ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Sutra je na redu Amerika!

Quote from: mac on 14-10-2009, 20:00:46
Sutra je na redu Amerika!

Da se banuje?

Quote from: Gwydion on 14-10-2009, 16:59:53
Da li je u Avganistanu bio takodje teror po šerijatskom zakonu? Ako misliš suprotno ti se lepo preseli u neku zemlju uredjenu po šerijatskom pravu, pa kad te skrate za glavu jer nosiš kravatu ili si popio pivo, ili si se sa ženskom držao za rućice na javnom mestu onda kaži da su to glupe izjave.

Sve to isto imas i u Saudijskoj Arabiji, ali, od strane SAD, prema njoj ni u najavi nema npr. ekonomske blokade, ili, kao ekstremnom slucaju, isto tako nema ni slovceta od utjerivanja "demokratije" ili "ljudskih prava" bombama kao sto se to desilo Afganistanu. Nego bas naprotiv, saveznici i prijatelji su. Selektivno dijeljenje "pravde", tj. u pitanju je selektivnost istresanja "napalm bombi koje djecu prze" kako im se hoce i moze, pa to ti je...

I u Iraku, "legitimitet" napadu na Huseina i na tu zemlju ("legitimitet", koji od strane UN-a nije nikada ni aminovan, btw) nije bilo genocidno trovanje Kurda, diktatura ili bilo sta "anti-demokratsko", nego je ta agresija zasnovana na najcistijoj obmani svjetske javnosti (onaj smijesni kombi ispred one karikatura-barake, lafo "fabrike nuklerarnog oruzja"; tako odvratno-jeftino laganje, mogli su se bar "holivudski" mastovitije potruditi oko njega ), kao i na aroganciji prema istoj, sa motivima u ratnom ovladavanju "energetskim izvorima" (tj. naftom; cista "real-politicka" pragma, po kojoj je USA poznata jos od Vijetnama, preko Chilea, Kube i Nikaragve, sve do dana danasnjeg).

S druge strane, Ruje su identicni Amerima skoro pa po svemu (naravno, pri tom ne mislim na tzv. "obican puk"): svojom agresivnoscu, ignorancijom i arogancijom, neskrivenim imperijalnim intencijama i ucijenjivacko-kontrolaskom ponasanju  jedne "svjetske sile" (zapravo, najobicnije, ali svjetske sline). Tako da ne vidim razloga bilo kakvoj opozicionoj optiranosti tipa "pro et contra" - isto je to njesra, samo je u pitanju razlicit pekidz. Taj "vs." je tako tipican kao kompleks ljudi koji poticu iz ex-socijalistickih zemalja (u pro-USA/contra-Rusija slucaju), ili (u anti-USA/pro-Rusija slucaju) kod nekih zapadno-evropskih ljevicara...  

Aferim Davide. Nema se šta dodati...

Ovim putem se izvinjavam Davidu za sve moje dosadašnje izjave vezane za njega. Ako je gore izneti stav ličan.

Kad god dođem do ovog mesta u sagledavanju svetske politike, setim se filma Makavejeva "Coca Cola Kid" i poklonim se čoveku koji je tako jednostavno ocrtao svetske moćnike i okvir mogućeg otpora - dokle god postoji "Vitasok" Coca Cola je ugrožena.

Quote from: scallop on 15-10-2009, 10:04:19
Kad god dođem do ovog mesta u sagledavanju svetske politike, setim se filma Makavejeva "Coca Cola Kid" i poklonim se čoveku koji je tako jednostavno ocrtao svetske moćnike i okvir mogućeg otpora - dokle god postoji "Vitasok" Coca Cola je ugrožena.

Još 1974. godine, Makavejev je napravio film po imenu "Sweet Movie" u kome je prikazao licemerje Istoka i Zapada, osnove njihovih demagoških načela, kao i stremljenja, ne samo vrha, nego i naroda. Antologijski film! 

Velike sile imaju svoje interese. Mi mali ne smemo da imamo svoje. A ako se naši interesi ne poklope, ili se ne daj Bože sukobe sa njihovim interesima. Onda smo najebali!!!

