ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

A da mi razjasnimo jedno sada pa zanavek, jer mi toliko smeta da mi smeta što mi nešto toliko smeta. 
A čovek je tu pa će da pripomogne:

Aleksandar se preziva "ŽILJAK", što se valjda kroz padeže menja u "ŽILJAKA", a ne preziva se "ŽILJKO" što bi se menjalo u "ŽILJKA".

Da li grešim?

Hm... Nepostojano a.
Sinak - sinka, bivak - bivka, piljak - piljka, Žiljak -Žiljka.
Mada, ja sam imao trojku iz srpskog, pa lako moguće da griješim.

Naravno da je nepostojano a, Ziljak-Ziljka...

Asistent koji mi je držao vežbe iz termodinamike na fakultetu mi se prezivao Višak i on je insistirao da je u padežu to Višaka, a ne Viška, dakle da tu nepostojano a ne figuriše. Dugo sam i ja lomio glavu je li to tako ili ne, pa nikad nisam položio termodinamiku.

Moguće da se to nepostojano a ne može primjenjivati na lična imena. Valjda će se javiti neko stručniji da nam to razjasni.

Da su Žiljci onda bi bilo Žiljaka.

Идејно решење корица за Урбане легенде ми се више допада него оно за Бели шум. Иван Настић урадио је добар посао. О садржају је рано да судим, још увек нисам прочитао ниједну причу, али има занимљивих наслова...

Quote from: Kunac on 26-10-2009, 15:53:05
Идејно решење корица за Урбане легенде ми се више допада него оно за Бели шум. Иван Настић урадио је добар посао.

to si sigurno rekao zato što je idejno rešenje korica moje.

Шта рећи... Свака част.

Quote from: Ghoul on 26-10-2009, 15:57:46

to si sigurno rekao zato što je idejno rešenje korica moje.

kako to da tekst sa bloga posvecen IL nisi postavio ovde?

Evo Betine vesti od petka, koju su preneli list "Danas" i sajt Popboks:

Domaće urbane legende u zbirci priča "Istinite laži"

Zbirka priča o urbanim legendama "Istinite laži" sa radovima 21 domaćeg pisca, među kojima su Zoran Ćirić, Oto Oltvanji i priređivač Goran Skrobonja, izašla je iz štampe i moći će da se kupi sledeće nedelje na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, javlja agencija Beta.

Zbirka, u izdanju beogradskog "Paladina", nastala je tako što je Skrobonja od brojnih pisaca naručio priče inspirisane urbanim legendama, primenivši isti postupak kao u slučaju prethodne zbirke "Beli šum" (2009) koja je za temu imala televiziju.

Skrobonja je danas rekao agenciji Beta da će "Istinite laži" moći da se kupe sledeće nedelje u beogradskim knjižarama "Beopolis" u Domu omladine Beograda, i u "Alanu Fordu" na Novom Beogradu. Na Sajmu, zbirka će moći da se nađe na štandovima "Tardisa" i "Delfija".

Urbane legende u "Istinitim lažima" imaju veze sa trajanjem košave, hobijima Gorana Bregovića, kultnim Klubom studenata tehnike (KST), gradom Vršcem, beogradskim taksistima i lagumima, fantomima u prestoničkom noćnom prevozu, tajnama veštačkog jezera kod Zvornika, nasleđem rata u Bosni, partizanskim filmovima, somovima u jezeru Jarun, sektama u Nišu, staricom koju pojedu njene mačke, itd.

Autori priča su: Zoran Ćirić, Goran Skrobonja, Ilija Bakić, Oto Oltvanji, Marko Pišev, Jovan Ristić, Dejan Ognjanović, Vladimir i Miroslav Lazović, Ivan Nešić, Petar Petrović, Zoran Pešić Sigma, Darko Tuševljaković, Milivoj Anđelković, Dejan Mujanović, Adrijan Sarajlija, Spomenka Stefanović Pululu, Aleksandar Žiljak, Ivana Milaković, Vesna Ilić, Nikola Petrović i Marijan Cvetanović.

Urbana legenda ili urbani mit je vrsta savremenog narodnog predanja koje se sastoji od priča koje oni koji ih prenose drugima smatraju istinitim. One nisu nužno netačne, ali često vremenom postanu iskrivljene, preterane ili senzacionalizovane.

"Uprkos svom nazivu, urbana legenda ne mora nužno nastati u urbanoj sredini, pa sociolozi i folkloristi radije koriste naziv 'savremena legenda'" kako bi se one razlikovale od tradicionalnih predanja iz predindustrijskog doba, navodi se na koricama "Istinitih laži".

