ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Mirjana Detelić
Rođena u Beogradu, 27. decembra 1950. Doktorirala 1992. na temi Poetika prostora u srpskoj deseteračkoj epici. Jedno vreme predavala narodnu književnost na Filološkom fakultetu u Nišu.
Zaposlena u Balkanološkom institutu SANU kao naučni savetnik.
*
ΜΥΣΤΙΚΗ ΕΠΙΣΤΗΜΗ  ili  SLUČAJ DORKAS

U antičko vreme pre Platona, u doba koje je - iako pismeno – prednost davalo usmenoj tradiciji, obrazovni sistem je počivao na tri kategorije didakta: hironima, dorkasima i homerima. Hironi i homeri bili su davaoci sekularnog obrazovanja, nisu imali posebne škole i uglavnom su podučavali na otvorenom, u senkama drveća, kraj potoka, u maslinjacima, ili u hladu kolonada na agorama. Oni su sa đacima bili od prvog do poslednjeg stepena školovanja - homeri malo kraće nego hironi koji su, osim o nauci, vodili računa i o telesnim veštinama i borbenim tehnikama svojih đaka, pa su morali početi malo ranije nego homeri koji su se bavili uglavnom filozofijom i poezijom. Školovanje je pod takvim uslovima trajalo prema dogovoru, a prava i obaveze obe ugovorne strane štitio je grad u kome se nastava odvijala.

"na Filološkom fakultetu u Nišu" nije mogla, jer taj (još) ne postoji.
te se radnje za sada još uvek obavljaju na filozofskom.
nadam se da nije u štampu otišlo sa filološkim?

pa vidiš da je to neka paralelna stvarnost...

Dr Mirjana Detelić se godinama bavi naučnim radom u književnosti. Iskoristivši izuzetno poznavanje mitova i legendi, predanja i književnih dela, čaroliju mašte i veštinu pisanja, izgradila je neobičnu priču.

Nit pripovesti uvezala je za legendu o dorkasima i njihovom misterioznom nestanku, da bi zatim isplela priču kroz vreme i prostor da današnjih dana. Dorkasi su bili učitelji u staroj Grčkoj koji su sami birali svoje učenike, one koji su pokazivali izražene sklonosti ka arkanama, ezoteričnim ili okultnim veštinama. Predmet interesovanja dorkasa bila je magija, tajne veštine, božanski principi i njihovi skriveni zakoni. Odabrani učenici su zauvek napuštali roditeljske domove i potpuno se predavali životu u hramovima gde se odvijalo školovanje koje njihove roditelje nije koštalo ništa. Zaštitni znak dorkasa bio je gazela.

Neobičan jezik pripovedanja, nabrajanje činjenica i ,,činjenica", mogu da prevare površnog čitaoca koji tek nakon nekoliko pročitanih strana uvidi da nije reč o naučnom radu već o – romanu.

Dr Mirjana Detelić se prvi put u ovom delu okušala u lepoj književnosti i, kao što se vidi, vrlo uspešno.

Lepa književnost, definitivno. Ne znam samo kako bih ovo nazvala, roman-mozaik možda?

Kako god ga nazivala, knjiga je lepa, zanimljiva, pseudo-naučni pristup koji ima bi možda nekog asocirao na smaranje, a zapravo je vrlo čitljiva.

Hoće li biti još nešto od istog autora?

Uvako iz opisa ovo podseća na Hazarski rečnik. Slabo poznata drevna grupa davno nestala mozaički opisana faktima.

Dobro, jel' ovo izišlo ili još nije? Ne nađoh ga u hrpi knjiga... 

Mala ti je hrpa... A ni knjiga nije povelika... Prelistaj malo "hrpu".

Ma, nema je, definitivno.
Zakk mi je delovao sumnjivo dok je trpao knjige na gomilu... 

Imali smo problema u štampariji sa tim naslovom. Dakle, nije još izašla, al biće valjda sledeće sedmice.

Ima kod Zakka primeraka sa malim defektom na zadnjoj korici. Meni je važniji tekst, knjiga lepo izgleda unutar korica.

Danas se izdogovarah konačno sa štamparom. Od nedelje idu Dorkasi, ponovo. Ne mogu dobru knjigu da pustim u promet sa onakvom greškom...