Nema se sta puno dodati ovom sto su napisali David i Akhnaton, sve je tacno.
Velike sile imaju svoje interese, i sprovode ih i silom. Nema tu velike razlike izmedju SAD i Rusije. Ali pricati o svetackoj misiji bilo koje velike sile, u ovom slucaju Amerike po Gwydionu, mislim da je stvarno budalastina. Pa valjda nismo deca da ne znamo da velike sile ne ratuju zbog pravde i ljudskih prava, vec zbog svojih interesa.

Tiha Vodo, zar ne posumnjaš po neki put da Gwydion provocira? I to dosta.

Shvatam da provocira, ali u 99 posto svojih postova, stalno naglasava kako je istaknuti antifasista i drzi nam lekcije o nacionalizmu, Slobi itd.. malo mi cudno da antifasista podrzava ratove za naftu i strateske pravce, i pride bi napado jos koju drzavu.. i sve to pod svetackim plastom..  . Nesto mi tu ne stima. Ako je zaista u nekoj stranci, nedo bog da ti dodju na vlast, ima da nas regrutuje odma za Kabul 

tiha vodo, kada je osoba provokator, onda nema jasan stav, već pokušava da ide protiv većine i često upada u kontradikcije. Zabrinjava me tvoje odsustvo zdrave logike.

A da preemptivno banujemo Tihog da ne bi ugrozio rad foruma svojim nekritičkim reagovanjem na svakave provokacije?

Ma treba banovati najmanje 2/3 foruma. 
Uključujući i mene u tih 2/3.

Takav je Tihi, dobar ko panja, samo malo too much naivan...

Bravo Davide!!!!!
Na žalost izgleda da je u ljudskoj prirodi da izjednači ljude,pojedince,sa narodima, a narode sa političkim sistemima.To je autostrada u šovinizam i rasizam.

Quote from: Boban on 15-10-2009, 12:00:54tiha vodo, kada je osoba provokator, onda nema jasan stav, već pokušava da ide protiv većine i često upada u kontradikcije. Zabrinjava me tvoje odsustvo zdrave logike.

ovo sa vecinom mi se svidja. mene je najvise nacastio, popljuvao, te nekoliko puta strijeljao i sl.
lijep osjecaj, biti vecina.

А ти си, онако хришћански, окренуо други образ?

Рат је мир, незнање је снага        
Џон Пилџер    

(New Statesman, 15.10. 2009)

Барак Обама, добитник Нобелове награде за мир 2009, планира да дода још један рат свом импресивном списку. Оружјима, као што су најновије ракете Hellfire (,,Ватра пакла"), које исисавају ваздух из плућа, његови људи у Авганистану рутински уништавају сватове, сељаке и грађевинске раднике. Према Уједињеним нацијама, под снагама савеза којим Обама руководи, и који по глави становништва одобрава свега 29$ годишње за медицинску негу, годишње умире 338.000 авганистанске деце.

Свега неколико недеља по свом ступању на дужност, Обама је започео нови рат у Пакистану, што је узроковало да више од једног милиона људи избегне из својих домова. Претећи Ирану – за који је његов министар спољних послова Хилари Клинтон рекла да је спремна да га ,,збрише с лица земље" – Обама је лагао да Иранци скривају једно ,,тајно нуклеарно постројење", мада је знао да је оно већ било пријављено Међународној агенцији за нуклеарну енергију. У тајном договору са једином силом Средњег Истока која поседује нуклеарно наоружање, он је поткупио палестинске власти да не објаве извештај Уједињених нација о томе да је, у свом нападу на Газу, Израел извршио злочине против човечности. Ти злочини су били омогућени захваљујући америчком оружју чије је слање Обама пре своје инаугурације тајно одобрио.

Стари тест са псећом звиждаљком

Код куће, док је руководио новом врстом домаће репресије, овај човек мира је одобрио војни буџет који по висини превазилази било коју годину од краја Другог светског рата. У Питсбургу, током недавног сусрета Г-20 чији је домаћин био, милитаризована полиција је напала мирне демонстранте нечим што никада раније није било виђено на улицама Америке, а што се назива ,,акустичка направа великог домета" (Long-Range Acoustic Device). Она је монтирана на куполу малог тенка и производи продорни писак, док се у свим правцима безобзирно испаљују сузавац и биберни гас. То је део новог арсенала ,,муниције за контролу гомила" ("crowd-control munitions"), а испоручују је војни лиферанти – као што је Рејтеон (Raytheon). У Обаминој ,,држави националне безбедности" ("national security state") коју контролише Пентагон, концентрациони логор у Гвантанаму који је он обећао да затвори, остаје у функцији, а наставља се са ,,рендицијом" ("rendition")[2], тајним убиствима и тортуром.