Naslovnica zbirke, koju je ilustrovao Ivan Nastić, prikazuje devojku sa krvavom, grubo ušivenom ranom na leđima - što je motiv insprisan urbanom legendom o ljudima koje neko napadne iz zasede, onesvesti i na njima operiše, tako da se probude bez bubrega, uklonjenog radi transplatacije.

Skrobonja je u uvodniku naveo da je autorima pružio slobodu da, ako žele, sami izmisle urbanu legendu o kojoj će pisati.

Zbirka je objavljena u "Paladinovoj" ediciji slipstrim književnosti "Fraktali", a sajt izdavačke kuće je www.paladin-beograd.com.

ADL:
ne moram baš sve da linkujem ovde.
podaci tamo uglavnom su poznati svima na sagiti i više su namenjeni onim mojim fanovima koji ne posećuju sagitu.

Quote from: Ygg on 26-10-2009, 15:00:00
Hm... Nepostojano a.
Sinak - sinka, bivak - bivka, piljak - piljka, Žiljak -Žiljka.
Mada, ja sam imao trojku iz srpskog, pa lako moguće da griješim.

Seljak?

Šiljak, Skalope, šiljak!

Koliko ce knjiga biti na sajmu?

Quote from: kresha on 26-10-2009, 18:45:09
Koliko ce knjiga biti na sajmu?

bar 50-ak, zavisno od tražnje.
možda i ceo tiraž?

Ok.
Koliko ce knjiga kostati na sajmu?

20% manje nego u knjižarama posle sajma.

Quote from: taurus-jor on 26-10-2009, 18:13:25
Šiljak, Skalope, šiljak!

Jel' i tebe vata boles'? Seljak - seljka. Ili, seljaka.

šIljak, Scallope, ne sEljak.

Istinite laži se prodaju na Sajmu na štandu Tardisa, hala 4, kod izlaza.

Quote from: taurus-jor on 26-10-2009, 23:14:58
šIljak, Scallope, ne sEljak.

Ja mislio da ti braniš Šiljka ili Šiljaka, za razliku od Viška i Višaka, a ti od mene braniš Pravopiš! Svaka čast.

Ši vid'o kako šam še šuper popišo na pravopiš. I baš šam pišo pravo, nišam okolo pršk'o.

Počeo sam da čitam ovu zbirku priča. Nekako sam se odlučio da prva bude "Čeljust koja drži kost" Ivane Milaković. Uželeo sam se kraće forme.

Budućim čitaocima želim da napomenem da ovo nije horor, nije uopšte fantastika. Ivanina priča je gotovo savršen glavni tok. Onima koji pišu, a gube se u artificijelnim iskazima o radnji, likovima i onome o čemu pišu, preporučujem ovu priču kao esencijalan primer kako, zapravo, treba pisati. Provela me je kroz priču, a da nijednom nije morala da me drži za ruku. Još ću samo parafrazirati jednu njenu poruku povodom romana "Poslednji Srbin" - "Piši duže!" Ovako mi je malo.

"Čeljust koja drži prst".

Morala sam da se odlučim između Istinitih laži i Ugriza strasti (finansijska ograničenja $#$#"#!"#!), težak izbor, na kraju sam uzela Ugriz jer je starije izdanje, pa računam da će ga kasnije biti teže naći.
Odlična je knjiga, ali sad čitam šta sam ovde propustila

Quote from: angel011 on 13-11-2009, 13:13:56
"Čeljust koja drži prst".

Ne umem da prepisujem, ne umem da pamtim. Ko ne nađe "kost" naći će "prst". Važno je da se nešto glocne.

 

E, fina je to klopa, Endži. I meni se dopala.

Sinoć sam, za pred spavanje, pročitao Žiljakovu priču "Jura".

Zato što smo raspravljali o "Žiljka" ili "Žiljaka", zato što sam se uželeo nečega što više ne poznajem dovoljno dobro, zato da vidim da li je meni hrvatski toliko nepoznat, koliko je to srpski nepoznat na drugoj strani.

Priča je veoma dobra i pitka, odgovara temi kojom se bavi ova antologija, neverovatna je onoliko koliko to dobra fikcija dopušta, verovatna više nego što bismo želeli. Volim priče koje se ispletu oko običnih, normalnih ljudi, čuknutih tek toliko da jednu urbanu legendu prihvate dovoljno da postanu deo jedne druge, ne tako naivne priče. Bravo, Žiljak.

Quote from: scallop on 14-11-2009, 09:25:38
Sinoć sam, za pred spavanje, pročitao Žiljakovu priču "Jura".

Zato što smo raspravljali o "Žiljka" ili "Žiljaka", zato što sam se uželeo nečega što više ne poznajem dovoljno dobro, zato da vidim da li je meni hrvatski toliko nepoznat, koliko je to srpski nepoznat na drugoj strani.