Meni ostavi defektni primerak. Ne smeta mi izgled zadnje korice.

Quote from: scallop on 05-11-2009, 10:42:31
Meni ostavi defektni primerak. Ne smeta mi izgled zadnje korice.

Imaš ti ovde gomilu primeraka, samo da se sastavim pa da ti dobacim.
Za čitanje zaista ne smeta greška u koricama, ali te primerci nisu za prodaju...

Meni i treba za čitanje.

http://kultura.krstarica.com/l/knjige/49-nestalih-magova/

Bravo Ivana! 

Knjiga je u prodaji u Kneza Miloša br.2

već danas?
u nedelju?
nemoj da poljubimo vrata...

Radno vreme knjiGare je od 12h...

Danas sam završio upoznavanje sa Dorkasima. Nisam u stanju da odredim šta sam čitao. Znam samo da mi je prijalo. Mnogo. Pisac se tako lepo poigrao sa mnom da tek sada razmišljam o tome kako me je vodila za ruku do kraja knjige, a onda me pustila da se vratim skoro na početak, da proverim da li sam siguran da sam pročitao.

U svakom slučaju, oni koji tragaju za dobrom pričom dobiće ih najmanje šest ili osam, sedam u svakom slučaju, jer svaka od tih priča je jedan od učenika učenja dorkasa. Nikad nisam dobio više romana na manje prostora i to romana koje bi tek trebalo napisati, ako priča o njima nije dovoljna.

Gospođo Detelić 

Mnogo je lepo ovo što si napisao!

MITOVI KAO INSPIRACIJA
Svi smo mi deca Atlantisa
Pre pet-šest godina u šali sam jednom prijatelju ponudila da, za opkladu, napišem kvazinaučni rad u kojem će sve biti čista izmišljotina, ali koji niko neće moći da prepozna kao bilo šta drugo osim čiste nauke, kaže Mirjana Detelić o nastanku svog romana ,,Dorkasi"

Ostvariti faustovski san, otisnuti se u opasna ezoterijska saznanja i onostrano, saznati tajnu vremena i prelaziti iz epohe u epohu skokom gazele, učestvovati u povesti, od antike, preko Vizantije, do Prvog svetskog rata, (čak do ,,sudbonosne" 2012), posedovati kamen mudrosti – sve to i te kako ima svoju cenu u prokletstvu nepripadanja ni čoveku ni Bogu.

O tim tajnama, koje odvajkada zaokupljaju čoveka, govori roman Mirjane Detelić ,,Dorkasi, Legenda o nestanku", koji je objavljen u beogradskoj izdavačkoj kući ,,Tardis". Doktor književnih nauka Mirjana Detelić naučni je savetnik Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, autorka kapitalnog leksikona ,,Epski gradovi", kao i još dve knjige o gradovima, CD-a ,,Hrišćanski i muslimanski gradovi u srpsko-hrvatskoj usmenoj epici" (2004) i ,,Beli grad: epska formulai slovenski toponim" (2006), koji je nastao u saradnji sa Marijom Ilić. Poetikom narodne književnosti Mirjana Detelić se bavi već 30 godina. 

U romanu ,,Dorkasi, Legenda o nestanku", koji pripada žanru fantastike, lako se može prepoznati autor leksikona ,,Epski gradovi"; junaci žive i putuju gradovima Levanta, zatim u Dubrovniku, Kotoru, Beogradu. Da li se kao naučnik oseća nadmoćno u romanesknoj slobodnoj vremensko-prostornoj igri?

– Zapravo i jesu ,,Dorkasi" moja potreba da iskoristim restlove dugogodišnjeg rada ne samo na ,,Leksikonu", i još dve knjige o gradovima koje su se pojavile pre njega. Ali nadmoćno ne mogu da se osećam nigde. Svaka forma je novi izazov koji povlači nova iskušenja i nove potrebe za učenjem. Da bih u svojoj oblasti mogla da pišem u razumnoj meri dobre radove, morala sam da naučim mnogo različitih stvari iz istorije, uporedne religije, etnologije, arheologije, antropologije, geografije, folkloristike, lingvistike i verovatno još ponečega što mi sad ne pada na pamet. Pojava interdisciplinarnih studija nije izašla iz nečije odluke da se to desi, već kao potreba da se jednim terminom obeleži sve ovo što sam sada nabrojala. Gradovi su u tom smislu poseban izazov, jer podrazumevaju sve to i još više – kaže naša sagovornica.

