ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Indira je dakle LK vladar iz senke, a tvoja podsvest otkriva pretenzije na marionetski polozaj predsednika.

Da. A Indiru je na to mesto zapravo postavio Sale Popović, koji je shvatio da u LK ima dosta talentovanih muzičara koji bi za koju godinu mogli da postanu ZVEZDE GRANDA!  

Da l' pod uticajem reprize filma Prince of darkness- ne znam, nisam siguran- ali nocas sam sanjao skroz sumanut san: Naime, ulazim u prostoriju, u kojoj doduse nema ogledala kao portala za onostrano, ali se iza ormana krije ni manje ni vise nego patrijarh Pavle,koji odjednom iskace i krece na mene velikom, crvenom, vatrogasnom sekirom,ocigledno, za tu priliku pozajmljenim artefaktom iz fundusa horor filmova. Bezim, izlecem kroz vrata na koja sam i usao i najednom se nalazim na ulici,zapravo na trotoaru ispred ograde iza koje se nalazi neka siva kuca. Namah shvatam da se nalazim u Drohobicu rodnom kraju Bruna Sulca, ispred njegove porodicne kuce. Kraj kapije vidim i Sulca koji me poziva rukom da mu pridjem. Ono sto je zanimljivo jeste da je sve u koloru samo je on u crno beloj tehnici. Kad sam mu prisao i on dobije boju. U tom trenutku iz susedne ulice se pojavljuje Danilo Kis, priblizava nam se i nesto galami na nas. Nakon toga me njih dvojica pozivaju da krenem sa njima ,ali mi ne govore gde idemo. Svetlo dana se pretvara u mrklu noc, mesec se nazire iza oblaka, setamo po nekim uskim , kaldrmisanim ulicama ,gde mi saopstavaju da smo u Pragu i da idemo kod Kafke. Medjutim, govore mi da moramo biti oprezni i pazljivi jer je gluvo doba noci, Kafka sigurno spava, a on ne voli nagla budjenja. Odjednom smo prebaceni kraj Kafkinog krevata, polako ga budimo. On lagano ustaje,ali vise nema svoj lik, nego lik Milosha (naseg forumasa). Nekoliko trenutaka pre nego sto cu se probuditi, Milosh/Kafka mi kaze da ne idem nikud na docek nove  2009.godine, vec da ostanem kod kuce, da pozajmim iz biblioteke Tamo dole od Uismansa i da pocnem da citam tu knjigu.

Djavo ce ga znati, sta sve ovo znaci.

Quote from: "Alexdelarge"Milosh/Kafka mi kaze da ne idem nikud na docek nove  2009.godine, vec da ostanem kod kuce, da pozajmim iz biblioteke Tamo dole od Uismansa i da pocnem da citam tu knjigu.

najstrašnije u vezi s ovim snom je to da ti već nemaš u svojoj biblioteci TAMO DOLE od Uismansa!!!
btw, NASUPROT je mnogo bolje štivo za čitanje u NG noći!

Quote from: "Alexdelarge"Da l' pod uticajem reprize filma Prince of darkness- ne znam, nisam siguran- ali nocas sam sanjao skroz sumanut san: Naime, ulazim u prostoriju, u kojoj doduse nema ogledala kao portala za onostrano, ali se iza ormana krije ni manje ni vise nego patrijarh Pavle,koji odjednom iskace i krece na mene velikom, crvenom, vatrogasnom sekirom,ocigledno, za tu priliku pozajmljenim artefaktom iz fundusa horor filmova. Bezim, izlecem kroz vrata na koja sam i usao i najednom se nalazim na ulici,zapravo na trotoaru ispred ograde iza koje se nalazi neka siva kuca. Namah shvatam da se nalazim u Drohobicu rodnom kraju Bruna Sulca, ispred njegove porodicne kuce. Kraj kapije vidim i Sulca koji me poziva rukom da mu pridjem. Ono sto je zanimljivo jeste da je sve u koloru samo je on u crno beloj tehnici. Kad sam mu prisao i on dobije boju. U tom trenutku iz susedne ulice se pojavljuje Danilo Kis, priblizava nam se i nesto galami na nas. Nakon toga me njih dvojica pozivaju da krenem sa njima ,ali mi ne govore gde idemo. Svetlo dana se pretvara u mrklu noc, mesec se nazire iza oblaka, setamo po nekim uskim , kaldrmisanim ulicama ,gde mi saopstavaju da smo u Pragu i da idemo kod Kafke. Medjutim, govore mi da moramo biti oprezni i pazljivi jer je gluvo doba noci, Kafka sigurno spava, a on ne voli nagla budjenja. Odjednom smo prebaceni kraj Kafkinog krevata, polako ga budimo. On lagano ustaje,ali vise nema svoj lik, nego lik Milosha (naseg forumasa). Nekoliko trenutaka pre nego sto cu se probuditi, Milosh/Kafka mi kaze da ne idem nikud na docek nove  2009.godine, vec da ostanem kod kuce, da pozajmim iz biblioteke Tamo dole od Uismansa i da pocnem da citam tu knjigu.