Најновији рат овог добитника Нобелове награде за мир је највећим делом тајан. Вашингтон је 15. јула коначно уобличио споразум са Колумбијом, којим САД добијају седам огромних војних база. Како је Асошиејтед прес (Associated Press) објавио: ,,Основна идеја је да се од Колумбије направи регионално средиште за операције Пентагона... одакле ће скоро половина континента моћи да буде покривена летовима војних транспортера Ц-17 (C-17) без потребе за њиховим допуњавањем горивом у лету... што помаже у остваривању стратегије регионалног [војног] ангажовања."

Преведено на обичан језик, Обама планира да  ,,смота" како независност и демократију које су, упркос свему, остварили народи Боливије, Венецуеле, Еквадора и Парагваја, тако и ону историјску регионалну сарадњу која одбацује концепт ,,сфере утицаја" САД. Колумбијски режим, који подржава ескадроне смрти, и кога -  што се људских права тиче, бије најгори глас у региону, добио је војну помоћ од САД која је мања по обиму једино од оне коју добија Израел. Британија јој пружа војну обуку. Под навођењем америчких војних сателита, паравојне снаге Колумбије се сада инфилтрирају у Венецуелу са циљем збацивања демократске владе Хуга Чавеза (Hugo Chávez), што 2002. године није успело Џорџу В. Бушу (George W Bush).

Обамин рат против мира и демократије у Латинској Америци је у стилу који он  следи још од  јунског државног удара против демократског председника Хондураса, Мануела Зелаје (Manuel Zelaya). Зелаја је подигао минималне плате, давао је субсидије ситним сељцима, смањио је интересе на зајмове и смањио сиромаштво. Планирао је да скрши фармацеутски монопол САД и да производи јефтине генеричке лекове. Мада је тражио да се Зелаја врати на свој положај, Обама ипак одбија да осуди извођаче државног удара и да опозове америчког амбасадора, као и америчке трупе које обучавају хондураске снаге – а ове су одлучне да сломе народни отпор. Зелаји је упорно одбијан састанак са Обамом, који је одобрио зајам илегалном режиму у износу од 164 милиона америчких долара од Међународног монетарног фонда (IMF). Порука свега овога је јасна и позната: Лупежи могу у корист САД да некажњено делају.

Обама, тај заводник из Чикага – преко Харварда – унајмљен је да поврати и обнови оно што се у целом свету назива ,,лидерством". Одлука Комитета за Нобелове награде је нека врста отужног обрнутог расизма. Она је узвисила тог човека једино због тога што је и он припадник једне мањине – а то је привлачно за либералну осећајност, мада не и за авганистанску децу коју он убија. То ти је ,,Обамин позив": доста личи на пиштаљку за псе – нечујна већини, али неодољива залуђенима и тупоглавцима. Џорџ Клуни (George Clooney) ће одушевљено: ,,Када Обама уђе у собу, зажелиш да га следиш -  некуда, било куд."

Екстреман и опасан

Велики представник ,,црног ослобођења" (black liberation) Франц Фенон (Frantz Fanon) је то схватио. У књизи ,,Потлачени овог света" (Wretched of the Earth), описао је ,,посредника, чији задатак нема никакве везе са променом у држави: он се, једноставно састоји у томе да буде трансмисија између народа и једног разулареног, али маскираног капитализма".

Услед тога што је у нашој медијској монокултури дебата постала толико приземна: Блер (Blair) или Браун (Brown); Браун или Камерон (Cameron), пол или класа, могу се искористити као замамна оруђа пропаганде и скретања пажње с битног. Оно што је у Обамином случају од важности – како је Фенон већ у оној ранијој ери истакао – није ,,историјско" узвишење тог посредника, него друштвена класа којој он служи. На крају крајева, Бушов најужи круг је био расно најразноврснији у читавој историји америчког председништва. Ту су били Кондолиза Рајс (Condoleezza Rice), Колин Пауел (Colin Powell), Кларенс Томас (Clarence Thomas), који су верно служили тој екстремној и опасној сили.