Levant je, kako kaže, njena lična ljubav od momenta kada je prvi put ugledala sirijsku pustinju, i kada je stala nogom na posvećeno tle Martume, koje je opisano u knjizi.

– To je bio moj jedini kontakt sa prisustvom živog Boga i, ako budem imala sreće, u poslednjem svesnom času svog života setiću se njega sa istom žestinom sa kojom ga pamtim i sada, dvanaest godina kasnije. Otuda je povod da napišem ,,Dorkase" imao anegdotski karakter. Pre pet-šest godina u šali sam jednom prijatelju ponudila da, za opkladu, napišem kvazinaučni rad u kojem će sve biti čista izmišljotina, ali koji niko neće moći da prepozna kao bilo šta drugo osim čiste nauke. To je bilo rečeno u šali, ali me je kasnije kopkalo da li bih stvarno mogla to da uradim da je moj drug prihvatio opkladu. I tako je počelo. Da bi izmišljotina bila ubedljiva, u njoj mora biti elemenata prave nauke i to na svim nivoima: u tekstu, u činjenicama, u citiranoj literaturi, u izgradnji istorijskog konteksta. Meni je najlakše bilo da krenem od antike jer je tu već postojala teorija o ,,homeru" kao zajedničkoj imenici, koja postaje lično ime samo u slučaju izvanrednog pojedinca (kao što su Isusa apostoli zvali Učitelju). Svako ko je završio makar i najmanju školu, čuo je za Homera, a većina i za Hirona, kentaura koji je bio Ahilov učitelj. Kentaure je u principu lako zamisliti kao realizovanu jezičku metaforu – konjanik ,,srastao sa konjem", pa i to se odmah prepoznaje na nekom nivou. Te dve verovatne stvari čine da i treća, potpuno izmišljena, deluje verovatno – i to je to: publika ne voli da saznaje, već da prepoznaje. Dorkasi, naravno, nikad nisu postojali i od početka do kraja su moja čista izmišljotina, objašnjava naša sagovornica.

Kao glavno pitanje koje ovaj roman postavlja, autorka izdvaja pitanje besmrtnosti. Dorkasi su preko reda ,,uskočili" u nju, što je sa stanovišta kosmičkog poretka neetički, te im se nije ostvarila želja da uživaju punu slobodu u drugom svetu. Našli su se zarobljeni u materijalnom obliku, vezani za svet koji su želeli da napuste, i najveći problem im je bio kako da ispune vreme svog beskrajnog postojanja.

– Za polaznu osnovu mi je poslužila priča o kumanskoj sibili koja je od bogova tražila i dobila besmrtnost, ali je zaboravila da uz to zatraži i večnu mladost. Tokom vekova ljudima koji su dolazili da je vide – na pitanje šta bi najviše volela, odgovarala je: ,,Da umrem!". Jedino što je dorkasima pomoglo da ne skrenu s uma bilo je proživljavanje velikog broja pojedinačnih, kratkih ljudskih, života u svoj njihovoj raznovrsnosti. Pa čak ni to nije bilo potpuna garancija da u nekom trenutku neće pasti u duboku depresiju i poželeti da umru. Sve u svemu, i ja sam bila iznenađena kad sam shvatila da lično traganje za besmrtnošću smatram ogrešenjem o etiku. Po mom mišljenju, najveće ogrešenje o etiku jeste sticanje prednosti na tuđ račun. Veliko znanje povlači veliku odgovornost. Ako ste u nedostižnoj prednosti nad drugima i rešite da to što imate ne delite ni sa kim, već ga ostavite samo za sebe, ljudskim zakonima svakako možete izmaći, ali božanskim nikad. To je poruka koju šalju i usmene balade svih naroda, naročito naše, te mora biti da smo svi mi deca nekog Atalantisa, izgubljenog u vremenu i prostoru – kaže Mirjana Detelić.

Pitanje Boga predstavlja glavnu ideju u poslednjoj priči ovog dela, o Atlantidi.