GENIJALNO!!!      

Sinoć sam sanjao da razgovaram sa Pakom Plazom i da ga ispitujem razne stvari u vezi sa sa [REC] i ubjeđujem da svoj sjajni fejk trejler s vampirima (http://www.youtube.com/watch?v=ObEdpbmKsW0) obavezno pretvori u film  

nemoj mi reći da ste pričali na španskom???

Под утиском скорашњег  дипломирања и цимања из тог дана, сањам како лутам
неким руралним пределима тражећи место за штребање...упадам у неку шталу, али тамо ме нападају два штенета хаскија и каче ми се за ногавице, али ја их опуштено отресем...после тога као вучем неке ранчеве и торбетине( пуне материјала за штреб) и снимам неку долину готивног  изгледа( под очигледним утицајима слика из лова, којима ме смарао неки ортак са факса тог истог дана ) и снимам неки неугледни чардак и пентрам се по неким трошним мердевинама и изваљујем да горе лежи неки офуцани пас, можда чак и вук...силазим доле и бежим и изваљујем да тај пас трчи за мном, и онда ми сине да од паса не треба бежати, јер ће те гонити још жешће, и станем. Пас дотрчава до мене и лаје на дружељубив начин, пропиње се и ставља ми шапе на рамена, очигледно тражи нешто...гледам га у очи, а он, иако делује пријатељски, уместо зеница има два реда оштрих зуба...схватам да је увијен у неку црну цираду и да жели да га ја ослободим исте...откопчавам ту цираду, он је немиран, иако зна да му је скидам исту, а у глави ми се мота мисао да не бих требао то никако да радим.Ослобађам му тело, а он сам ослобађа главу и нестаје као да га никад и није било, а ја имам непогрешив утисак да сам ослободио неког демона...Гледам низ пут којим мислим да је отишао и кажем за себе:"Вратиће се кад буде спреман..."
Затим сан проузрокаван мојим страхом од висине: на врху сам огромне зграде, а морам да бежим одатле, а једини је пут низ неке килаве мердевине, које изгледају фенси, али делују жешће несигурне и после много триповања пребацујем ногу и крећем, и спазим колико је улица далеко...
А онда после све оне фаме око Некрономикона на форуму, сањам како сам провалио код Гула на гајбу(?), а знам проверено да ће он банути за пар минута, и покушавам да мазнем што више књига са полице,а међу њима је и Некрономикон..трпам их све у ранац, док ме жешће пече савест и малтене ме приморава да све вратим и бежим одатле...после овог сна сам се забринуо....

Quote from: "Ghoul"nemoj mi reći da ste pričali na španskom???

Mislim da je bilo na engleskom, ali možda i na srpskom  

Сањао сам како мој најбољи ортак покушава да ме задави каишем...богами, одсад пратим сваки његов покрет кад дође...

Quote from: "Ghoul"[
btw, NASUPROT je mnogo bolje štivo za čitanje u NG noći!

Ghule, poslusao sam te, nabavio sam NASUPROT po smesnoj cijeni od 350 din., a uskoro ce i ova nasa Nova godina, pa eto prilike da se nepravda ispravi...a ti prestani da se izmotavas i vracaj se na sajt.

Ama tu je Ghoul. Čak i ako ne računamo njegove (loše) postove pod nickom Treperava zvezda, iz njegovog profila se vidi da nas redovno posjećuje. Prešao je u lurkere, ali sumnjam da će ga to dugo držati  

Quote from: "Alexdelarge"

Quote from: "Ghoul"[
btw, NASUPROT je mnogo bolje štivo za čitanje u NG noći!

Ghule, poslusao sam te, nabavio sam NASUPROT po smesnoj cijeni od 350 din.,

Di?

Quote from: "Kastor"
Di?

Na sajmu u DS, na standu Logos-Ukronija.

oki, fala

Ceo dan imam flešbekove na noćašnji bizaran san.
Zapravo, veći deo sna ne bih prepričavao pošto se sačinjavao od nekoliko seksualnih odnosa sa osobom ženskog pola, ali se sećam da sam u pauzama između tih, je li, odnosa (ili je to ipak bilo posle svega? nebitno za priču, enivej) bio u nekom pozorištu/kulturnom centru/domu omladine ili čemu već (bila je pozornica) gde sam iz publike gledao performans nekog KUDa.

