasi i seta za prošlim vremenima i coktanje uz gledanje vesti na n TV kanala. Demokracki. Postrevolucionarno. Bez diskriminacije, ako izuzmemo gospodare u svojim ajvori tauersima.

Tata ti vozio Malog Princa! Moj kum je ludovao za i sa tim kolima. Eh, da. Mogli smo i da putujemo svuda bez viza. Osim u SSSR, SAD i Izrael. Naravno, posle 1953. godine, kada smo dobili Spitfajere (a neki to posle proglasili za kredite koje nismo vratili).

Spitfajere smo dobili još 1944 za partizansku avijaciju, a 1953 smo doibili F86 Sabre.

Quote from: akhnaton on 01-10-2009, 08:09:02
Spitfajere smo dobili još 1944 za partizansku avijaciju, a 1953 smo doibili F86 Sabre.

Nema važno. Ja sam govorio o Titovim "dugovima".

Quote from: scallop on 01-10-2009, 08:44:07

Quote from: akhnaton on 01-10-2009, 08:09:02
Spitfajere smo dobili još 1944 za partizansku avijaciju, a 1953 smo doibili F86 Sabre.

Nema važno. Ja sam govorio o Titovim "dugovima".

A ovi sadašnji dugovi? (da malo offtopicujem)

Quote from: akhnaton on 01-10-2009, 09:13:53

Quote from: scallop on 01-10-2009, 08:44:07

Quote from: akhnaton on 01-10-2009, 08:09:02
Spitfajere smo dobili još 1944 za partizansku avijaciju, a 1953 smo doibili F86 Sabre.

Nema važno. Ja sam govorio o Titovim "dugovima".

A ovi sadašnji dugovi? (da malo offtopicujem)

Pitaj Dinkića.

Quote from: John Reynolds on 30-09-2009, 23:56:46


Što se filmova tiče, da. Bila su samo dva TV kanala. Bu-fakin-hu. Dva kanala mi se sad čine kao srećna vremena sa manje zaglupljivanja. Što se tiče izbora filmova, bio je u tim neudobnim bioskopima širi nego danas sa n kanala i multipleksima. Ja sam odrastao na Deodatu, Lenciju, Koenu i Terensu Fišeru paralelno sa Langom, Volšom, Kjubrikom, Karpenterom i Hilom.

Da se razumemo. Ne plačem za prošlim vremenima uopšte. Nije teklo med i mleko, ljudi lako zaboravljaju "restrikcije" i "stabilizacije", nestašice struje, ulja, kafe, šećera... Red ovoga, pa red onoga. Međutim, a ovo je za mene ključno, ta SFRJ koliko god bila veštačka tvorevina osuđena na neumitnu propast (da se više nikad ne pojavi, nadam se), trudila se da mladim ljudima obezbedi neku vrstu mira, stabilnosti i usmerenja (kakvo god ono bilo), za razliku od današnjih dana gde se pored silnih TV kanala, video igrica, hipermarketa sa petsto miliona istih proizvoda različitih proizvođača i ostalih pičkihmaterina klinci ubijaju zbog boja fudbalskih dresova, pederbalova, kriminalnih teritorija i sličnih sranja.

Država koja danas onima koji žive u njoj zaista pruži nekakvu perspektivu (ne mislim da ove prazne floskule koje se danas uvaljuju i u koje samo retardi veruju) i sigurnost (ili bar privid sigurnosti, gde vladajuća i finansijska elita, kao i sive eminencije, ne bodu oči bahatošću) biće država za koju će moći da se kaže da ide nekuda. Do tada ostaju uzdasi i seta za prošlim vremenima i coktanje uz gledanje vesti na n TV kanala. Demokracki. Postrevolucionarno. Bez diskriminacije, ako izuzmemo gospodare u svojim ajvori tauersima.

Igzekli

Quote from: scallop on 01-10-2009, 08:44:07

Quote from: akhnaton on 01-10-2009, 08:09:02
Spitfajere smo dobili još 1944 za partizansku avijaciju, a 1953 smo doibili F86 Sabre.

Nema važno. Ja sam govorio o Titovim "dugovima".

naravno.
nema važno.
skalop nešto kaže.
onda ga demantuju i pokažu da to nije tako.
nema važno.
idemo dalje.
možda ste vi u pravu, al on se sa vama ne slaže.
i šta mu možete?

Quote from: Ghoul on 01-10-2009, 12:15:02

Quote from: scallop on 01-10-2009, 08:44:07

Quote from: akhnaton on 01-10-2009, 08:09:02
Spitfajere smo dobili još 1944 za partizansku avijaciju, a 1953 smo doibili F86 Sabre.

Nema važno. Ja sam govorio o Titovim "dugovima".

naravno.
nema važno.
skalop nešto kaže.
onda ga demantuju i pokažu da to nije tako.
nema važno.
idemo dalje.
možda ste vi u pravu, al on se sa vama ne slaže.
i šta mu možete?