– Za mene je Atlantida stvarno mogla biti i u afričkom unutrašnjem moru, i mogla je biti grad koji je osnovalo živo božanstvo da bi napravilo eksperiment sa živim ljudima. Ono što je bitno jeste da ljudi koji žive pored živog Boga ne postaju bolji, već razmaženi, i da Bog ljude zapravo ne vidi, jer ga od njih zanima samo eksperimentalni kontekst u koji ih stavlja, kao što laboranti stavljaju miševe i pacove u lavirint i naučno procenjuju njihove reakcije na različite zadatke i draži – dodaje autorka.

U priči o opasnoj potrazi za besmrtnošću utešno je to što kraja zapravo nema, kao i to da je naša sagovornica upravo dovršila ,,prvu ruku" nastavka ,,Dorkasa", u kojem tajna i seme stanovnika Atlantide preživljavaju svaku propast.

– Nema kraja, ni u univerzumu ni u našem svetu, pa ne sme ni kod dorkasa biti: kraj jednih obično bude početak drugih – smatra naša sagovornica.

Marina Vulićević

http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Svi-smo-mi-deca-Atlantisa.lt.html

Dopada mi se ovaj tekst.

Pročitao i ja.

Iako je ovo prvo prozno ostvarenje Mirjane Detelić, ono sa pravom nije svrstano u Tardisovu biblioteku "Novi horizonti", jer ga je napisala žena koja za sobom ima više priređenih monografija i naučnih radova i čija zrelost proznog izraza značajno prevazilazi "prvu knjigu".

Dorkasi , kao što autorka kaže u intervjuu, počinju gotovo u formi naučnog rada o iščezlom antičkom okultnom redu, a zatim forma pripovedanja polako prelazi u storije iz različitih epoha u kojima su protagonisti pripadnici tog reda. Priče se sele od Beograda, ka Dubrovniku, Kotoru, severu Afrike, itd. i mi se postepeno upoznajemo sa prirodom tih, uslovno rečeno, putnika kroz prostor i vreme.

Jezik kojim Mirjana pripoveda svoje kvazi-istorijske priče dugo zadržava tu istoriografsku, naučnu notu, ne gubeći pri tom na tečnosti. Tekst je, poput Zebaldovih romana, prošaran crno-belim ilustracijama, koje mu daju dodatan kvalitet. Jedna doza blage i nenametljive duhovitosti takođe doprinosi opštem povoljnom utisku.

Ono što bih mogao zameriti ovoj knjizi su završna poglavlja u kojima pisac odlazi u, za moj ukus, pomalo jeftini misticizam, u kojima se javljaju možda nepotrebna ponavljanja i objašnjenja, a pogotovu mi nije prijalo poslednje poglavlje o Atlantidi, koje mi odudara od ostatka teksta. Ko o čemu, ja o potrebi za jačim uticajem urednika na finalno delo, mada sam svestan da je to kod ovako dobrih pisaca dosta delikatna stvar.

Sve u svemu, jedno veoma zrelo spisateljsko ostvrenje, koje sasvim zaslužuje svoje mesto među najboljim domaćim autorima fantastike objavljenim krajem prošle godine u Tardisu.  

Dorkasi su prevedeni na engleski i prevod je prošao "kontrolu" profesora sa Oxforda. Očekuje se da će verzija na engleskom izaći krajem septembra.
U međuvremenu Mirjana piše nastavak...

Ko nije kupio knjigu (koja je skoro rasprodata) može da je pozajmi iz jedne od biblioteka grada Beograda. Na listi otkupljenih primeraka, između 11 naslova, nalazi se i roman Dorkasi, Mirjane Detelić.

rasprodata... zar neće biti drugog izdanja?

Quote from: Boban on 05-12-2010, 20:08:59
rasprodata... zar neće biti drugog izdanja?

Naravno da hoće. I nadam se da će stići do Nove Godine... odnosno do Božićnjeg sajma ...

U Književnim novinama januar-februar 2011, objavljen je prikaz Save Babića pod nazivom "Gde si Dorkasi?"
Navodim:
Majstorstvo Mirjane Detelić uopšte nije sporno. Poglavlja se kreću od "naučnog" pristupa pa do beletrističkih bravura; svako poglavlje je medaljon koji je povezan sa celinom.