E sad... KUDovi uglavnom igraju neka kola i tako te bapske igre. U ovom slučaju je to bilo neko arty farty kolo. Takoreći, konceptualno kolo. Otprilike je to ovako izgledalo: ljudi u nekim odrpanim i širokim krem odorama su se držali za ruke i vitlali njima gore dole (dakle, iznad glave pa nazad do kukova) svo vreme uvijajući ih kao da ih (opet ih) talasi bacaju tamo - vamo. Kao talas je delovala i kompletna koreografija, pošto je kolo funkcionisalo na principu: prvi u redu otrči do kraja pozornice (dakle, do ivice sa publikom), pa ga ovaj pored njega sledi i tako dalje, dok ovaj prvi čim otrči do kraja bine, krene nazad do recimo sredine pozornice. Taj proces je bio ponavljan sve brže i brže, dok na kraju nije delovalo kao da članovi KUDa (iako zapravo u mom snu nije bilo pominjanja ko su zapravo ti ljudi) maltene skaču jedni po drugima i penju sa na glave, praveći tako oblik pobesnelog i 5-6 metara naraslog talasa.

Naravno, ovaj san ne bi bio zanimljiv ovom forumu da kolovođa tog kola (dakle, onaj koji prvi trči do kraja pozornice) nije bio naš Cornelius!

Sećam se i da su igrači/plesači/koldžije nešto dal pevali, dal uzvikivali, i time doprinosili potpunoj atmosferi haosa.

Кад се напијем, увек сањам водопаде!  

Jutros sam bio baš nešto inspirisan, možda zato što sam sinoć ranije legao (već oko ponoći!).
Elem, sanjao sam da se nalazim na snimanju dva najpoznatija filma Vesa Krejvna. Jedan je sigurno bio The Hills Have Eyes a drugi možda Last House on the Left (ovo o "dva najpoznatija filma" je rekao neko u snu), mada za taj nisam siguran. Elem, kako to obično biva u snu, događaji iz "stvarnosti" i filma su se preplitali, tako da sam se često nalazio u samom filmu.
Jedan od filmova je, čini mi se, govorio o pokušajima nekog lika i njegove žene da se osvete za smrt svog djeteta. Inače, dijete strada tako što mu neko čudovište ili neka ogromna životinja otfikari gornji dio glave u bizarnom napadu na nekakvu kuću. Otac tog djeteta je glavni lik filma. Logično, veliki broj scena mi je ispario iz sjećanja, ali znam da je iz nekog razloga film bio krcat scenama sa ajkulama. Jedan dio filma je glasio otprilike ovako: Najbolji drug našeg heroja ga provocira govoreći mu, otprilike, da on jednostavno nema u sebi to da samostalno krene u akciju i otkrije ubicu svog djeteta. Sljedeća scena: Plivam po nekakvoj vodi potpuno sam i vidim čudne sjenke pod površinom. Svega nekoliko trenutaka kasnije ispostavlja se da su u pitanju ooooooooooooooooooooooogromne ajkule (!). Ta voda (jezero ili more, ne znam tačno) već se pojavljivala u filmu, ali ovo je jedina scena koje se sjećam. Elem, naravno, ooooogromna ajkula kidiše na mene. Međutim, ubrzo se s neba spušta nekakav helikopter pravo na ajkulu. Pomislim kako je možda to moj spas, međutim helikopter se samo spusti do površine i odmah odleti nazad. "E do đavola!" pomislim, ali već u sljedećoj sceni sjedim sasvim opušteno sa najboljim prijateljem glavnog lika za stolom u kući gdje se glavni dio (oba) filma dešava. Prilazi nam glavni lik u ronilačkom odijelu i bez riječi pred tog drugog lika baca komad iskrivljenog metala. Naravno, iako niko ništa ne kaže, meni je sasvim jasno šta je u pitanju - naime, u onom helikopteru je bio upravo glavni lik, koji je sredio veliku ajkulu i izvukao iz njene utrobe neko parče metala koje je ova nekad prožderala kako bi dokazao svoju vrijednost tom nevjernom Tomi od najboljeg prijatelja.

Ostatak dešavanja je, čini mi se, bio vezan za drugi film, a taj je bio The Hills Have Eyes. Naime, u toj nekoj kući se nalazi gomila djece koja su iz nekog razloga ugrožena nekim užasom koji će ubrzo da dođe i napadne ih. Srećom, dječica imaju raznorazne natprirodne sposobnosti da se brane. U nekoliko navrata film je veoma napet, jer sadrži scene ljudi koji tumaraju po kući kroz mrak, dok se oko njih nalazi ti neki misteriozni napadači. Karakteristična je sljedeća scena: Jedna od glavnih heroina tumara polako po mraku kroz kuću, a iz nekog razloga ja kao neko ko gleda film i istovremeno se nalazi u njemu tu sam odmah pored nje. Kamera zauzima POV glavne junakinje i ja vidim isto što i ona, mada zapravo vidim ono što normalno vidim, zajedno sa tom glavnom junakinjom. However, ona ubrzo skreće u neki mračni kutak i ja ostajem sam, dobrano napet od sjajne atmosfere u filmu. Odmah se sjetim sjajnog metoda za odagnavanje straha - zatvorim oči (!), Međutim, odmah zatim me nešto grabi za kragnu i ja konstatujem "Wow, kako sjajno režiran film! Prosto te grabi njegova atmosfera!" or something along these lines.