Priča je veoma dobra i pitka, odgovara temi kojom se bavi ova antologija, neverovatna je onoliko koliko to dobra fikcija dopušta, verovatna više nego što bismo želeli. Volim priče koje se ispletu oko običnih, normalnih ljudi, čuknutih tek toliko da jednu urbanu legendu prihvate dovoljno da postanu deo jedne druge, ne tako naivne priče. Bravo, Žiljak.

Iskreno hvala!

Meni se Jura takođe izuzetno dopao, i to sam napisao u poslednjem postu na prethodnoj strani, ali je razgovor skrenuo na Žiljka ili Žiljaka. Može li nosilac prezimena da nam kaže kako da ga oslovljavamo?   

pa dok je postojao srpskohrvatski gde su bila pravila srpskog jezika bilo je jedno, a sada, kada hrvati misle da su izdvojili svoj jezik i nastoje da ga udalje što više kako bi pokazali da postoji dovoljno osobenosti za posebnost, ko zna?

Odlazim bar jednom godišnje u Hrvatsku, komuniciram sa prijateljima iz Hrvatske svakodnevno, i nisam primetio da im se jezik iole primetio. Neki idioti su, doduše, pokušali da tokom devedesetih uvedu nekakav novogovor, sve sa zrakomlatima, ali taj projekat je slavno propao. Onu titlovanu projekciju filma RANE u Zagrebu, 1997. godine ismejali su sami bioskopski posetioci... Ali to nije tema ovog topika. Pa čak nije ni "Žiljka ili Žiljaka".

ima toliko mesta na netu gde se morate držati teme da ne vidim zašto postojani žal za time i ovde...

Juče i jutros sam se počastio sa dve priče: "Lepše nego ptice" Ota Oltvanjija i "Noćna kretanja" Zorana Ćirića. Poželeo sam da se podsetim na Otovo pisanje i da upoznam Ćiru Magičnog.

Otova priča je meni bolje legla nego neke njegove ranije priče. Čista, uredna, opeglana. Baš kao i novo odelo na čiviluku. Smislenija nego neke druge, ali i dalje je ispod samo čiviluk. Što bi rekao Alexdelarge, ništa da me zabrine, podstakne na razmišljanje, dovede u nedoumicu.

"Noćno kretanje" je nešto sasvim drugo. Svaka čast piscu koji uspe da me veže svojom savršenom rečenicom za jedno obično drkanje hiljadu puta duže nego xrated filmovi na TV kanalu. Pakleno dobro i refleksivno do usijanja. Razumem zašto se Niš kune u njega. Zaista sam uživao i skoro kao da je i Merilin bila tu da isprati te trzaje sredovečnog muškarca uoči konačne predaje konzervativnom bitisanju. Razmiljao sam da li bih ja mogao tako dobro da pišem i možda bih klimnuo glavom da sam ikada imao šezdeset šlajfni na raspolaganju za tako nešto. Zato ću, dok ne pročitam nešto drugo od Ćirića, verovati da je u pitanju stilska vežba. Tim pre što mi je poslednjih nekoliko strana, uključujući san glavnog junaka, bilo izlišno.

Quote from: scallop on 16-11-2009, 13:05:33Zato ću, dok ne pročitam nešto drugo od Ćirića, verovati da je u pitanju stilska vežba. Tim pre što mi je poslednjih nekoliko strana, uključujući san glavnog junaka, bilo izlišno.

Slažem se. Nisam uhvatio poentu ni sna, niti onog dopisivanja (sa samim sobom). Ostalo je sjajno. Epska borba sa sopstvenim kurcem na... cijalisu. Scallope, šta nauka kaže o ovome?

Što se Otove priče tiče, istina je i da je i čista i da je uredna i da je upeglana, i da funkcioniše, ali mi se manje dopala od one u "Belom šumu". Prosto, tamo je postojao lik, vrlo ljudski lik za koga sam mario. Ovde sam vezan za čoveka napravljenog po šablonu Bate Životinje. "Lepše nego ptice" je priča sa dobrom forom, ali moj apetit ne zadovoljava. Volim da čitam priče o živim ljudima. Ona Ćirina, ma koliko nesavršena u finišu, više me je ispunila.

Još jedna jezička dilema - Otova ili Otoova / Ota ili Otoa?

Nema dileme - Otova.

Igova ili Igoova?

Баш је досадан тај српски правопис. Од изузетака правила не видиш.

nije isti akcenat na oto i igo.

Quote from: taurus-jor on 15-11-2009, 16:22:55
Meni se Jura takođe izuzetno dopao, i to sam napisao u poslednjem postu na prethodnoj strani, ali je razgovor skrenuo na Žiljka ili Žiljaka. Može li nosilac prezimena da nam kaže kako da ga oslovljavamo?    