И Британија је доживела сопствену мистику сличну Обаминој. Свега дан по избору Блера, 1997. године, ,,Обсервер" (Observer) је прогнозирао да ће Блер установити ,,нове светске стандарде људских права", док је ,,Гардијан" (Guardian) славио ,,брзину која ће те оставити без даха када бране пукну". Када је, прошлог новембра, Обама био изабран, Денис Мек Шејн, посланик Доњег дома, обожавалац Блерових крвопролића, невољно нас је упозорио: ,,Док сам слушао тог момка, затворио сам очи – било је као да сам Тонија слушао. Овај ради исто што смо и ми радили 1997. године."


Џон Ричард Пилџер (John Richard Pilger) је британски новинар аустралијског порекла – истраживач, и режисер документарних филмова. Двоструки је добитник британске награде ,,Новинар године" (Journalist of the Year Award) и добитник награда за своје филмове. Као колумниста бројних гласила, познат по свом оштром, полемичком стилу. Карактерише га изјава: ,,Силе иза паравана мрзе новинаре који раде свој посао, који обарају параване, завирују иза њихових фасада, придижу каменице [како би испод њих оголили шкорпије]. Пребацивања моћника су одликовања новинарима." Харолд Пинтер је за њега рекао: ,,Он са непоколебљивом, челичном концентрацијом разоткрива чињенице и прљаве истине. Ја га поздрављам!" ,,Њу Стејтсман" (New Statesman), у којем је ова колумна објављена, водећи је британски левичарски недељни магазин, који сматрају везаним за ,,Фабиен Сосајети" (FabianSociety), британски интелектуални социјалдемократски покрет.

(Превод: Василије Клефтакис)

 

Uh, ako je tačno sve što ovaj Pildžer piše, počinjem da mislim da možda Obama i nije zaslužio onu Nobelovu nagradu za mir...

Od kad je sveta i veka, moćni se uvek igraju rata. Nikada se oružje nije držalo samo za paradu. Nikada. Pričaju o miru, a misle na rat. Samo je pitanje oblande u koju se to uvije. A zna se ko je majstor propagande...

Posto si provjereni rusofob, pretpostavljam da ces reci - Rusi?

Quote from: krema on 27-10-2009, 09:38:41
Posto si provjereni rusofob, pretpostavljam da ces reci - Rusi?

ne kremo, Ameri imaju bolju propagandu...   

Hajde da procenimo: ko u SAD generiše ratove, republikanci ili demokrate? Ili, ko ih prekida, republikanci ili demokrate?

Ja nikad nisam najjasnije shvatio razliku izmedju republikanaca i demokrata. Ima li je?

Generišu i jedni i drugi, čini mi se.

Quote from: krema on 27-10-2009, 11:28:50
Ja nikad nisam najjasnije shvatio razliku izmedju republikanaca i demokrata. Ima li je?

Njet. Osim što se "demokrate" prave "fini".

Razlike ostoje ali one nisu ideološkog tipa .Opozicija ,u smislu u kome mi definišemo opoziciju,ne postoji na njihovoj političkoj sceni.To se najbolje vidi u spoljnoj politici čiji se ciljevi i metodi uglavnom ne menjaju.

Razlikuju se. U untrašnjoj politici republikanci nude manje poreze i veće lične obaveze, a demokrate bi da unaprede socijalnu i zdravstvenu politiku, od čega na vlasti lako odustaju. Na spoljnom planu imaju jedinstvenu politiku, ali su demokrate agresivnije, jer treba da dokažu velikom kapitalu da ostaju na zacrtanom pravcu globalne ekspanzije. Republikanci to ne moraju da dokazuju, pa zato oni prekidaju ratove (Nixon), a demokrate ucenjuju i bombarduju. Pozdravili vas Klintoni i Olbrajtova.

Postoji i neupotrebljiva manjina od 45% koja je za "okretanje sebi", ali oni ne shvataju da je ta politika egzistencijalni kurcšlus za SAD. Predsednički kandidati su iz redova onih 55% i zato se politika ne menja.

Očekujem da će antiScallop lobi sada da se uhvati za - kurcšlus.