Bilo je još napetih scena u toj kući, ali ih se ne sjećam. Sljedeće čega se sjećam jeste - gomila ljudi (među njima su naravno pomenuta djeca) sjedi u jednoj od prostorija kuće. Neko zvoni na vrata i ispostavlja se da je to neka vrlo zgodna cura koja zapravo živi tu or something. Ona naravno ne pravi nikakav problem oko toga što joj je kuća puna nepoznatih ljudi. Kasnije ide potpuno besplatna scena tuširanja sa tom curom u glavnoj ulozi, ali ne lezi vraže - snimana je s leđa i NIŠTA se ne vidi! U tom trenutku ja shvatam da se nalazim u filmu Velika frka (!?).

I ondak ubrzo dolazi i najbolji dio kompletnog sna. Naime, u toj kući sam ja sa filmskom ekipom u jednom dijelu, a u sobi na suprotnom kraju je Zagor, koji je valjda odlučio da se pozabavi misterioznim slučajem oko pomenute djece. U nekoliko navrata sam, čini mi se, išao da prodivanim sa njim. Elem, izvjesni Alan (koji je valjda kompozitor muzike za film) sjedi za kompjuterom, a ja pokušavam da pričam sa njim i postavljam mu pitanje:
"When you were recording the score, I mean not just the score but the complete soundtrack, was Wes involved with the process? Some directors..." tu sam htio da kažem kako neki režiseri vole da imaju potpunu kontrolu nad svakim aspektom filma, ali me je prekinulo dozivanje od strane Zagora. Alan je počeo da odgovara na pitanje, ali ja sam morao da vidim šta Zagor oće. Kad sam ušao u njegovu sobu, primijetio sam da sjedi za kompjuterom, a da se na stolu nalazi i nekoliko stripova (nisam siguran, ali je moguće da su u pitanju stripovi sa Zagorom). Bio je nešto nervozan i rekao mi je da odem do filmske ekipe i donesem mu nešto. Meni je bilo mrsko, pa sam rekao da ću otići malo kasnije, na šta je on iznervirano konstatovao kako mu uvijek govore "Malo kasnije" i slične stvari. Onda sam odlučio da se vratim do Alana i odlazeći iz sobe razočarano i iznervirano sam konstatovao kako više neću čitati Zagora - taj strip je izgubio sav kredibilitet kad on, koji je navodno iz 19. vijeka, koristi kompjuter.

http://www.newscientist.com/article/dn16871-sweet-dreams-are-made-of-geomagnetic-activity.html

ali i takođe:

http://www.newscientist.com/article/dn16877-scientist-spends-four-years-studying-navel-fluff.html

http://www.newscientist.com/article/dn16876-genes-may-time-loss-of-virginity.html

http://www.newscientist.com/article/mg20127014.300-spanking-brings-couples-together.html

http://www.newscientist.com/article/mg20127015.400-battlefield-lasers-move-a-step-closer.html

http://www.newscientist.com/article/dn16857-shoot-em-up-video-games-are-good-for-your-eyesight.html

Quote from: "Harvester"Alan je počeo da odgovara na pitanje, ali ja sam morao da vidim šta Zagor oće.

jebote, kakva orgija apsurda i besmisla! kakav cut up!

Quote from: "Harvester"Kasnije ide potpuno besplatna scena tuširanja sa tom curom u glavnoj ulozi, ali ne lezi vraže - snimana je s leđa i NIŠTA se ne vidi!

Cenim da je za ovaj momenat kriv naš razgovor u ponedeljak.  

Quote from: "Milosh"

Quote from: "Harvester"Kasnije ide potpuno besplatna scena tuširanja sa tom curom u glavnoj ulozi, ali ne lezi vraže - snimana je s leđa i NIŠTA se ne vidi!

Cenim da je za ovaj momenat kriv naš razgovor u ponedeljak.  

Hehe, i ja mislim! A pojavljivanje Zagora je vjerovatno izazvao DušMan, s kojim sam na putu do stanice pričao o Veselom četvrtku  
Ovo sa Alanom i pitanjem o saundtreku je definitivno poteklo od Midnight Expressa - nedavno sam gledao film i intervjue s ekipom i Alen Parker je spomenuo razliku između skora i saundtreka. Pored svega toga, pomenuti Alan iz sna je dosta ličio na Davida Puttnama, koji je bio producent Midnight Expressa.
Što se tiče iskrivljenog metala, to je naravno posljedica nekog članka o ajkuli koju je neko ulovio i u čijoj je utrobi nađena registarska tablica.