Ništa.

tako je.
njegova tvrdoglavost je nepobediva.
čak i kad mu najdirektnije, neopozivo pokažete da je lupio, on će insistirati ili da nije, ili da, ako jeste, to niej tako bitno, i skrenuti pažnju na drugu stranu.
džaba ste u pravu kad se on s tim ne slaže!

Quote from: Ghoul on 01-10-2009, 13:11:27
tako je.
njegova tvrdoglavost je nepobediva.
čak i kad mu najdirektnije, neopozivo pokažete da je lupio, on će insistirati ili da nije, ili da, ako jeste, to niej tako bitno, i skrenuti pažnju na drugu stranu.
džaba ste u pravu kad se on s tim ne slaže!

Pa, i ti si isto tvrdoglav, lepo ti čovek kaže da mu ništa ne možeš, ali ti ne odustaješ...

Quote from: Ghoul on 01-10-2009, 13:11:27
tako je.
njegova tvrdoglavost je nepobediva.
čak i kad mu najdirektnije, neopozivo pokažete da je lupio, on će insistirati ili da nije, ili da, ako jeste, to niej tako bitno, i skrenuti pažnju na drugu stranu.
džaba ste u pravu kad se on s tim ne slaže!

It takes one to know one...

možda je on tvrdoglav, ali ja sam tvrdoglaviji.

Quote from: Ghoul on 01-10-2009, 14:43:56možda je on tvrdoglav, ali ja sam tvrdoglaviji.

Možda si ti u pravu da si tvrdoglaviji, ali on se sa time ne slaže.

Quote from: scallop on 30-09-2009, 21:52:53
Hobite, 'de si? Da znam kako si zadovoljan mojom komunističkom mladošću. Evo, ja sam spreman da se do kraja razgolitim pred tobom, a ti nisi imao jaja da se pomeriš za jedan sto.

Vidiš, sad raspravljaju o privredi, nekad i sad. Svi znaju pomalo, a niko ne zna sve. I ne pitaju. A, ja sam bio privreda. Ona najjača.

Tu sam, scalope, pratim ova pisanija i pitam se dokle će...
Ne znaju deca, ne sećaju se '65. i privredne reforme, NOVI DINAR je visio na zgradi Albanija, sećam ga se živo...
OK, nije sporna tvoja ''komunistička mladost'', to smo nas dvojica apsolvirali poodavno, sporno je to što se SADA sa tobom događa! Imam utisak da skrećeš ulevo. Nezadrživo. Brinem se zbog tebe...
A ono sa astalom.... batali, ne podsećaj me...
Nije mi bilo dobro kada sam vas video sa onom gomilom praznih boca koka-kole...Dobro je da ste još živi, žilava ste vrsta vi ''Komarčićani''...

Ajde malo o religoznosti, da zadovoljimo nezadovoljne, tvrdoglavije.

Otac mi je bio makedonski pravoslavac, oni nemaju slavu, pa je nemam ni ja. Na zidu držim ikonu cara Konstantina i carice Jelene, nekako mi paše uz makedonske imendane. Tako su mi se zvali otac i majka, a tako se zovu i moja deca (za zbunjene, Urošu je kršteno ime Konstantin).

Majka je krštena u katoličkoj veri (roditelji su joj bili verski raspareni, pa su različito krštavali i silnu decu). Tako joj zapalo po redosledu. Venčali su se u Vaznesenjskoj crkvi (tamo sam i ja kršten) i tom prilikom je zaostala anegdota kako je, za vreme obreda, pop maznuo taksene marke za overu venčanice. On u jednom krugu turio u trebnik, u drugom, moja majka maznula iz trebnika. Kad je kasnije tražio od nje te taksene marke, ona ih je spremno izvukla i stavila na sto. Otada nešto nismo zarezivali crkvu. U prvom razredu sam do polugodišta imao veronauku, od pola, moglo se ići, ali se onda nije moglo biti pionir. Ja sam neke desetarske oznake skinuo i opredelio se za veronauku. Sledeće godine su je potpuno ukinuli, pa je moja pobuna postala uzaludni gaf.

Sledeći susret sa religijom imao sam pred kraj fakulteta. Župnik crkve "Krista kralja" zamolio me da vodim pripremu njihovih verskih priredbi. To sam uspešno radio godinu i po dana, a onda su me starosedeoci "smenili", shvativši da sam ja uljez. Tako sam shvatio da pored "konunističke bande" postoje i druge bande. Ipak, venčao sam se u crkvi, na toliko čudan način da bi bilo teško da vam objašnjavam. Ćerka mi je krštena, a kad je na red došao sin, već sam zabrljao na starom pitanju "ne može da se vodi u slobodi". Mnogo sam drndao kao predsednik sindikata u svom delu instituta, pa su me stavili pred nekoliko "ili", od kojih sam morao odabrati jedno. Tako sam postao član SKJ. Naravno da su dobro znali da je nezgodno davati mi neka zaduženja. One godine kad je partija pukla, pustili su me u komitet, jer su današnji lideri i veliki vernici već čistili svoju biografiju. Uspeo sam, jedino, da sprečim kolektivno upisivanje u "generalsku partiju", tako da je taj pokušaj u VTI pukao.