Preferiram (a kažu i da je tako) "Žiljka". Ono sam ja pustio raspravu da vidim kud će da stigne. 

 

   

Možda je to tako, ali se ja sa time ne slažem

Ima još jedna dobra: Svaka budala ima svoje veselje.

Pročitala sam Bakićevu KULU, DTovu DOK NE DOĐU ŠEJTANI, Sarajlijinu, Jorovu i Ghoulovu priču...

KULA U RUŽI VETROVA je umereno zanimljiva, lepo napisana...ali ništa više od toga. Možda sam ja razmažen čitalac, želim da me priča privuče, ubedi, da me zainteresuje za radnju i naročito likove, da me navede da marim za njih...ili da ih mrzim, kako god...U svakom slučaju svaka emocija je dobrodošla i bolja od ravnodušnosti. U tom smislu, KULA nije isporučila ono što sam od nje (s pravom) očekivala.

Slično bih mogla da kažem i za Tuševljakovićevu DOK NE DOĐU ŠEJTANI i Sarajlijinu ABRAKABABRA. Ne sporim da su to lepo napisane, upeglane, fino ispolirane priče...ali eto fali mi tu nešto...magija, šta li...Možda sam ja u pitanju, možda te teme nisu moja šolja krvi, meda i žuči. Šta znam, vidim da su se nekim forumašima ove priče jako dopale...

Sasvim je drugi slučaj sa Jorovom GODINE U MAGLI. Eeeee, TO je priča koja me je baš ali baš tresnula tamo gde treba i to svom snagom (80e + KST=   ). GOM me vratila u to šašavo vreme, njena magija je radila za mene kao i za glavne likove (zbog čega će oni zažaliti...ništa nije za džabe). He he, sve vreme dok sam čitala priču, u glavi sam, skoro nesvesno vrtela svoju omiljenu muziku iz tog perioda...Naravno, ne te disko hitove koje Jor pominje i na koje ljudi uglavnom pomisle kada je reč o 80'. Ovo je prva priča Jovana Ristića koju sam pročitala i jako mi sa dopala. Bravo Jore! GODINE U MAGLI je definitivno my kind of poison.

Što se Ghoulove SEKTE PRLJAVIH tiče...uhhhh..Tu priču sam prošle nedelje prvu pročitala, pa sam je odmah nakon toga ponovo iščitala...a danas sam to učinila i po treći put (nikako ne i poslednji). I šta ja sad da kažem a da me zlobnici u pravednom besu ne optuže za pisanje panegirika Dejanu Ognjanoviću? Dođe mi da iskopam rupu u koju ću dobrih pola sata da vičem: KLAJVEBARKERUUMRIODMUKE!!!KLAJVEBARKERUUMRIODMUKE!!!KLAJV....UHHH...Zvuči kao da se zezam zar ne? Najgore od svega je što sam ozbiljna (qq). Nemam pojma šta nije u redu sa tim Dejanom Ognjanovićem, uvek nadmaši moja velika očekivanja. To je uradio svaki put...i kad sam čitala STUDIJU STRAVE i U BRDIMA, HORORI i FAUSTOVSKI EKRAN...a naročito kada sam pročitala SEKTU PRLJAVIH. Očekivala sam sjajnu, zanimljivu, uznemirujuću, mračnu priču...a ono što sam dobila je sve to x 5. Baš me nervira...zašto bre ne napiše neku simpatičnu, pitku i laganu pričicu...? Dosadilo mi je više da ga hvalim ( ), a onda opet, ne mogu (neću) da lažem. SEKTA je izuzetna priča! Obavezno čitati.

vilji da se dopadne moja priča? ma ajde, nema šanse, to je neka nameštaljka!

imponuju mi ta poređenja sa (vintage, BOOKS OF BLOOD) barkerom, ali u svoju odbranu moram reći da priča nijednog trena nije bila naumljena kao omaž niti 'inspired by... barker'; ako ikakvih sličnosti s njim ima, one su se 'desile', ali u suštini, ipak, nadam se da je ovo ipak pre svega prepoznatljiva 'dejan ognjanović' priča.

po mom sudu, ovo mi je 2nd best priča ikada; blaaagu prednost dajem JAMI, koju će goran, nadam se, uvrstiti u sledeću zbirku, o APOKALIPSI.

inače, pročitao sam za sada samo bakića i pola ćire, ali tek za koji dan se oslobađam nekih dedlajnova i posvećujem se čitanju ostatka.

viljanija, ti si beznadežan slučaj.
Razumem da voliš gula i svaku njegovu izdrkotinu, ali to govori sve o tebi i zakucava te na zidu ljudskog jada, jer to je jedino humano stanje koje može da opravda i objasni opčinjenost dotičnim.