Sinoć sam imao jedan zaista bizaran, nešto kao The Cube meets Sagita. LM, bio sam među nekim nesrećnicima zarobljenim od strane jednog dementnog kompjutera. Tamnica je bila totalno haj-tek, sa centralnom prostorijom gde je naš zadatak bio da nešto izračunamo; kako je tu bilo pametnijih od mene, ne znam detalje, ali činilo mi se da je važno proračunati (a još uvek se malo prisećam astrofizike) kretanja nekih nebeskih tela. Zanimljivo, u toj centralnoj prostoriji sferičnog oblika bilo je moguće praviti modele u 3D, a kretati se po središnjem preseku. Meni je, naime, bio zadatak da postavljam linije trajektorija što sam obavljao jednostavnim pokretima ruku, čak i ispod naizgled čvrste podloge na kojoj sam stajao.

E, sad ide glavni deo. Taj pomahnitali kompjuter koji nas je držao unutra nije bio baš zadovoljan napretkom radova, te je u mahnitom besu u jednom trenutku odlučio da nas testira. Uz zaglušujući zvuk, van spominjane sferične prostorije, a uz njen providni zid, iskočio nam je podebeli štos papira (!) sa komplikovanim matematičkim zadacima. U zaglavlju je pisalo nešto potpuno (što bi Sagitaši rekli) prajsles... Muzika tuš! "Autori zadataka: Mića Milovanović i zubari". Naravno, sad je svima vama jasno da zadatke koje su osmislili Mića i zubari nije moguće rešiti u vremenu koje vam je zadao jedan dementni pomahnitali kompjuter, te je ovaj potonji veoma brzo odlučio da nas sve likvidira uz zavijanje sirena i (sad mi se čini) prilično cheesy (za film, ali radi se o snu) crvena rotaciona svetla. Probudio sam se uznemiren, ali čim sam se setio autora zbirke, što mi je pomoglo da zapamtim i čitav san, ozario me je osmeh te sam ostatak večeri proveo čvrsto spavajući. Ipak, da razbijem maler, danas sam učestvovao u Gulovom matematičkom topiku.

Edit: jedna suvišna reč

Odlično!
Ako neko od članova foruma u skorije vrijeme bude formirao bend, mogao bi da ga nazove Mića Milovanović i zubari!

ima dana kada mi je drago što uglavnom ne pamtim svoje snove.

Sanjam ja sinoc da se dopisujem sa nekim strancem iz skandinavskih zemalja preko PM na jednom ino-forumu i sad ja hteo da mu opisem kakvo je stanje kod nas na Balkanu posto njemu to sve isto, Srbi, Hrvati, ovi, oni, ne konta razliku i ja razmisljam kako da mu to pojasnim i kazem vako :

Serbs are the bad guys, Bosnian muslims are good guys, and Croats are suspicious guys...

Ja sam juče uz kolače i kafu pričao ovaj san DušManu i Mehu, pa mislim da je red da ga objavim i ovde pošto je Sagita-related.

San je bio jedan od onih vrlo realističnih u kojima situacija ima svoju predistoriju, odnosno u snu imam neka sećanja koja mi objašnjavaju situaciju.

Kao u toj predistoriji, Goran Skrobonja je izdao neki roman o nekakvim vremenskim paradoksima ili tako nečemu u kojima ljudi naprosto nestanu iz sadašnjeg vremena i pojave se u nekom drugom vremenu i onda se vrate ili se ne vrate. I taj roman je bio jako promovisan, bilbordi po gradu i sl. i kao čitao sam ga.

E sad, to je sećanje koje imam u situaciji kada takve stvari stvarno krenu da se dešavaju ljudima i ubrzo sam u fazonu da sam o tome čitao. I tu informaciju da sam čitao prenesem jednom drugo koji je čovek sa puno kontakata i jednog dana me on pozove na piće, i na tom piću pojave se i ljudi iz BIAe i kažu mi da im treba moj savet.

Oni mi ispričaju da je BIA saznala još pre par godina da su teroristi došli u posed tog nekog vremenskog oružja i da je onda angažovala Skrobonju da napiše roman kako bi se narod senzibilizirao za takav događaj a sad hoće mene da pitaju da ih posavetujem kako da tu priču dalje da plasiraju u medijima da se ne bi stvarala panika. Razmišljaju da možda snime neku TV seriju o tome i da spreme strategiju za spinovanje cele stvari... I sad ja njih pitam de li me oni zajebavaju, kakvo vremensko oružje i sl., međutim, oni su smrtno ozbiljni i kažu da su oni hteli da uzmu nekog ipak poznatijeg mejnstrim pisca tipa Dobricu Ćosića ali da on nije hteo da piše taj roman, i eto zadovoljni su kako je to Skrobonja uradio ali očigledno nije dovoljno. I ja u neverici uđem u ozbiljan verbalni sukob sa njima ubeđen i dalje da me zajebavaju i probudim se...

E ovo je bio pravo momački san, te moram da ga podijelim - frišak ko duša, upravo sam se probudio iz svog popodnevnog drijemeža, čiji je ovo bio posljednji segment.