Naravno, u penziji sam zaboravio na bilo kakvu partiju. Sve do sutra.

Znači, imao sam puno veze sa katoličkom crkvom neko vreme, imao sam vrlo malo veze sa svetosavskom pravoslavnom crkvom, mada se sećam da niko nije mogao da zabrani velike praznike. Oficiri su išli na slave "kod roditelja", deca su im krštavana dva puta, jednom kod jedne, a drugi put kod druge babe, da niko ne zna. Posle Uskrsa VTI bi bio pun ofarbanih jaja (sa Slobom i slobodom to je prestalo), za Veliki Petak uveče redovi vernika su se protezali od Slavije do stare crkve Sv. Save, pravoslavnu Novu Godinu smo dočekivali iz inata. Verujem da je u Beogradu bio manji problem biti vernik zbog veličine grada, po malim mestima su svi znali sve, pa je pakosti i šikaniranja bilo na pretek. Za to sam čuo, ali nisam svedok.

Moje iskustvo je da se svaka crkva delom izopačava sa pojavom love. Kao i sve drugo. U SAD crkve ne možeš prebrojati. Svaki bilmez može da odabere jednu rečenicu iz Svetog pisma i oko nje načini crkvu svoju. Tako mi je ćerka udata u prezviterijanskoj crkvi (nudili su mi da dovedem svog popa da zajedno obave obred, ali meni to nije bilo rešenje), dobro stojim sa nekim baptistima. Razlika je u tome što se ovi drugi drže za ruke oko stola kad Bogu zahvaljuju za obed. Svi su oblaporni na "pomoć" i donacije. Bio sam i u teološkom univerzitetu "Germanikum" u poseti i na ručku. Dok se jede jedan pop čita molitve, jedan od ispita je marksizam, što znači da ne možeš da postaneš jezuita ako ne položiš Marksa.

Naša država je prestala da bude sekularna posle Slobe. Stigla je lova, povraćaj imovine i odmah su se rasplamsali apetiti. Nije to neobično. I u LK su počele zađevice kad je stigao prvi dinar od grada, države, šta li? Moram da napomenem da svetosavlje nije utisnuto u narod, koliko se narod utiskuje u svetosavlje. I pogrešna je priča o rusofilstvu u Srbiji. Srbi, jednostavno, nikad nisu bili u ratu sa Rusijom. Ostali, sa ovakvom ili onakvu divizijom ili jedinicom jesu. I samo zato izgleda da su Srbi "rusofilniji".

Na kraju ovog dela ću napomenuti da mnogi mešaju etiku i moral, ideologiju i ideološku praksu. To je najbolje izrazio Sartr ("Prljave ruke"). Danas je ugrožena etika i protiv toga moram da budem. Utoliko sam levlje od nekih drugih koji svoju poziciju izgrađuju na trenutnom shvatanju morala. Ko svoju doslednost može da povremeno, prema potrebi, promeni, za mene nije dosledan. Duboko verujem da se nekom gore nisam do sada previše zamerio i o tome neće svoj sud davati falš predstavnici na Zemlji. Crkve su uzurpirale pravo da sude u Božje ime i za to će svaki pojedini sveštenik morati da položi račun tamo gde nema falš isprava. Međutim, oni koji u ovom trenutku pljuju po crkvi nisu ništa bolji, to je jeftina promocija nekog drugog mišljenja koje nema za cilj povećanje procenta sličnosti i razumevanja, već obratno.

Eto, Hobite, ode i majica, još su mi gaće ostale. A ti i dalje foliraš i zvocaš kao neka tetka iz komšiluka kojoj ništa nije potaman. Pa, nesmem neko vreme da pijem zbog jetre! Pošteni ljudi se i sa vodom u čaši kucaju. Za kretanja u privredi ćeš morati ponovo da pitaš. Vodio sam grupu za standardizaciju i metrologiju skoro petnaest godina, pa bih morao ponešto znati i o industrijskom nivou zemlje.

Quote from: Ghoul on 30-09-2009, 22:30:16
koji ste bre vi bednici!

kako ste samo ovu divnu priču o blasfemiji, religiji, crkvi i ostalome uspeli da pretvorite u dosadna ekonomska naklapanja i tupljavine iz ranog paleozoika i mladosti prvih skalopa...

I second that.
Suspendovao sam čitanje postova na neko vrijeme, dok se rasprava ne vrati na pravi kolosijek