Deluje vema zanimljivo. Volim pseudo-naučni pristup. Doduše, nadam se da ne liči na Pavića baš previše.

To se nadanjem ne rešava. Čitanjem, dragi moj, čitanjem.

Dogovoreno.

Nećeš se kajati. Ja sam skoro do polovine pomalo verovao da je u pitanju etnografska studija, a onda me je razmazala do čiste fikcije.

Potražiću je još danas, pre SKC-a. Nadam se da će biti jedan neprodat primerak za mene. Sivka, Zak: odvojite na stranu.

Hmm, javila sam da ostave primerak.
Inače, u knjižari je ostalo još samo tridesetak primeraka. Ne bi ni to da štampar nije kasnio sa isporukom (slao nam je "na kašičicu").

Hvala najlepše. Dolazim danas. 100%.

Ne brigaj. Primerak je odvojen na stranu a nema šanse da se ostalih 29 prodaju u jednom danu.

Ko zna? Možda ova diskusija na Znaku pogura prodaju? Daj Bože.

Dobra je to knjiga. Ne liči na Pavića.

Quote from: Kunac on 15-03-2011, 09:38:34
Deluje vema zanimljivo. Volim pseudo-naučni pristup. Doduše, nadam se da ne liči na Pavića baš previše.

Ne liči na Pavića nimalo. Pavić udavi detaljima, ovo teče glatko.

Uzeo sam danas. Iskoristio sam opciju 3 za 1000.

Ne znam koje si knjige uzeo, osim Dorkasa, ali se nadam da ćeš uskoro da dodaš svoj komentar na knjigu.

Za sladokusce:


"Ja, trgovac iz Persije, po ocu Đenovljanin iz Tane , po majci Egipćanki Set, u Savskoj varoši poznat kao Seti, pišem ovo da steknem oprost jer nikome ne smem da se ispovedim do Njemu, koji mi je podario život i razum. Ako mi je poslao Nečastivog da me iskušava, On sam najbolje zna zašto. A ako uzrok mog nemira nije Nečastivi, i ako je svaka njegova reč živa istina, onda sam ja grešnik upoznao najnesrećnijeg čoveka na Božijem svetu, kakav god on bio.
Za slučaj da stradam, onaj ko bude čitao neka zna da sam ovo pisao pri čistoj svesti, da nisam uzimao nikakve benđeluke niti pečurke i trave, da nisam bacao čini niti bio pod njima, kao što isto tako nisam bio pod dejstvom opojnih pića. To je važno zbog onog što sledi.
Tog čoveka sam prvi put sreo na ulici onog dana kad su se trgovci svilom potukli oko cene damasta za ženu našeg kastelana. Jedna zalutala kamenica pogodila me je u cevanicu od čega sam pao i mogao sam lako proći još gore da mi se on nije našao i podigao me na vreme da me ostali ne pogaze. Posle mi je pomogao da dođem do kuće, a ja sam ga zadržao na ručku jer sam imao potrebu da mu nekako zahvalim. Bio je to jako zanimljiv čovek, prijatnog izgleda i lepog držanja. Jeo je i pio s merom a govorio pametno i odmereno, tako da sam bio presrećan što mi je slučaj doneo ovog dobrog druga. Kad sam ga pitao za ime, rekao mi je da se zove Dorkas, što me je začudilo jer nikada pre toga nisam čuo da se muškarac zove po gazeli."

Divno. Po stilu, lakom i pročišćenom, podseća me na "1001 noć". Postoji li način da se rezerviše primerak za kupovinu, jer vidim da ih je malo ostalo?

Quote from: Midoto on 17-03-2011, 13:13:51
Divno. Po stilu, lakom i pročišćenom, podseća me na "1001 noć". Postoji li način da se rezerviše primerak za kupovinu, jer vidim da ih je malo ostalo?

Javiš se u Knjižaru   na sajtu su ti kontakti, mail...
Ako si iz unutrašnjosti poslaće ti se poštom. No charge.

Baš lepo

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 17-03-2011, 21:32:44
Baš lepo

Tak'i smo mi iz Tardisa
A nekima i na noge donosimo

A tek to što je lepo