Dakle, moj brat i ja smo u Velikoj Britaniji i hodamo mračnim ulicama nekog primorskog gradića. Noć je, naravno, i u takvoj situaciji čovjek bi se zapitao o svojoj bezbjednosti, no mi idemo svojim poslom i ne razmišljamo ništa. I u jednom momentu vidimo nekog onižeg matorog lika u blizini, ima jaknu i natakaren kačket na glavu, poguren i sagnute glave tako da mu se oči ne vide, a i mrak je, no ja po brkovima poznajem ko je to - Džon Karpenter! Splendid, mislim ja, upoznaću velikog Džona Karpentera, dobiću autogram, a i imaću šta da pričam ljudima sa Sagite (ne, ne zezam, ovo se ozbiljno javilo kao misao, dakle ovaj forum je ladno vrlo čest u mojim snovima). I priđem ja njemu i kažem "Excuse me, sir!", na što on ono hm-ha, vidi se prekinuo sam ga u nekim mislima, ali nije se naljutio zbog toga.

Pitam ja njega (mada znam odgovor) «Are you John Carpenter?» a on odgovara «Yes» i tu već ima neki osmijeh, ne ironičan ili nešto slično, ali ono tipa kao da je svjestan svoje veličine (mislim filmske, u snu je znatno niži od mene). Nastavljam ja dalje «I am Aleksandar, this is my brother Vladimir. I am a big fan of your movies» i tako te predvidljive budalaštine, na što on pita «Where are you from?». Ja kažem «Former Yugoslavia», kontam većina ljudi (opravdano) pojma nema šta je Bosna, šta Srbija i tako te prc državice, pa je ovo najbezbjedniji odgovor. Međutim, on odgovori, vrlo ironično «Oh, that was VERY precise!», te ja kontam, vidi ti ovog Karpentera što je učen, poznaje i naše malene prc državice! Kažem «Very well, we are from Bosnia, we were born in Sarajevo, but now live in Banjaluka...» i tu dolazi najmoment sna, jer Karpenter ne samo da zna za Banjaluku, već na čistom neakcentovanom srpskom izdeklamuje neku retardiranu bajalicu, poslovicu, šta li je već, koja je glasila otprilike «U toj Banjaluci toliko rupa, ne možeš djevojčicu pogoditi». Normalno, u snu sve to ima smisla.

Moje divljenje je već dostiglo neslućene razmjere (bez obzira na MoH serijal i Duhove smarsa). Mislio sam da se upustim u malo detaljniji razgovor sa njim, ispitam ga o nekim filmovima, malo da proljudujemo i tako to, no viđu đavla – odjednom vidim ja on žvrlja autogram običnom olovkom na nekom parčetu papira, a pored njega stoji nekakav mlađi lik koji mu je valjda nekakav asistent. Vidim ja, Karpenter oće što prije da me se ratosilja, a i autogram je potpuno bezveze, samo «John Carpenter», bez ikakve poruke ili nečega, al kontam super je i ovo.

E sad, umjesto da mi da taj autogram i da se tornjam odatle, taj njegov asistent počinje nešto da ukucava u neki svoj uređaj, nešto nalik na PDA, al đavo bi ga znao šta je, i ukucava i ukucava i u neka doba to čudo, koje usput i štampa dokumente, odštampa nešto nalik računu u prodavnici (al poveliko brate). Onda tutne meni dio te papirčine i počne da mi objašnjava (a Džon je u međuvremenu ispario) kako, da bih dobio Karpenterov autogram, sljedećeg dana moram da kontaktiram njega (tj. tog njegovog asistenta) i da mu pošaljem uplatnicu za svotu koja je na računu navedena, te onda stane da mi objašnjava kako da nađem njegovu kancelariju, za što mene realno boli dupe jer sutradan se vraćam kući i već sam se pomirio s tim da od autograma nema ništa.

Al dalje lik objašnjava kako da dođemo do njegove kancelarije, kaže prođete ovuda, pa onda idete tamo, a sve je to komplikovano u tri lijepe, znate već kako je kad vam u snu neko nešto objašnjava, a što je najjače, onda taj lik kaže kako je on zapravo hrvatski glumac koji u tom filmu (tek sam tad skonto da smo u filmu, mada je to istovremeno bio i stvarni život) glumi nekakvog mafijaša. I onda otperja nekud na svojoj vespi (koju prije toga nije imao, naravno), a mi se kao nalazimo u nečem što opako izgleda kao neki primorski gradić u nas, i naravno dan je. I onda sam se i probudio.

Ali si se u snu uredno predstavio u krupnim crtama Aleksandre, samo godina rodjenja fali.

*topik

Kao osnovka, i to ona rana, sanjala sam bizarije i morbidne snove non stop, ali sam uglavnom brzo zaboravljala fabulu, samo su mi inserti ostajali u sećanju. Mislim da je to jer sam još od onda drežedela do dva tri sata (a.m.) a sutra zakucam do podne i nikad i ne odem u školu. A bila sam zaljubljena u učitelja, pa mi svaki izostanak teško padao, ali šta se tu može.
U svakom slučaju ovog se kristalno sećam jer sam plakala u snu i posle njega: Sanjam jednom kako se nadjem sa dedom u dvorištu iza kojeg je šumarak, ne baš ni šumarak, više mini mini šuma, bagrenjar. Od te šume nas deli ograda od drveta, oronula i trula a postoje i neke voćke izmedju šume i tog dvorišta gde smo nas dvoje, ali voća ima samo po zemlji.
A oko nas u dvorištu čas trava čas klasje pšenice ili čega već. I znam otkuda to klasje baš. U to vreme imala sam u kući ilustrovanu knjigu o postanku sveta za decu, u knjizi grčki mitovi adaptirani kao dečije priče i biblijska verzija. I na mene je najjači utisak ostavio onaj Josif kojeg su braća prodala Arabljanima, koji je bio u zatočeništvu faraona, pa sanjao san sedam debelih krava, sedam mršavih krava. Sedam bujnih klasova, sedam uvelih. I stajala je tu ilustracija faraona koji spava, a u oblačiću to klasje obe verzije,i kao vetar pirka pa se klasje leluja. Otuda klasje i u mom snu i duva vetar.
I čas je moj deda tu, čas ga nema. U trenutku dok sam sama, izlazi od ispod te trule ograde kostur kreće se prema meni, ja skamenjena. Onda dolazi moj deda i pita ga šta hoće taj kostur i kojim povodom dolazi, a on kaže kako hoće moje oči. I oće, navro na mog dedu, daj mi njene oči,i daj mi.
A hoće da ih pojede. I već se približava meni, a ja tu neutralna valjda, kao, al sledila sam se od straha. A moj deda mu kaže: Ma slušaj imam ja za tebe druge oči, mnogo bolje oči. To su oči od neke tamo... Kao neka mnoga bolja od mene. Čekaj me, sad ću da se vratim, kaže deda Kosturu i povede me sa sobom. Vratimo se. I kostur gleda u oči što mu deda pruža , pa u dedu, pa opet u oči i uzima ih. I kaže naposletku : Sledeći put neću ovoliko da odugovlačiš. I vrati se ispod te ograde, tarabe.
A meni deda nakon što odahnuo kad se ovaj povukao kaže,te oči što mu je dao, to su oči od jedne kokoške.
I budim se, suze ko kruške, nemam pojma što. Da l zbog sna, da l što ni taj dan nisam videla učitelja.

Inače, snove doživljavam baš snažno, prilično mi se čine realni, i kao da doživim i osećam vaistinu sve što se odvija, i bol i radost i požudu i sve.

U poslednje vreme ne sanjam često jer nešto i ne spavam, al kad sanjam uglavnom su ili vlažni, prljavi ili krajnje neprijatni snovi.
Nedavno sam sanjala mene i rodjenog tatu u sceni gde smo seksualno implicirani. Nije san toliko težak, u snu je sve to prihvatljivo, ali kad se probudiš... Sutradan mi ceo bio čudan, sopstvena mi koža bila tesna. I taman kad su rane zacelile, a ja na taj uvrnut hambert san zaboravila, sanjam ćaleta i sebe još jednom u sličnom snu samo je sad tu bila još jedna inkognito ženska. I sad nije bilo akcije, nego post situacija, ta žena leži na krevetu, zora je, svanjava, polumračna soba, otac se kreće ka njoj, nakon što je meni nešto rekao, a ja sedim na fotelji i ni ne pokušavam da sakrijem svoju golotinju i sramotu.

Wow, respect za dijeljenje tih incestuoznih snova!

Godina rođenja nije prevelika tajna - dijelim je sa Jaredom Hessom i Darrenom Lynnom Bousmanom

A pa dobro, nisi mator.

Pa nisam, ali bio sam još mlađi prije osam godina.

Pa ti si mlađi od mene!  A ja po svemu sudila da si okoreli plusčetrdesetogodišnjak.

Hm, nadam se da ne očekuješ da ti persiram?

Ma ne, samo još jednom iznova otkrivam čari Interneta.
Sad ćeš mi svakako reći da čak ni ne ličiš na hrčka?

Ne razumijem zašto odjednom spominješ hrčke?!

Ma zbog avatarske sličice. Neuspeo pokušaj da se našalim. Zaboravi.

Quote from: Jevtropijevićka on 13-09-2010, 03:56:10
Sad ćeš mi svakako reći da čak ni ne ličiš na hrčka?

To je prase (morsko) a ne hrčak! A mora se priznati da izvjesna sličnost postoji.

 Bruka! Ma meni je sve to isto, hrčak, zamorče, dikobraz; sedneš na njega i gotovo...

Meni su bizarni snovi uglavnom vezani za ratne teme  .
Ovaj je jedan od svakako čudnijih.
Sanjam da ja i drugar kopamo u njivi, onako je predveče, skoro sumrak i planiramo  uskoro završiti i otići svako svojoj kući. Neki fićo se pojavljuje i skreće cestom pored moje njive, i odjednom staje.  Unutra jedan putnik, vozač, ja gledam i ne mogu da verujem- glavom i bradom Franjo Tuđman. Ona njegova pacovska faca, iskrivljene usne, naočale, ali zapazio sam neobičan detalj : glava mu je ogromna, nesrazmerno velika na kratkom telu. Ja i drugar se gledamo u neverici. Spodoba izlazi iz fiće, i pita nas gde je put za Drvar. Drugar mi šapće da ga zamajavam par minuta, on će otrčati kući, da uzme pušku, pa da ga rokne. Ja tu složim neku priču Njofri, kako se ne može odmah u Drvar, ima neki punkt, daju samo ujutro da se prođe, posle rampa, vidim da je nepoverljiv..U tom stiže drugar sa puškom, ali Njofra kao da ima oči na leđima. Munjevito uskače u kola i pali fiću. Drugar rešeta fiću kao kantu, ali kola piče dalje. Put vodi prema mostiću iznad rečice, trčimo ko blesavi za kolima koja su izrešetana. Ako nam pređe most, pobeže. Poslednji rafal pogađa fiću tačno na mostu, kola se smandrljaju u rečicu, i onda bum.. ogromna eksplozija.
Dolazimo na most, dole su ostaci kola, od Njofre nema traga, zaključujemo da je otputovao kod Svevišnjeg, i vraćamo se kući.
Međutim na glavnoj cesti zatičemo užasan prizor. Prava vojska mrtvaca, bez glava, bez utroba, bez ruku ili nogu, preklani, krvavi, istrunuli.. predvodi ih oficir Vermahta, sa onom nemačkom uniformom iz d.sv.rata, i nešto urla.
Drugar malo nabada nemački, i kaže mi da priča da su Srbi krivi za sve u Bosni, da smo mi stranci ovde, da smo došli da otimamo zemlju njenim vlasnicima, i da nas treba sve pomlatiti.
Ja tu poludim i grabim oficirčinu za gušu, govorim mu šta ti znaš o Bosni konju jedan , moji preci tu žive vekovima i ne otimaju ničije, došo si opet ovde da praviš sranje, mrš odakle si došo, a on krklja kako smo ,, teroristi '' koji su ubili Ferdinanda, a upravo je video i kako smo ubili hrvatskog predsednika..
Međutim oficir kao da bledi dok govori, postaje sve manje jasan, moji prsti više ne drže vrat već nešto izmagličasto i belo, kao duh..nestaju i mrtvi.

Drugar se krsti, jedva ga čujem kako šapuće da ovde nisu čista posla, i da idemo kući dok nije mrak pao, jer se svakakvih stvari izgleda vrzma po okolini..

Ima li ovde psihologa?

Nemoj se sekirati. Nakon toliko godina raznih stresova i nevolja, normalno je da smo malkice odlepili  .

Hahaha, sjajno!!!

Quote from: Eriops on 14-09-2010, 08:50:16
Nemoj se sekirati. Nakon toliko godina raznih stresova i nevolja, normalno je da smo malkice odlepili  .

Ma jok, samo me zanimaju stručna tumačenja.

A ispričaj ti neki svoj čudan san, ako smeš,  lako je komentarisati druge  .

Quote from: Eriops on 14-09-2010, 12:36:01
A ispričaj ti neki svoj čudan san, ako smeš,  lako je komentarisati druge  .

Ako sam luda nisam mala! 


Al' ajd dobro, daću vam samo jedan detalj, koji mi se ponavljao dok sam bila mala, pa malo veća, a od kad sam vel'ka ima ga najčešće samo u sećanju.

Često sam u snovima pratila uložak hemijske olovke naslonjene na moju slepoočnicu kako mi lagano ulazi u glavu, vrteći se kao burgija i sve što se dešava unutra gledala očima uloška (nema uložak oči nego kao da sam ja glava tog uloška, ako razumete šta hoću kasti). A tamo sve najlepše crvenkaste i naranžaste nijanse(podseća na presek narandže) , mnogo svetla i tako...
Sve u svemu, lep san.

My God, she`s completely mad!! 

Ja uvek imam nelogicne snove.
Naprimer, sinoc sam sanjao kako igram pasijans u sebi, kao da imam tablu u mozgu, a ja pomeram karte gde zelim.

иначе сви остали имају потпуно логичне снове. срећом....

sagita je pocela i u snu da me proganja. ne znam da li je san dovoljno bizaran, ali nocas sam sanjao da mi ginger preporucuje da obavezno citam knjige stefana cvajga.